Studija o ekonomskim efektima izgradnje prve nuklearne elektrane u Grčkoj

Grčka, koja do sada nije koristila nuklearnu energiju za proizvodnju električne energije, sve ozbiljnije razmatra mogućnost njenog uključivanja u budući energetski miks, prateći tako sve izraženije interesovanje za nuklearnu energetiku u mnogim evropskim zemljama. Osim globalno aktuelnog pitanja energetskog snabdevanja, u fokusu su i potencijalni ekonomski efekti – od otvaranja novih radnih mesta, sve do razvoja domaće industrije. Prema novoj studiji, izgradnja prve nuklearne elektrane u ovoj zemlji mogla bi da doprinese bruto domaćem proizvodu (BDP) sa oko 4,5 milijardi evra tokom perioda izgradnje.

Studiju su izradile grčka kompanija Athlos Energy i međunarodna konsultantska kompanija Helixos, a kako prenosi specijalizovani portal World Nuclear News, analizirani su ekonomski efekti izgradnje klasične nuklearne elektrane, ali i manjeg postrojenja zasnovanog na tehnologiji malih modularnih reaktora (SMR).

U prvom scenariju razmatrana je izgradnja nuklearne elektrane snage 1.600 megavata (MW), za koju bi bilo potrebno ulaganje od oko 11 milijardi evra. Od tog iznosa, više od 40 odsto, odnosno približno 4,6 milijardi evra, moglo bi da bude potrošeno unutar Grčke kroz angažovanje domaćih kompanija, nabavku opreme i pružanje različitih usluga. Koristi od ovakvog projekta ne bi bile ograničene samo na energetski sektor, već bi se odnosile i na druge grane privrede, poput građevinske industrije.

Pročitajte još:

• Slovenija predlaže novi sistem naplate naknada za OIE
• Korporativni PPA ugovori u Evropi beleže pad uprkos rastućim potrebama za OIE
• Energetika Crne Gore na putu ka EU: Napredak u mrežama i OIE, uz potrebu bržeg napuštanja fosilnih goriva

Prema procenama, na vrhuncu izgradnje projekat bi mogao da podrži oko 12.000 radnih mesta, uključujući približno 4.000 neposredno angažovanih na izgradnji elektrane. Nakon njenog puštanja u rad, broj radnih mesta u samom postrojenju i povezanim delatnostima procenjuje se na oko 1.900. Ekonomski efekti odrazili bi se i na državne prihode, pa tako studija procenjuje da bi tokom izgradnje u budžet moglo da se slije oko 1,2 milijarde evra kroz poreze, dok bi nakon početka rada elektrane godišnji poreski prihodi iznosili približno 60 miliona evra.

Međutim, velika nuklearna elektrana nije jedina opcija koju Grčka razmatra. Studija je obuhvatila i mogućnost izgradnje malog modularnog reaktora snage 300 MW, koji predstavlja alternativu tradicionalnim velikim nuklearnim postrojenjima. Prema ovom scenariju, doprinos grčkom BDP-u tokom izgradnje mogao bi da iznosi oko 590 miliona evra, uz približno 2.100 podržanih radnih mesta na vrhuncu radova. Tokom rada postrojenja moglo bi da bude podržano oko 500 radnih mesta, kako u samoj elektrani, tako i u povezanim delatnostima.

Iako do sada nije izgradila nijednu nuklearnu elektranu, Grčka je tokom 2026. godine pokrenula konkretnije razmatranje ove tehnologije, pa je u avgustu formiran međuministarski odbor sa zadatkom da ispita potencijal malih modularnih reaktora. Ipak, predstavljeni rezultati za sada su samo procene mogućih ekonomskih efekata, budući da odluka o izgradnji prve nuklearne elektrane u zemlji još nije doneta.

Energetski portal