Britanski magazin za putovanja Culture Trip svrstao je Crnu Goru na listu najboljih održivih destinacija 2021. godine. To će sigurno privući veliki broj turista. Dok oni budu uživali u izuzetnim prirodnim i kulturno – istorijskim dobrima ove susedne države, jedan ekološki tim koji je sebe nazvao jednostavno Eko-tim nastaviće da se bori za životnu sredinu u kojoj će jednog dana, kako kažu, čovek znati da živi u harmoniji sa prirodom, bilo da se radi o posetiocima ili lokalnom stanovništvu. Ova nevladina organizacija namerava to da postigne prevashodno zalažući se za održivu upotrebu prirodnih resursa i smanjenje zagađenja.

Milija Čabarkapa, izvršni direktor NVO Eko-tim, kaže da oni sprovode projekte koje se odnose na zaštitu slatkih voda, sa fokusom na problematiku izgradnje malih hidroelektrana (MHE), ukidanje društveno-ekonomski neopravdanog sistema podsticanja proizvodnje električne energije iz MHE, a sve uz podršku i partnerski odnos sa WWF Adrijom.

„Zagovaramo implementaciju koncepta trajne zaštite reka od posebnog biodiverzitetskog, pejzažnog i kulturno-istorijskog značaja. Eko-tim sprovodi i projekte u oblasti energetike i klimatskih promena, kao i javnih nabavki u oblasti životne sredine”.

Vredni članovi Eko-tima sarađuju sa lokalnim zajednicama i pružaju im podršku u borbi za zaštitu reka od izgradnje MHE. Budući da se bave pitanjima od javnog interesa, građani, mediji i institucije aktivno prate njihov rad, i tako kroz posrednu i neposrednu komunikaciju zajedno pokušavaju da dođu do rešenja koja su u javnom interesu.

„Tokom 2020. godine podneli smo četiri inicijative Ustavnom sudu u vezi sa zakonskim i podzakonskim rešenjima za projekte izgradnje malih hidroelektrana i odobrenih podsticaja za njih. Za jedno društvo opravdana je svaka ekonomska aktivnost gde su društvene koristi jednake ili veće od društvenih troškova, a neprihvatljiva situacija je ona u kojoj društvo ima veće društvene troškove od koristi, odnosno ostvaruje ekonomski, finansijski gubitak kao u slučaju rada MHE”, objašnjava Čabarkapa navodeći podatak da je periodu od 2014. do 2018. godine isplaćeno više od 16 miliona evra podsticajnih sredstava povlašćenim proizvođačima energije iz MHE koje su platili građani Crne Gore kroz račune za struju.

Osnovne podsticajne mere koje ostvaruju proizvođači električne energije su subvencije u periodu od 12 godina, garantovan otkup električne energije i prvenstvo u preuzimanju električne energije u energetski sistem.

Čabarkapa kaže da je u prethodnim godinama energija otkupljivana od povlašćenih proizvođača električne energije iz MHE po ceni koja je od 61 odsto do 2,14 puta veća od cena na međunarodnom tržištu, a direktno na štetu građana Crne Gore koji iz ovog razloga imaju povećane račune za električnu energiju.

„Pred novom Vladom je ozbiljan zadatak rešavanja problema u oblasti mini hidroelektrana. Oni su obećali zaustavljanje svih projekata MHE, međutim postoji određen broj aktivnih Ugovora o koncesiji, koje Vlada mora da raskine. Ovim ugovorima planiran je veliki broj MHE na našim rekama, koje će, ako se izgrade, trajno devastirati vodotokove. Voda će završiti u cevima, a time će lokalne zajednice ostati bez vode za osnovne životne potrebe. Takođe, u Crnoj Gori postoji više lokacija gde je izvođenje radova u toku. Na nekim lokacijama meštani su blokirali radove. Na primer, u kolašinskim selima Bare Kraljske i Rečine imamo višemesečne proteste protiv izgradnje MHE na rekama koje protiču kroz ova mesta”, navodi Čabarkapa.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celini možete pročitati u Magazinu Energetskog portala KRUŽNA EKONOMIJA mart 2021. – maj 2021.