Home Blog Page 424

Solarni paneli ili solarni crepovi?

Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)
Foto-ilustracija: Pixabay

Pored starih dobrih solarnih panela, na svetskom tržištu odnedavno su dostupni i solarni crepovi i šindre, a nova opcija kod onih koji bi da zakorače u snabdevanje zelenom energijom sada budi pitanje: šta je bolje?

Kako bi fotonaponski krovni pokrivači uskoro mogli postati popularni i kod nas, donosimo vam par informacija koje bi mogle da vam olakšaju izbor opreme za solarnu elektranu.

Pre nego što se upustimo u analizu prednosti i mana istih, valja spomenuti da je princip rada solarnih panela i solarnih crepova i šindri potpuno identičan. Oba mogu raditi po principu on-grid i off-grid sistema, a i životni vek im je jednak – mogu trajati do 30 godina.

Govoreći o prednostima solarnih crepova i šindri, u prvi plan stavlja se to što su „lepši“ od solarnih panela, piše Infiniti Enerdži (Infinity Energy). Iako lepota nije presudna kada je u pitanju efikasno snabdevanje električnom energijom, oni, kojima je stalo do toga da im krov izgleda besprekorno, možda će se pre odlučiti za solarni krovni pokrivač, čak i po cenu manje dobijene električne energije.

Druga prednost solarnih crepova i šindri je i njihovo brzo postavljanje, a kako navodi Infiniti Enerdži, profesionalcu je potrebno samo 10 sati da pokrije ceo krov. Proces kod solarnih panela traje nešto duže jer se oni postavljaju na već postojeće crepove, a i njihove velike dimenzije dodatno usporavaju posao.

Ipak, ono što je najvažnije kod solarnih sistema nije ni izgled, ni brzina postavljanja, već efikasnost, a tu solarni paneli odnose ubedljivu pobedu. Usmeravanjem panela možemo osigurati maksimalnu izloženost suncu, što nije slučaj sa solarnim crepovima i šindrama.

Takođe, solarni paneli još uvek su jeftiniji od solarnih krovnih pokrivača (mada se očekuje da će i potonji uskoro pojefiniti), a osim toga, možemo ih lakše poneti sa sobom ukoliko se selimo, piše EkoVoč (EcoWatch).

Milena Maglovski

Kineski CRBC godinama devastira reku Taru

Foto: Wikipedia/Cornelius Bechtler
Foto-ilustracija: Unsplash (Mika Korhonen)

Devastacija korita reke Tare, tokom izgradnje prve deonice autoputa trajala je tri godine, istakla je Vanja Ćalović Marković, šefica stručnog tima Nacionalnog saveta za borbu protiv visoke korupcije Crne Gore.

Kako je objasnila prikupljena dokumentacija pokazuje da je od početka izgradnje autoputa kineski izvođač radova godinama devastirao životnu sredinu, a naročito reku Taru, navodi se na sajtu Vlade Crne Gore.

Devastacija korita reke Tare dešavala se 2017., 2018. i 2019. godine. U septembru 2020. nasipanjem je prekinut tok reke Tare. Toliko je materijala deponovano da joj je prekinut tok”, rekla je Ćalović Marković.

Kako se dalje navodi, posledicu se trajne, a pitanje je ko će sve da plati, kao i da je neophodno pronaći stručnjake koji će proceniti trenutno stanje reke Tare.

Podsetimo i osnovno državno tužilaštvo u Kolašinu podnelo je optužnicu protiv kineske kompanije CRBC, glavnog izvođača radova na autoputu Bar-Boljare zbog uništavanja dela reke Tare, koja je pod zaštitom UNESKO-a.

Energetski portal

Uspešan primer upravljanja električnim i elektronskim otpadom u BiH

Foto: The Global E-waste Monitor 2020
Foto: ZEOS eko-sistem

E-otpad se ne može odlagati bilo gde, stoga je neophodno obezbediti što više lokacija sa odgovarajućom infrastrukturom i uključiti lokalna komunalna preduzeća u celokupnu priču, kako bismo zajedno doprineli zelenijem okruženju.

Efikasno i pravilno upravljanje električnim i elektronskim otpadom je zadatak stavljen ispred društva ZEOS eko-sistem d.o.o., koji je u toku 2020. godine uspešno završen uz ostvarenje Pravilnikom propisanih ciljeva.

Prema rečima Emila Šehića, direktora društva ZEOS eko-sistem d.o.o., sakupljena je količina od 2.513 tona, a kontinuiran godišnji rast zbrinutog e-otpada pokazuje stabilnost poslovanja celokupnog sistema.

“Prateći globalne trendove prema Global E-waste Monitor 2020 količine e-otpada se svake godine povećavaju, a Evropa ima najveću stopu generisanog otpada po stanovniku godišnje od 16,2 kg/stanovniku, dok u Bosni i Hercegovini taj podatak iznosi 7,8 kg/stanovniku za 2019. godinu. Interesantno je spomenuti da prema podacima WEEE Foruma, Međunarodne zajednice ovlaštenih operatera sistema za sakupljanja e-otpada, svako domaćinstvo u Evropi poseduje u proseku 72 električna i elektronska uređaja, od čega je 11 pokvareno ili se ne koristi”, kaže Šehić.

On dodaje da krajem 2021. godine ZEOS eko-sistem planira postavku novih 36 uličnih e-kontejnera u vrednosti od 31.550 evra koje će staviti na raspolaganje građanima za odlaganje malih aparata promera do 45 cm.

OVDE možete preuzeti primerak godišnjeg izveštaja društva ZEOS eko-sistem d.o.o. za 2020. godinu. Izveštaj sadrži važne i korisne informacije o radu operatera na području upravljanja električnim i elektronskim otpadom, a koje uključuju: izveštaj o sakupljenim količinama e-otpada, izveštaj o realizovanim aktivnostima, izveštaj o broju društveno odgovornih kompanija, koje ispunjavaju svoju obavezu propisanu Pravilnikom preko društva ZEOS eko-sistem d.o.o.

Besplatna reciklaža za sve

Foto: ZEOS eko-sistem

Uloga operatera ogleda se u osiguranju stabilnog i efikasnog sistema zbrinjavanja električnog i elektronskog otpada, čiji rezultati nakon punih osam godina poslovanja donose izvanredne rezultate.

Zahvaljujući tome danas postoji besplatna usluga preuzimanja e-otpada od pravnih lica, infrastruktura koja obuhvata e-kontejnere, zeleni nameštaj i reciklažna dvorišta za sve građane, kao i saradnja sa lokalnim nivoima vlasti i nevladinim organizacijama.

Sve lokacije mesta za odlaganje i informacije o besplatnom preuzimanju električnog i elektronskog otpada od pravnih lica, mogu se pronaći OVDE.

Izvor: ZEOS eko-sistem d.o.o.

 

Mladi o klimatskim promenama: „Moramo hitno da se pokrenemo”

Foto: WWF
Foto: WWF Adria

U okviru saradnje sa mladima u Srbiji, WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, zajedno sa učesnicima projekta „Na mladima klima ostaje”, pripremila je video poruku o klimatskim promenama i njihovom uticaju na budućnost mladih.

Nakon objavljivanja Izveštaja Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC), koji je još jednom upozorio na važnost hitnog i odlučnog reagovanja, mladi u Srbiji poručuju da moramo „da zajedno zaustavimo apokalipsu” i „hitno da se pokrenemo jer sve zavisi od nas”.

Projekat „Na mladima klima ostaje” omogućava mladima da pokrenu inicijative za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. U okviru projekta, učesnici su imali priliku da steknu znanja iz oblasti razvoja građanskih inicijativa, komunikacija, javnog zagovaranja, angažovanja zajednice i razvoja politika kroz prizmu klimatskih promena u Srbiji. Po završetku treninga, započeli su sopstvene inicijative koje će na jesen predstaviti na Omladinskom klimatskom forumu u organizaciji WWF-a na nacionalnom i regionalnom nivou.

Mladi će kreirati inicijative koje će raditi na podizanju svesti o uticaju klimatskih promena na biološku raznovrsnost, promociju korišćenja obnovljivih izvora energije, obrazovanje i uključivanje vršnjaka u borbi protiv klimatskih promena, društveno odgovorna rešenja za odlaganje otpada i bacanje hrane, kao i promovisanje održivih ekoloških navika sa ciljem smanjenja emisija ugljenika.

„U projektu je do sada učestovovalo 15 mladih lidera i liderki uzrasta od 15-24 godine iz čitave Srbije. Videli smo na delu njihov polet i želju da se uključe, da doprinesu i da se angažuju, ali i njihovu sposobnost da samostalno sprovode aktivnosti uz našu podršku. Njihove generacije će osetiti razorne posledice klimatskih promena. Stoga je sve važnije uključiti, osnažiti i podržati mlade koji žele svojim aktivnostima da se uključe u pitanja zaštite životne sredine, i tako osigurati budućnost naše planete, našeg doma. Ovo je sam početak saradnje i međusobne podrške mladih i WWF-a i radujemo se da vidimo šta će nam još doneti.”,  ističe Mina Mirić, koordinatorka projekta „Na mladima klima ostaje” iz WWF Adrije.

WWF poziva građane da pogledaju video poruku mladih i podele je sa svojim bližnjima, kao i da prate dalje vesti o njihovim omladinskim inicijativama. Omladina u Srbiji je svesna problema koji klimatske promene predstavljaju.

Izvor: WWF Adria

Električna vozila preskupa za vozače u Srbiji, nadležni najavljuju nove olakšice

Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX
Foto: Bojan Džodan/MT-KOMEX

Automobilska industrija okreće se proizvodnji električnih i hibridnih vozila – koja manje zagađuju životnu sredinu. Evropska unija podstiče njihovu kupovinu, jer sa ulica izbacuje “dizelaše”. Subvencije daje i naša zemlja, ali su ti ekološki automobili našim vozačima preskupi. Ipak, ove godine vidljiv je značajan rast interesovanja, pa iz Vlade najavljuju nastavak olakšica.

Kupovinu električnog ili hibridnog vozila država dotira do 5.000 evra i za te namene ove godine iz budžeta je izdvojeno milion evra. Do sada je stiglo 280 zahteva za kupovinu 314 raznih vozila.

“Imamo i direktne zahteve od fizičkih lica, ali i od firmi tako da u okviru jednog zahteva bude više vozila. Iz tog razloga nam je broj zahteva manji od broja vozila za koje se traži subvencionisanje. Što je izuzetno pohvalno. Znači da se i fizička i pravna lica interesuju za ovu konkretnu meru koja direktno utiče na smanjenje aerozagađenja“, rekla je Sara Pavkov iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Vozači kažu da su i pored podrške ti automobili za njih i dalje neisplativi, ali treba imati na umu da je Evropska unija odlučna da dizelaše potpuno zameni električnim i hibridnim automobilima do 2035. godine.

“Pa mogu da razmišljam samo o toj kupovini dugo, baš nemam mogućnosti. Vrlo su skupi”, rekao je Savo Srećković, taksista iz Beograda.

Državne subvencije za električne ili hibridne automobile za stručnjake su dobar potez, ali ih dok ne pojeftine treba, kažu, dopuniti i dodatnim olakšicma, kao što to rade u zemljama Unije. 

“Da se eventualno za te automobile dozvoli upotreba žute trake, da im se dozvoli besplatno parkiranje, da na auto-putu ne plaćaju putarinu. I naravno ono što je najbitnije – elektropunjači. Bez adekvatne mreže punjača koji će omogućiti da vi krenete na put od Beograda do Niša da možete da napunite bateriju i vratite se. Bez takve jedne infrastrukture je nemoguće očekivati i više automobila na tržištu”, naveo je Milan Belin, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Nadležni poručuju da žele da povećaju sredstva. 

“Sada kreće ovaj period planiranja budžeta i mi se nadamo da ćemo za narednu godinu, ako ne isti iznos, i povećati sredstva za subvencionisanje”, navela je Sara Pavkov.

U Srbiji je registrovano 4.000 električnih i hibridnih vozila, ima oko 100 elektropunjača, a struja za njih je uglavnom besplatna. Izvesno je da povećanje broja tih ekoloških vozila mora pratiti i izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Izvor: RTS

Kako nam krave mogu pomoći da se rešimo plastike

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Azabache)
Foto-ilustracija: Pixabay

Globalna proizvodnja i upotreba plastike dovela je do toga da se ona nalazi svuda oko nas. Plastični otpad pluta rekama, morima i okeanima, deponije su prekrivene ovim smećem. Stručnjaci več godinama upozoravaju da se drastične promene što pre moraju napraviti, jer će nas plastika bukvalno zatrpati.

Reciklaža, kao i zabrana upotrebe plastike za jednokratnu upotrebu može pomoći u tome da ona što manje završava u prirodi i da je na taj način zagađuje.

Naučnici intenzivno rade na tome da pronađu način da plastiku u potpunosti razgrade, jer se ona veoma teško razlaže na manje čestice. I neki su u tome i uspeli, naime naučnici iz Austrijskog centra za industrijsku biotehnologiju i Bečkog univerziteta prirodnih resursa i primenjenih bionauka BOKU došli su do neverovatnih otkrića.

Bakterije iz kravljeg želuca mogu se koristiti za razgradnju nekih vrsta poliestera koje se mogu naći u ambalaži, tekstilu ili plastičnim kesama, navodi se u njihovoj studiji.

Naučnica iz ovog tima Doris Ribič (Doris Ribitsch) istakla je da je struktura plastike vrlo slična strukturi prirodnih poliestera, poput nekih koji se mogu naći u biljnim ćelijama. Budući da kravlja ishrana uključuje prirodne poliestere koji se razlažu i vare u delu kravljeg želuca zvanom burag, bečki naučnici počeli su pomnije da analiziraju digestivne sokove u buragu.

Došli su do zaključka da u buragu postoji velika zajednica mikroba odgovornih za varenje hrane, pa su pretpostavili da se ona može koristiti i za hidrolizu određenih vrsta plastike.

Istraživanja su pokazala da se u laboratorijskim uslovima neke vrste mogu efikasno razgraditi mikroorganizmima koji se nalaze u kravljem stomaku. Neophodno je nastaviti dalja istraživanja, ali moguće da je ovo novi i ekološki način recikliranja plastike.

Milica Radičević

Flaširana voda 3.500 puta štetnija po okolinu od „česmovače“

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Godišnje se u svetu kupi preko 50 milijardi boca flaširane vode od kojih većina, odmah po ispijanju, završi u smeću. Međutim, gomilanje plastičnog otpada nije jedino što treba da nas brine kada je reč o plastičnim flašama.

Prema podacima Asocijacije za reciklažu iz Ouklanda (The Oakland Recycling Association), proizvodnjom PET boca oslobađa se aceton, benzen, toulen, metilen hlorid i druge hemikalije opasne po okolinu i zaposlene, a tu su i studije prema kojima ljudi koji piju flaširanu vodu imaju veće šanse da unesu čestice mikroplastike.

Nedavnu studiju o uticaju flaširane vode na okolinu i naše zdravlje sproveo je i Institut za globalno zdravlje u Barseloni.

Do porasta kupovine flaširane vode došlo je jer javnost često sumnja u kvalitet vode iz slavina, a tu je i marketing kompanija koje iste uglavnom povezuju sa planinskim izvorima i zdravim načinom života.

Zato su istraživači sa Instituta sproveli studiju kako bi utvrdili posledice prekomerne kupovine flaširane vode. Pošavši od pitanja “šta bi se dogodilo kada bi svi u Barseloni prešli na vodu u bocama”, došli su do podatka da bi godišnje nestalo 1,43 vrsta, dok bi troškovi proizvodnje boca i ispumpavanja vode iznosili 83,9 miliona američkih dolara. Negativan uticaj na životnu sredinu bio bi 3.500 veći kada bi svi pili flaširanu vodu nego kada bi konzumirali „česmovaču“.

Iako su se, radi lakšeg baratanja podacima, istraživači fokusirali isključivo na Barselonu, ova studija dobro ilustruje kakve posledice ima favorizovanje flaširane umesto vode iz slavine.

Jasno je da kvalitet „česmovače“ nije svuda isti već varira od zemlje do zemlje, i od grada do grada, ali tamo gde je kvalitetna, navode u studiji, ona je ipak bolji izbor.

Milena Maglovski

Hladim kuću, al’ grejem planetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Kelly Sikkema)
Foto-ilustracija: Pixabay

Klima uređaji odavno su prestali da budu komoditet, već sastavni deo lenjeg survival kit-a, pa je svako njegovo spominjanje u negativnom kontekstu ravno blasfemiji.

Ali, dok mi blaženo-hladni vazduh pomaže da ostanem pri sebi dok ovo pišem jer napolju ključa i živa na termometru, ne mogu da se ne zapitam koliko košta moje hlađenje? I tu ne mislim samo na basnoslovne račune za struju koji nam svakog 28. u mesecu zadaju glavobolje – cena po životnu sredinu takođe treba da nas brine.

Za sve je kriv freon!

Neki možda znaju, mada većina ne, da freon i nije baš prijatelj okoline. Zato nam Erik Din Vilson u svojoj nedavno objavljenoj knjizi „Posle hlađenja: o freonu, globalnom zagrevanju i prevelikoj ceni komfora“ otvara oči o tome koliko je ovaj gas zaista opasan.

Iako freon, kakav se danas koristi, ne pravi rupe na ozonskom omotaču kao njegov pretkodnik čija je upotreba zabranjena 80ih godina prošlog veka, on je i dalje gas sa efektom staklene baštene – i to 12.000 puta snažnijim efektom od ugljen-dioksida, objašnjava Vilson na moje, a verujem i vaše, zaprepašćenje.

Svi ovi gasovi, kaže dalje, upijaju i zadržavaju infracrveno zračenje, a sprečavaju da toplota napusti zemljinu atmosferu. Sreća naša pa freona za sada ima relativno malo u poređenju sa ostalim gasovima staklene bašte, ali ne smem ni da pomišljam šta bi se desilo sa temperaturom na našoj planeti ukoliko bi veće količine ovog gasa (što nije nemoguće) dospele u okolinu.

Jer upravo to se i dešava – nehajno bacanje dotrajalih klima uređaja na deponije omogućava freonu da lako nađe svoj put do atmosfere, uprkos činjenici da se oni svrstavaju u opasan električni otpad koji zahteva poseban način odlaganja. Uostalom, freon iz klime nakon izvesnog vremena počne da curi, pa eto još jednog načina da male (mada kada uzmemo u obzir brojnost klima uređaja, velike) količine ovog gasa dospeju u okolinu.

I tako je savremeno društvo upalo u vrzino kolo – naši domovi sve hladniji, a planeta sve toplija!

Džabe sve, kad se bez nje ne može. Ili možda može?

Da ne preterujemo – ukoliko ste zdravi i mladi (ili se tako osećate), život bez klime je moguć. Istina da bi na +40 bio pravo mučenje, ali uz malo truda temperatura se ipak može spustiti za par stepeni.

Oni koji imaju dvorište treba da sade, sade i sade! Vegetacija je odličan prirodni rashlađivač koji će leti učiniti vaš boravak prijatnim i napolju i u kući. Oni koji žive u stanu možda će ipak morati da pritisnu dugme i podese klimu na dva’es dvojku, mada i oni treba da sade, sade i sade – što na terasi, što na javnim površinama.

Asfalt i beton su glavni krivci koji gradove čine nepodnošljivo vrućim, a više drveća i zelenila znači i par stepeni niže.

Milena Maglovski

Nivo Zlotske reke za dan opao dva metra – prekomerno ispumpavanje mogući uzrok

Foto: Fejsbuk skrinšot
Foto: Fejsbuk skrinšot

Predsednica Zelenog fronta Pokreta “Jedan od pet miliona” Snežana Nedeljković upozorila je na loše stanje Zlotske reke kod Bora, navodeći da je korito presušilo, a riba uginula, te da postoji opravdana sumnja da je uzrok prekomerno ispumpavanje vode za potrebe kineske kompanije Ziđin u Boru.

Nedeljković je istakla da je u poslednjih mesec dana primećen veliki gubitak vode u Zlotskoj reci koja protiče kroz sela Zlot i Sumrakovac, a da je za samo jedan dan vodostaj na izvoru kod Zlotske pećine opao za čak dva metra, navedeno je u saopštenju.

“Nivo vode u Zlotskoj reci iz trenutka u trenutak sve više opada. Svedoci smo ubijanja jedne reke, to je nezapamćeni zločin. Nizvodno od sela Sumrakovac, korito je potpuno suvo. Po golom kamenju leži pomrla riba, među kojom su i zaštićene vrste: potočna pastrmka, potočna mrena, prugasta uklija”, kazala je ona.

Ocenila je da Zlotska reka, nekada čista planinska reka, “danas liči na raskomadan leš”, i dodala da “postoji opravdana sumnja da se iz Zlotske reke prekomerno ispumpavanje vode za potrebe kineske kompanije Ziđin u Boru”.

Meštani sumnjaju, kako je navela, i na izvođenje istražnih bušotina od strane nekih stranih kompanija koje ispituju mesta za potencijalne nove rudnike bušenjem i do 600 metara u dubinu.

Ona je podsetila i na to da je na ovoj reci planirana izgradnja nekoliko mini hidroelektrana, te da se meštani Zlota i Sumrakovca već dve godine bore da jedina nezagađena reka na teritoriji Bora ne završi u cevima, što bi ugrozilo vodosnabdevanje celog okruga.

U saopštenju se dodaje da je gradnja prve mini hidroelektrane počela uzvodno od Sumrakovca, sa spornom građevinskom dozvolom, donetom mimo svih procedura i protivno mišljenju Zavoda za zaštitu prirode, zbog čega su izrevoltirani meštani protestovali.

“Prvo mini hidroelektrane mimo svih propisa, a sada i ispumpavanje vode. Neko se ozbiljno namerio da Zlotsku reku doslovce ubije, a ljude ostavi bez vode. Ovo je zločin protiv čovečnosti sistematski i organizovan. I za to će morati da odgovaraju”, poručila je Nedeljković i pozvala građane Srbije da solidarno stanu u odbranu Zlotske, i drugih reka širom Srbije.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Niš i opština Žitorađa dobijaju opremu za skladištenje i reciklažu otpada

Photo illustration: Pixabay
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ukupno 240 kontejnera za reciklažu i 162 kante za odlaganje komunalnog otpada obezbeđeni su za Grad Niš i opštinu Žitorađa, navodi se u saopštenju Ministarstva zaštite životne sredine.

Opremu za unapređenje kvaliteta života građana obezbeđuje resorno ministarstvo.

“Svi zajedno imamo zadatak da doprinesemo da javni prostori koje građani koriste budu čistiji. Ovo je upravo jedan od načina da podržimo lokalne samouprave u tom važnom poslu, odnosno da olakšamo rad javnim komunalnim preduzećima. Životna sredina je jedna, a briga o okolini je jedan od najvažnijih prioriteta ministarstva”, rekla je Ivana Hadži Stošić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

U cilju podrške lokalnim samoupravama u obezbeđivanju opreme za sakupljanje, reciklažu i što adekvatnije upravljanje otpadom, Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo je novu opremu za ukupno 34 grada i opštine. Potpisivanjem ugovora Nišu i Žitorađi je dodeljeno po 120 kontejnera i 131 kanta na korišćenje.

Energetski portal

Požar u “Vinči” – kakav vazduh udišemo?

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto-ilustracija: Pixabay

U nekim delovima Beograda i dalje se može osetiti jak miris dima koji dolazi sa deponije u “Vinči” na kojoj je u subotu izbio požar. Nadležni tvrde da je požar pod kontrolom, vatrogasci gase zapaljene površine i nakon toga ih toga zatrpavaju zemljom.

Prema podacima mernih stanica vazduh je dobrog kvaliteta, međutim, najveći problem predstavlja to što one ne mere koncentracije dioksina i furana, kao i mnogih drugih jedinjenja koja su veoma toksična, te niko ne može tačno reći kakav vazduh udišemo u Beogradu.

Kako objašnjava Milenko Jovanović, iz Nacionalne ekološke asocijacije, nije urađeno adekvatno uzorkovanje vazduha radi analize sadrzaja visoko toksičnih i kancerogenih jedinjenja koja se sigurno emituju pri ovakvim procesima sagorevanja jedne nesanitarne deponije. To nije urađeno kako na samoj deponiji, tako i u drugim delovima grada gde je ovaj oblak dima stigao, te zato nema preciznih podataka o tome kakav vazduh smo udisali, a i sada udišemo.

“Najveći problem paljenja deponije nije koncentracija PM 10 i PM 2,5 čestica, kao što se predstavlja građanima, nego upravo nepoznati nivo koncentracija opasnih jedinjenja, furani, dioksini, PaH-ovi i drugi koji se ne mere”, kaže Jovanović.

Prema njegovim rečima, kada je kvalitet vazduha u pitanju, trenutno je, sigurno, bolja situacija nego prethodnih nekoliko dana, jer je intenzitet požarnog procesa visestruko smanjen, ali kada se ova nesanitarna deponija ponovo zapali (sto je neminovno), opet ćemo imati istu situaciju.

Kako kaže, decenijama se na ovu deponiju nagomilavaju hiljade tone otpada, te da su požari, u letnjem periodu, potpuno normalna pojava. Pravi problem predstavlja to što se ne zna šta sve gori, jer se ovde odlaže i plastika, ulja, metali i raznorazno smeće koje u sebi sadrži kancerogene materije ili koje nastaju sagorevanjem i međusobnom interakcijom.

“Mi nikada nećemo znati koliko je bilo ugroženo zdravlje građana, zato što ne znamo kakav vazduh smo udisali ovih dana. Zato je jedino ispravno bilo da institucije u odsustvu merenja, savetuju građanima da se preventivno uzdrže od uobičajenog boravka napolju u rizičnom periodu”, ističe Jovanović.

Podsetimo, u subotu je izbio požar na deponiji u “Vinči”, dok je u nedelju dim i neprijatni miris paljevine prekrio gotovo ceo grad. Vatrogasne ekipe su odmah izašle na teren i gašenje ovog požara i dalje traje. I dok nadležni kažu da prate situacija kada je kvalitet vazduha u pitanju i da nema mesta panici, građani su zabrinuti jer ne znaju šta udišu.

Milica Radičević

Obnovimo Evropu traže uvođenje evropskog tužioca za ekološki kriminal

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto ilustracija: Pixabay

Poslanička grupa Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu pozvala je Evropsku komisiju da proširi mandat Kancelarije evropskog javnog tužioca (EPPO) da pokriva i kriminal protiv životne sredine.

“Vreme je da EU pokaže vođstvo u borbi protiv zelenog kriminala. Poslednjih godina svedoci smo jasnog rasta ekološkog kriminala širom Evrope. Aktivnosti poput ilegalne seče šuma, zagađenja tla, paljevina i preteranog ribolova, ne samo da nanose veliku štetu biodiverzitetu, već i uključuju korupciju, pranje novca i nasilje”, navodi se u pismu koje je poslanička grupa uputila Komisiji.

Iz Obnovimo Evropu poručuju da žele snažan institucionalni okvir za prekogranični ekološki kriminal koji predviđa Zelenog EU tužioca u EPPO za borbu protiv ekološkog kriminala.

Funkcija tog tužioca, kako se predlaže, treba da bude nadograđena na postojeću strukturu i fokusirana na suzbijanje ekoloških zločina, operativnu podršku i koordinaciju, efikasno prekogranično gonjenje zelenog kriminala i sankcionisanje.

Šef poslaničke grupe Obnovimo Evropu u Evropskom parlamentu Dačijan Čološ rekao je da ekološki kriminal ne poznaje granice, da svima nanosi štetu i da se zato Obnovimo Evropu zalaže za efikasan EU pristup na tom planu.

“Imamo EPPO i želimo da njegov mandat pokriva i ekološki kriminal kako bi pomogao da se problem rešava na evropskom nivou”, rekao je Čološ.

Rumunski evroposlanik Vlad George, inicijator obraćanja Komisiji, istakao je da se o zelenom kriminalu u EU nedovoljno govori i da se nedovoljno istražuje, što za posledicu ima gubitak biodiverziteta, prirodnih resursa i javnih finansija.

“Istovremeno se zarada kriminalaca stečena zloupotrebom prirode ne zaustavlja ni na jednoj granici, infiltrira se u legalnu ekonomiju, urušava konkurenciju i smanjuje poreski prihod”, rekao je George.

U pismu upućenom sredinom jula predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i nadležnim komesarima ukazuje se i da članice EU na nacionalnom nivou nemaju specijalne jedinice za borbu protiv kriminala u oblasti životne sredine.

Izvor: EURACTIV.rs

Nepodnošljiva lakoća… naručivanja hrane

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Gold)
Foto: Ljubaznošću Ivane Milojević

Suvišno je reći da od prošle godine više ništa nije isto. Kad je reč o uobičajenim aktivnostima kao što su odlazak na posao, u kupovinu ili omiljeni restoran, polako se navikavamo da ih obavljamo onlajn. Promena koja je nastupila u načinu naručivanja i kupovine namirnica uticala je i na pojavu boljih i novih ponuda. Mnoštvo je grupa na društvenim mrežama koje nude domaće prehrambene proizvode, a veliki marketi dodatno su unapredili svoje sisteme onlajn prodaje.

Međutim, Ivana Milojević iz Niša, otišla je korak dalje. Ivana je dugo razmišljala o tome kako da napravi sistem koji će korisnicima pomoći da na bilo kom mestu u bilo koje vreme, na brz i jednostavan način, pregledaju dostupnost određene hrane i namirnica u okruženju u kom se trenutno nalaze. Zatim je osmislila jedinstvenu aplikaciju Gimme Food koja na jednostavan način povezuje kupce sa prozvođačima hrane i restoranima.

„Pre nekoliko godina prešla sam na vegansku ishranu. Pošto dosta putujem, moj način ishrane često je kvario užitak na putovanjima. Problem je otežavalo to što ugostiteljski objekti imaju veoma malo informacija o ovom načinu ishrane te nema mnogo njih koji su svoju ponudu prilagodili grupi ljudi sa selektivnom ishranom. Dešavalo mi se da imam neprijatnosti, posebno na grupnim ručkovima gde su svi mogli da naruče ono što žele dok bih ja obrok završila samo sa salatom, a nekad i bez toga, jer se dešavalo da je preliju mlečnim sosom koji vegani ne konzumiraju”, objašnjava Ivana. 

I kako to obično biva, zametak svakog rešenja već se nalazi u prepoznavanju problema, pa je i Ivana počela je da istražuje kako se ljudi nose sa slabom ili nikakom ponudom veganske ishrane. Otkrila je da mala ili neadekvatna ponuda muči više od trećine ukupnog stanovništva, a da su u sličnom problemu i ljudi koji su alergični na određene namirnice. Tako je došla na ideju da napravi Gimme Food, sistem koji korisnicima omogućava da na jednostavan način, brzo i lako pregledaju kakva hrana se nudi u njihovom trenutnom okruženju.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Sve je krenulo početkom 2019. godine, a za samu realizaciju aplikacije trebalo je skoro šest meseci, od čega su samo pripreme uzele više od samog razvoja osnovne verzije. Moja prva podrška bio je moj suprug Vladimir, po struci IT inženjer, koji je zajedno sa svojim timom razvio moju ideju. U martu 2020. godine bila je spremna prva verzija za restorane. Ipak, kako se to poklopilo sa proglašenjem epidemije koronavirusa, restorani su uglavnom bili zatvoreni pa smo morali da se nosimo sa ovim izazovom i da se prilagodimo novonastaloj situaciji”, kaže Ivana.

Kako ističe ova mlada preduzetnica, shvatila je da se trendovi ubrzano menjaju i da to utiče na promenu načina kupovine, ali i ponudu. Zato su uključili i male proizvođače hrane koji su se sa svojom ponudom potpuno uklapali u ceo koncept. 

Aplikacija ima dve vrste korisnika. S jedne strane, to su partneri – restorani i proizvođači domaće hrane i specijaliteta, a s druge, krajnji korisnici, odnosno ljubitelji dobre hrane koji vole da koriste nove tehnologije i žele da uštede vreme. Da bi neko postao partner, dovoljno je samo da ima registrovan restoran, radnju ili poljoprivredno gazdinstvo i da poseduje smart telefon ili kompjuter kako bi mogao da prima porudžbine. Kad je reč o krajnjim korisnicima, oni prilikom instaliranja aplikacije imaju opciju da odaberu neku od 15 najčešćih selektivnih ishrana ili da jednostavno izaberu opciju bez filtera.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.

Ko ode na selo dobija ugovor i kuću, ali i druge podsticaje

Photo: Goran Djordjevic
Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Prvih 14 ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća, sa okućnicama, potpisano je u Palati Srbija. Najavljeno je da će se porodicama koje odu na selo pomoći i drugim podsticajima.

Za razliku od mnogih vršnjaka koji su život na selu zamenili životom u gradu, Jana Čičarević i Dalibor Blagojević rešili su da napuste Beograd i budućnost provedu na seoskom imanju u okolini Trstenika. Jana je završila arhitekturu, a Dalibor je IT stučnjak.

“Grad malo steže i želimo da odemo u prirodu da naše potomstvo i mi zdravije živimo. Bavićemo se poslom kojim se bavimo, on nam omogućava da se time bavimo onlajn, imaćemo malu organsku baštu, minimalno za nas, za lične potrebe”, kažu Jana Čičarević i Dalibor Blagojević.

Porodica Miučin već živi na selu. Od danas je kuća u kojoj su bili podstanari zvanično postala njihov dom. Boris je IT stučnjak, a Biljana profesor filozofije.

“Naša želja je da od tog doma napravimo jedno samoodrživo domaćinstvo koje će imati sve. Imaće šumu, baštu, brdo, fontanu i solarne panele na kraju koji će zagrevati toplu vodu. To je projekat za koji će trebati vremena i truda, ali imamo cilj”, rekli su Boris Miučin i Biljana Šuković Miučin.

Gotovo sve opštine u Srbiji se bore da zadrže mlade na selu.

“Mali pogoni za proizvodnju na kojima radi opština Nova Crnja, konkursi za mlade poljoprivrednike mogu da zadrže mlade na selu. Pored toga bogat sportsko kulturni život”, kaže Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja.

Kupovina seoskih kuća je samo jedan od koraka koji treba da pomognu mladima da se vrate i ostanu na selu. Resorni ministar je podsetio da su im na raspolaganju i sredstva za zadruge, otvaranje malih porodičnih preduzeća, samostalnih zanatskih radnji, etnoturizam. Najavljuje i dodatne podsticaje.

“Neće to biti krediti. Ljudi, kredit je loš drug, to je kamen o vrat, obaveza, hipoteka, ali ti podsticajni programi moraju da daju mogućnost ljudima da u prvim godinama potpuno relaksirano stupaju. I biće ih. Hoćemo da dobijemo našeg čoveka, našu ženu sa njihovim poslovima u njihovoj kući da ne zavise ni od koga”, rekao je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu.

Konkurs za kupovinu kuća na selu otvoren je do 1. novembra, a država je izdvojila 500 miliona dinara. Prosečna starost potpisnika prvih ugovora je 35 godina. Njihova obaveza je da se u roku od 45 dana usele u kuće.

Stambeno pitanje danas su rešila dva mlada poljoprivrednika i 12 porodica sa ukupno 16-oro dece.

Izvor: RTS

Ministarstvo zaštite životne sredine nije nadležno za staru deponiju u Vinči

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ne davimo Beograd

Ministarstvo zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije saopštilo je da nije tačna informacija da preduzeće „Beo Čista energija“ čeka dozvolu ovog ministarstva o preuzimanju stare deponije u “Vinči”.

U saopštenju, izdatom povodom pogrešnih navoda u medijima, a u cilju istinitog informisanja javnosti, Ministarstvo ističe da je stara, nesanitarna deponija, na kojoj je nedavno izbio požar, predmet ugovornog odnosa između preduzeća „Beo Čista energija“ i Grada Beograda.

Resorno ministarstvo nema nadležnosti, niti je izdavanje dozvola o preuzimanju nesanitarne deponije predmet Zakona o upravljanju otpadom.

Stara deponija nije radila na osnovu bilo kakve izdate dozvole, pa samim tim republički inspektori zaštite životne sredine nemaju nadležnosti u pogledu kontrole i nadzora.

Međutim, zbog obima akcidentne situacije, inspektori zaštite životne sredine su 8. avgusta ipak izašli na teren, u cilju dobijanja informacije u vezi sa požarom.

Tom prilikom je konstatovano i da je za kontrolu sprovođenja i primenu odluka jedinica lokalne samouprave za obavljanje komunalnih delatnosti, kao i da li vršilac komunalne delatnosti ispunjava uslove za obavljanje komunalne delatnosti, nadležna Republička komunalna inspekcija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kada je reč o staroj deponiji, Ministarstvo zaštite životne sredine je dalo saglasnost na projekat sanacije i rekultivacije.

Sa druge strane, dozvole koje je direktor preduzeća „Beo čista energija“ očigledno pomešao i dao pogrešnu informaciju, odnose se na drugu parcelu u Vinči na kojoj nije izbio požar, a na kojoj se nalazi nova sanitarna deponija.

Na osnovu zahteva preduzeća, a vezano za novu deponiju, Ministarstvo je do sada izdalo dozvolu za odlaganje komunalnog otpada koji nastaje na teritoriji Grada Beograda. U toku je izdavanje dozvole za tretman građevinskog i inertnog otpada, jer se čekalo da preduzeće dopuni dokumentaciju.

Službe Ministarstva zaštite životne sredine su u stalnoj komunikaciji sa nadležnim službama i prate situaciju u Vinči, navodi se u saopštenju.

Izvor: Vlada Republike Srbije

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i SBB fondacija pokreću projekat zaštite područja prirode

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DSzilard Morvai)
Foto-ilustracija: Pixabay

SBB fondacija i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), potpisali su memorandum o saradnji kojim su najavili zajednički rad na zaštiti prirode, unapređenju nacionalnog okvira za zaštitu biodiverziteta, informisanju i edukaciji javnosti.

Glavni cilj ove saradnje je da se u narednih pet godina pokrene formalna zaštita pet područja prirode u Srbiji i njihovog uključivanja u Ekološku mrežu Republike Srbije, koja je ustanovljena po principu Ekološke mreže Evropske unije – Natura 2000.

Projekat formalne zaštite područja počinje u mestu Mala Vrbica u opštini Kladovo, koje je decenijama unazad prepoznato kao izuzetno važno za ptice i ostali biodiverzitet.

„Potreba da se pojedinci, različite organizacije i kompanije povezuju u zaštiti životne sredine raste iz dana u dan i tiče se svih ljudi i budućnosti naše planete. Mi se već šest godina u okviru inicijative ‘Ne prljaj. Nemaš izgovor!’ borimo za čistiju i zeleniju sredinu, a sada udruženi sa stručnim licima iz DZPPS najavljujemo novo eko poglavlje našeg delovanja, zaštitu područja prirode Srbije. Ovo partnerstvo je izuzetno važno, kako zbog nastavka naše borbe da živimo u zdravom okruženju, tako i zbog toga što povećanje broja zaštićenih područja u Srbiji predstavlja jedan od uslova za ulazak Srbije u EU“, rekla je Jovana Lukić, direktorka SBB fondacije i CSR direktorka United Grupe.

Pored glavnog zadatka i cilja ove saradnje, SBB fondacija i DZPPS će sprovoditi i niz zajedničkih aktivnosti, kao sto su edukacije i podizanje svesti o značaju biodiverziteta i zaštite životne sredine kroz konferencije, letnje kampove i slične skupove, akcije čišćenja, sadnje, javnim zagovaranjem za unapređenje nacionalnog okvira za zaštitu biodiverziteta, naročito u kontekstu usklađivanja sa zakonima Evropske unije i slično.

“Započinjemo partnerstvo sa SBB fondacijom sa ciljem dugoročnog unapređenja stanja životne sredine i prirode u Srbiji. Naše udruženje okuplja stručnjake, veliki broj članova, volontera i građana koji svakodnevno predano rade na istraživanju, zaštiti i promociji prirode Srbije. Uz pomoć SBB fondacije mi ćemo biti tehnički opremljeniji i sposobniji da rešavamo mnoge izazove poput očuvanja prirodnih resursa, područja, staništa i populacija ugroženih divljih vrsta”, rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije