Energetska tranzicija ne znači zatvaranje termoelektrana „preko noći“

Srbija se obavezala na sprovođenje energetske tranzicije koja podrazumeva napuštanje fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije do 2050. godine. Ipak, ovaj naizgled kratak rok može izazvati strah među zaposlenima u termoelektranama jer bi naglo gašenje postrojenja mnoge ostavilo bez posla.

Na sreću, nema razloga za paniku jer energetska tranzicija ne znači zatvaranje termoelektrana “preko noći” već postepeno i temeljno planiranje na koji način Srbija može osigurati dovoljno energije iz čistih izvora do 2050. godine i smanjiti proizvodnju električne energije iz uglja.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je da energetska tranzicija podrazumeva i investicije u izgradnju novih energetskih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta na čemu će intenzivno raditi Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa ostalim nadležnim institucijama.

Ona je navela da, ukoliko želimo da i Srbija bude među dobitnicima energetske tranzicije, moramo da delujemo pravovremeno i planiramo rad naših elektrana do 2050. godine kako bismo imali dovoljno energije u decenijama ispred nas.

“Energetska tranzicija znači planiranje, kao i velike investicije u nove energetske kapacitete. Investicije podrazumevaju i nova radna mesta koja će se otvarati zbog izgradnje i upravljanja novim hidroelektranama, gasnim elektranama, solarnim elektranama, vetroelektranama, i drugim elektranama koje koriste obnovljive izvore energije, kao i u proizvodnji pratećih tehnologija, komponenti i opreme”, objasnila je ona.

Mihajlović je istakla da čitav ovaj proces nije otpočeo niti će se desiti preko noći, već se njime upravlja planski i strateški, u dogovoru države, preduzeća, sindikata i zaposlenih.

Energetski portal