Odabrano 10 najboljih projekata Generator Zero konkursa OTP banke za smanjenje karbonskog otiska

08.06.2022

Sistem za proizvodnju bioplastike od konoplje, mobilna aplikacija za prevenciju i smanjenje kućnog otpada od hrane, samoodrživi staklenici ili biotički materijal kao zamena za stiropor samo su neka od inovativnih rešenja koja su ušla u samu završnicu Generator Zero konkursa OTP banke.

Ove godine pristigla su čak 72 jedinstvena projekta koja doprinose smanjenju karbonskog otiska, a za titulu pobedničkog projekta boriće se deset odabranih finalista. Najkreativniji takmičari će svoja rešenja predstaviti u velikom finalu, a pobednik će dobiti nagradu od dva miliona dinara kao i podršku OTP banke u daljoj realizaciji i promociji projekta.

Za glavnu nagradu takmičiće se rešenja za prikupljanje i reciklažu opušaka, monitoring i menadžment sistem za vozila, aplikacija za bicikle, rešenje za smanjenje prehrambenog otpada, projekat za ručnu proizvodnju papira, kao i elektro-radna platforma za poljoprivrednike. Ovogodišnji finalisti biće podržani na svim komunikacionim kanalima Banke, uz medijsku promociju i promotivni materijal u formi videa i fotografija, dok pobednika očekuje dva miliona dinara, kao i vredne nagrade ovogodišnjih partnera koje će dobiti i pojedini finalisti. Takođe, banka će omogućiti i prezentovanje projekta u OTP Lab inovacionom hub-u, matične OTP Grupe koja je prisutna u 11 zemalja u Evropi, kao i u investicionom fondu Portfolion.

U fokusu:

Partneri koji su prepoznali značaj ovogodišnjeg Generatora ZERO, a čiji predstavnici se nalaze u žiriju pored predstavnika OTP banke, su ICT Hub, Mastercard, Srbija inovira, Inicijativa digitalna Srbija, Bosch, Beogradska otvorena škola, Netokracija, Schneider Electric, Bosch, OTP Lab matične i investicioni fond PortfoLion. OTP banka je najveći kreditor privrede i stanovništva i lider na tržištu faktoring, lizing i e-commerce usluga. Usmerena je na inovacije i digitalizaciju svog poslovanja, koje omogućava klijentima nove pogodnosti sa fokusom na unapređenje digitalnog bankarstva i korisničkog iskustva. Jedno od ključnih strateških usmerenja je zelena tranzicija, odnosno posvećenost održivom poslovanju i ekološkim projektima.

Zahvaljujući prisutnosti OTP banke u 91 gradu sa 184 ekspozitura, klijentima širom Srbije je dostupna široka lepeza proizvoda i usluga, kao i efikasan servis i ponude prilagođene njihovim konkretnim potrebama, dok je mreža od skoro 300 bankomata najveća u našoj zemlji.

Podsetimo, Generator je višegodišnji projekat OTP banke posvećen svim preduzetnicima i inovatorima koji žele da svojim idejama i projektima doprinesu aktuelnim temama u vremenima koja su obeležena digitalizacijom. Projekat se održava od 2017. godine i do sada je podržao inovativne preduzetničke ideje, studente sa preduzetničkim inovacijama, pomogao mala i srednja preduzeća da se digitalno transformišu, i nagradio one preduzetnike koji su pomagali mikro, malim, srednjim preduzećima da prevaziđu krizu prouzrokovanu pandemijom COVID-19. Naime, prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija do 2030. godine, potrebno je da se karbonski otisak smanji za 45 odsto kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Svetski dan okeana – kolektivna akcija za okean

08.06.2022

waves-g54315b793_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (dimitrisvetsikas1969)

Foto-Ilustracija: Unsplash (Naja Bertolt Jensen)

Ujedinjene nacije su povodom Svetskog dana okeana organizovale prvi hibridni format proslave, a ovogodišnja tema bila je Revitalizacija: Kolektivna akcija za okean. Događaj je održan u sedištu UN u Njujorku, uz onlajn prenos.

Svetski lideri su se još 1992. godine zalagali za konkretne akcije naglašavajući koliko je važno da se obezbede uslovi za sprovođenje takvih akcija. Međutim, Ujedinjene nacije su proglasile Svetski dan okeana zvanično 2008. godine, a kao datum obeležavanja određen je 8. jun.

Zašto je važna kolektivna akcija?

Okean je veoma važan za opstanak cele planete, prekriva čak tri četvrtine njene površine. Više od tri milijarde ljudi zavisi od okeanskog i obalnog biodiverziteta, a pored ljudi, okean predstavlja dom za skoro 200.000 vrsta koje su do sada identifikovane. Ipak, od okeana zavise gotovo sva živa bića na planeti, zato što apsorbuje oko 30 odsto ugljen-dioksida koji nastaje ljudskim faktorom, navodi UNDP.

Procenjuje se da je oko 40 odsto okeana danas veoma zagađeno, ali da je i biodiverzitet okeana ugrožen, kako usled zagađenja tako i usled prekomernog ribolova. Dve vrste zagađenja koje su veoma prisutne, jesu zagađenje otpadom i hemikalijama. Hemikalije kao što su azot i fosfor, u priobalnom okeanu podstiču cvetanje algi, koje može da bude veoma toksično za životinje. Takođe, izlivanje nafte ima uticaj kako na živi svet u okeanu tako i na kopnene životinje. Naročito su ugrožene ptice koje se hrane ribom. Kod ptica, gutanjem ili udisajem toksina može da dođe do trovanja i negativnog uticaja na reproduktivne sposobnosti, ili do davljenja ukoliko im nafta ošteti delove tela.

Pročitajte još:

Pored ove vrste zagađenja, veliki problem predstavlja i plastika koja završava u okeanu. Otpad može da povredi životinje, dok manje delove plastike, odnosno mikroplastiku i nanoplastiku mnoge životinje jedu. Gutanjem plastike dolazi do lažnog osećaja sitosti i blokade u digestivnom sistemu, poremećaja u rastu i reproduktivnoj sposobnosti. Procenjuje se da je do 90 odsto morskih ptica i oko 52 odsto morskih kornjača izloženo gutanju plastike. Takođe je kod mnogih nasukanih delfina i kitova pronađena mikroplastika, navodi se u studiji WWF .

Foto-Ilustracija: Pixabay (A_Different_Perspective)

Takođe, oprema za ribarenje kao što su mreže, udice, zamke i ribarske linije uzrokuju povrede kod morskog sveta, zato što se upliću u njih. Negativan uticaj mogu da imaju i na ptice koje prave gnezda za svoje mladunce od delića tog otpada. Na morskom dnu kod havajskog ostrva Oahu, zabeleženo je da je 65 odsto kolonija korala bilo zapetljano u ribarske linije, a da je od tih 65 odsto, čak 80 odsto bilo veoma ugroženo ili uginulo. Prema izveštaju WWF iz 2022. godine, predviđa se da će se proizvodnja plastike udvostručiti do 2040. godine, a da će se makroplastika u okeanima četvorostuko uvećati do 2050. godine.

Pored zagađenja, veliki problem za biodiverzitet okeana predstavlja prekomerni lov. Primera radi, oko 70 miliona morskih pasa se godišnje lovi samo zbog njihovih peraja, koja se u najvećoj količini šalju u Aziju. Ipak, najveće tržište je u Kini, zbog proizvodnje supe od peraja, koja predstavlja njihov specijalitet. Poražavajuće je i to što ribari često uzimaju samo peraja dok se ostatak životinje baca, navodi američki Insitut za zaštitu životinja (Animal Welfare Institute).

Energetski portal

Zeleno društvo na švedski način

08.06.2022

Ambasada Švedske obeležila je Nacionalni dan Švedske u Beogradu pod sloganom “Zeleno društvo – održivi način života”. Proslava je posvećena zelenim temama i podršci koju Švedska pruža Srbiji u zaštiti životne sredine.

Predstavljajući svoj tim, ambasadorka Švedske u Srbiji Nj.E. Anika Ben David, ukazala je na to da se ambasada trudi da bude dobar primer u zaštiti okoline, da recikliraju sav otpad, dok zeleni otpad šalju na dalje procesuiranje da postane biogas.

“Uradili smo nacrt prvog internog pravilnika o zaštiti životne sredine ambasade i prešli na kupovinu isključivo zelene struje. Ispitujemo mogućnosti za proizvodnju solarne energije”, rekla je ambasadorka.

Ona je dodala da na obeležavanju Nacionalnog dana Švedske nema plastičnih čaša ni pribora za jelo, da će sva hrana koja ostane biti kompostirana, a otpad recikliran.

Ambasadorka Ben David podsetila je da je Švedska najveći donator Srbiji u oblasti životne sredine i da sarađuje sa Vladom Republike Srbije i Evropskom unijom na ubrzanju reformi u okviru Zelene agende EU sa namerom da pomogne Srbiji da se pripremi za članstvo u EU. Ona je rekla da ove godine naše dve zemlje obeležavaju 105 godina diplomatskih odnosa, u godini kada je Švedska donela novu, sedmogodišnju strategiju za razvojnu saradnju. Kao dugogodišnji razvojni partner Švedska kroz grantove podržava Srbiju sa više od 10 miliona evra godišnje. Istakla je i saradnju sa organizacijama civilnog društva sa kojima zajedno rade na jačanju demokratskog razvoja Srbije, naročito kroz angažovanje mladih u oblasti životne sredine.

Pročitajte još:

Švedska je prošle nedelje bila domaćin konferencije Stokholm +50, globalnog sastanka na visokom nivou o zaštiti životne sredine, baš kao što je i pre pola veka bila domaćin prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Srbija je bila jedna od 59 zemalja koje su izabrane da sprovedu konsultacije u kojima su identifikovani ključni prioriteti za ekološku akciju.

“Više od pet stotina građana učestvovalo je u konsultacijama i jedan od najvažnijih zaključaka je da se mladi ljudi što više uključe u donošenje odluka”, rekla je ambasadorka Ben David.

Govoreći o švedskoj podršci lokalnim samoupravama, ambasadorka je rekla da su u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Evropskom unijom protekle nedelje u 17 opština pokrenuli reformu odvajanja otpada u regionima u kojima živi više od 800.000 građana.

“Završili smo pripreme za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu i Čačku. Večeras možete pogledati izložbu i vežbati kako se odvaja otpad”, rekla je ambasadorka Švedske Nj. E. Anika Ben David.

Brojne švedske kompanije godinama uspešno posluju u Srbiji i poznate su po inovativnosti, zelenom i društveno odgovornom poslovanju i održivosti. Partnersku podršku u obeležavanju Nacionalnog dana Švedske pružile su kompanije: Systemair, IKEA, Sandvik, Elnos Group, Securitas, Transcom, Volvo Truck i Volvo Cars, Tetra Pak, Astra Zeneca, Huskvarna, Medicon, Oriflame, Ericsson, Powrs i Absolut i druge.

Izvor: Ambasada Švedske

Mihajlović: Obezbedićemo dovoljno energenata i energije za zimu

08.06.2022

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bence Balla-Schottner)

Država čini sve da obezbedi dovoljno energije i energenata za zimu i da se, po svemu čime raspolažemo, ne očekuju nestašice ili restrikcije, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

“Cela Evropa i svet se pripremaju za zimu, pa tako i mi. Posvećeni smo tome da obezbedimo dovoljne količine sirove nafte, naftnih derivata, uglja, električne energije. Mi već sada imamo ozbiljne količine benzina, TNG-a, mazuta, kerozina u rezervama, a radićemo na tome da podignemo rezerve nafte i naftnih derivata na 90 dana, iako to nije obaveza. Po svemu čime raspolažemo i sa svime što smo izdvojili kao država, ne očekujem da će biti nestašica ili restrikcija”, rekla je Mihajlovićeva gostujući na TV K1.

Ona je dodala da šesti paket sankcija EU Ruskoj Federaciji daje period od šest meseci za sirovu naftu, a osam meseci za naftne derivate, da države nađu način da obezbede snabdevanje naftom i derivatima drugog porekla osim iz Rusije.

“NIS i do sada nije nabavljao samo rusku naftu, nego i naftu iz Iraka i drugih zemalja. Izvesno je da će nas to finansijski koštati, jer će i druge zemlje morati da se preorijentišu, što će povećati tražnju i cene će otići gore. Ali, šta god da se dešava, naš zadatak je da obezbedimo svojoj zemlji sve što nam je potebno”, kaže ona, navodi se u saopštenju.

Kad je reč o snabdevanju gasom, Mihajlovićeva je rekla da zahvaljujući dogovoru dva predsednika, Srbija ima obezbeđene 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, a da godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa.

Pročitajte još:

“Razlika će se obezbediti jednim delom iz gasnog skladišta u Mađarskoj, delom iz gasnog skladišta u Banatskom Dvoru, a iduće godine imaćemo mogućnost da oko 40 odsto gasa dobijamo gasovodom Niš-Dimitrovgrad. Očekujemo da to bude pre svega gas iz Azerbejdžana i već sada počinju razgovori da rezervišemo kapacitete za trenutak kad gradnja tog gasovoda bude završena”, objasnila ministarka.

Kad je reč o EPS-u, Mihajlovićeva je rekla da EPS trenutno uvozi deo potrošnje električne energije i da je država omogućila tom preduzeću da uveze i ugalj koji nedostaje dok ne podigne sopstvenu proizvodnju na nivo koji je potreban.

“Moraćemo da potrošimo verovatno i milijardu evra do kraja godine za uvoz električne energije i uglja samo zato što neko nije radio svoj posao. Sa svim što EPS sada ulaže i preduzima, pre svega na kopovima, trebalo bi da početkom 2024. imamo proizvodnju električne energije koja može da pokrije naše potrebe”, rekla je Mihajlovićeva.

Energetski portal

Plastični otpad će se gotovo utrostručiti do 2060.

08.06.2022

kafa_plastika — Foto-ilustracija: Unsplash (Artem Labunsky)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Chang)

Količina plastičnog otpada u svetu je na putu da se gotovo utrostruči do 2060. godine, od čega će polovina završiti na deponijama, a manje od petine će biti reciklirano, navodi se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Globalna potrošnja plastike, procenjuje se u izveštaju, dostići će 1,2 milijarde tona, a količina plastičnog otpada će biti milijardu tona.

Ukoliko se ne preduzmu radikalne mere da se ograniči potražnja, produži trajanje proizvoda i poboljša upravljanje otpadom i recikliranje, zagađenje plastikom će se povećati zajedno sa gotovo tri puta većom upotrebom plastike usled rasta broja stanovnika i prihoda.

U izveštaju se procenje da će 2060. gotovo dve trećine plastičnog otpada činiti proizvodi kratkog veka, kao što su ambalaža, jeftini proizvodi i tekstil.

„Ako želimo svet bez zagađenja plastikom, u skladu s ambicijama Skupštine UN za životnu sredinu, moraćemo da preduzmemo mnogo strožu i globalno koordinisanu akciju“, izjavio je generalni sekretar OECD Matijas Korman.

„Ovaj izveštaj predlaže konkretne politike koje mogu biti primenjene tokom životnog ciklusa plastike koje bi mogle znatno da smanje, pa čak i eliminišu, curenje plastike u životnu sredinu“, rekao je Korman.

Pročitajte još:

U izveštaju se procenjuje da će se, bez novih politika, globalna potrošnja plastike povećati sa 460 miliona tona, kolika je bila 2019, na 1.231 miliona tona 2060. godine, što je brži rast od većine drugih sirovina.

Rast će biti najveći u zemljama u razvoju u Africi i Aziji, mada će države članice OECD 2060. godine i dalje proizvoditi mnogo više plastike po stanovniku (u proseku 238 kilograma godišnje) u odnosu na zemlje koje nisu članice te organizacije (77 kilograma).

Na globalnom nivou, plastični otpad će se za četiri decenije uvećati sa 353 miliona na 1.014 miliona tona. Količina plastike koja će završiti u životnoj sredini će se udvostručiti na 44 miliona tona godišnje, a plastični otpad u jezerima, rekama i okeanima biće više nego tri puta veći.

Najveći deo zagađenja dolazi od makroplastike, ali veliki problem predstavlja curenje mikroplastike iz predmeta kao što su industrijski plastični pelet, tekstil i gume.

Predviđeni rast potrošnje plastike i plastičnog otpada ostvariće se uprkos očekivanom povećanju upotrebe reciklirane plastike u proizvodnji nove robe i tehnološkom napretku.

Očekuje se da će se udeo plastičnog otpada koji se reciklira povećati na 17 odsto, sa devet odsto koliko se recikliralo 2019. godine. Procenat otpada koji se spaljuje i dalje će biti oko 20 odsto, a deo koji zavriši na deopnijama će ostati na oko 50 odsto.

Udeo plastike koji će ostati izvan sistema za upravljanje otpadom, odnosno koji se odnosi na divlje deponije, spaljuje na otvorenom ili završava u zemlji i vodi, smanjiće se sa 22 odsto na 15 odsto, procenjuje se u izveštaju.

Ukoliko bi bile preduzete regionalne akcije, koje bi se sastojale od fiskalnih i regulatornih politika prvenstveno u zemljama OECD, plastični otpad bi mogao da se smanji za petinu, a curenje plastike u životnu sredinu bi bilo prepolovljeno, što bi uticalo na smanjenje globalnog BDP-a za 0,3 odsto do 2060.

Globalna akcija, koja bi podrazumevala da se strože politike primenjuju u celom svetu, smanjila bi plastični otpad za trećinu i gotovo poptuno eliminisala zagađenje životne sredine plastikom, a takve mere bi smanjile globalni BDP za 0,8 odsto.

U izveštaju se, između ostalog, predlaže uvođenje poreza na plastiku, uključujući plastičnu ambalažu, podsticaja za ponovnu upotrebu i popravku plastičnih predmeta, povećanje udela recikliranog materijala u novim plastičnim proizvodima i poboljšanje infrastrukture za upravljanje otpadom.

U prethodnom izveštaju OECD-a, objavljnom u februaru, navedeno je da se količina plastičnog otpada udvostručila za dve decenije i da najveći deo završava na deponijama, u spalionicama ili u životnoj sredini.

Posle tog izveštaja članice UN su obećale da će do 2024. postići pravno obavezujući međunarodni sporazum o zaustavljanju zagađenja plastikom.

Izvor: EURACTIV.rs

RERI: Kompanija Ziđin nastavlja sa nezakonitom izgradnjom u Boru

07.06.2022

open-pit-mining-masine-rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay

RERI i Društvo mladih istraživača Bor podneli su zahteve za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom „Serbia Ziđin Bor Koper“ doo Bor Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, zbog sumnje da je ova kompanija nezakonito izgradila postrojenje za tretman otpadnih rudničkih voda – bez građevinske dozvole i bez saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Zakon o planiranju i izgradnji zabranjuje izgradnju pre pribavljanja pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli i prijave radova, dok Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu zabranjuje izgradnju bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, navodi RERI u saopštenju.

Prema javno dostupnim podacima, za projekat postrojenja za tretman otpadnih rudničkih voda, koje je skoro u potpunosti izgrađeno, nije izdata građevinska dozvola, niti je doneto rešenje kojim se daje saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kompanija Ziđin Koper je tek u martu 2022. godine podnela zahtev za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a do danas Ministarstvo zaštite životne sredine nije dalo saglasnost na studiju.

Sama studija je izuzetno lošeg kvaliteta i ne sadrži osnovne elemente propisane zakonom, a iako se navodi da će jedno ovakvo postrojenje doprineti zaštiti životne sredine, ono neće doprineti značajnom smanjenju zagađenja, već isključivo većoj količini izdvojenih metala za kompaniju Ziđin Bor Koper, procenjuju RERI i DMI Bor.

Pročitajte još:

Naime, u rudnicima Jama, Novo Cerovo i Veliki Krivelj, nastaju otpadne vode koje sadrže određene količine bakra, a zbog čega je kompanija izuzetno zainteresovana za njihov tretman u pogledu iskorišćenja (ponovnog dobijanja) ovog metala. Životna sredina je, nažalost, u drugom planu. Navedeno je potvrdila i kompanija kada se opredelila za zastarelu tehnologiju „spore sulfidizacije i izdvajanja bakra“, umesto nove koja će zaista doprineti smanjenju zagađenja vodotoka, stoji u saopštenju RERI-ja.

“Radi se o zastareloj tehnologiji koja je neprimerena za tretman rudničkih voda, kakve nastaju u Borskim rudnicima, i nije u primeni pri izgradnji novih postrojenja, jer ni ekološki, ni ekonomski, ni tehnološki nije prihvatljiva. Prilikom reakcije u tehnološkom procesu nastaje vodonik sulfid, eksplozivan i otrovan gas koji će se emitovati u vazduh i povećati zagađenje ionako veoma zagađenog vazduha u Boru.“ – objašnjava Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a.

Pored toga, kompanija je ponovo pribegla razdvajanju jedinstvenog projekta, te tako, umesto da je razmatrala tretman otpadnih voda iz sva tri rudnika (Jama, Novo Cerovo i Veliki Krivelj) iz kojih će se one dovoditi u ovo postrojenje, kompanija se opredelila da otpadne vode poreklom sa površinskog kopa Veliki Krivelj razmatra u posebnoj studiji. Međutim, ukoliko bi se ova dva projekta izolovano posmatrala, ne bi bilo moguće ispravno proceniti celokupan uticaj projekta na životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Caspari)

Najzad, u studiji o proceni uticaja nije obuhvaćen postupak odlaganja otpada niti je određen njegov karakter, a što predstavlja izuzetno značajan aspekt, imajući u vidu da prilikom rada ovog postrojenja nastaje otpadni mulj koji može sadržati i teške metale. U odnosu na karakter otpada određuje se i način na koji će se on tretirati, kao i mere zaštite životne sredine, te je jako važno da se u fazi izrade studije zna da li se radi o opasnom ili neopasnom otpadu.

RERI i DMI Bor podsećaju da izostanak reakcije nadležnih organa kojim će se nezakonito poslovanje ove kompanije sankcionisati, predstavlja svojevrsnu podršku kompaniji Ziđin da nastavi sa kršenjem zakona Republike Srbije, kojima su pripisane norme u cilju otklanjanja, odnosno umanjenja negativnih uticaja projekta na životnu sredinu.

U situaciji u kojoj se objekat gradi bez građevinske dozvole, nadležna građevinska inspekcija ima ovlašćenje da naredi obustavu radova i uklanjanje objekta, kao i dužnost da podnese krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole, naglašavaju RERI i DMI Bor. Takođe, nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine, u situaciji da utvrdi da se objekat gradi bez saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, ima ovlašćenje da zabrani izvođenje projekta i obavljanje delatnosti dok se ne pribavi saglasnost na studiju o proceni uticaja.

Izvor: RERI

EPS gradi vetroelektranu snage 73 megavata

07.06.2022

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

“Elektroprivreda Srbije” uskoro počinje izgradnju prve vetroelektrane “Kostolac” snage 73 megavata. Ova vetroelektrana imaće 20 generatora i biće izgrađena na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta ogranka „TE-KO Kostolac“.

Za izgradnju ovog vetroparka potrebno je 114 miliona evra, od kojih se 80 miliona evra finansira iz kredita Nemačke razvojne banke KfW. EPS je sa kompanijom Siemens Gamesa ugovorio isporuku i postavljanje vetrogeneratora.

Kako je ranije najavio Miroslav Tomašević, v. d. direktor EPS-a, vetropark “Kostolac” u rad bi trebalo da bude pušten za više od dve godine.

“Uradićemo sve da se rok za izgradnju skrati koliko god je moguće, ali ne na štetu kvaliteta radova, nego da, na obostrano zadovoljstvo, što pre imamo na mreži vetropark u vlasništu EPS-a”, istakao je Tomašević.

Prema ranijim procenama, vetropark u Kostolcu proizvodiće oko 115 miliona kilovat-časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje oko 30.000 domaćinstava.

Stručni nadzor nad projektom poveren je konzorcijumu koji predvodi Nju enerdži solušns (New Energy Solutions).

Pročitajte još:

Kada je reč o vetroparkovima u našoj zemlji to su Čibuk 1, Kovačica, Košava 1, Alibunar, Kula, Malibunar i La Piccolina ukupne snage 397 MW, koji su izgrađeni u prvom krugu investicija u okviru ranije određene i od strane Ministarstva rudarstva i energetike dodeljene kvote od 500 MW.

Da EPS ide ka tome da što više energije dobija iz obnovljivih izvora pokazuje i planiranje izgradnje solarne elektrane. Naime krajem prošle godine su raspisali tender za istraživanje lokacije i izradu investiciono-tehničke dokumentacije za gradnju solarne elektrane u okviru termoelektrane Kolubara B. Kako je tada rečeno razmotrena je gradnja solarne elekrane na postojećim objektima (površina na krovovima magacina i radionica), kao i gradnja na zemljištu.

Energetski portal

Mihajlović: U pripremi projekti OIE i RHE vredni 35 milijardi evra

07.06.2022

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Srbija može da bude regionalni lider u procesu dekarbonizacije, a za dugoročnu energetsku bezbednost neophodni su energetska tranzicija i veće korišćenje zelene energije, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović na konferenciji Serbia goes green.

Prema njenim rečima, Ministarstvo je pripremilo novi plan investicija sa projektima vrednim ukupno 35 milijardi evra, sa težištem na OIE i izgradnji RHE.

„Izrađujemo i nacionalni plan za klimu i energetiku i strategiju razvoja energetike koji će odrediti put naše energetike u narednih 20, 30, 40 godina. Naša vizija je da do 2050. godine budemo potpuno dekarbonizovana zemlja, a da do 2030. povećamo procenat energije dobijene iz OIE, konkretno iz energije sunca i vetra i da taj procenat sa trenutnih 3,5 povećamo na bar 15 odsto, a da istovremeno smanjujemo proizvodnju iz termosektora. Drugi podjednako važan deo kao što je normativni i strateški okvir jeste i zajednički, društveni konsenzus. Da svi zajedno razmišljamo o tome da je neophodno da smanjimo potrošnju, da povećamo štednju energije i da o životnoj sredini govorimo u svim sferama, da deca od malih nogu shvate značaj životne sredine, jer je to naša budućnost“, rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Ona je dodala da je važno da svakodnevno pričamo o životnoj sredini i o tome koje korake je država preduzela da smanji emisije štetnih gasova.

„Postavili smo temelje donošenjem novog zakonodavnog okvira, jer sve počinje zakonima, i time pokazali opredeljenje i delima, ne samo rečima. Bez zakona nema ni investicija, nema ni razvoja, bez obzira na otpor i opstrukcije na koje smo nailazili. Srbija prvi put ima Zakon o korišćenju OIE i Zakon o racionalnoj upotrebi energije i energetskoj efikasnosti. Naši zakoni su potpuno usklađeni sa EU standardima, ali ne samo zato što smo na putu ka članstvu u EU, već zato što je to osnova modernih i zdravijih rešenja“, rekla je Ministarka.

Energetski portal

Usvojeni pravilnici o unapređenju energetske efikasnosti na opštini Vračar

07.06.2022

Foto: Masonry photo created by jcomp – www.freepik.com

Na 29. sednici Veća Gradske opštine Vračar, koja je održana 1. juna 2022. godine, usvojena su dva pravilnika o unapređenju energetske efikasnosti na teritoriji Gradske opštine Vračar, sa ciljem unapređenja energetske efikasnosti u stambenom sektoru i povećanom korišćenju obnovljivih izvora energije u domaćinstvima:

1. PRAVILNIK O SUFINANSIRANJU MERA ENERGETSKE SANACIJE PORODIČNIH KUĆA, STANOVA I STAMBENIH ZGRADA
2. PRAVILNIK O SUFINANSIRANJU ENERGETSKE SANACIJE PORODIČNIH KUĆA I STANOVA PUTEM UGRADNJE SOLARNIH PANELA

Gradska opština Vračar naknadno će raspisati Javni poziv za direktne korisnike, odnosno privredne subjekte, koji će biti dužni da krajnjim korisnicima (domaćinstvima i stambenim zajednicama) isporuče materijale i opremu odgovarajućeg kvaliteta i izvrše usluge u skladu sa odredbama ugovora i u dogovorenim rokovima.

Nakon sprovedenog postupka izbora, odnosno utvrđivanja liste direktnih korisnika, biće raspisan i Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava krajnjim korisnicima, odnosno domaćinstvima i stambenim zajednicama.

Sve potrebne informacije biće dostupne na zvaničnoj internet stranici Gradske opštine Vračar.

Izvor: Opština Vračar

Mali: Srbija dobitnik nagrade “Pionir u oblasti zelenog finansiranja u 2021.”

07.06.2022

Republika Srbije dobitnik je nagrade „Pionir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu“ (Sovereign Green Market Pioneer in 2021), koju dodeljuje oganizacija Climate Bond Initiative, a ta nagrada je veoma značajna za nas jer nas svrstava u ekološki odgovorne države sveta, objavio je ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali.

„Ako se nagrade i priznanja dobijaju u uslovima opšte neizvesnosti i ekonomske krize, to samo pokazuje da je država odradila dobar posao i da odgovorno vodi svoje građane putem napretka. Srbija kao vodeća zemlja regiona, želi da posluži kao primer drugima u okruženju. Želimo da budemo predvodnici u sprovođenju Zelene agende i da svet prepozna tu našu nameru i viziju. Posvećeni smo ulaganju u ekologiju i zaštitu životne sredine i obezbeđivanju finansiranja zelenih projekata iz novih izvora finansiranja kao što je veoma aktuelno tržište zelenih obveznica“, rekao je on.

Ministar je podsetio da je Srbija prošle godine, u septembru prvi put u svojoj istoriji emitovala zelenu evroobveznicu, u iznosu od jedne milijarde evra.

„Prvi put u svojoj istoriji, Srbija je emitovala zelenu evroobveznicu u iznosu od jedne milijarde evra, ročnosti sedam godina i mi smo zadovoljni i jako ponosni na to što smo uradili. Ne samo da smo pokazali da je Srbija ekološki odgovorna, već i da investitori prepoznaju potencijal ulaganja u zelene investicije u Srbiji, jer je interesovanje bilo ogromno. Ova evroobveznica emitovana je po najnižoj kuponskoj stopi ikada od 1 odsto i stopi prinosa od 1,26 odsto, uz tražnju investitora koja je tokom aukcije premašila tri milijarde evra“, podsetio je Mali.

Ministar je najavio da je plan Vlade i Ministarstva finansija, da se bude u korak sa razvijenim svetom na tržištima kapitala te da se sprovode strategije, agende i javne politike koje nas pozicioniraju kao ozbiljnog igrača na tom tržištu.

On je dodao da se iz godinu u godinu sredstva za ekološke projekte u budzetu Srbije povećavaju, kao i da će budzet za narednu godinu predvideti finansiranje ekoloških projekata koji našim građanima treba da obezbede čistu vodu, vazduh i kvalitetniji život.

Pročitajte još:

„Želimo zdravu sredinu za naše naraštaje. Reč je o projektima koji se odnose na izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energtetsku efikasnost i obnovljive izvore energije“, objasnio je Mali i dodao da će značaj zelenih obveznica u budućnosti biti sve veći.

Prema njegovim rečima, kao tržište u razvoju, veoma nam je važno da pokažemo svoju posvećenost Zelenoj agendi kako bismo unapredili kvalitet života svih građana Srbije i doprineli globalnoj borbi protiv zagađenja i klimatskih promena.

„Srbija je u poslednje dve godine, tokom krize koronavirusa, uspela da ostvari rekordan privredni rast uz održavanje stabilnosti javnih finansija, a realizacija Zelene agende postala je jedan od naših prioriteta. Ova nagrada nam daje podsticaj da budemo još bolji i da se još odgovornije posvetimo ovom cilju”, zaključio je Mali.

Climate Bonds Iniative je međunarodna organizacija koja promoviše ulaganja u projekte i sredstva neophodna za brzu tranziciju na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika i klimatskom otpornošću.

Nagrade, poput ove koju je dobila Srbija, se dodeljuju svake godine kako bi se proslavili napori i dostignuća organizacija i vlada koje su se istakle kao pioniri u održivom finansijskom sektoru, koje rade na rešavanju klimatske krize.

Izvor: Ministarstvo finansija

Prvi licencirani Operator zatvorenog distributivnog sistema u Hrvatskoj

07.06.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Taner Ardali)

Zakonom o tržištu električne energije, uvedena je nova energetska delatnost – Operator zatvorenog distributivnog sistema (OZDS), kojom će se uspostaviti transparentni odnosi među učesnicima u razmeni električne energije. Dobijanjem dozvole HELB je postao prvi licencirani OZDS u Republici Hrvatskoj i nudi kompletne usluge za sticanje statusa ZDS-a, izgradnje i uređenja elektrodistributivne mreže, priključenja i uspostavljanje obračunskih mernih mesta, upravljanja sistemom, isporuke električne energije, kao i očitavanja, obračuna i naplate potrošnje električne energije.

Zatvoreni distributivni sistem (ZDS) je svaki poslovni sistem koji distribuira električnu energiju unutar geografski ograničene industrijske ili trgovačke lokacije, odnosno gde postoji više od jednog korisnika koji se snabdeva električnom energijom preko zajedničkog obračunskog mernog mesta. Najčešći primeri takvih lokacija su proizvodno – industrijski kompleksi, transportno-logistički kompleksi, robni terminali, šoping centri, turistički objekti i sl.

Pročitajte još:

U postojećim poslovnim sistemima koji imaju obeležja zatvorenih distributivnih sistema, korišćenje električne energije najčešće karakteriše nedovoljna transparentnost, zbog čega ne postoji mogućnost kontrole troškova električne energije. Sa druge strane, vlasnici poslovnih objekata i sistema uslugu isporuke električne energije, prema korisnicima, obavljaju sopstvenim resursima ili putem ugovornih kompanija. Tako osnivanjem ZDS-a vlasnici ostvaruju značajne benefite poput prihoda od koncesije OZDS-a, delegiranja odgovornosti za funkcionisanje ZDS-a, sigurnosti i pouzdanosti snabdevanja električnom energijom i fokus na temeljnu delatnost.

Takođe, korisnicima omogućava transparentno korišćenje usluge snabdevanja električnom energijom, ostvarenje ušteda u potrošnji, legalno priključenje na elektrodistributivnu mrežu, kao i sigurnost i pouzdanost u korišćenju električne energije. U odnosu na trenutno stanje, osim Vlasnika i Korisnika, uvodi se i Operator, kao licencirani pružalac usluge distribucije električne energije, ali i Regulator (HERA) i Nadzornik (Državni inspektorat) za nadzor i kontrolu tehničkog sistema kao i odnosa među pojedinim učesnicima. Takođe se uspostavljaju Obračunska merna mesta (OMM) na kojima se obavlja transparentna razmena električne energije.

Izvor: HELB

Predsednik o sankcijama na rusku naftu: u Srbiji uvedeno vanredno stanje

07.06.2022

pipe-ulje=-nafta — Foto-ilustracija: Pixabay

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za RTS da je Srbija zbog sankcija koje su uvedene na rusku naftu na gubitku 600 miliona dolara.

„Nama je direktno iz džepa građana Srbije sankcijama uzeto 600 miliona dolara na godišnjem novou i to ljudi treba da znaju“, rekao je Vučić.

Naveo je i da je iračka nafta skuplja za 31 dolar po barelu, a da za Srbiju važe sankcije, jer mora tankerima da doveze rusku naftu do Omiša u Hrvatskoj, a prevoz morem je sankcionisan.

Rekao je i da Srbija mora da uloži dodatni novac za gas i da u petak pre nemačkog kancelara Olafa Šolca u Srbiju dolazi mađarski ministar Peter Sijarto, kako bi se potpisao gasni sporazum.

„Idemo odmah, najkasnije od 1. jula utiskivanje 500 miliona kubnih metara u Mađarsku, a obezbedili smo finansiranje da nam ne utiče na likvidnost, na građane, da ljudi mogu da budu mirni. Neću da govorim kako, videće se za koji mesec“, naveo je Vučić.

Rekao je da u Banatskom dvoru trenutno imamo 195 miliona kubnih metara gasa, a treba da napunimo do 269,5 kubnih metara za dva meseca, tako da ćemo imati ukupno 770 miliona.

Pročitajte još:

Naglasio je da po najgorem scenariju, Srbija sa tim gasom može da izdrži više od 100 dana, što je defakto cela zima.

Kada je ugalj u pitanju, kaže da je problem da li će se stići sa remontom u TENT-u u Obrenovcu i Kostolcu, iako se radi na tome da bude sve završeno do 1. oktobra.

Najveći problemi su sa naftom, ukazao je Vučić, jer se 1. decembra, kada počinje zima, završava grejs period i počinje dejstvo sankcija.

„Mi smo defakto uveli vanredno stanje“

Predsednik Srbije je rekao i da je zbog krize u svetu, defakto uvedeno vanredno stanje. Ističe da se vlasti bave svakim danom da građani ne bi osetili nikakav problem. Ukazao je na probleme, kao što je povećana potrošnja, na primer šećera.

„Prodajemo 400 tona šećera na dnevnom nivou, a obično je to 170 tona. Nemamo problema, ne lažemo ljude, imamo dovoljno, ali ne može logistika da postigne kada ljudi dođu i uzmu po 10 ili 20 kilograma. Iz celog regiona dolaze da kupuju kod nas“, rekao je Vučić.

Ističe da je samo u „Delezu“ juče prodato je 89,3 tona šećera. Naglasio je da građani moraju da razumeju da neće biti jednostavno, ali da to nije krivica Srbije.

Izvor: RTS

Nestlé podržava lokalne proizvođače povrća

07.06.2022

Kompanija Nestlé uključila je dobavljače iz Srbije u svoj globalni projekat regenerativne poljoprivrede, koji za cilj ima očuvanje i obnavljanje poljoprivrednog zemljišta i njegovog ekosistema. Početnom investicijom vrednom 140.000 švajcarskih franaka uloženih ove i prošle godine u procese proizvodnje najvećih lokalnih dobavljača kompanije, Telek Paprike i Geneze, Nestlé ulaže u održive načine proizvodnje povrća za jedan od svojih najpopularnijih proizvoda – Začin C.

Srbija je prva zemlja u regionu u kojoj je kompanija Nestlé počela da primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. Projektom će do kraja ove godine biti obuhvaćeno više od 400 tona lokalno uzgajanog povrća. U narednom periodu, Nestlé će svojim dobavljačima pomoći da, primenom novih tehnologija i načina obrade, povećaju prinose i kvalitet povrća, zaštite zemljište i optimizacijom operacija smanje troškove.

„Nestlé nastavlja da unapređuje svoje lokalno poslovanje u skladu sa globalnim ciljevima kompanije. Snažnom podrškom lokalnim dobavljačima sirovina u prelasku na regenerativnu poljoprivredu dajemo doprinos očuvanju životne sredine u Srbiji i podržavamo domaću ekonomiju, nastavljajući da unapređujemo omiljeni srpski brend C. Cilj je da 20 odsto ključnih sastojaka svih Nestlé proizvoda bude proizvedeno uz implementaciju principa regenerativne poljoprivrede do 2025. godine na globalnom nivou, a 50 odsto sastojaka (14 miliona tona) do 2030. godine“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Adrijatik južni region, prilikom okupljanja novinara u Kanjiži povodom predstavljanja projekta, kom su prisustvovali predstavnici kompanija Nestlé, Telek Paprika i Geneza.

Najveći svetski proizvođač hrane i pića već podržava 500.000 poljoprivrednika širom sveta u implementaciji regenerativne poljoprivrede, sa planom da u projekat na globalu uloži 1,2 milijarde švajcarskih franaka do 2025. i ciljem da do 2050. godine dostigne nulti uticaj na životnu sredinu. Reč je o primeni praksi kojima se povećavaju vlažnost zemljišta i njegov kapacitet da zadržava ugljenik, što donosi veću plodnost zemljišta, bolju otpornost useva i veću biološku raznovrsnost. Ekosistem oko zone proizvodnje je zdraviji, a umesto veštačkih, koriste se organska đubriva.

„Regenerativna poljoprivreda je jedna od novijih praksi koja se primenjuje kod nas, a upravo takve održive prakse su imperativ današnjice i svi veliki proizvođači hrane bi trebalo da ih primenjuju. Podaci govore da su emisije gasova koje doprinose klimatskim promenama velike, a u njima poljoprivreda trenutno učestvuje sa čak 25 odsto. Primenom regenerativne poljoprivrede i pošumljavanjem, ove brojke se mogu znatno smanjiti. Koncept istovremeno donosi pozitivne ekonomske efekte, otpornost na klimatsku nestabilnost i prosperitet poljoprivrednih proizvođača“, rekao je Goran Eror, poljoprivredni novinar i dobitnik prestižne nagrade Zlatno pero privrede za značajna privredna ostvarenja u 2021. godini.

Pročitajte još:

U ovaj projekat kompanije Nestlé Srbija uključeno je 100 odsto sirovog povrća za proizvodnju Začina C, sa izuzetkom šargarepe – 90 odsto. Tako će unapređen proizvod, koji se na godišnjem nivou u Srbiji koristi u čak 1.200.000.000 obroka, sadržati krupnije komade povrća, bez konzervansa i veštačkih boja.

„Jako smo ponosni na saradnju sa našim dobavljačima jer upravo oni čine naš Začin C omiljenim domaćim proizvodom. Taj epitet potvrđuje i činjenica da srpski potrošači već 12 godina biraju Začin C za omiljeni dodatak jelu u akciji “Miljenik potrošača”. Ponosni smo i na to što unapređenjem našeg portfolija i pružanjem podrške lokalnoj proizvodnji oblikujemo održivu prehrambenu industriju“, navela je Renata Matusinović, izvršna direktorka kategorije hrane kompanije Nestlé za tržište jugoistočne Evrope.

Neli Angelova, direktorka komunikacija kompanije Nestlé za tržište jugoistočne Evrope dodala je da Nestlé veruje u dve osnovne vrednosti u poslovanju – društvenu odgovornost i razvijanje brenda sa svrhom, te da je želja kompanije da pruži znanje i alat svojim partnerima i dobavljačima za maksimiziranje potencijala njihovog rada.

Švajcarski koncern je u Srbiji prisutan već 17 godina i poznat je kao inovator i lider na polju održivosti. Fabrika u Surčinu je prva u Srbiji postigla ambiciozni Zero Waste to Landfill cilj, što znači da ni gram otpada ne završava na lokalnim deponijama. Zahvaljujući najmodernijem sistemu za preradu vode, vrednom 1,2 miliona evra, industrijska voda ne spada u otpadne jer se čista vraća u prirodu. Postojeća fabriku u Surčinu koristi 100 odsto zelenu energiju iz hidroelektrana, a istu praksu će slediti i nova fabrika, trenutno u izgradnji, koja će proizvoditi jela na biljnoj bazi.

Izvor: Executive Group

Da li svetu preti glad? – četiri razloga za zabrinutost

06.06.2022

top-view-plate-with-world-map-beans — Foto: Food flat lay photo created by freepik - www.freepik.com

Foto: Food flat lay photo created by freepik – www.freepik.com

Brojke su već sada alarmante – prema podacima Svetskog programa za hranu, čak 811 miliona ljudi širom sveta odlazi na spavanje praznog stomaka, dok je 48,9 miliona ljudi suočeno sa ekstremnim stepenom gladi.

Situacija bi mogla dodatno da se pogorša jer smo svedoci ukrštanja četiri smrtonosna faktora koji utiču na globalno snabdevanje hranom, a to su:

Klimatske promene – suše, poplave, požari i druge prirodne katastrofe uzrokovane klimatskim promenama uništavaju useve i otežavaju bavljenje poljoprivredom.

Nedavni vreli talas koji je pogodio Indiju, u kombinaciji sa ispodprosečnim padavinama, naveo je vladu ove zemlje da obustavi izvoz žitarica i tako zaštiti domaće tržište.

Svetska meteorološka organizacuja (WMO) upozorava da su u maju ove godine u Indiji zabeležene temperature između 45 i 50°C, a predviđeno je da će prosečna temperatura širom ove zemlje porasti za 2,4 do 4,4°C do 2100. godine, piše indijski The Hindu.

Imajući u vidu da je Indija jedan od najvećih proizvođača žitarica u svetu, jasno je da će slaba žetva pogoditi ne samo stanovnike ove zemlje, več i šire.

Pročitajte još:

Sukobi – 60 odsto gladnih u svetu živi u oblastima pogođenim ratom što ukazuje na to da su sukobi verovatno najveći pokretači gladi.

Rat u Ukrajini dodatno je uzdrmao svetsko snabdevanje hranom jer su sukobljene strane ujedno među najvećim svetskim izvoznicima žitarica – Rusija na prvom, a Ukrajina na petom mestu.

Zemlje na koje će se u najvećoj meri odraziti Ukrajinska kriza kada je reč o snabdevanju žitaricama su Somalija, Benin, Laos, Egipat i Sudan, navodi Statista.

Posledice pandemije – Virus COVID-19 dvostruko je pogoršao krizu hrane u svetu, a efekti pandemije vidljivi su i sada, naročito kod najsiromašnije populacije.

Sa nekadašnjih 135 miliona ljudi koji nisu imali stabilan pristup hrani 2019. godine, taj broj tokom pandemije se popeo na 276 miliona ljudi, a do kraja 2022. godine mogao bi da dostigne 323 miliona ljudi, saopštio je Svetski program za hranu (WFP).

Troškovi dopremanja hrane do ugroženih – WFP upozorava da je cena dopremanja hrane do gladnih porasla za 30 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Potrebno je 21,5 milijardi američkih dolara kako bi WFP dopremio hranu do 147 miliona ljudi u ovoj godini, a imajući u vidu jaz između velikih potreba za hranom i resursa koji su “dotakli dno”, mobilisanje sredstava je urgentno.

WFP, međutim, poručuje da isključivo novac nije dovoljan kako bi se okončala kriza hrane i došlo do “nula gladnih”. Neophodno je podjednako uticati na sve pomenute faktore, okončati sukobe i biti dosledan rešavanju klimatske krize kako bi u budućnosti bilo dovoljno hrane za sve, a to je nešto na šta samo svetski lideri mogu da utiču.

Milena Maglovski

“Dani dobrog vetra” – Novi kapaciteti OIE i stabilnost energetskog sistema

06.06.2022

vetar_vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

O važnoj temi o stabilnosti energetskog sistema koji se nalazi pred velikim izazovima zbog povećanog udela obnovljivih izvora energije, razgovaralo se na održanoj regionalnoj konferenciji “Dani dobrog vetra”.

Kako su učesnici istakli energetska tranzicija ka većem udelu obnovljivih izvora je ono što se trenutno dešava, ali da povećani udeo donosi broje izazove za elektroenergetski sistem. Da bi sve funkcionisalo neophodno je povećati fleksibilnost svih učesnika sistema, kako operatora mreže, tako i korisnika uz pomoć naprednih tehnologija, digitalizacije sistema, kombinovanjem izvora energije, agregiranja i strateškog upravljanja potrošnjom.

“Pristuna je velika tranzicija u energetskom sektoru, kako na nivou proizvodnje, tako i na nivou potrošnje. Prvi motiv za promene jesu klimatkse promene, a zatim i energetska kriza, rat u Ukrajini. Velika urbanizacija, menjaju se i navike potrošača, sve to utiče na potrebu za energetskom sigurnošću. Ono što OIE u sistemu rade, jesu i dobre i loše stvari. Distribucijska mreža i fotonapon koji će se ugrađivati na krovove, oni sigurno smanjuju gubitak u distribucijskoj mreži, sa druge strane ima i negativan uticaj, oni dižu napon mreže”, rekao je prof. dr. sc. Igor Kuzle, načelnik laboratorija za napredne mreže, FER.

Prema njegovim rečima tranzicija prema obnovljivim izvorima je poželjna, ali da jedno mora biti jasno, energija više nikada neće biti jeftina, ima puno toga što mora da se uradi kako bi sve funkcionisalo.

Danko Blažević, direktor Sektora za vođenje EES-a, HOPS istakao je da operator prenosnog Sistema da bi obavljao svoju funkciju prenosa električne energije mora da pruža usluge, neke može da radi samostalno, dok za druge mora da ima pomoć mreže.

Marko Janković, direktor Direkcije za tržište električne energije, Elektromreža Srbije kaže da je priključenje na mrežu jednokratan proces koji će se kao takav desiti, ali da je mnogo teže raditi tj. učestovati u takvom sektoru tržišne energije.

Pročitajte još:

“Strateški pravci razvoja tržišne energije su centralizacija prema evropskom nivou i to je nešto što se sprovodi, veći deo tih procesa je u završnoj fazi. Drugi pravac je integracija distributivnih resursa na tržištu električne energije. Kako je počelo o tome da se priča i impementira taj pravac razvoja tržišta u javnosti se pojavio termin fleksibilnost. Fleksibilnost učesnika u tržištu električne energije ogleda se o tome da odstupe od svog uobičajenog načina rada. Operatori sistema prate tranziciju i brinu o tome da sve bude transparentno i oni će itekako morati da se menjaju”, objašnjava Janković.

Prema njegovom mišljenju operator distributivnog sistema u budućnosti će biti neko ko upravlja tržištem električne energije.

“U budućnosti će dolaziti do zagušenja u mreži i to će morati da se reši. To će sve uspostaviti zajedno dva operatora, mi smo partneri, daćemo smernice za to. Jedini proces koji ne može da se centralizuje je upravljanje fleksibilnosti jer zavisi od karakteristika mreže i specifičnosti sistema”, zaključuje Janković.

Regionalnu konferenciju “Dani dobrog vetra” organizovali su Obnovljivi izvori energije Hrvatske, uz partnersku podršku evropskog udruženja WindEurope, te uz pokroviteljstvo Ministarstva privrede i održivog razvoja Republike Hrvatske. Više od 250 učesnika iz Hrvatske, zemalja regiona i Evrope tokom dva dana diskutovalo je u obnovljivim izvorima energije, energetskoj tranziciji i svemu što ona donosi.

Milica Radičević

Počinje “Trka za šume” – ekološka kampanja sadnje 100.000 stabala

06.06.2022

Startuje trka za šume_Vizual — Foto: Serbia Business Run Promo

Najveći tim bilding događaj i serija poslovnih trka Schneider Electric Serbia Business Run u saradnji sa Fondacijom Ana i Vlade Divac pokrenuli su kampanju “Trka za šume”.

Cilj kampanje je da društveno najodgovornije kompanije kroz svoje donacije doprinesu da se do kraja 2025. godine zasadi 100.000 stabala i time značajno promeni ekološka slika naše zemlje.

Uroš Delić ispred Fondacije Ana i Vlade Divac izrazio je zadovoljstvo povodom još jedne ekološke inicijative i najavio da je ovo samo početak pošumljavanja Srbije.

“Drago nam je da u saradnji sa Serbia Business Run možemo da okupimo kompanije koje prepoznaju značaj ulaganja u zdravlje zaposlenih, ali i potrebu da svi doprinesemo pošumljavanju površina. Ovo je prilika da kompanije i zaposleni doprinesu ozelenjivanju Beograda i da, krajem godine, stvorimo prvu zelenu površinu kao rezultat ‘trke za šume’. Ovo je početak akcije pošumljavanja koju ćemo u narednim godinama proširiti na razne lokacije u Srbiji“, istakao je Delić.

U “Trci za šume” za sada vodi kompanija Schneider Electric, ponosni sponzor serije Serbia Business Run, sa donacijom od 100 stabala i time potvrdila ulogu svetskog lidera u održivosti i održivom poslovanju.

Pročitajte još:

Ove godine u fokusu će biti grad Beograd, a plan za naredne godine je da se pažnja usmeri na pošumljavanje što više lokacija širom Srbije.

U saradnji sa JKP “Zelenilo Beograd” biće sađena odrasla zimzelena stabla. Ona tokom cele godine proizvode kiseonik i svojim iglicama dodatno pročišćavaju vazduh. U skladu sa brojem pristiglih donacija biće odlučeno koje sadnice će se saditi i na kojim lokacijama. Sadnja je planirana za drugu polovinu oktobra ove godine.

Trci se priključujete kupovinom jednog od četiri raspoloživa paketa. Informacije o donatorskim paketima i načinu donacije možete pronaći na veb sajtu.

Izvor: Beogradski trkački klub

1...286287288...1.531 Page 287 of 1.531

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM