Nove direktive Evropske unije i budućnost energetske sanacije zgrada u Srbiji

Dok se u Srbiji poslednjih godina pojavljuju prvi organizovani programi subvencija i kredita za energetsku sanaciju objekata, EU je proleća 2024. donela novu Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada – EPBD. Prema ovoj direktivi, zemlje Evropske unije će biti dužne da ubuduće svake godine rekonstruišu između dva i tri procenta postojećih objekata u cilju bolje energetske efikasnosti građevinskog fonda.

Evropska komisija jasno naglašava da će, pored pomoći stanarima da lakše prođu kroz procese energetske sanacije objekata u kojima žive, zemlje-članice morati takođe i da razviju mehanizme za finansiranje, obuku i privlačenje većeg broja kvalifikovanih radnika i izvođača. Srbija i ostale zemlje Balkana morale bi da razviju sopstvene strategije i mehanizme da kroz sličnu energetsku tranziciju stambenog fonda prođu sa finansijskim mehanizmima, ali i sa programima kreiranja i privlačenja obrazovanih i stručnih izvođača tog velikog obima radova na energetskoj sanaciji.

U Srbiji je najvažniji i najmasovniji program subvencija energetskih sanacija koji već nekoliko godina razvija EBRD sa Ministarstvom energetike – Javni ESCO projekat. Usled krize u vezi sa sankcijama NIS-u, zaduživanje kod EBRD je „ispalo” iz budžeta Srbije prošlog novembra, ali je pre nedelju dana „vraćeno” rebalansom. Konkretno, kredit EBRD u iznosu od 50 miliona evra zajedno sa ulaganjima države preko toplana dovešće do velikih radova u 14 gradova:

Javni ESCO projekat

U ovom trenutku, oko 600 višespratnica koje su priključene na daljinsko grejanje u ovim gradovima se kvalifikovalo za prvu fazu projekta. Ovaj projekat ima ambiciozan cilj da se energetska sanacija zgrada koje su priključene na sisteme daljinskog grejanja finansira kroz račune za grejanje u periodu najduže do deset godina. Računi za grejanje bi, u stvari, ostajali isti kao i do sada, dok bi ušteda u troškovima grejanja koju sanirane zgrade ostvaruju odlazila na plaćanje investicije u energetsku sanaciju zgrade. Umesto da računi za grejanje budu smanjeni nakon rekonstrukcije, razlika u ceni će ostajati toplanama dok se ne isplati novac dodeljen za finansiranje rekonstrukcije. Pošto su kriterijumi projekta davali prednost energetski najneefikasnijim zgradama, većina izabranih objekata će svoj deo ulaganja otplatiti kroz račune za pet do sedam godina, nakon čega će im računi za grejanje biti znatno umanjeni.

Istovremeno, postoji manji program užeg obuhvata za subvencije porodičnim domaćinstvima u cilju energetskih sanacija njihovih kuća i stanova. Ovu aktivnost započeo je još švajcarski projekat RELOF (Reforma lokalnih finansija) 2021. godine sa Ministarstvom energetike, a prerastao je u aktuelni program Svetske banke – SURCE – koji je u završnoj fazi:

U FOKUSU:

• Luxor Solar: Tri linije – jasna vrednost
• Kada zgrada počne da razume samu sebe
• ASEII: Put ka konkurentnoj i održivoj proizvodnji

Projekat „Čista energija i energetska efikasnost za građane” (SURCE)

Ovim programom se u većini gradova i opština u Srbiji subvencionišu aktivnosti na polju energetskih sanacija i stvaranja ušteda energenata, ali za pojedinačna domaćinstva a ne za kolektivno stanovanje. Vlasnici kuća, ali i pojedinačnih stanova u višestambenim zgradama mogu dobiti subvencije za više od polovine troškova energetske sanacije svojih staništa. Vlasnici kuća i stanova mogu investirati uz subvencije u novu spoljnu stolariju, termičku izolaciju fasada, solarne panele na krovovima ili fasadama, kao i za toplotne pumpe. Plan je da se do kraja 2027. godine energetski sanira do 50.000 domaćinstava.

U svetlu ovih promena na tržištu stanogradnje, uvođenja energetskih pasoša za stare i nove objekte i masovne energetske sanacije postojećih zgrada, Udruženje Mineralne vune Srbije – MIVUS upozorava na moguće greške koje se mogu napraviti u procesu poboljšavanja energetske efikasnosti postojećih objekata.

Potencijalni kupci novih nekretnina mogu da primete da se danas visoki objekti izrađuju isključivo sa fasadama sa izolacijom od mineralnih vuna, zbog zahteva zaštite od požara na imovini i života stanara. Međutim, i za niže objekte, kao i za sanaciju postojećih, primena termoizolacije od mineralne vune donosi benefite koje drugi materijali ne mogu da pruže: ne zaboravimo da stiropor na fasadama izloženim suncu može imati ograničen rok trajanja – postoji mogućnost da se istopi na visokim temperaturama i da postepeno nestane iz fasadnih slojeva.

Požar na Grenfel kuli 2017. u Londonu odneo je više od 70 žrtava, da li mi moramo da čekamo na takav slučaj ili možemo da reagujemo preventivno? Primena protivpožarnih barijera od mineralne vune na fasadama i u izolaciji krovova smanjuje štetu na objektu i opasnost po stanare. Za određene visine objekata protivpožarne barijere su obaveza prema postojećoj regulativi, ali se to ne poštuje uvek.

Udruženje proizvođača mineralnih vuna Srbije (MIVUS) edukuje javnost o potrebi da se negorivim materijalima izoluju fasade i potkrovlja ili da se mineralnom vunom izvedu protivpožarne barijere na fasadama u slučaju da je osnovni izolacioni materijal omotača zgrade zapaljiv.

Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrade definiše upotrebu negorivih materijala prilikom izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih objekata. MIVUS poziva na poštovanje postojeće regulative zbog bezbednosti života, ali i imovine. Dobro izolovana i „utopljena” zgrada će takođe doneti i dodatnu vrednost svojim vlasnicima kroz povećanje cene kvadrata objekta, a još će biti vrednije zgrade koje su izolovane negorivim materijalima.

U svakom slučaju, pred regionom Balkana je period od nekoliko decenija u kojima će skoro sve postojeće zgrade pretrpeti promene kroz proces energetske sanacije i potrebno je unapred razmišljati o svim aspektima ovih građevinskih zahvata a ne samo o mogućnostima da se što jeftinije prođe kroz projekte energetske rekonstrukcije.

MIVUS

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA GRADNJA.