Kroz projekat „Implementacija Direktive o industrijskim emisijama – IED Srbija”, Švedska je tokom protekle tri godine pružila podršku našoj zemlji, kako na institucionalnom, tako i na nivou pojedinačnih kompanija, sa ciljem da se podstakne naš proces pristupanja Evropskoj uniji. Kad je reč o Ministarstvu zaštite životne sredine, ovim projektom je obuhvaćena pomoć pri pripremi zakonodavnog okvira i dela Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koje se odnosi na određena poglavlja Direktive o industrijskim emisijama.
Izrađen je Specifičan plan implementacije koji opisuje mere neophodne za potpunu transpoziciju Direktive o industrijskim emisijama na institucionalnom nivou, kao i na nivou svakog industrijskog postrojenja. Priprema ovog dokumenta je trajala duže od godinu dana, a analizom je obuhvaćeno 227 velikih industrijskih postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.
Ula Anderson, šef odeljenja za međunarodnu razvojnu pomoć u ambasadi Švedske, kaže da je urađena analiza glavnih izmena zakonodavstva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, uvedenih Direktivom o industrijskim emisijama, a koje se odnose na određene industrijske sektore kao što su hemijska, drvnoprerađivačka industrija ili upravljanje otpadom.
„Ovim izmenama propisano je da se obaveza pribavljanja integrisane dozvole sada primenjuje na dodatne industrijske aktivnosti u ovim sektorima i na postrojenja sa određenim kapacitetima u tim sektorima. To znači da bi se oko 75 novih operatera moglo naći na listi IPPC postrojenja nakon usvajanja izmena zakona i potpunog usklađivanja liste aktivnosti postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Aneksom I Direktive o industrijskim emisijama”, objašnjava Ula Anderson.
Posebna pažnja posvećena je unapređenju znanja i veština inspektora zaštite životne sredine, kako bi oni mogli lakše da se suoče sa budućim izazovima koji proističu iz implementacije Direktive o industrijskim emisijama.
U fokusu:
„Razvijeni su i elektronski alati za procenu usaglašenosti sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT) za tri nova sektora Direktive koji obuhvataju najveći broj kompanija u Srbiji koje će, takođe, potpadati pod njenu nadležnost nakon pune transpozicije”, navodi Anderson.
Kada je reč o BAT tehnikama, one imaju najbolji učinak po životnu sredinu, efikasno koriste energiju i sirovine, a u praksi je već dokazano da su tehnički izvodljive i ekonomski opravdane. Većina kompanija koja posluje u Srbiji ima dovoljno tehničkog znanja da primeni sve neophodne tehnike.
U Srbiji se na zvaničnoj listi ministarstva trenutno nalazi 227 postrojenja koja podležu obavezama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja. Ova industrijska postrojenja moraće da ishoduju integrisanu dozvolu, koja sadrži program usklađivanja sa najboljim dostupnim tehnikama. Za to će imati dovoljno vremena, čak i nekoliko godina, ali za pojedina postrojenja biće potreban i duži period. Međutim, za svako to postrojenje, Srbija će morati da pregovara kako bi dobila dodatni period. Upravo za potrebe tih pregovora, u okviru ovog projekta izrađen je Specifični plan implementacije Direktive (DSIP). Na osnovu rezultata analize usklađenosti sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT), finansijske i socijalne analize, identifikovano 68 postrojenja kojima će biti potreban dodatni period za usklađivanje.
„Tokom rada sa kompanijama i predstavnicima nadležnih organa uočeno je više problema koji usporavaju poces izdavanja integrisanih dozvola. Kompanije najčešće nemaju iskustvo u izradi potrebne dokumentacije, nedostaju osobe koje su zadužene za pitanja životne sredine, vlasnička pitanja su nerešena, dok tehnička dokumentacija ili nije ažurirana ili nije kompletna. Vrlo čest problem je i nedostatak upotrebnih i vodnih dozvola”, objašnjava Anderson.
Sa aspekta nadležnih organa, primarni problem su ograničeni administrativni kapaciteti, kao i duge procedure za dobijanje dozvola. Svi navedeni problemi su ukazali na potrebu za izgradnjom i jačanjem administrativnih kapaciteta, posebno na nivou lokalnih samouprava. U tom cilju, u okviru projekta deo aktivnosti je bio usmeren na pružanje direktne tehničke pomoći i operaterima i nadležnim organima, a organizovano je i više radionica, kao i sastanaka sa predstavnicima obe strane kako bi se podelila iskustva i ubrzao proces izdavanja dozvola.
Priredila: Milica Radičević
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.
