U uslovima kada im vremenske prilike, ali i geopolitička situacija, ne idu naruku, poljoprivrednicima je više nego ikada pre potrebno da povećaju rod i smanje troškove proizvodnje. Prema proceni stručnjaka, to bi mogli da ostvare ukoliko se odluče da sa konvencionalne pređu na regenerativnu poljoprivredu. Osim što bi u značajnoj meri sačuvali zemljište kao resurs, za tri do četiri godine bi na ovaj način mogli da imaju do 20 odsto veće prinose, dok bi u periodu od deset godina uštedeli na troškovima i do 47 odsto.

U kompaniji za koju radi Marko Bojin, regenerativnom poljoprivredom počeli su da se bave 2020. godine. Najpre je, kaže, to bilo na 50, a već u sledećoj godini na 215 hektara.

Prelazak na ovu vrstu proizvodnje podrazumeva skup mera, među kojima su prestanak obrtanja zemljišta kako bi se u njemu što manje remetili prirodni procesi, kao što su mineralizacija, fiksacija azota i razvoj mikroflore.

Takođe, minimalnom obradom sprečava se velika emisija ugljen-dioksida u atmosferu.

„Među merama su i prestanak korišćenja NPK đubriva, uvođenje pokrovnih useva tokom cele godine, sadnja vetrozaštitnih pojaseva za ojačavanje biodiverziteta, korišćenje peletiranih stajnjaka, kao i korišćenje mikroorganizama za razlaganje žetvenih ostataka”, objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Marko Bojin, organizator poljoprivredne proizvodnje u kompaniji „Geneza” d. o. o.

Posao im dodatno olakšavaju nove tehnologije.

„Meteo-stanica nam daje podatke za pametno navodnjavanje. Dronovi u proizvodnji omogućavaju smanjenu upotrebu pesticida. Tu su i roboti koji su, zahvaljujući savremenim tehnologijama, dobili mogućnost da rade na samom polju umesto čoveka, a koji omogućavaju da se u proizvodnji što manje koriste herbicidi”, dodaje Bojin.

Iako je pri prelasku na regenerativnu poljoprivredu bilo mnogo izazova, nakon četiri godine iskustva kaže da se više ne bi vraćali na konvencionalnu proizvodnju.

„Bilo je teško navići se, ali ako se kockice slože u glavi farmera ili kompanija koje se bave proizvodnjom, taj ciklus se kasnije nastavlja bukvalno sam od sebe. Jedino što je potrebno jeste pratiti prave trendove i logički razmišljati. Takođe, konstantno treba postavljati pitanje – šta je za moje zemljište potrebno”, kaže Bojin.

Razlike, izazovi i prednosti

Za razliku od konvencionalne proizvodnje čiji je zadatak da obezbedi dovoljne količine hrane za narastajuću svetsku populaciju, bez obzira na negativne uticaje na životnu sredinu, regenerativna poljoprivreda istovremeno obezbeđuje neophodne proizvode i doprinosi zaštiti okruženja, bezbednosti hrane i zdravlju ljudi, kažu stručnjaci.

„Ako se fokusiramo na sektor biljne proizvodnje, koji je u domaćoj poljoprivredi najzastupljeniji, prednosti regenerativne poljoprivrede ogledaju se prevashodno u unapređenju zdravlja i plodnosti zemljišta, zaštiti voda, smanjenju potrošnje energije i drugih eksternih inputa, smanjenju emisije štetnih materija i uspostavljanju ekonomske održivosti na gazdinstvu”, kažu dr Svetlana Roljević Nikolić i diplomirani inženjer Bogdan Garalejić iz Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš”, Pančevo.

Izazovi koji u našoj zemlji prate regenerativnu poljoprivredu odnose se, pre svega, na nedovoljan nivo znanja o ovom načinu proizvodnje, ali i na nabavku skupe mehanizacije koja je potrebna za redukovanu obradu zemljišta, direktnu setvu useva i zaštitu od korova.

Pročitajte još:

• Vlada usvojila dopunu Zakona o poljoprivredi
• IPARD III: Raspisan javni poziv u okviru Mere 1
• Formiranje kancelarije FAO u Srbiji – podrška razvoju poljoprivrede

„Jednako važan činilac jeste i cena dobijenog proizvoda. Ukoliko proizvodnja nije sertifikovana u organskom sistemu gajenja, proizvodnja u okviru drugih ekološki prihvatljivih metoda u našoj zemlji nije podržana podsticajima države i nije moguće ostvariti veće cene na osnovu smanjenog ekološkog otiska”, ističu stručnjaci Instituta „Tamiš”.

Prelazak na sistem regenerativne poljoprivrede kod manjih proizvođača mora biti postepen.

„Treba odabrati parcele, odrediti strukturu setve, tj. ubaciti treći ili četvrti usev, uraditi analizu plodnosti i, ako je potrebno, dodati ono što nedostaje od hraniva. Tek tada se kreće sa prelaskom. Ukoliko proizvođač već ima analize, primenio je hraniva ili neku drugu operaciju popravke plodnosti, ostaje mu samo da se upusti u promenu”, kažu stručnjaci.

Veoma je važno da proizvođači znaju da će u prvim godinama ostvarivati manje prinose. Popravka kvaliteta zemljišta može se očekivati tek nakon pet do sedam godina, zavisno od tipa zemljišta, a tada se mogu očekivati i benefiti i uspostavljanje stabilnosti proizvodnje na samom gazdinstvu.

„Od treće do pete godine prinos stagnira, ne raste. To je posledica uspostavljanja ravnoteže u zemljištu i ‘prebacivanja’ na prirodne tokove i izvore hrane. Bitno je istaći da su troškovi proizvodnje u sistemu regenerativne poljoprivrede manji, te je moguće pokriti i smanjeni prihod usled nižih prinosa. Normalan život uspostavljenog sistema počinje od desete godine”, navode stručnjaci.

Podrška države ključna za uspeh

Za proizvođače koji prelaze na regenerativnu poljoprivredu, izuzetno je bitno da imaju podršku države, kao i kompanija s kojima sarađuju, kroz različite inicijative, programe, obuke, seminare, ali i finansije i pristup opremi i tehnologiji.

„Naš cilj je da proizvođačima olakšamo ovaj tranzicioni period i omogućimo im da postignu optimalne rezultate, a misija nam je da promovišemo prakse koje su korisne za životnu sredinu, ali i za lokalne zajednice. Primenom regenerativnih praksi poboljšavamo održivost poslovanja, smanjujemo ekološki otisak i stvaramo vrednost za naše potrošače koji sve više preferiraju proizvode iz održivih izvora”, kaže Ivanka Stojnić, menadžerka za održivi razvoj u kompaniji „Nestle”.

Analize pokazuju da 66 odsto emisija ugljen-dioksida u lancu od njive do trpeze dolazi iz primarne proizvodnje, zbog čega se u NALED-ovom Savezu za hranu i poljoprivredu trude da podignu svest o značaju regenerativne poljoprivrede.

„Za nas je ovo bio jasan signal da je neophodno sprovesti hitne mere sa ciljem da se zaustavi dalja degradacija zemljišta, a da se paralelno utiče na unapređenje konkurentnosti primarnih poljoprivrednih proizvođača i svih ostalih aktera u lancu. Regenerativnom poljoprivredom se, osim na zaustavljanje degradacije, direktno utiče i na smanjenje troškova proizvodnje. Samo u ratarskoj proizvodnji utrošak goriva smanjuje se za 40 odsto”, kaže Todo Terzić, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u.

U domaćem agraru angažovano je oko 13 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji, a trgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u 2023. godini iznosila je 8,2 milijarde evra, uz ostvaren suficit od 1,2 milijarde.

„Pred nama je vreme kada će proizvođači koji dokazuju da su proizvodili po principima regenerativne poljoprivrede moći da ostvare više cene za svoje proizvode kako na domaćem tako i na stranom tržištu, što će direktno uticati na suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima”, objašnjava.

Subvencije u planu

Da bi regenerativna poljoprivreda postala zastupljenija, potrebno je obezbediti investicionu podršku za razvoj naučnoistraživačkih kapaciteta za unapređenje ove vrste proizvodnje, kao i podršku poljoprivrednim proizvođačima za nabavku specifične opreme i mehanizacije.

„Država prepoznaje potencijal regenerativne poljoprivrede i već preduzima konkretne korake ka njenom promovisanju kroz Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja, aktivnosti Radne grupe za regenerativnu poljoprivredu, kao i programe poput IPARD III i novih agroekoloških mera. Pružamo podršku proizvođačima kako bi postali nosioci ovih inovativnih praksi”, kaže Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

„Kada je reč o subvencijama, one su u planu i biće ključni deo budućih mera. Radna grupa za regenerativnu poljoprivredu radi na definisanju jasnih kriterijuma, prepoznavanju modela regenerativne proizvodnje kroz pravilnike i druge akte, sa konačnim ciljem usmeravanja subvencija ka proizvođačima koji primenjuju prakse poput upotrebe pokrovnih useva, metoda minimalne obrade i uznemiravanja zemljišta, plodoreda i integrisanog upravljanja stokom”, dodaje.

Na tlu Evrope koncept regenerativne poljoprivrede je najzastupljeniji i ubrzano se razvija u Holandiji, Španiji, Francuskoj i Poljskoj.

Izvor: RTS