Beč u plastenicima koristi CO2 za uzgoj paradajza

Na jednom od najvećih povrtarskih gazdinstava u austrijskoj prestonici pokrenuto je prvo industrijsko postrojenje za hvatanje i korišćenje ugljen-dioksida. Porodična kompanija Merschl, koja na oko 70.000 kvadratnih metara plastenika godišnje proizvodi oko 3.000 tona paradajza za lokalno tržište, koristi zarobljeni CO₂ kao dodatni resurs za rast biljaka.

Umesto da se ispušta u atmosferu, izdvojeni ugljen-dioksid usmerava se direktno u plastenike, gde podstiče fotosintezu i povećava efikasnost proizvodnje. Istovremeno, fosilni prirodni gas zamenjen je energijom iz biomase, čime je značajno smanjen uticaj proizvodnje na životnu sredinu.

Član bečke gradske vlade zadužen za klimu Jirgen Černohorski istakao je da je cilj grada stvaranje sistema u kojem se resursi koriste bez nepotrebnog rasipanja.

— Način na koji upravljamo resursima direktno utiče na zaštitu životne sredine, klimatske promene i sigurnost snabdevanja hranom. Zato razvijamo grad u kojem se materijali i energija koriste u zatvorenim ciklusima — rekao je Černohorski.

Projekat je deo strategije „Cirkularni Beč“, kojom austrijska prestonica želi da smanji potrošnju resursa i do 2040. godine postigne klimatsku neutralnost.

Pročitajte još:

• Vlada usvojila uredbu o merama za smanjenje emisija CO₂eq i izveštavanju o njihovoj realizaciji
• Cena emisije CO₂ za srpske izvoznike 75,34 evra po toni – šta donosi CBAM
• Hrvatska ulaže 2,67 miliona evra u projekat hvatanja i skladištenja CO2

Predsednik Poljoprivredne komore Beča Norbert Valter naglasio je da savremene tehnologije omogućavaju stvaranje efikasnijih proizvodnih sistema u kojima se energija i sirovine ponovo vraćaju u ciklus upotrebe.

— Poljoprivrednici danas uz stručnu podršku analiziraju potrošnju energije, vode i drugih resursa kako bi smanjili zavisnost od spoljnih energenata i povećali održivost proizvodnje, bez ugrožavanja ekonomske isplativosti — rekao je Valter.

Prema podacima Poljoprivredne komore Beča, gotovo polovina gradskih vrtlarskih gazdinstava već koristi sistem daljinskog grejanja, dok dodatnih deset odsto za zagrevanje plastenika koristi biomasu, poput peleta i drvne sečke.

Vlasnik gazdinstva Martin Meršl kaže da je cilj projekta bio promeniti dosadašnji način proizvodnje i zatvoriti energetski i materijalni ciklus.

— Fosilni gas zamenili smo regionalnim izvorima energije, a CO₂, koji je nekada bio otpad, pretvorili smo u vredan resurs za proizvodnju hrane. Time smo pokazali kako cirkularna ekonomija može funkcionisati u praksi — rekao je Meršl.

U Beču smatraju da ovakav pristup istovremeno doprinosi smanjenju emisija, jačanju lokalne proizvodnje hrane i povećanju otpornosti grada na buduće klimatske i energetske izazove. Povezivanje moderne tehnologije, obnovljivih izvora energije i urbane poljoprivrede vide kao jedan od ključnih pravaca razvoja održivih gradova budućnosti.

Energetski portal