Slovenija predlaže novi sistem naplate naknada za OIE

Slovenija planira da od 1. januara 2027. godine promeni način naplate naknade kojom se finansira podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Prema predlogu nove uredbe, ovu naknadu plaćali bi ne samo potrošači električne energije već i korisnici prirodnog gasa, daljinskog grejanja i drugih fosilnih goriva.

Kako je saopštilo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, predlogom nove Uredbe o naknadama za podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora uvodi se jedinstvena naknada od 0,0037 evra po kilovat-satu (kWh), koju bi plaćali krajnji kupci električne energije, prirodnog gasa, toplotne energije iz sistema daljinskog grejanja i drugih fosilnih goriva. Za energente koji se ne obračunavaju u kilovat-satima predviđene su odgovarajuće konverzije prema prodajnoj jedinici.

Prikupljena sredstva bila bi namenjena finansiranju sistema podrške proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, a prema procenama, novi model mogao bi da obezbedi oko 155 miliona evra godišnje.

Jedna od značajnijih promena odnosi se na obračun naknade za električnu energiju. Umesto dosadašnjeg povezivanja sa obračunskom snagom, naknada bi se ubuduće obračunavala prema stvarno potrošenoj količini električne energije. Na taj način predlagač želi da uspostavi ujednačeniji sistem obračuna za različite vrste energenata.

Pročitajte još:

• Rumunija pokreće izgradnju vetroparka Dunarea East snage 292,5 MW
• Iz naftovoda JANAF-a isteklo oko 500.000 litara nafte
• Kako Evropska komisija ocenjuje usklađivanje energetskog sektora BiH sa pravilima EU

Kako navodi slovenački portal Delo in dom, za domaćinstvo koje mesečno potroši 400 kWh električne energije, prema predloženoj stopi naknada za OIE iznosila bi 1,48 evra. Ipak, ovaj iznos ne treba tumačiti kao najavljeno poskupljenje računa za struju, već kao informativni obračun nove naknade. Za procenu stvarnog uticaja na kućne budžete potrebno je uporediti je sa dosadašnjim iznosom ove naknade i uzeti u obzir ostale stavke na računu, uključujući cenu električne energije, mrežarinu i poreze. Novi model bi, pritom, značio da domaćinstva sa istom potrošnjom električne energije plaćaju isti iznos naknade, bez obzira na obračunsku snagu.

Predlog uredbe predviđa i prelaznu meru za ublažavanje finansijskog opterećenja potrošača tokom grejne sezone. Od 1. januara do 30. aprila 2027. godine naknada za prirodni gas, toplotnu energiju iz daljinskog grejanja, tečni naftni gas (TNG), ekstra lako lož-ulje (ELKO) i druga lož-ulja iznosila bi 0,00099 evra po kWh.

To je približno 73 odsto manje u odnosu na redovnu predloženu stopu od 0,0037 evra po kWh. Cilj ove mere je ublažavanje uticaja nove naknade u periodu godine kada je potrošnja energenata za grejanje najveća.

Poseban tretman predviđen je za energetski intenzivne kompanije, koje bi, ukoliko ispune propisane uslove, plaćale naknadu od 0,00185 evra po kWh, odnosno 50 odsto opšte stope.

Pravo na umanjenu naknadu imala bi preduzeća iz sektora navedenih u Aneksu 1 predloga uredbe, među kojima su metalna, hemijska, papirna i staklarska industrija, kao i druge energetski intenzivne delatnosti. Pored pripadnosti odgovarajućem sektoru, kompanije će morati da ispune kriterijume koji se odnose na intenzitet potrošnje električne energije, ukupnu potrošnju i energetsku efikasnost.

Zainteresovana javnost može da dostavi primedbe i predloge na nacrt uredbe do 13. novembra 2026. godine.

Energetski portal