COP31 u Antaliji: Tri decenije klimatskih pregovora i šest prioriteta za 2035. godinu

Prošlo je više od tri decenije od održavanja prve Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP), tokom kojih su međunarodni klimatski pregovori doveli do usvajanja nekih od najvažnijih sporazuma u ovoj oblasti, među kojima su Kjoto protokol, Kopenhaški sporazum i Pariski sporazum. Ovogodišnja, 31. konferencija održava se u Antaliji, u Turskoj, od 9. do 20. novembra, gde se svetski lideri, stručnjaci i predstavnici civilnog društva sastaju kako bi razgovarali o daljim koracima u borbi protiv klimatskih promena i sprovođenju preuzetih obaveza.

Turska, kao domaćin COP31, predstavlja zemlju koja je značajno izložena klimatskim rizicima, ali istovremeno nastoji da unapredi politike u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja resursima. Jedna od najpoznatijih inicijativa u tom domenu je nacionalni program „Nulti otpad” (Zero Waste), pokrenut 2017. godine, koji je vremenom dobio i međunarodnu dimenziju. Na predlog Turske, Generalna skupština UN je 2022. godine usvojila rezoluciju kojom je 30. mart proglašen Međunarodnim danom nultog otpada. Inicijativa je usmerena na smanjenje nastanka otpada, unapređenje reciklaže i efikasnije korišćenje resursa.

Šest ključnih prioriteta i ciljevi do 2035. godine

U okviru agende delovanja predsedavanja COP31 izdvojeno je šest prioritetnih oblasti, sa ciljevima koje bi trebalo ostvariti do 2035. godine:

• Elektrifikacija: Povećanje udela električne energije u ukupnoj finalnoj potrošnji energije na najmanje 35 odsto na globalnom nivou.

• Nulti otpad i smanjenje emisija metana: Prepolovljavanje projektovanog rasta količine komunalnog čvrstog otpada, uz unapređenje sistema upravljanja otpadom i razvoj cirkularne ekonomije.

• Otpornost gradova i zgrada: Smanjenje energetskog intenziteta u sektoru zgrada za najmanje 25 odsto.

• Zelena industrijalizacija: Povećanje globalnog udela korišćenja cirkularnih materijala na najmanje 15 odsto u proizvodnji i industriji.

• Podizanje svesti u svim oblastima: Integrisanje poljoprivrednih praksi otpornih na klimatske promene i obrazovanja o klimatskim promenama u sve segmente društva.

• Mehanizam za sprovođenje klimatskih mera: Proširenje Mehanizma za implementaciju klimatskih promena (Climate Implementation Bridge) kako bi se ubrzalo sprovođenje nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC) i podržao razvoj projekata spremnih za investicije.

Ovi prioriteti predstavljaju deo agende delovanja predsedavanja COP31, čiji je cilj da se postojeće klimatske obaveze pretvore u konkretne aktivnosti i merljive rezultate.

Nova platforma UN za finansiranje klimatskih rizika

Jedan od značajnijih konkretnih koraka tokom prvih dana konferencije COP31 jeste pokretanje zajedničke platforme agencija Ujedinjenih nacija za finansiranje rizika od katastrofa (UN Disaster Risk Financing Platform).

Inicijativa, u kojoj učestvuje šest agencija UN, ima za cilj da do 2030. godine obezbedi pristup finansiranju klimatskih rizika u vrednosti većoj od tri milijarde dolara, kako bi se zaštitilo 75 miliona ljudi i njihova egzistencija od klimatskih šokova i prirodnih opasnosti.

Nova platforma osmišljena je sa tri glavna zadatka:

• da finansiranje reagovanja na katastrofe učini predvidljivijim

• da poveća dostupnost sredstava za rano delovanje pre i tokom velikih kriza

• da poveća efekat raspoloživih sredstava povezivanjem postojećih resursa i podrške privatnog sektora

Platforma će omogućiti agencijama UN da razmenjuju stručna znanja i podatke, koordiniraju zajedničke aktivnosti i unaprede primenu unapred dogovorenih mehanizama finansiranja, kako bi sredstva bila dostupna pre nego što katastrofe izazovu velike posledice.

Pokretanjem ove inicijative dodatno se naglašava značaj pripreme i preventivnog delovanja u suočavanju sa klimatskim rizicima, umesto oslanjanja isključivo na finansijsku pomoć nakon što katastrofe nastupe.

Energetski portal