Kako Slovenija koristi veštačku inteligenciju za ranije upozoravanje na prirodne opasnosti

Agencija za zaštitu životne sredine Slovenije koristi veštačku inteligenciju u meteorologiji, hidrologiji i okeanografiji kako bi što ranije prepoznala prirodne pojave koje mogu da predstavljaju opasnost. Njena primena ne zamenjuje klasične modele za prognozu vremena, već ih dopunjuje obradom velikih količina podataka i dodatnim informacijama koje mogu da pomognu u ranijem upozoravanju na rizične pojave.

U Agenciji već razvijaju i testiraju više sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji – od prognoziranja bujičnih poplava i nivoa mora, do ranog prepoznavanja meteocunamija i poboljšanja kratkoročnih vremenskih prognoza.

Preciznije regionalne vremenske prognoze

Agencija razvija model za prognozu vremena u Sloveniji koji koristi znanje već obučenih modela, a zatim ga dodatno prilagođava lokalnim uslovima.

Testiranja za period od januara do jula 2025. godine pokazala su da dodatno učenje poboljšava rezultate. Za većinu vremenskih parametara model je imao manju prosečnu grešku i u odnosu na standardni računarski model za prognozu vremena ALADIN.

U narednom periodu model će biti dodatno unapređen uključivanjem većeg broja podataka, među kojima su radarska i avionska merenja.

AI za kratkoročne prognoze i proizvodnju solarne energije

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje koriste se i za veoma kratkoročne vremenske prognoze, kada je važno brzo obraditi velike količine podataka i često ažurirati prognozu.

U Agenciji ove metode koriste za prognoziranje oluja i kratkotalasnog zračenja, ali i za poboljšanje postojećih vremenskih prognoza.

Jedna od konkretnih primena je i prognoziranje proizvodnje solarnih elektrana, gde vremenski podaci pomažu da se proceni koliko će energije elektrane proizvesti.

Prognoza stanja reka do 60 sati unapred

U saradnji sa Fakultetom za računarstvo i informatiku Univerziteta u Ljubljani razvijen je model SIREN koji povezuje vremenske prognoze sa podacima o padavinama i protoku reka.

Model svakog sata pravi prognozu za narednih 60 sati, a testiranja su pokazala dobre rezultate, posebno u predviđanju velikih protoka. Na taj način stručnjaci dobijaju dodatnu informaciju za procenu rizika od poplava.

AI pomaže u prognoziranju meteocunamija

Meteocunamiji su retke, ali nagle i veoma velike promene nivoa mora koje mogu da ugroze plovila i obalnu infrastrukturu. Na Jadranu su zabeleženi, između ostalog, u Veloj Luci, Bakru i Pločama.

Slovenačka Agencija za životnu sredinu razvila je model veštačke inteligencije koji kombinuje meteorološke podatke sa merenjima nivoa mora kako bi prognozirao ove pojave.

Model za sada dobro predviđa manje i srednje oscilacije nivoa mora, dok je kod najizraženijih događaja preciznost slabija. Za dalje unapređenje prognoza potrebna su gušća i kvalitetnija merenja duž istočne obale Jadrana.

AI prognozira nivo mora duž cele Evrope

Agencija razvija i sistem HIDRA4, koji koristi veštačku inteligenciju za prognoziranje nivoa mora i rizika od obalnih poplava duž cele evropske obale.

Sistem kombinuje podatke o vremenu, plimi i oseci i ranijim merenjima nivoa mora. Za razliku od klasičnih modela, HIDRA4 može da napravi prognozu za pojedinačnu lokaciju za svega nekoliko sekundi.

Model je razvijen na osnovu više od 25 godina podataka sa oko 250 mareografskih stanica širom Evrope, od Mediterana i Jadrana do Baltika i Severnog mora.

AI pomaže u prognoziranju bujičnih poplava

FLOODCAST je sistem zasnovan na mašinskom učenju koji procenjuje mogućnost pojave bujičnih poplava u Sloveniji.

Na osnovu trenutnih atmosferskih uslova, sistem procenjuje koliko je verovatno da će u narednih šest do 72 sata doći do velikog protoka i povećanog rizika od poplava.

Testiranja su pokazala da FLOODCAST može da prepozna situacije sa rizikom od poplava češće nego klasični model, posebno kada se prognoza pravi šest sati unapred. Sistem, međutim, ne pokazuje koje će tačno područje biti poplavljeno, već stručnjacima daje dodatnu informaciju o tome kada je potreban veći oprez.

FLOODCAST još nije deo operativnog sistema i ne izdaje samostalno upozorenja, već služi kao dodatni alat za procenu rizika.

Energetski portal