Emisije CO₂ iz fosilnih goriva u padu, ali ukupne globalne emisije nastavljaju da rastu

Globalne emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva mogle bi se smanjiti za 0,4 odsto u 2026. godini, zahvaljujući širenju solarne energije i energije vetra, ali i poremećajima na energetskom tržištu izazvanim sukobom u Iranu. Ipak, ukupne emisije CO₂ nastaviće da rastu zbog povećanja emisija povezanih sa promenama u korišćenju zemljišta, pre svega krčenjem i degradacijom šuma, pokazuje novi izveštaj Global Carbon Budget 2026.

Prema izveštaju, emisije CO₂ iz fosilnih goriva ove godine iznosiće 38,2 milijarde tona. Kada se tome dodaju emisije nastale usled promena u korišćenju zemljišta, ukupne emisije mogle bi dostići 43,3 milijarde tona, u poređenju sa 42,8 milijardi tona u 2025. godini.

Očekuje se da će emisije iz nafte pasti za 1,9 odsto, što se delimično povezuje sa kratkoročnim posledicama energetskog šoka izazvanog sukobom u Iranu. Emisije iz prirodnog gasa mogle bi biti manje za 0,3 odsto, dok se kod uglja predviđa rast od 0,6 odsto.

Nasuprot tome, emisije povezane sa promenama u korišćenju zemljišta mogle bi porasti na 5,1 milijardu tona CO₂. Tome doprinose požari na tresetištima u jugoistočnoj Aziji, gotovo u potpunosti izazvani ljudskim aktivnostima, kao i degradacija šuma usled sušnijih uslova povezanih sa početkom klimatskog fenomena El Ninjo.

Obnovljivi izvori sve više pokrivaju rast potražnje za energijom

Iako globalna potražnja za energijom nastavlja da raste, oko dve trećine njenog povećanja pokrivaju novi kapaciteti solarnih elektrana i vetroelektrana, uz doprinos električnih vozila. Količina emisija CO₂ izbegnutih zahvaljujući solarnoj energiji i energiji vetra porasla je sa 280 miliona tona u 2010. na 4,1 milijardu tona u 2025. godini, a za 2026. predviđa se 4,6 milijardi tona.

Analiza objavljena u časopisu Nature Climate Change pokazuje da bi solarna energija, energija vetra i električna vozila do kraja 2028. godine mogli da nadoknade između 64 odsto i 79 odsto emisija nastalih usled rasta globalne potražnje za energijom.

Pročitajte još:

• T&E: Plug-in hibridi emituju šest puta više CO₂ nego što pokazuju zvanični podaci
• Evropski proizvođači kamiona traže pomjeranje roka za ciljeve CO₂
• Beč u plastenicima koristi CO2 za uzgoj paradajza

Istraživanje pokazuje i da sve više zemalja uspeva da smanji emisije uz istovremeni privredni rast. Takvih zemalja bilo je 59 u 2025. godini, a njihove emisije bile su niže nego 2019, odnosno pre pandemije COVID-19. Osim toga, ukupne emisije CO₂ rasle su sporije tokom poslednje decenije, prosečno 0,3 odsto godišnje, u odnosu na 1,7 odsto u prethodnoj deceniji.

Posmatrano po najvećim ekonomijama, emisije Kine mogle bi se smanjiti za 0,9 odsto, SAD za 1,3 odsto, EU za 1,5 odsto, a Japana za jedan odsto. Nasuprot tome, u Indiji se očekuje rast emisija od 4,4 odsto. Kina, koja je odgovorna za 32 odsto globalnih emisija iz fosilnih goriva, istovremeno prednjači u uvođenju čistih tehnologija. Na tu zemlju odnosi se polovina globalno izbegnutih emisija zahvaljujući obnovljivim izvorima energije i električnim vozilima.

„Pad emisija CO₂ iz fosilnih goriva ohrabruje, ali smanjenje koje je delimično posledica geopolitičkih šokova nije održivo klimatsko rešenje. Dugoročno rešenje ostaje brzo uvođenje čistih energetskih tehnologija”, izjavio je profesor Pierre Friedlingstein sa Univerziteta u Ekseteru, koji je predvodio istraživanje.

Preostalo manje od četiri godine za cilj od 1,5 °C

Preostali budžet ugljenika za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 °C iznosi oko 150 milijardi tona CO₂. Pri sadašnjem nivou emisija, ta količina bila bi dovoljna za manje od četiri godine. Istovremeno, koncentracija CO₂ u atmosferi mogla bi u 2026. godini dostići 427,7 ppm, što je 54% više u odnosu na predindustrijski nivo.

Izveštaj ukazuje i na značaj prirodnih ponora ugljenika. Kopneni ponor ugljenika vratio se na raniji nivo nakon značajnog slabljenja tokom El Ninja 2023–2024. godine. Ipak, očekuje se da će snažan El Ninjo u 2026. uticati na sposobnost kopnenih ekosistema da apsorbuju ugljenik tokom naredne godine.

Istraživači naglašavaju da je, pored smanjenja emisija, potrebno povećati i uklanjanje CO₂ iz atmosfere. Pošumljavanje i obnavljanje šuma već doprinose uklanjanju značajnih količina ugljen-dioksida, ali ti efekti još nisu dovoljni da nadoknade emisije nastale usled krčenja šuma. Trajno uklanjanje CO₂ pošumljavanjem i obnavljanjem šuma trenutno nadoknađuje oko polovinu emisija nastalih trajnim krčenjem šuma.

Izveštaj Global Carbon Budget 2026, koji je pripremio međunarodni tim od više od 140 naučnika, predstavlja 21. godišnje izdanje ovog istraživanja. Objavljen je 10. novembra u časopisu Earth System Science Data.

Energetski portal