Elektromobilnost u Sloveniji: Kućno punjenje kao ključ inkluzivne e-mobilnosti

Elektromobilnost u Sloveniji poslednjih godina beleži snažan rast, ali ključna pitanja danas više nisu vezana samo za broj vozila na putevima. U fokusu su kvalitet infrastrukture, korisničko iskustvo i poverenje građana u sistem. Iako statistike pokazuju napredak, svakodnevna praksa otkriva izazove koji će odrediti dalji tempo tranzicije. Posebno se izdvajaju pitanja javnog i kućnog punjenja, transparentnosti cena i dostupnosti usluga za sve korisnike. Istovremeno, održiva mobilnost podrazumeva mnogo više od same elektrifikacije, a o tome gde se Slovenija danas nalazi i šta je potrebno za naredni korak, reći će nam Ignac Završnik, predsednik Društva e-Mobilnost Slovenija (DeMS).

Kako biste opisali trenutno stanje e-mobilnosti u Sloveniji i koliko je država napredovala u poslednjih nekoliko godina?

– E-mobilnost u Sloveniji je u poslednjih godina napravila veoma primetan korak napred. Ako je još pre kratkog vremena bila pre svega tema entuzijasta, kompanija i ranih korisnika, danas postaje deo šireg automobilskog tržišta i svakodnevne mobilnosti. Prema podacima koje prenosi DeMS, 2025. godine u Sloveniji je registrovano 6.419 novih baterijskih električnih vozila, što predstavlja više nego stoodstotni rast u odnosu na godinu ranije. Udeo potpuno električnih vozila među novim registracijama dostigao je oko 11,2 odsto. To je značajan napredak, iako Slovenija i dalje ostaje ispod proseka Evropske unije.

Veoma dobar je i razvoj u 2026. godini. U martu se prvi put u istoriji dogodilo da je najprodavaniji automobil u Sloveniji bio električni. Tesla Model 3 je mesec završio na prvom mestu sa 352 registracije, ispred Nissana Qashqai sa 241 i Škode Octavije sa 199 registracija. U istom mesecu je u Sloveniji prvi put registrovano 6.535 novih putničkih automobila, što je 23,7 odsto više nego u martu prošle godine, dok je potpuno električnih vozila bilo 1.162, što predstavlja čak 242-odstotni rast u poređenju sa martom 2025. godine. To više nije najava budućnosti, već vrlo jasan signal da je električna energija postala deo sadašnjosti slovenskog automobilskog tržišta.

Koji su danas najveći izazovi kada govorimo o održivoj mobilnosti u Sloveniji?

– Najveći izazov danas više nije pitanje da li električna vozila funkcionišu, već da li čitav ekosistem funkcioniše dovoljno dobro da mu ljudi veruju. Korisnici se i dalje suočavaju sa nesigurnošću u vezi sa javnim punjenjem, različitim načinima aktivacije, nepreglednim cenama i neujednačenim korisničkim iskustvom. Poseban izazov ostaje kućno punjenje u višestambenim zgradama, jer se upravo tu odlučuje da li će e-mobilnost biti dostupna široj populaciji ili pre svega onima koji žive u kućama. DeMS već duže vreme upozorava da sledeća faza razvoja mora biti usmerena na pouzdanost, transparentnost i inkluzivnu dostupnost, a ne samo na rast brojki.

Održiva mobilnost, naravno, nije samo pitanje pogona. Reč je i o povezivanju javnog prevoza, biciklizma, pešačenja, deljenja vozila i boljeg prostornog planiranja. Elektrifikacija putničkog saobraćaja jeste važan deo tranzicije, ali ne može biti jedino rešenje. Zato mere moraju biti postavljene šire – i energetski, i saobraćajno, i socijalno.

U FOKUSU:

• Projektovanje solarne elektrane – više od izrade projekta
• Kako izgleda farma nove generacije u Srbiji
• ABB razvija infrastrukturu koja ubrzava prelazak na održivu mobilnost

U okviru javnih politika, kakva je uloga načela održive mobilnosti u strateškom planiranju transporta u Sloveniji i koje promene očekujete u narednim godinama?

– Na nivou strategija i javnih dokumenata, načela održive mobilnosti danas su već snažno prisutna. U praksi će, međutim, u narednim godinama presudno biti to koliko uspešno ćemo ih preneti u realizaciju. Slovenija će morati sistematičnije da poveže saobraćajnu politiku, energetiku, planiranje infrastrukture u prostoru i stambenu politiku. DeMS posebno ističe da razvoj infrastrukture za punjenje ne sme biti posmatran isključivo kao tehničko pitanje, već kao deo šireg javnog interesa i kvaliteta mobilnosti.

Može se očekivati veći fokus na zahtevima koje donose evropska pravila za javno punjenje, naročito u pogledu jednostavnijeg plaćanja, bolje informisanosti korisnika i veće pouzdanosti mreže. Takođe će biti neophodno da se razviju efikasna rešenja za punjenje u stambenim zgradama, jer bez toga tranzicija neće biti dovoljno široka. Ključna promena u narednom periodu biće prelazak sa promocije na sistemsko uređenje.

Kako DeMS svojim aktivnostima i projektima doprinosi promociji e-mobilnosti i podizanju svesti o održivom transportu u Sloveniji?

– Društvo DeMS doprinosi pre svega kroz veoma konkretan rad na terenu, informisanje javnosti i stvaranje prostora za stručnu raspravu. Posebno je važno višegodišnje ocenjivanje javne infrastrukture za punjenje, kroz koje društvo prati stvarno korisničko iskustvo na lokacijama za punjenje širom Slovenije. Tokom 2024. godine tim je obišao 56 lokacija, a godinu dana kasnije već 81 lokaciju, uz više od 200 sati terenskog rada. U saradnji sa Savezom potrošača Slovenije i uz prisustvo predstavnika ministarstva, DeMS je pomogao u razvoju metodologije koja ne ocenjuje samo tehničku funkcionalnost već i korisničku pristupačnost, transparentnost i dostupnost.

Pored toga, društvo organizuje događaje poput „Povezujemo e-Sloveniju”, objavljuje analize tržišta, testove vozila, kao i sadržaje o infrastrukturi, zakonodavstvu i praktičnim izazovima korisnika. Na taj način deluje kao most između korisnika, industrije, donosilaca odluka i šire javnosti. To je ključno jer se e-mobilnost u praksi ne širi samo kroz prodaju vozila već i kroz poverenje, znanje i osećaj da sistem funkcioniše.

Prema nedavnoj analizi ultrabrzih punjača u Sloveniji, gotovo 35 odsto DC punjača spapda u ultrabrze. Kako taj podatak utiče na percepciju električnih vozila i razvoj mreže u celini?

– Taj podatak je veoma ohrabrujući. Prema analizi DeMS-a, Slovenija ima 231 ultrabrzo punjačko mesto na 44 lokacije, što čini oko 34,9 odsto svih DC punjača. To znači da se mreža razvija i u pravcu brzog, tranzitnog punjenja, što značajno utiče na osećaj sigurnosti pri dužim putovanjima i smanjuje zadrške pri kupovini električnog vozila.

Ipak, sam udeo ultrabrzih punjača nije dovoljan. Za korisnika nije najvažnije samo koliko je punjač snažan „na papiru” već da li radi, da li je dostupan, jasno obeležen, da li je plaćanje jednostavno i cena razumljiva. Upravo zato DeMS upozorava da rast infrastrukture mora da prati i podizanje kvaliteta celokupne usluge. Kada se ta dva aspekta povežu, i percepcija električnih vozila će još brže postati pozitivna.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOMOBILNOST