Home Blog Page 425

Novi Pazar u borbi za čistiji vazduh – menjaju se kotlovi, grade parkovi i sadi drveće

Foto: novipazar.rs

Mesecima unazad podaci Agencije za zaštitu životne sredine i aplikacije koje pokazuju podatke o kvalitetu vazduha ukazuju na to da je Novi Pazar jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji, piše RTS.

Ovo je alarmantni podatak budući da je grad smešten između tri planine koje su pod šumama, mada aerozagađenje nije jedini ekološki problem Novog Pazara.

Nad rekom Raškom izvršen je svojevrsni ekocid, pa sada više liči na smetlište nego na reku, a problem predstavlja i nedostatak zelenila u urbanom delu grada, prašina na ulicama, a neretko i smeće.

Međutim, u toku je nekoliko projekata kojima bi Novopazarci mogli da ublaže ove probleme. Prema rečima zamenika gradonačelnika Novog Pazara Igora Novovića, grad će uskoro postati zeleniji za 40.000 novih sadnica bora, a u planu je i zamena dotrajalih kotlova i uređenje zelenih površina.

“U fazi smo završetka rekonstrukcije kotlarnice u dvorani Pendik, gde će se stari dotrajali kotlovi na ugalj zameniti novim kotlovima na pelet, a samim tim će se smanjiti i zagađenje vazduha. U nastavku godine očekujemo završetak još jednog jako bitnog projekta koji se tiče uređenja devastiranih zemljanih površina na kojima će biti izgrađeni novi lepi parkovi za decu sa sportskim sadržajima”, kaže Novović.

On dodaje da je u fazi završetka konkurs koji je Grad raspisao u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, a na osnovu kojeg će se građanima pomoći da zamene dotrajale kotlove na ugalj i drva.

Navodi da je projekat vredan 26 miliona dinara i da su novac dobili od Ministarstva za zaštitu životne sredine, uz učešće Grada od 20 odsto.

Potrebno je učiniti samo još ono najteže – promeniti svest građana o životnoj sredini.

Izvor: RTS

Meštani Ušća ustali protiv gradnje MHE na Studenici

Foto: Wikipedia/Gmihail

Zbog početka radova na reci Studenici, pet kilometara uzvodno od Ušća kod Kraljeva, meštani te rudarske varošice organizovali su protest pod sloganom “Spasimo Studenicu”. Traže da se radovi na mini hidroelektrani (MHE) zaustave i da nadležni proglase ceo tok te planinske reke za zaštićeno područje kako bi je sačuvali za buduća pokolenja.

Meštani Ušća i okoline protest su organizovali putem društvenih mreža. Kažu, saznali su da su na Studenici u toku pripremni radovi za izgradnju MHE čija će visina brane iznositi 21 metar, a akumulacija vode do jedan kilometar uzvodno.

Na improvizovanom mostu napravljenom od betonskih cevi poručili su investitoru i izvođaču radove, iako za sada ne znaju ko su jer gradilište nije obeleženo, da nisu dobrodošli i da će uraditi sve da spreče, kako kažu, uništenje prirodnog bisera njihovog kraja.

Podsećaju i da se osamdesetih godina prošlog veka odustalo od gradnje mini hidroelektrana na Studenici jer je iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture stiglo upozorenje da će povećana vlaga negativno uticati na stanje srednjovekovnih ikona neprocenjive vrednosti u manastiru Studenica.

Traže da se i sada izradi studija koja treba da pokaže kako će gradnja šest planiranih brana uticati na životnu sredinu i promenu klime.

Pitaju nadležne zašto meštani nisu pitani, odnosno zašto nisu bili obavešteni, ako je bilo javne rasprave.

Za njih su, kažu, radovi koji se sada izvode, nelegalni, jer nema table na kojoj bi pisalo ko je investitor, ko je izvođač, ko je izdao dozvolu za gradnju i do kada je rok za završetak radova.

Traže da im se pokaže Studija uticaja na životnu sredinu jer strahuju da će izgradnjom MHE biti ponovo pokrenuti klizišta na desnoj obali Studenice koja već postoje, kao i da će Ušće biti ugroženo eventualnim pucanjem brane kada vodostaj bude kao prilikom prošlogodišnjih poplava kada su dve osobe izgubile život.

Meštani su uvereni i da će se uništiti ekosistem u kome sada pliva rečna pastrmka. Kada se se napravi akumulaciono jezero, kažu, više neće imati ni pijaću vodu jer se sada njome snabdevaju upravo iz Studenice, a planirana je i izgradnja novih bunara dva kilometra nizvodno od planirane brane.

Meštani naglašavaju da se veliki deo toka Studenice nalazi u Rezervatu biosfere Golija-Studenica koji je proglasio Unesko.

Od nadležnih traže da se reka celim tokom proglasi zaštićenom područjem i da se ponište dozvole za izgradnju, ukoliko su izdate. Kažu, misija svih koji žive na tom području treba da bude očuvanje Studenice za buduće naraštaje.

Najavljuju i dalje akcije, a pomoć očekuju od SPC-a i sveštenstva manastira Studenica, kao i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu.

Izvor: RTS

„Kovačevića pećina“ proglašena za zaštićeno područje

Foto: Tviter skrinšot
Foto: Tviter skrinšot

“Kovačevića pećina”, sa neposrednom okolinom ulaza u pećinu i zaleđem, proglašena je zaštićenim područjem velikog značaja, odnosno II kategorije kao spomenik prirode, navodi se u saopštenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Pećinu odlikuje prostrani, horizontali, vijugavi i razgranati podzemni oblik karstnog reljefa razvijenog u krečnjacima paleozojske starosti (karbon), a svrha njenog stavljanja pod zaštitu je očuvanje ovih prirodnih karakteristika u izvornom obliku.

Takođe, cilj je i očuvanje elemenata geodiverziteta u vidu atraktivnog pećinskog nakita i biodiverziteta koji se ogleda u prisustvu sedam rodova fosilne faune (različitih rodova sisara, pleistocenske i recentne starosti, od kojih je najznačajniji pećinski medved), 12 vrsta faune zglavkara i četiri vrste retkih slepih miševa.

Ovaj spomenik prirode čine četiri jedinstvene celine: Ulazni delo (sa dva otvora), Glavni kanal, Kanal sa kadama i Blatni kanal, ukupne poznate dužine 985 m. Unutar pećine se nalazi i pećinsko jezero iza kojeg se, kako se pretpostavlja, nastavlja pećinski sistem.

U pećini su otkriveni ostaci neolitskog naselja iz 3.500. godine p. n. e, nalazi iz rimskog doba iz 4. veka kao i iz srednjeg veka. Pećina je u dalekoj prošlosti pružala utočište raznim životinjama, pa su u njenim nanosima nađene kosti pećinskog medveda stare oko 60.000 godina.

Na području „Kovačevića pećine” nije dozvoljeno obavljati radove i aktivnosti za koje se, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode, utvrdi da mogu narušiti primarne prirodne i stvorene vrednosti i karakter područja, oštetiti vrednosti područja, narušiti prirodne procese i ekološku celovitost područja ili značajno nepovoljno uticati na estetska i kulturno-istorijska obeležja.

Pećina se nalazi na teritoriji opštine Krupanj i prostire se na 4,69 hektara, a upravljanje zaštićenim područjem poverava se Turističko-sportskoj organizaciji opštine Krupanj.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Požari ruše rekorde po zahvaćenim površinama i emisiji ugljenika

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Howard)

Jul 2021. godine bio je po strahovitim šumskim požarima koji bukte širom sveta najgori od kada se vrši redovni satelitski nadzor, ali negativni rekord zabeležen je i po količini ugljen-dioksida koji je u tim požarima ispušten u atmosferu.

Podstaknuti ekstremno visokim temperaturama i dugotrajnim sušama, požari i dalje besne u Severnoj Americi, Sibiru, Africi i južnoj Evropi, a zbog njih su u atmosferu oslobođene 343 megatone ugljenika, što je za oko petinu više od prethodnog julskog maksimuma, zabeleženog 2014. godine, piše britanski Gardijan.

List navodi da su ti do sada nezapamćeni požari postavili samo još jedan u nizu negativnih rekorda koji demonstriraju razorne posledice globalnog zagrevanja prouzrokovanog ljudskim delovanjem.

Mark Parington, naučni saradnik u Službi za atmosferska osmatranja EU Kopernikus, koja vrši i merenja emisije ugljenika, izjavio je da se ovaj juli “jasno stiče” i da je globalna emisija ugljenika najviša od kada su 2003. počela satelitska osmatranja.

Više od polovine ugljen-dioksida potiče iz dva regiona koji prolaze kroz neuobičajeno vreo i suv period – Severne Amerike i Sibira. Talas dužih perioda visoke temperature u zapadnoj Kanadi i SAD su pratili i šumski požari, a tajga u sibirskoj Jakutiji je u plamenu i prekrivena otrovnim dimom koji se proširio sve do Arktika.

Veliku opasnost predstavlja činjenica da u mnogim delovima sveta sezona šumskih požara tek predstoji, a to se posebno odnosi na Južnu Ameriku i Afriku, gde požari izazivaju mnogo veće emisije štetnih gasova nego u Evropi.

Foto-ilustracija: Pixabay

U ovom trenutku u Evropi sa požarima se najviše bore zemlje na istočnom i centralnom Mediteranu. U Turskoj je od početka godine do kraja jula gorelo 128.000 hektara rastinja, što je osam puta više od proseka. I na Kipru je površina zahvaćena požarima bila osam puta veća od proseka.

Prema istom izvoru, Evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima (EFFIS), u Italiji sredinom juna nije bilo površina pod vatrom, a u julu je to naglo skočilo na gotovo 80.000 hektara, što je četiri puta vše od proseka u periodu od 2008. do 2020. godine.

U Grčkoj se teritorija zahvaćena vatrom udvostručila, a porast je zabeležen i u Španiji, Francuskoj, Albaniji i Severnoj Makedoniji.

U tim zemljama situacija prvih dana avgusta ne samo što nije stavljena pd kontrolu, nego je postala još gora. 

Međutim, u Evropi je sve veća i teritorija koju požari mogu ozbiljno da ugroze, procenjuje služba EU za upravljanje rizicima od katastrofa.

“Ugroženo područje se širi u Evropi, više nije ograničeno samo na mediteranske zemlje”, kaže naučnik u toj službi Hesus San Migel Ajanz.

Taj trend dokazuje i činjenica da je ovog leta zabeležen i nagli porast broja šumskih požara u Finskoj.

Izvor: Beta/Euractiv

Kako je Rio Tinto kupovao Loznicu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Dragan Šakić rođen je u selu Brezjak, nadomak Loznice, gde je i proveo više od četrdeset godina. U ovom malom mestu od oko 170 stanovnika Dragan je imao kuću od pedesetak kvadrata, okućnicu i nešto malo zemlje. Danas, Šakićima je u Brezjaku ostala samo zemlja, a i nju će možda prodati.

Oni su samo jedna od porodica koja je imanje prodala kompaniji Rio Sava Exploration, srpskom predstavništvu Rio Tinto Grupe, koja od prošle godine otkupljuje zemljište u ovom kraju kako bi izgradila rudnik litijuma. Veliki novac koji poslednjih meseci nudi za otkup kuća i zemlje, međutim, podelio je i zavadio komšije.

Dok skuplja seno sa sinom, Dragan priča kako je od kompanije Rio Tinto prodajom dobio nešto više od 80 hiljada evra, iako realna vrednost nije bila ni 15 hiljada. Sa porodicom je napustio rodno selo i preselio se desetak kilometara dalje gde živi u deset puta većoj kući. Ipak, ne smatra da mu je bolje.

Prema podacima Rio Tinta, do sredine jula ove godine u selu Brezjak je iseljena skoro polovina od planirana 52 domaćinstva.

Stefan Janković, predstavnik ove kompanije, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je od 250 hektara – koliko je planirano za rudnik – u njihovom vlasništvu sada skoro 40 odsto. Pored ovoga, sa nekim meštanima potpisani su predugovori.

Metar kvadratni kuće u ovom kraju sada može da se proda za oko 470 evra, dok kvadrat u garaži, ostavama, svinjcu, štali, podrumu vrede oko 200 evra. Dodatno se plaćaju ograde, kapije, betonske staze u dvorištu, a svako ko proda kuću dobija dodatnih 5.000 evra. Postoji i bonus za one koji se isele u prvih četiri meseca od dobijanja ponude – dodatnih nekoliko hiljada evra.

Međutim, upravo je prodaja zemljišta bila jedna od tačaka razdora između kompanije i onih koji se sada protive izgradnji rudnika. Podaci do kojih je CINS došao i razgovori sa meštanima, aktivistima i predstavnicima Rio Tinta pokazuju kako je ova firma godinama davala novac lokalnoj zajednici, bila rad gost na slavama meštana, a danas je svojim aktivnostima uspela da zavadi čak i porodice.

Ceo tekst možete pročitati OVDE.

Izvor: CINS

 

Još uvek se širi dim sa “Vinče”, građani zabrinuti zbog kancerogenih materija

Foto-ilustracija: Unsplash ( Nikola Aleksic)
Foto: Grad Beograd

Dim sa deponije “Vinča“, na kojoj je u subotu uveče izbio požar, još uvek se širi, a kako javlja RTS, najviše ga osećaju stanovnici Ovče, Borče i Krnjače. Iako je situacija trenuto stabilnija, stanovnici Beograda i prigradskih opština zabrinuti su zbog velike količine kancerogenih čestica kojima su celodnevno izloženi, a o čemu se, kako kažu, javnost ne obaveštava.

Na ozbiljnost problema među prvima je ukazala neformalna grupa građana Eko straža na svojoj fejsbuk stranici na kojoj su delili fotografije plamena i gustog dima koji se nadvio nad Beogradom.

Oni upozoravaju da suspendovane PM 2.5 čestice, koje se najčešće spominju u kontekstu zagađenja vazduha,  nisu jedini problem kada u pitanju požar na deponiji. Kada se zapale plastične kese, flaše, stiropor, polu pune flaše od kućne hemije, tekstil, stari nameštaj i sve ostalo čega na deponiji ima, ono što nastaje je toksičan dim pun dioksina, furana, teških metala i drugih kancerogenih materija.

Ipak, iz Ministarstva zaštite životne sredine javljaju da je kvalitet vazduha sve je bolji jer su vrednosti zagađujućih materija u većini slučajeva u ovom momentu ispod granične vrednosti od 50 mikrograma po kubnom metru.

“Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, požar na deponiji ‘Vinča’ je prouzrokovao rast zagađujućih materija na široj teritoriji grada Beograda, ali je, nakon saniranja požara, emisija zagađujućih materija znatno opala. Primera radi, danas u 11 časova na mernoj stanici Stari Grad zabeležena je koncentracija od 159 mikrograma po kubnom metru da bi već u narednom času bila prepolovljena na 78 mikrograma po kubnom metru. Stanica u bulevaru Despota Stefana detektovala je vrednost od 177 mikrograma po kubnom metru, a u narednom času je iznosila 51 mikrogram po kubnom metru”,  navodi se u saoštenju Ministarstva.

Međutim, iz Eko straže navode da naša zemlja ne poseduje tehnologiju za merenje svih zagađujućih supstanci pa su tvrdnje nadležnih prema kojima se kvalitet vazduha poboljšava jer se nivo PM čestica snižava nemerodavne i neodgovorne.

Na licu mesta nalazi se šest vozila sa 15 vatrogasaca koji vrše gašenje i zatrpavanje površine koja gori, a prema saopštenju Vlade Republike Srbije, sprečeno je širenje požara koji je pretio da zahvati nisko rastinje i okolinu.

Milena Maglovski

Žuta traka oko voćaka kao znak – slobodno uberite plodove

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Hulsey)
Foto-ilustracija: Unsplash (Aarón Blanco Tejedor)

Žuta traka oko stabala voća u Nemačkoj znak je da sa njega slobodno i bez pitanja možete ubrati plodove. To je deo prošlogodišnjeg projekta sprovedenog u okrugu Eslingen u saveznoj državi Baden-Virtemberg, a zaživeo je i u ostalim delovima te zemlje.

Odaziv stanovništva je više nego dobar, a cilj je da što manje voća ostane neubrano. Svako ko ima voćku ili voćnjak, a ne stigne da ih obere može da označiti svoja stabla i tako da znak ostalima da se slobodno mogu poslužiti. Ovaj je projekat prošle godine osvojio i nagradu, a iz Centra za ishranu Donje Saksonije (ZEHN) kažu da je i ove godine itekako tražen.

Do sada su podelili oko 1.400 žutih traka vlasnicima trešanja, jabuka, krušaka i sličnog voća koji njihove plodove žele da učine dostupnim i drugim stanovnicima. Za besplatnu berbu nisu se odazvali samo privatnici posednici, već i udruženja i opštine.

I tamošnja savezna država Saksonija-Anhalt ovog leta učestvuje u tom projektu kako bi spasila voćke od truljenja i propadanja.

“Voćnjaci, voćke i grmlje na avenijama, u vrtovima i uz puteve pružaju mnoštvo ukusnih plodova koji se često ne mogu ubrati i preraditi”, napomenula je ministarka poljoprivrede te savezne države, prof. Klaudia Dalbert pohvalivši ovaj projekat.

Prema tamošnjem Ministarstvu poljoprivrede, učestvovanje je besplatno, a nakon uspešne registracije, žute trake i popratni informativni materijal dostupni su za sve zainteresovane učesnike.

Izvor: Agroklub

Vozači i poljoprivrednici nezadovoljni novim cenama goriva

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Cene goriva na pumpama širom Srbije poslednjih dana ne miruju, a samo od marta do danas došlo je do poskupljenja i do 15 dinara, što je neprihvatljivo za sve vozače, a pre svega za poljoprivrednike, pišu Južne Vesti.

Cena benzina u martu ove godine iznosila je 148 dinara po litru, a danas je cena tog derivata više od 162 dinara. I cena dizela raste iz dana u dan, pa je sada za litar tog goriva neophodno izdvojiti 164 dinara, a pre 5 meseci litar je koštao 152 dinara.

Vozači koji svoje automobile voze na gas mogu biti najsrećniji, jer je upravo gas najmanje poskupeo – u prethodnim mesecima cena je porasla za svega 4 dinara.

Poljoprivrednici od države dobijaju subvencije za gorivo, odnosno povraćaj od 4.000 dinara po hektaru, ali ističu da sa tim novcem nadoknade samo jedan deo utrošenog goriva, dok pojedini vozači razmišljaju da li da prodaju svoja vozila jer, ako se trend poskupljenja nastavi, moraće da biraju da li će kupiti hranu ili sipati gorivo.

“Svaki put kad dođem na pumpu ja sve više novca dajem, a manje sipam. Ako ovako nastave, do kraja ćemo doći do cene od 200 dinara. Na kraju će opet vožnja automobila postati luksuz bogatih. Ja sa mojim primanjima ću morati dobro da promislim da li ću sipati sledeći put gorivo ili ću kupiti nešto da pojedem”, rekao je jedan od vozača.

Uvećane cene goriva utiču i na poskupljenje poljoprivrednih proizvoda, jer proizvođači ne mogu da znaju koliko će im novca biti potrebno za oranje, setvu, prskanje, đubrenje prevoz, skladištenje.

“Opet su najugroženiji poljoprivrednici. Gorivo raste, a to nikog ne zanima. Ljudi koji ne žive na selu ne razumeju neke stvari i kad su cene visoke, onda se bune i na pijacama prave probleme. Ali sa druge strane, u kakvoj državi živimo, kad ne diktiramo mi cenu, možda cena goriva bude veća, a naši proizvodi jeftiniji”, nezadovoljan je poljoprivrednik.

Podsetimo, u Jablaničkom okrugu poskupela je i cena tehničkog pregleda, te sa svakodnevnom povećanjem cene goriva ostaje da se vidi da li će to u narednim mesecima uticati na vozače da potraže neka druga prevozna sredstva.

Izvor: Južne Vesti

Kompanija CMC Europe planira da izgradi solarnu elektranu u Somboru

Photo-illustration: Unsplash (Asia Chang)
Foto: Grad Sombor

Kompanija CMC Europe LLC namerava da na teritoriji Sombora izgradi solarnu elektranu, a gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i strateški direktor kompanije CMC Europe LLC Đorđi Paris (Gyorgy Paris) potpisali su protokol o saradnji.

Kako se navodi u saopštenju, grad Sombor ovoj kompaniji pružiti svu moguću pomoć u realizaciji projekta.

Ovaj inicijalni sastanak, kako se navodi na gradskom sajtu, usledio je nakon posete delegacije Sombora mađarskom gradu Kapošvaru tokom koje su imali priliku da se upoznaju sa principom rada solarne elektrane CMC Europe.

Energija sunčevog zračenja, ili solarna energija, predstavlja osnovu gotovo svih drugih izvora energije na zemlji. Kao akumulisani oblik solarne energije javljaju se fosilna goriva (ugalj, nafta i prirodni gas). Kao indirektni oblik pojave sunčeve energije na zemlji postoji energija vetra, energija vodenih tokova i energija biomase. Kada se govori o solarnoj energiji kao oblasti energetike, misli se na direktno iskorišćenje energije sunčevog zračenja za potrebe proizvodnje toplotne energije i proizvodnju električne energije.

Obnovljivi izvori energije, zahvaljujući i najnovijim zakonskim odredbama usvojenim u Srbiji, sve više postaju pristupačni i dostupni, tako ćemo u budućnosti viđati sve više solarnih panela, što na krovovima kuća, sto na zemlji.

Energetski portal

Šta to “koči” sprovođenje pravde u oblasti zaštite životne sredine?

Foto: NVO Green home
Foto: Fejsbuk skrinšot

Iako u okviru Krivičnog zakonika Srbije postoji niz odredbi koje se odnose na zaštitu životne sredine, pojedinci izgleda da ne mare za kazne već smo iz dana u dan svedoci novih ekoloških incidenata.

Nedavno smo pisali o pomoru ribe u Kolubari koji su očevici opisali kao ekološku katastrofu budući da je rekom plutalo na stotine mrtvih riba, a ubrzo nam se obratilo i udruženje “Zaštitimo reku Toplicu” sa tvrdnjom da lokalna kompanija ilegalno eksploatiše šljunak i tako menja tok reke.

Oba slučaja sada su u rukama tužilaštva, mada još uvek nije poznato kakve će ( i da li će ) kazne biti propisane za ugrožavanje životne sredine.

Kako objašnjavaju iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „RERI“ za naš portal, “krivično delo zagađenje životne sredine propisano je Krivičnim zakonikom Republike Srbije koji propisuje da ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine, zagadi vodu u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.”

Iz RERI-ja dodaju da je najpre neophodno izvršiti veštačenje kako bi se utvrdilo da li je do izvesnog incidenta došlo usled ljudskog faktora, a potom se pristupa analizi uzročno-posledične veze kako bi se utvrdila odgovornost konkretnog lica.

Ipak, prepreka sprovođenju pravde kada su u pitanju pravna lica jeste to što je ponekad teško utvrditi izvor zagađenja, naročito ukoliko se u neposrednoj blizini nalazi više potencijalnih zagađivača.

Čak i kada se utvrde pojedine nepravilnosti u poslovanju kompanija koje su direktan uzrok zagađenja, kazne često bivaju propisane za privredne prestupe, ne i za krivična dela, iako bi potonje bile mnogo veće, objasnio je advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić učestvujući u panel diskusiji „Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?“

Osim pravnih lica, tu su i ekološki prestupi fizičkih lica te neizostavni slučajevi istovaranja građevinskog i komunalnog otpada na mestima koja nisu predviđena za to, bacanje smeća u reke i potoke i slični incidenti o kojima nećemo tako često čitati u medijima, premda su društvene mreže “zatrpane” upravo ovakvim vestima.

Problem kod procesuiranja ovih lica jesu nedovoljno agilne institucije koje uglavnom nemaju dovoljno zaposlenih koji bi izlazili na teren i kontrolisali građane, prikupljali dokaze i adekvatno reagovali na prijave za ekološke prestupe.

Usled nedostatka dokaza i činjenice da je zaštita životne sredine relativno nova u domaćoj sudskoj praksi, pojedinci koji zagađuju životnu sredinu uglavnom izmiču pravdi, a većina prijava ostane na nivou N.N. lica, istakla je viši tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Nena Miloradović-Bjelica na već pomenutoj diskusiji.

Milena Maglovski

Kragujevac u prvoj fazi projekta izgradnje kanalizacione mreže

Foto: Pixabay
Foto: Grad Beograd

Potpisivanjem ugovora sa predstavnicima 14 gradova i opština zvanično je započela realizacija najvećeg projekta rekonstrukcije i izgradnje komunalne infrastrukture “Čista Srbija”, a prva faza izgradnje kanalizacione mreže obuhvata i Kragujevac, navodi se na sajtu grada.

Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, aneksom je u Kragujevcu utvrđena izgradnja prvih 40 kilometara kanalizacione mreže od preko 350 kilometara koliko je predviđeno, a početak radova očekuje se za mesec do dva.

Ugovore su potpisali i kineska kompanija CRBC i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a njihova vrednost iznosi 336 miliona evra i obuhvata radove na izgradnji 26 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i 700 kilometara potpuno nove kanalizacione mreže.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, rekao je da se kreće od lokalnih samouprava koje su prve uspele da urade projekte, te da je u planu da se u narednih pet godina izgradi komunalna infrastruktura u preko 80 odsto lokalnih samouprava.

“Žеlimo da invеstiramo u komunalnu infrastrukturu i postrojеnja za prеradu otpadnih voda i timе našu zеmlju učinimo značajno čistijom za budućе gеnеracijе”, istakao je Momirović i dodao da je rok da se ceo projekat završi pet godina, a po lokalnoj samoupravi 36 meseci.

Energetski portal

U Telenorovoj akciji reciklirano više od 100.000 telefona

Foto: Promo (Telenor)
Foto: Promo (Telenor)

Kompanija Telenor nedavno je pokrenula program reciklaže mobilnih telefona sa ciljem da direktno utiče na smanjenje elektronskog otpada i kreira održivi sistem odlaganja uređaja koji više nisu u upotrebi.

Kroz ovaj program reciklaže za samo četiri meseca prikupljeno je više od pet tona elektronskog otpada i reciklirano više od 100.000 mobilnih telefona, navodi se u saopštenju kompanije.

Svi građani koji su na taj način ekološki odložili svoj stari uređaj dobili su vaučer za kupovinu novog, bez obzira na to da li su korisnici Telenor mreže.

Akcija se nastavlja i tokom meseca avgusta, a svaki zainteresovani građanin u mogućnosti je da u bilo kojoj Telenorovoj prodavnici na teritoriji Srbije donese na reciklažu stari telefon i dobije vaučer u iznosu od 7.000 dinara koji može iskoristiti u roku od 30 dana, a namenjen je za kupovinu novog telefona ili pametnog sata.

Iz kompanije je poručeno da više od 90 odsto mase materijala mobilnog telefona može da se reciklira i ponovo upotrebi, čime se smanjuje količina otpada koja se proizvodi, kao i eksploatacija ruda potrebnih za proizvodnju telefona.

Zaštita životne sredine bila je primarna inspiracija za pokretanje kompleksnog programa koji zaokružuje proces prelaska sa starog na novi mobilni telefon. Zato pozivamo sve građane da budu deo promene i pomognu u stvaranju zdravije životne sredine“, kaže Aleksandra Mišić Dodić, marketing menadžerka Telenora.

Izvor: Beta Zelena Srbija

WWF i UNEP pokrenuli kampanju za promociju prirode BiH

Photo-ullustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Harald Arlander)

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine UNEP BiH započeli su kampanju za promociju prirodnih vrednosti Bosne i Hercegovine uz poruku „Zaštićena i očuvana priroda – bogatstvo svih generacija“.

Jedna od aktivnosti kampanje, ujedno i najznačajnija, je promotivni i edukativni video koji prikazuje putovanje oca i sina kroz nekoliko zaštićenih područja u Bosni i Hercegovini, tokom kojeg se upoznaju sa raznolikošću prirode koju čuvaju zaštićena područja.

Njihov put obogaćen je i susretima sa različitim sugovornicima, od kojih svako na svoj način brine o prirodnim vrednostima – od čuvara prirode koji svakodnevno čuvaju velika, često nepristupačna prostranstva i biljni i životinjski svet u njima, turističkih vodiča i edukatora, do lokalnog stanovništva koje čuva tradiciju i promoviše održivo korišćenje prirodnih resursa.

Osim lepote očuvane prirode koja je prisutna u gotovo svakom kadru, video prikazuje  i posledice neodgovornog odnosa čoveka prema prirodi, ukazujući na odgovornost svakog od nas da sačuvamo nemerljivo bogatstvo u našem okruženju.

Na svom jedinstvenom putovanju, akteri filma posetili su Park prirode „Blidinje“, Zaštićeni krajolik „Vetrenica“, Prašumu „Perućicu“, Spomenik prirode „Boračko jezero“ i Nacionalni park „Sutjeska“.

Kampanja će biti realizovana na zvaničnim kanalima WWF Adrije i UNEP-a BiH, sa željom da se ukaže na značaj zaštićenih područja za očuvanje biodiverziteta, ali i na potencijal koji pružaju za socio-ekonomski razvoj zajednica.

Svedoci smo da se njihova primarna uloga često zanemaruje, dok prednost preuzimaju neodržive aktivnosti poput seče šuma, masovne izgradnje i masovnog turizma. Kroz regionalni projekat „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, WWF zagovara efikasna i finansijski održiva zaštićena područja, podržana kroz angažovanje lokalne zajednice i organizacija civilnog društva.

Video snimci, kao i propratni komunikacijski materijal, urađeni su u saradnji sa marketinškom agencijom Mania iz Banja Luke. Video možete pogledati OVDE, a celokupnu kampanju možete pratiti na Fejsbuk stranici WWF Adrije.

Izvor: WWF Adria

Rusija planira da subvencioniše kupovinu domaćih električnih vozila

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon najave Moskve da će od 2022. svake godine instalirati 200 električnih stanica za punjenje automobila na električni pogon, a sve to kako bi podstakli njihovu upotrebu, iz Rusije stiže još jedna vest kada je reč o ovim vozilima.

Naime, rusko ministarstvo privrede najavilo je da ova zemlja planira da subvencioniše kupovinu električnih vozila domaće proizvodnje kako bi podstakli tražnju, a i proizvodnju ove vrste automobila.

U Rusiji se električna vozila veoma retko koriste. U Moskvi je registrovano svega oko 2.000 električnih automobila, što je, mora se priznati, za grad te veličine, veoma malo.

Rusija je, trenutno, drugi najveći proizvođač nafte na svetu i na njenim ulicama saobraćaju vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje. U Rusiji se čak i ne proizvode električni automobili, ali po svemu sudeći, to će se uskoro promeniti, zahvaljujući veoma ambicioznom planu.

Putem subvencije, vlada planira da pokrije 25 odsto kupoprodajne cene bilo kog električnog automobila ruske proizvodnje, do maksimalno 625.000 rubalja (8.570 dolara), verovatno od sledeće godine, prenosi Rojters. Ova odluka bi trebalo da podstakne razvoj ovog sektora.

Rusija ima plan da do 2030. na godišnjem nivou proizvodi 220.000 električnih automobila. Što bi značilo da će ih i u saobraćaju biti mnogo više nego sada, a to će uticati na smanjenje emisije štetnih gasova, te će pomoći u ispunjenju ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma.

Milica Radičević

Počela dodela seoskih kuća

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Svoj novi krov nad glavom dobilo je 12 porodica sa teritorije čitave Srbije i dva mlada poljoprivrednika, odučeno je na sednici vladine Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić rekao je da je Srbija krenula u odlučnu bitku za naseljavanje praznih seoskih kuća, saopštilo je resorno ministarstvo.

“Prva sednica Komisije i prve dobre vesti – 14 kuća u Srbiji dobile su nove vlasnike”, dodao je Krkobabić.

Kako je naveo, odobreno je ukupno 16 miliona dinara, a vrednost kuća išla je od 835.000 dinara u Pirotu, u selu Poljska Ržana, do punog iznosa od 1.200.000 u selu Vaska opštine Bač. 

“Svoj novi krov nad glavom danas je dobilo 12 porodica sa teritorije čitave Srbije i dva mlada poljoprivrednika, rešena da započnu samostalno život”, rekao je Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija održana prva sednica Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Navodi se da je najviše zahteva, koji su i odobreni, stiglo je iz opština Pirot (sela Poljska Ržana, Veliki Suvodol, Berilovac) i Nova Crnja (sela Srpska Crnja i Toba), a za njima su sela opština Bačka Palanka, Lučani, Vladičin Han, Bač, Kikinda, Pećinci.

“Lep primer je i par iz Beograda, sistem administrator i arhitektonski projektant koji će raditi od kuće i svoj novi život započeti nadomak Trstenika u selu Dublje”, istakao je Krkobabić.

U saoštenju se navodi da je programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2021. godine.

Krkobabić je rekao da je za sada prosek podnosilaca prijave na ovaj konkurs 35 godina života, ali da se interesuju i oni koji nisu punoletni.

Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta i dekan Arhitektonskog fakulteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran.

Uredba o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih finansijskih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2021. godinu, koju je donela Vlada Srbije i po kojoj je 28. juna 2021. godine raspisan javni poziv, predviđa ukupno 500 miliona dinara za ove namene, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.

Izvor: RTS

Za zamenu kotlarnice u Smederevu 35 miliona dinara

Foto: Wikipedia
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine dodeliće Smederevu 35 miliona dinara za zamenu kotlarnice u vrtiću „Diznilend“ u smederevskom naselju Senjak, što će doprineti unapređenju kvaliteta vazduha u toj zoni.

“Ovo je važan projekat za Smederevo, jer će biti zamenjena 50 godina stara i dotrajala kotlarnica na mazut, novom i modernijim koja kao energent koristi ekološki prihvatljiviji gas. Pored vrtića, na ovu kotlarnicu je povezano i nekoliko stambenih zgrada. Očekujem da će radovi biti gotovi do kraja godine i da će, kad sve bude završeno, u smederevskom naselju Senjak vazduh biti osetno kvalitetniji. Ovo je samo početak, a gradsko rukovodstvo će se truditi da i samostalno menja kotlarnice”, rekla je ministarka Irena Vujović.

Ona je potpisala ugovore sa gradonačelnikom Smedereva Jovanom Bečom na osnovu kojih će Ministarstvo zaštite životne sredine smederevskom javnom komunalnom preduzeću dati na korišćenje modernu čistilicu na elektropogon i 120 kontejnera, navodi se u saopštenju.

Kako je istakla Vujović, Ministarstvo podržava Smederevo i kroz projekte pošumljavanja i ozelenjavanja, tako što sufinansira nabavku više od 350 sadnica. Kako je dodala, ovom gradu je dodeljeno i osam miliona dinara za rekonstruisanje pešačke zone na obali utvrde kod smederevske tvrđave.

Ministarka je, govoreći o projektima upravljanja čvrstim otpadom, rekla da očekuje da će naredne godine moći da se krene i sa izgradnjom transfer stanice, na kojoj će se privremeno odlagati otpad, raditi pretovar i transport do najbliže sanitarne deponije.

Energetski portal