Svake godine bacamo više od milijardu tona hrane, dok milioni ljudi gladuju

Danas se obeležava Međunarodni dan svesti o gubitku i bacanju hrane, koji Ujedinjene nacije posvećuju jednom od velikih izazova savremenih prehrambenih sistema. Iako se značajan deo hrane izgubi pre nego što stigne do potrošača, još veće količine završavaju kao otpad u maloprodaji, ugostiteljstvu i domaćinstvima.

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), oko 19 odsto hrane dostupne potrošačima širom sveta se baci. To je približno 1,05 milijardi tona hrane godišnje. Najveći deo tog otpada nastaje u domaćinstvima, koja čine oko 60 odsto ukupno bačene hrane, dok ugostiteljski sektor učestvuje sa 28, a maloprodaja sa 12 odsto.

Problem, međutim, počinje mnogo pre nego što hrana stigne do potrošača. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenjuje da se oko 13 odsto proizvedene hrane izgubi nakon žetve, a pre nego što stigne na police maloprodajnih objekata.

Hrana koja se ne pojede troši vodu, zemljište i energiju

Gubitak hrane nije samo pitanje otpada. Svaka namirnica koja se proizvede, a zatim ne pojede, iza sebe ostavlja utrošeno poljoprivredno zemljište, vodu, energiju i druge resurse.

Prema FAO, hrana koja se nikada ne pojede koristi oko 28 odsto svetskog poljoprivrednog zemljišta. Procene pokazuju da se za proizvodnju hrane koja na kraju nije konzumirana koristi oko 1,4 milijarde hektara zemljišta.

Gubitak i bacanje hrane imaju i značajnu klimatsku dimenziju. Prema podacima FAOSTAT-a, povezani su sa oko 10 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Smanjenje količine hrane koja se izgubi ili baci zato predstavlja i jednu od mogućnosti za smanjenje pritiska prehrambenog sistema na klimu i prirodne resurse.

Istovremeno, globalni problem dostupnosti hrane ostaje izražen. Prema najnovijim podacima FAO, između 608 i 696 miliona ljudi iskusilo je glad tokom 2025. godine, dok je oko 2,69 milijardi ljudi bilo u situaciji da ne može sebi da priušti zdravu ishranu.

Pročitajte još:

• Mladi Zapadnog Balkana pred COP17 traže veće učešće u zaštiti biodiverziteta
• UNDP traži inovativna rešenja za obnovu i povezivanje prirodnih staništa u Srbiji
• Smederevska Palanka planira izgradnju reciklažnog dvorišta i novi sistem upravljanja otpadom

Cilj je prepoloviti bacanje hrane do 2030. godine

Međunarodni dan svesti o gubitku i bacanju hrane ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2019. godine, a 29. septembar izabran je kao datum za podizanje svesti i podsticanje zajedničkog delovanja.

Smanjenje gubitka i bacanja hrane deo je Ciljeva održivog razvoja UN, odnosno cilja 12.3, koji predviđa da se do 2030. godine prepolovi količina hrane koja se baca na nivou maloprodaje i potrošača, uz istovremeno smanjenje gubitaka duž proizvodnih i lanaca snabdevanja.

Ostvarenje tog cilja zahteva promene duž čitavog lanca – od proizvodnje, skladištenja i transporta, preko trgovine i ugostiteljstva, do ponašanja potrošača. Sve veći značaj imaju i inovacije i principi cirkularne ekonomije, kroz koje se hrana i nusproizvodi mogu ponovo upotrebiti ili preusmeriti u druge namene, umesto da završe kao otpad.

Sa očekivanim rastom svetske populacije na gotovo 9,7 milijardi ljudi do 2050. godine, efikasnije korišćenje već proizvedene hrane postaje važno pitanje održivosti prehrambenih sistema.

– Sada je vreme da svi – od proizvođača, investitora, preduzeća i svih aktera u lancu snabdevanja, do potrošača svih uzrasta, kao i akademske i istraživačke zajednice, civilnog društva, privatnog i javnog sektora – hitno preduzmu mere kako bi se proširili i ojačali napori, pojedinačno i zajednički, na smanjenju gubitka i bacanja hrane, sa ciljem obezbeđivanja sveta u kojem je sigurnost snabdevanja hranom zagarantovana – danas i u budućnosti – poručuju iz Ujedinjenih Nacija.

Energetski portal