Iako u okviru Krivičnog zakonika Srbije postoji niz odredbi koje se odnose na zaštitu životne sredine, pojedinci izgleda da ne mare za kazne već smo iz dana u dan svedoci novih ekoloških incidenata.
Nedavno smo pisali o pomoru ribe u Kolubari koji su očevici opisali kao ekološku katastrofu budući da je rekom plutalo na stotine mrtvih riba, a ubrzo nam se obratilo i udruženje “Zaštitimo reku Toplicu” sa tvrdnjom da lokalna kompanija ilegalno eksploatiše šljunak i tako menja tok reke.
Oba slučaja sada su u rukama tužilaštva, mada još uvek nije poznato kakve će ( i da li će ) kazne biti propisane za ugrožavanje životne sredine.
Kako objašnjavaju iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „RERI“ za naš portal, “krivično delo zagađenje životne sredine propisano je Krivičnim zakonikom Republike Srbije koji propisuje da ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine, zagadi vodu u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.”
Iz RERI-ja dodaju da je najpre neophodno izvršiti veštačenje kako bi se utvrdilo da li je do izvesnog incidenta došlo usled ljudskog faktora, a potom se pristupa analizi uzročno-posledične veze kako bi se utvrdila odgovornost konkretnog lica.
Pročitajte još:
Ipak, prepreka sprovođenju pravde kada su u pitanju pravna lica jeste to što je ponekad teško utvrditi izvor zagađenja, naročito ukoliko se u neposrednoj blizini nalazi više potencijalnih zagađivača.
Čak i kada se utvrde pojedine nepravilnosti u poslovanju kompanija koje su direktan uzrok zagađenja, kazne često bivaju propisane za privredne prestupe, ne i za krivična dela, iako bi potonje bile mnogo veće, objasnio je advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić učestvujući u panel diskusiji „Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?“
Osim pravnih lica, tu su i ekološki prestupi fizičkih lica te neizostavni slučajevi istovaranja građevinskog i komunalnog otpada na mestima koja nisu predviđena za to, bacanje smeća u reke i potoke i slični incidenti o kojima nećemo tako često čitati u medijima, premda su društvene mreže “zatrpane” upravo ovakvim vestima.
Problem kod procesuiranja ovih lica jesu nedovoljno agilne institucije koje uglavnom nemaju dovoljno zaposlenih koji bi izlazili na teren i kontrolisali građane, prikupljali dokaze i adekvatno reagovali na prijave za ekološke prestupe.
Usled nedostatka dokaza i činjenice da je zaštita životne sredine relativno nova u domaćoj sudskoj praksi, pojedinci koji zagađuju životnu sredinu uglavnom izmiču pravdi, a većina prijava ostane na nivou N.N. lica, istakla je viši tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu Nena Miloradović-Bjelica na već pomenutoj diskusiji.
