Arhus centar Zenica predstavio je popis najvećih zagađivača vazduha u Bosni i Hercegovini za 2018. godinu, na osnovu baze podataka o zagađivačima koju su kreirali zajedno s organizacijama Arnika iz Češke Republike i Eko forum Zenica.
Arnika i Eko forum Zenica objavljuju podatke koje od nadležnih institucija prikupljaju još od 2011. godine, a alternativna baza podataka zagađivača ove godine po prvi put prikazuje podatke i iz Republike Srpske.
Među najvećim zagađivačima nalaze se kompanija ArcelorMittal Zenica, termoelektrane Tuzla, Ugljevik i Gacko, cementare Lukavac i Kakanj, koksara GIKIL i rafinerija u Slavonskom Brodu.
Profesor Samir Lemeš iz Eko foruma Zenica ističe da je došlo do blagog poboljšanja u transparentnosti podataka jer su godišnji izveštaji o emisijama konačno javno dostupni na internetu.
„Međutim, službene web stranice nisu prilagođene korisnicima i samo stručnjaci mogu razumeti šta ti brojevi predstavljaju. Zbog toga mi tumačimo te podatke i verujemo da će ih javnost koristiti za delovanje prema zagađivačima i vlastima. Bez učestvovanja javnosti, stanje životne sredine nikada se neće poboljšati“, rekao je Lemeš.
Pročitajte još:
Poređenjem podataka desetak godina unazad može se prepoznati koje kompanije ulažu u modernizaciju i tehnologije za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi. Termoelektrana Ugljevik izgradila je postrojenje za odsumporavanje 2019. godine, a ulaganja u filtere za prašinu pomogla su da se značajno smanji zagađenje iz cementare Kakanj. Veruje se da je do smanjenja emisije iz postrojenja kompanije ArcelorMittal Zenica došlo usled pada proizvodnje zbog globalne ekonomske krize.
Podaci koje dostavljaju industrijska postrojenja u BiH, kako je potvrdio Martin Skalski iz češke Arnike, nisu pouzdana jer sadrže ogroman broj grešaka pa gotovo 90 odsto tih podataka ne treba uzimati u obzir. Pritom, dva entiteta koriste različite sisteme i različite metodologije. Skalski navodi da je BiH 2003. godine potpisala, a od 2009. godine primenjuje Protokol o registrima ispuštanja i prenosa zagađenja, koji je sastavni deo Arhuske konvencije.
„Po tom protokolu, države su se obvezale da će javno objavljivati podatke o zagađenju. Do ove godine ratifikovalo ga je 37 država i kao poseban entitet Evropska unija, ali ga još uvijek nije ratifikovao i parlament BiH. Dakle, ovaj sistem nije obvezan za industriju“, rekao je Skalski. Ističe da bez transparentnosti podataka o zagađenju, što je ključni korak na putu ka čistijem vazduhu, državni organi ne mogu delovati, dok javnost i mediji nisu u stanju da kontrolišu situaciju.
Izvor: Bljesak.info
