Home Blog Page 3

Potpisana tri dokumenta u oblasti poljoprivrede sa predstavnicima Kine

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Ackroyd)
Foto-ilustracija: Unsplash (Élisabeth Joly)

U okviru zvanične posete Si Đinpinga, predsednika Narodne Republike Kine Srbiji, potpisana su tri dokumenta u oblasti poljoprivrede.

Reč je o Protokolu o fitosanitarnim uslovima za izvoz svežih borovnica iz Republike Srbije u Narodnu Republiku Kinu, zatim Protokolu o inspekciji, karantinu i sanitarnim zahtevima za izvoz suvih šljiva iz Srbije u Kinu, kao i Memorandumu o razumevanju i saradnji u sprečavanju i kontroli avijarne influence.

Dokumente je potpisao dr Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa direktorom Državne administracije za carinske poslove Narodne Republike Kine Ju Đijenhuom.

Pročitajte još:

,,Saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije je od velikog značaja za bilateralnu saradnju Srbije i Kine dok se obim trgovine poljoprivrednih prehrambenih proizvoda povećava iz godine u godinu’’, navodi se na sajtu Vlade.

Kako se dodaje, potpisani dokumenti predstavljaju utvrđivanje i još veće osnaženje tradicionalno uspešne i konstruktivne saradnje dve zemlje međusobno vezane čeličnim prijateljskim odnosima.

Energetski portal

Izlivanje nafte veća pretnja za slatkovodne ekosisteme

Foto-ilustracija: Unsplash (Ian Simmonds)
Foto-ilustracija: Unsplash (Juan Martinez)

Izlivanja nafte veliki je ekološki problem koji se dešava svake godine svuda u svetu, i utiče ne samo na okeane i mora, već i na reke i jezera. Iako je svet upoznat sa problematikom i promenama u slanoj vodi, efekti u slatkoj vodi su manje razumljivi. 

Tim istraživača Američkog hemijskog duštva simulirao je izlivanje nafte i rečne uslove, a potom su proučavali šta se hemijski dešava sa naftom u slatkovodnim sredinama kao što su reke i jezera. Sakupljali su uzorke vode u različitim tačkama tokom eksperimenta koji je trajao skoro dva meseca kako bi analizirali promene.

Neke osnovne probleme koje nafta napravi kada se izlije u vodu poznajemo, poput pomračenja na površini vode koje napravi zbog svoje strukture, što potom izaziva problem vršenja fotosinteze za biljke na tlu, s obzirom da ne uspevaju da dobiju potrebnu sunčevu svetlost. Naravno, kvalitet vode opada, a moguće je i trovanje životinjskog sveta. Rastinje u reci, raznolike obale i nizvodno oticanje vode često otežava i čišćenje, zbog čega je potrebno formirati branu na pogodnoj lokaciji kako bi se naftna mrlja “uhvatila”. Međutim, istraživanje je pokazalo da to nisu jedini problemi koje prosipanje nafte donosi slatkovodnim ekosistemima.

Pročitajte još:

Istraživanje je pokazalo da kako ulje stari u slatkoj vodi, prolazi kroz hemijske promene koje dovode do stvaranja novih jedinjenja. Ova jedinjenja dobijaju više atoma kiseonika, što ih čini postojanijim u vodi ali i štetnijim nego kada se nađu u moru i okeanu.  Jedinjenja bogata kiseonikom, posebno derivati sumpor oksida, između ostalog, mogu imati više uticaja na vodeni život.

Prošle godine je i kod nas bio slučaj izlivanja preko 30.000 litara nafte kod mesta Čelarevo zbog čega su kupališta bila zatvorena duž obale.

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Jedan od velikih slučajeva izlivanja nafte u reku desio se i u Rusiji pre nekoliko godina, kada je kompanija dobila i najveću zabeleženu kaznu u zemlji zbog ekološke katastrofe. Slučaj se desio se 2020. godine kada je iz rezervoara jedne kompanije iscurelo oko 21.000 tona dizela u reku Ambarnaju na arktičkom severu Rusije. Kontaminacija je uticala na reku Ambarnaju i okolno područje, a zagađenje se proširilo i do jezera Pjasino, koje se uliva u Karsko more. Ukupno je ulje kontaminiralo površinu od 350 kvadratnih kilometara.

Značajno izlivanje nafte dogodilo se i u Ekvadoru 2022. godine. Incident je izazvan kada su obilne kiše pokrenule klizište, nakon čega je zbog odrona kamenja oštećen naftovod. Nafta je kontaminirala reku Koka i skoro dva hektara zaštićenog područja Nacionalnog parka.

Sve u svemu, tokom 2023. godine zabeleženo je ukupno deset značajnih izlivanja nafte, od kojih je jedno bilo velikih razmera, sa preko 700 tona izlivenog mazuta u Aziji u februaru. Preostalih devet incidenata uključivalo je manja izlivanja, koja su se dogodila širom sveta — četiri u Aziji, po dva u Africi i Evropi, te jedno u Americi. Ova dešavanja drže godišnji prosek na oko 6.8 većih izlivanja, što je usklađeno sa prosecima iz prethodne decenije, govore podaci ITOPF-a.

Milica Vučković

Italija razmatra zabranu izgradnje solarnih elektrana na obradivom zemljištu

Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)
Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

U nameri da unapredi poljoprivrednu proizvodnju, Ministarsvo za poljoprivredu, prehrambeni suverenitet i šume Republike Italije predložilo je nacrt uredbe o poljoprivredi koja, između ostalog, podrazumeva zabranu postavljanja fotonaponskih instalacija na poljoprivrednom zemljištu.

Kako prenose italijanski mediji, nacrt uredbe uskoro će biti predmet razmatranja u Savetu ministara, a još uvek nije poznato da li će ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida odlučiti da potvrdi zabranu uprkos kritikama udruženja.

Italijansko udruženje Italia Solare uputilo je oštre kritike Ministarstvu napominjući da je solarna energija od suštinskog značaja za postizanje energetske nezavisnosti i bezbednosti zemlje po niskim troškovima.

Ministarstvo je uključilo zabranu izgradnje solarnih elektrana na obradivim površinam u mere podrške poljoprivredi zbog potencijalnih negativnih uticaja fotonaponskih instalacija na poljoprivredu i pejzaž, ali iz Italia Solare objašnjavaju da bi bilo dovoljno jasno identifikovati oblasti u kojima se solarni paneli mogu postavljati tako da ne štete poljoprivredi i prirodi.

Kako dodaju iz ovog udruženja, svega jedan odsto nezauzetog poljoprivrednog zemljišta mogao bi Italiji da obezbedi 25 GW solarne energije do 2030. godine, dok se preostalih 25 GW može instalirati na krovove. Time bi zemlja ispunila svoj cilj od 50 GW solarne energije do 2030. godine.

Pročitajte još:

Treba li graditi solarne elektrane na obradivim površinama

I dok se zagovornici solarne energije mahom zalažu za postavljanje solarnih panela na obradivim površinama u cilju dekarbonizacije energetskog sektora i poljoprovrede, ima i onih koji se oštro protive.

Nevladina organizacija Građani za odgovornu solarnu energiju (Citizens for Responsible Solar) iz Sjedinjenih Država upozorava da izgradnja solarnih elektrana na obradivim površinama može imati niz posledica kao što su trajno narušavanje kvaliteta zemljišta, uzurpiranje plodnog tla koje se može koristiti za uzgajanje hrane narednih 30-40 godina, potencijalno zagađenje voda i uticaj na divlje vrste.

Jedno od mogućih rešenja su agrosolarni projekti koji spajaju proizvodnju hrane i solarnu energiju, a njihova popularnost u svetu i regionu raste iz godine u godinu.

Italija već ima nekoliko agrosolarnih postrojenja, a najveće se nalazi na Siciliji  i prostire se na 155 hektara.

Milena Maglovski

Bioklimatska arhitektura kao osnov održive gradnje

Foto: Ljubaznošću Bojane Zeković
Foto: Ljubaznošću Bojane Zeković

Ako biste mi postavili pitanje da li bioklimatska arhitektura predstavlja osnov održive gradnje, bez oklevanja bih potvrdno odgovorila. Bioklimatska arhitektura ne predstavlja nikakav stil niti pravac u arhitekturi, već sistematski pristup projektovanju. Ovom sintagmom želimo da opišemo zgrade koje su projektovane i izgrađene tako da grade racionalan odnos prema podneblju u kom nastaju, pre svega kroz odnos prema klimatskim uticajima, kao i brojnim drugim prirodnim uslovima.

Već u samom terminu bioklimatska jasne su dve ključne odrednice. Kao što je rečeno, klimatski uslovi su jedna, a druga bi bilo sve ono na što se odnosi pojam bio – od grčkog pojma bios, tj. sve ono što čini i omogućava život. Tu se pre svega misli na odnos objekta i prirode, bilo da je reč o primeni prirodnih materijala, približavanju prirode i korisnika, bilo o primeni rešenja koja imaju za cilj poboljšanje prirodnih uslova na lokaciji.

Iz ovoga je jasno da ekološki principi projektovanja i građenja počivaju upravo na bioklimatskim principima. Ovakav pristup u arhitekturi nazivamo i kontekstualna arhitektura, zato što uvažava karakteristike konteksta – okruženja objekta, na mikro i makro nivou. Kada pomislimo na ono što bioklimatska arhitektura nije, a to su svi primeri akontekstualnih, uvezenih i nepromišljenih rešenja, koji ne odgovaraju ni lokalnoj klimi, ni razmeri okruženja, ni izborom materijala, ni karakteristikama sklopa – onda je možda slika malo jasnija.

U fokusu:

Vernakularna arhitektura

Zašto bioklimatska arhitektura mora da bude u osnovi održive gradnje? Zato što je ona to oduvek. Primeri objekata koji su izdržali test vremena, u smislu trajnosti, jesu raznovrsni primeri narodne – vernakularne arhitekture širom sveta, koja je sada deo kulturne baštine čovečanstva, među kojima su i naša dinarska brvnara, kao i vojvođanska kuća od naboja. Objekti narodnih graditelja, najčešće neimenovanih, izgrađeni su uglavnom primenom lokalno dostupnih materijala, sa vrlo promišljenim odnosom prema lokalnim klimatskim uslovima, koji je usavršavan vekovima. Odnos prema klimatskim uslovima, često surovim, u sadejstvu sa raspoloživim materijalima, doveo je do razvoja specifičnih oblika, konstruktivnih sklopova i detalja koji postaju odlika jednog podneblja. Primere vernakularne arhitekture prvi je zabeležio i izložio arhitekta Bernard Rudofski (Bernard Rudofsky) na veoma uticajnoj izložbi u muzeju MoMA (Museum of Modern Architecture, NY) pod nazivom Arhitektura bez arhitekata davne 1964. godine.

Ubrzo nakon toga je usledila energetska kriza 1973. godine kada je svet shvatio da se savremene zgrade, koje su tokom 20. veka sve više počele da liče jedna na drugu nezavisno od toga u kom su kraju sveta građene, u ogromnoj meri oslanjaju na sisteme grejanja, hlađenja i ventilacije koji zahtevaju velike količine energije. Osvešćivanje u pogledu količine energije koju zgrade troše za svoje funkcionisanje i potrebe da se gradi racionalnije usmerili su struku ka traženju logičnijih rešenja u pogledu organizacije, materijalizacije i konstrukcije objekata. Jedan od osnovnih uzora postali su primeri vernakularne arhitekture i lokalne tradicije građenja, koje i danas predstavljaju inspiraciju savremenim arhitektama.

Foto: Ljubaznošću Bojane Zeković

Brojni su primeri na koji način u poslednjih pola veka objekti vernakularne arhitekture utiču na savremenu arhitekturu. Jedan pravac istraživanja je izučavanje bioklimatskih principa prema kojima su tradicionalne građevine oblikovane, a koji su omogućili poboljšan komfor boravka u njima bez primene tehničkih sistema, kao npr. integracija principa prirodne ventilacije u suvim vrelim klimatima, ili pasivnog solarnog grejanja u hladnijim i umerenim klimatima. Integracija ovih principa u koncept oblikovanja savremenih objekata, koji ipak zahtevaju viši nivo komfora, dovodi do značajnih ušteda energije pri njihovoj eksploataciji.

Takođe, ponovno korišćenje doskora zaboravljenih i zapostavljenih tehnika građenja i lokalno dostupnih materijala (npr. nabijena zemlja) daje sjajne rezultate u pogledu oživljavanja lokalnih zajednica i značajan doprinos lokalnim ekonomijama, kao i kulturološkoj raznovrsnosti. Jasno je iz ovih primera da bioklimatska arhitektura uključuje i sve aspekte održivosti: ekološku, ekonomsku i društvenu. Svi navedeni primeri pripadaju savremenom pravcu, ili bolje tendenciji u arhitekturi koja teži da definiše vezu i uporište u lokalnoj tradiciji kroz neo-vernakularni pristup.

Iako je razvoj bioklimatskih principa u vernakularnoj arhitekturi tekao dugo, na bazi relativno konstantnih prirodnih uslova, ali i manje-više nepromenjenih potreba korisnika, da bi se kroz više vekova pokušaja, grešaka i stalnog ispravljanja i usavršavanja formirale prepoznatljive forme koje su onda pripisane narodnom graditelju, danas nikako ne treba pokušavati graditi bez arhitekata! I to dobrih. Onih koji umeju da saslušaju zahteve i prepoznaju potrebe korisnika (investitora) i da kroz svoj projekat prelome na najbolji način prirodne uslove, program, regulativu, racionalan odnos prema resursima i još mnogo drugih uslova.

Bojana Zeković

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala Održiva arhitektura i finansiranje zelene gradnje

Potpisan protokol o nabavci devet kineskih elektromotornih vozova

Foto-ilustracija: Unsplash (Tom Grünbauer)
Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Winkler)

Protokol o razumevanju i saradnji o nabavci novih devet elektromotornih vozova za brzine od 120 kilometara na čas, danas su potpisali Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Liu Ćanking, predsednik Upravnog odbora kompanije „CRRC’’.

Prema rečima ministra, nabavka pomenutih vozova je u cilju osavremenjavanja voznog parka „Srbijavoza“ za potrebe saobraćaja na budućoj pruzi Zemun polje – Aerodrom „Nikola Tesla“ – Nacionalni stadion i povezivanja centra Beograda i okolnih naselja sa specijalizovanom izložbom EKSPO 2027.

Kako je objasnio, ovi vozovi će biti proizvedeni u fabrici kompanije „CRRC’’ (Changchun Railway Vehicles Co., Ltd) u Kini i biće prilagođeni svim standardima EU, a trebalo bi da budu isporučeni najkasnije do 31. decembra 2026. godine.

,,Resorno ministarstvo je prepoznalo da je CRRC jedna od vodećih svetskih kompanija u proizvodnji lokomotiva, kola, elektromotornih i dizelmotornih garnitura i drugih šinskih vozila kako za kinesko, tako i za druga tržišta, te je želelo da iskoristi to njihovo veliko iskustvo i u Srbiji’’, naveo je ministar.

Pročitajte još:

Ministar je istakao da je Srbija spremna da iskoristi njihovu veliku ekspertizu u sektoru saobraćaja i osigura adekvatan prenos znanja kao podršku lokalnom razvoju, uključujući unapređenje železničkog saobraćaja u Srbiji i prateće industrije.

U skladu sa tim, kako je rekao, u prethodnom periodu održan je niz sastanaka i realizovane su sve pripremne aktivnosti sa predstavnicima svih zainteresovanih strana u vezi sa potpisivanjem pomenutog protokola.

Ćanking je rekao da je ovaj potpisani dokument još jedna potvrda toga da Srbija i Kina aktivno sprovode inicijativu „Pojas i put“ i produbljuju pragmatičnu saradnju.

On je iskazao zahvalnost Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i kompaniji „Srbijavoz’’ na ukazanom poverenju, naglasivši da će vozovi te kompanije ispunjavati sve operativne zahteve iz ugovora i da će zadovoljiti potrebe izložbe EKSPO 2027 i služiti ljudima iz Srbije i celog sveta.

Energetski portal

Vlada Japana formalizovala odluku o učešću JICA u izgradnji RHE Bistrica

Foto-ilustracija: Freepik (Wiroj Sidhisoradej)
Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

O finansiranju i izgradnji reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kao najvažnijem projektu u energetskom sektoru, razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Masahiro Ueki, glavni predstavnik kancelarije Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) na Balkanu.

Tom prilikom, ministarka je istakla da je dobijena zvanična potvrda da je Vlada Japana, na čelu sa Ministarstvom spoljnih poslova, nakon preliminarne analize tehničke dokumentacije, formalizovala odluku o učešću JICA u izgradnji RHE Bistrica, prve reverzibilne hidroelektrane koja će se graditi posle više od tri decenije.

Prema njenim rečima, hidroelektrana će imati kapacitet 628 megavata, a važna je za balansiranje i skladištenje energije, posebno zbog obezbeđivanja dovoljno električne energije u narednom periodu. Kako je dodala, do kraja godine biće završena priprema tehničke dokumentacije, kako bi se sledeće godine počelo sa izvođenjem pripremnih radova.

Masahiro Ueki je izrazio želju da se saradnja Srbije i Japana u energetskom sektoru uspešno nastavi i u narednom periodu, posebno zbog velikog značaja RHE Bistrica za sigurnost snabdevanja i dekarbonizaciju energetskog sektora u Srbiji.

Pročitajte još:

Na sastanku je konstatovano da su završeni Idejni projekat i Studija izvodljivosti, dok je u toku priprema prostornog plana područja posebne namene, studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i studije o zaštiti nepokretnih kulturnih dobara za projekat reverzibilne hidroelektrane Bistrica.

Formalizacija odluke o započinjanju pripremne studije Japanske agencije za međunarodnu saradnju za izgradnju RHE Bistrica donesena je nakon zvanične posete Jasušija Hosake, parlamentarnog zamenika ministra spoljnih poslova Japana, povodom puštanja u rad postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova na TENT A, projekta koji je uspešno realizovan u saradnji sa JICA.

Energetski portal

Uglju „odzvonilo“ do 2035. godine, kakve planove imaju Nemačka i Japan

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nedavno su se zemlje „Grupe sedam“ saglasile da upotrebu uglja okončaju do 2035. Iako dogovor najbogatijih država, prvi put precizira datum za kraj korišćenja uglja, istovremeno omogućava zemljama koje se u velikoj meri oslanjaju na proizvodnju struje iz termolektrana da se prilagode.

,,Grupa sedam“ obavezala se da će povlačiti ugalj iz proizvodnje električne energije. Tim dogovorom žele da povuku i druge zemlje da smanje emisije štetnih gasova i korišćenje fosilnih goriva.

,,Ugalj je jedan od najvećih izvora emisija štetnih za klimu. Bio je ovo težak posao sa važnim ciljem da se povučemo iz uglja oko polovine sledeće decenije i ovo je prvi put da smo naznačili – put i cilj“, kaže Đilberto Piketo Fratin, ministar životne sredine i energetike Italije.

Međutim, dogovor uključuje i postepeno gašenje elektrana na ugalj, čime se stvara mogućnost za prilagođavanje Nemačkoj i Japanu, koji iz uglja obezbeđuju više od četvrtine električne energije.

Nemačka je 2038. zakonom odredila kao krajnji rok za zatvaranje elektrana na ugalj, dok Japan taj rok nije precizirao.

Pročitajte još:

,,Potvrdili smo da energetska tranzicija mora biti integrisana i zajednički spovođena. Prelazak na čistu energiju mora biti usklađen na različite načine u zavisnosti od dostupnosti energije. U ovom trenutku smo postigli izbalansiran sporazum“, kaže Ken Saito, ministar ekonomije Japana.

Zbog globalnog zagrevanja istovremeno su tu i apeli za napuštanje fosilnih goriva iz Nemačke.

Berlin poziva zemlje da se više uključe u smanjenje CO2 i međunarodnu borbu protiv klimatskih promena i da doprinesu finasiranju tih poslova.

,,Potrebno nam je pet hiljada milijardi dolara godišnje za globalnu ekološku tranziciju, a od toga više od dve hiljade milijardi za zemlje u razvoju. Moramo da ukinemo jaz između kreatora politike koji postavljaju nacionalne ciljeve, lokalnih vlasti koje najbolje poznaju potrebe svoje zajednice i međunarodnog finansijskog sistema, koji može da obezbedi sredstva“, rekla je Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova Nemačke.

Treba imati u vidu da je prošle godiine u svetu potražnja uglja oborila istorijski rekord – potrošeno je čak 8,53 milijarde tona. To potvrđuje da odricanje od uglja u predviđenim rokovima neće biti lako.

Izvor: RTS

Investicije u OIE i ekonomski rast idu zajedno

Foto-ilustracija: Unsplash (markus-winkler)
Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

U 2023. godini, čista energija je igrala ključnu ulogu u globalnoj ekonomijii s obzirom da je donela ulaganja od oko 200 milijardi dolara, što je predstavljalo porast od 75 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova sredstva dovela su do toga da proizvodnja čistih tehnologija doprinese sa četiri odsto rasta globalnog BDP-a i skoro 10 odsto rasta globalnih investicija. 

Investicije u solarne panele su bile više nego udvostručene, i iznosile su oko 80 milijardi dolara. Pored solara, proizvodnja baterija porasla je za oko 60 odsto, i 2023. godine iznosila je preko 100 milijardi dolara. 

Dve trećine novih kapaciteta dodatih globalnom elektroenergetskom sistemu u 2023. godini poteklo je iz čistih izvora energije. 

Prošle godine je preko 40 odsto investicija bilo usmereno na objekte koji bi trebali početi sa radom ove godine a gotovo 70 odsto tih investicija bilo je usmereno na proizvodnju baterija.

Kada su u pitanju baterije, njihova proizvodnja je takođe imala rekordnu godinu, jer je iznosila više od 800 gigavat/sati,  što je u odnosu na godinu ranije porast od 45 odsto, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na nivou velikih ekonomija, u SAD-u, Evropskoj uniji, Kini i Indiji, čista energija je doprinela rastu BDP-a. To je delimično podstaknuto i regulativama koje se sprovode u nekim od zemalja – primera radi Zakon o smanjenju inflacije u SAD-u, ili paket Fit for 55 u Evropi. Paket Fit for 55 predstavlja mapu puta Evropske unije za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoom iz 1990. godine zbog čega su investicije u čistu energiju neizostavni prateći deo koji donosi paket. S druge strane, Zakon donet u SAD-u 2022. godine to čini kroz finansijske podsticaje kao što su poreski krediti, kako bi privatni sektor bio motivisan za ulaganja.

Kina je zabeležila rast od pet odsto u BDP-u. Najveći deo rasta dolazio je od ulaganja u kapacitete čiste energije, dok je prodaja opreme, posebno električnih vozila, takođe bila značajan pokretač. Tri četvrtine investicija potekle su iz ove zemlje, što je zapravo i pad u odnosu na 2022. godinu. Uzrok ovome jeste što su investicije u drugim regionima porasle, naročito kada su u pitanju baterije, zbog čega su tehnologije čiste energije i u drugim zemljama bile udeo u porastu BDP-a. 

Uz 36 miliona ljudi zaposlenih u lancima snabdevanja čistom energijom, jasno je da sektor čiste energije već jeste, mada će biti još značajniji u ekonomskom razvoju.

Energetski portal

Beč – cigle od građevinskog šuta i brašna

Foto-ilustracija: Unsplash (Kenny Eliason)
Foto-ilustracija: Freepik (brick)

U okviru projekta „Biofabrika Beč’’ tokom festivala „Kilmatski bijenale’’ u Beču prave se cigle od građevinskog šuta i otpada. U procesu se koristi čak i građevinski šut nastao tokom izgradnje nove metro-linije, ali i ostaci brašna. Cigle će biti korišćene za izgradnju dela festivalskog centra „Vienna Design Week’’ u septembru.

Tokom sto dana, međunarodni stručnjaci istraživali su šta se može uraditi sa gradskim otpadom. Prvi rezultat je cigla od materijala koji bi inače završili na otpadu. Za izradu se koristi glina sa građevinskih lokacija podzemne železnice, kao i ostaci brašna iz pekare Štrek (Ströck). U toku eksperimenata došlo je do neočekivanih efekata.

„Mešali smo ostatke brašna i integrisali ih u masu, a kada smo se vratili seledeći dan, odjednom su nikle male biljke, jer su u njima još bile semenke lana i slično zrnevlje’’, objašnjavaju stručnjaci.

Prototipovi još nisu pogodni za izgradnju kuća. Cilj istraživanja „Biofabrike’’ jeste da se pokaže „da možemo razviti poslovne modele s ovim proizvodima’’, rekao je direktor Bečke privredne agencije, Gerhard Hirči.

Pročitajte još:

U septembru će deo festivalskog centra „Vienna Design Week’’ biti izgrađen ovim ciglama.

„Možda ove godine još uvek nije moguće koristiti ih, možda će biti potrebno još nekoliko godina, ali smo na dobrom putu i to je najvažnije“, rekao je član gradskog veća za privredu, Peter Hanke.

Glina sa gradilišta podzemne železnice u ovom projektu se ne peče, već se suši na vazduhu.

„Nepečena cigla ima 80 odsto čvrstoće pečene cigle, što je zapravo dovoljno za većinu primena. Velika prednost je, znatno je energetski efikasnije ako ciglu nije potrebno peći. Takođe, cigla kasnije može biti ponovo korišćena u skladu sa principima cirkularne ekonomije. Od tog materijala se može oblikovati nova cigla’’, saopštavaju sa Tehničkog fakulteta u Beču.

Izvor: City of Vienna

Dve trećine lokalnih samouprava planira da uvede pametna rešenja

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Unsplash (nuno-marques)

U Srbiji je četiri od pet lokalnih samouprava upoznato sa konceptom pametnog grada, i najčešće ga povezuju sa upotrebom savremenih tehnologija i inovacija sa ciljem unapređenja kvaliteta života građana, pokazalo je istraživanje koje je sproveo NALED u okviru StarTech projekta. Nalazi pokazuju i da je više od polovine opština realizovalo projekte sa inovativnim rešenjima, od uvođenja led javne rasvete i postavljanja pametnih klupa za punjenje elektronskih uređaja, preko audio-vizuelnih senzora na semaforima, do solarne energije u stambenim zgradama.

Iako razumeju da pametna rešenja omogućavaju kvalitetnije usluge po meri građana, efikasnije upravljanje na lokalu ali i smanjenje troškova, lokalnim samoupravama nedostaje strateški pristup za njihov razvoj i sredstva za realizaciju. Dodatni izazov vide i u nedovoljno razvijenoj infrastrukturi, kao i u nedostatku ekspertize za inovacije. Lokalne samouprave smatraju da je najveći prostor za primenu pametnih rešenja u oblastima komunalnih usluga, infrastrukturi, kao i u oblastima životne sredine i saobraćaja. Međutim učešće građana u definisanju problema za koja se kreiraju pametna rešenja na lokalu je procenjeno kao nisko.

I pored izazova sa kojima se suočavaju, 65 odsto lokalnih samouprava planira projekte sa elementima pametnog grada i to kroz unapređenje rada gradske uprave kroz dalju digitalizaciju, podizanje energetske efikasnosti i bezbednosti u saobraćaju, prečišćavanje otpadnih voda, uvođenje vodomera za daljinsko očitavanje, ali i posebnih senzora za invalide na parkinzima, kao i postavljanje solarnih panela na privatnim i javnim objektima. Ovakvi planovi zahtevaju i regulatorna prilagođavanja.

Pročitajte još:

„Budući da koncept pametnog grada nije zakonski prepoznat, predlažemo da se izmenama Zakona o elektronskoj upravi to učini i predvidi donošenje posebne uredbe kojom bi se uredila metodologija za razvoj pametnih gradova u Srbiji. Pametna rešenja neretko podrazumevaju sakupljanje i analizu velikog broja podataka, kao i korišćenje senzora, softvera i aplikacija, pa je neophodno ojačati mehanizme zaštite privatnosti i podataka koji se prikupljaju, usklađivanjem budućeg zakonskog rešenja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o informacionoj bezbednosti“, ističe Irena Đorđević Šušić, šefica jedinice za digitalizaciju, inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

Uz regulatorno prepoznavanje i uređenje, važno je i definisanje strateškog pristupa kroz Program razvoja pametnih gradova u Srbiji koji bi bio osnov za usvajanje sličnih dokumenata na lokalnom nivou. Dodatno, treba urediti proces finansiranja pametnih rešenja kako se razvoj pametnih gradova ne bi sveo na projektnu podršku i kako bi se obezbedila održivost ovih rešenja. Održivost se može podstaći i kroz međuopštinsku saradnju gde bi lokalne samouprave zajedno radile na razvijanju i finansiranju pametnih rešenja, uspostavljanjem portala Pametnog grada, kao i kroz veće uključivanje građana u procesu identifikovanja ključnih problema koje treba rešiti pametnim rešenjima.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Istraživanje je obuhvatilo i podršku inovacijama i inovatorima na lokalu, gde takođe postoji dosta prostora za unapređenje. Svega 12 odsto opština ima organizacionu jedinicu ili osobu koja je zadužena za inovacije. Takođe, inovacije na lokalu se mahom finansiraju iz državnih fondova, nešto više od polovine inovacije finansira iz gradskog budžeta, dok svaka druga lokalna samouprava koristi EU fondove. Tek svaka peta opština za inovacije izdvaja zaseban deo budžeta i on uglavnom iznosi jedan do dva odsto lokalnog budžeta.

„Stoga je naša preporuka da lokalne samouprave izdvoje poseban deo budžeta namenjen razvoju inovacija i kreiraju lokalne programe podrške inovatorima. Treba osnažiti kapacitete javne uprave za pružanje podrške inovativnim subjektima, kao i modele saradnje između opština i naučnoistraživačkih organizacija“, zaključuje Đorđević Šušić.

U istraživanju „Izazovi i inovativna rešenja pametnih gradova na lokalu“ učestvovalo je 49 lokalnih samouprava. Podsetimo, StarTech projekat su 2020. pokrenuli kompanija Philip Morris i NALED u saradnji sa Vladom Srbije kako bi zajedno podržali razvoj inovacija i digitalnu transformaciju malih i srednjih preduzeća u našoj zemlji.

Izvor: NALED

Severna Makedonija na pragu energetske nezavisnosti

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Zahvaljujući povećanju solarnog kapaciteta u prošloj godini za 251 odsto u poređenju sa 2022. godinom, Severna Makedonija smanjila je značajno uvoz električne energije. Najveći deo novih elektrana u 2023. godini čine fotonaponske elektrane sa ukupnim instalisanim kapacitetom od 361,9 MW.

Prema podacima iz Godišnjeg izveštaja za 2023. godinu, koji je objavila Regulatorna komisija za energetiku, vodne usluge i usluge upravljanja komunalnim otpadom (RKE), uvozom je pokriveno samo 2,75 odsto potrošnje električne energije, što znači da je uvoz smanjen za 30 odsto.

Kako se navodi, ovaj uspeh značajan je kako u pogledu energetske tranzicije, tako i u finansijskom.

U elektroenergetski i elektrodistributivni sistem u 2023. godini, ukupno je uneto 9.663 GWh električne energije, što je za 3,75 odsto više nego u 2022. godini.

Pročitajte još:

Podaci pokazuju da je proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, uključujući i velike hidroelektrane, prošle godine iznosila 2.173 GWh, što predstavlja povećanje od 33 odsto u poređenju sa 2022. godinom.

Sveukupno u instalisanom kapacitetu, termoelektrane imaju najveći udeo sa 39,28 odsto, a za njima idu hidroelektrane sa 27,34 odsto, zatim solarna energija sa 19,22 odsto, kombinovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije sa 10,92 odsto, dok 3,24 odsto dolazi iz svih preostalih izvora.

Energetski portal

Požar na deponiji „Duboko“ u Užicu

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)
Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Na deponiji „Duboko“ u blizini Užica proglašena je vanredna situacija nakon što je izbio požar. Deponija „Duboko“ je deponija u Srbiji, smeštena u blizini Užica. Osnovana je sa ciljem da funkcioniše kao regionalni centar za upravljanje otpadom za zapadni deo Srbije, što obuhvata Užice i okolne opštine.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, zajedno sa timovima za vanredne situacije, procenjivala je mere za sanaciju požara, koji je bio posebno težak za lokalizaciju zbog vetra i činjenice da se požar nalazi na dubini od preko 15 metara. Izražena je zahvalnost vatrogasnim ekipama, lokalnim samoupravama i privatnim preduzećima koja su svoje resurse usmerila ka Užicu kako bi pomogla u gašenju požara, te je naglašeno da ovakvi incidenti moraju postati prošlost za Srbiju.

Vlada Srbije, prema rečima ministarke Vujović, intenzivno radi na modernizaciji regionalnih i reciklažnih centara širom zemlje, sa posebnim fokusom na deponiju „Duboko“. Ova deponija je prioritet zbog svoje kompleksnosti i potrebe za obimnim radovima koji će se odvijati čak i dok se nastavlja odlaganje otpada.

Pročitajte još:

U 2021. godini, Ministarstvo je uložilo 96 miliona dinara u proširenje kapaciteta deponije, stabilizaciju terena i prevenciju klizišta, a uskoro se očekuje i pokretanje novog projekta koji bi trebao da umanji rizike od budućih požara i zagađenja, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Požari na deponijama često izbijaju zbog kombinacije faktora kao što su samozapaljenje organskog materijala, koji tokom razgradnje proizvodi toplotu i može se sam zapaliti ako se toplota akumulira, te proizvodnje metana, zapaljivog gasa koji nastaje razgradnjom organskog otpada. Dodatni rizik predstavlja nepravilno odlaganje opasnih i zapaljivih materijala, poput baterija i hemikalija, koje mogu reagovati sa drugim elementima na deponiji i izazvati požar.

Najavljeno je da će uskoro početi izbor izvođača radova, a zatim i projektovanje koje će biti maksimalno ubrzano kako bi se što pre pristupilo neophodnim radovima. Naglašena je važnost brzog delovanja i sanacije trenutne situacije, ali i velikog posla koji predstoji na deponiji „Duboko“.

Energetski portal

Kojeg voća neće biti ovog leta i šta će biti skupo

Foto-ilustracija: Pixabay (Lichtsammler)
Foto-ilustracija: Pixabay (manseok_Kim)

Trešnje su se već pojavile na pijaci. Ima i lubenica, kao i jagoda – uglavnom iz uvoza. Kako stvari stoje, duga suša i kasne kiše ovog proleća neće dobro uticati na domaće rano voće.

Prerano su neke trešnje ove godine cvetale, pa će na kvalitet ploda, vreme i te kako uticati. Dok su voćari priželjkivali kišu, sunce je sijalo ili je bio jak mraz.

Kiša je došla sa zakašnjenjem od mesec dana i trešnje će ili otpasti ili popucati. To znači da će ih biti malo na pijacama i da će biti skupe.

,,Ranim sortama može da naškodi, ako nastavi kiša da pada jačim intenzitetom. Velikog oštećenja je bilo i zbog kasnog prolećnog mraza 20. aprila, gde su stradale voćke, u Smederevskom Podunavlju pogotovo“, kaže voćar Dimitrije Petrović iz Ritopeka.

Temperaturna klackalica loše je uticala i na plodove breskve, jabuke i kajsije. Prošle godine kajsija je, kažu voćari, rekordno rodila. Sada ni upola od toga.

Pročitajte još:

,,Štete od mraza kod mene nije bilo, ali je bilo štete recimo prošle godine. Kajsija je prerodila, a ove nemamo ni da napravimo džem. Od kajsije nema ništa, neće biti ni kajsijevače“, kaže voćar Ilija Đorđević iz Vinče.

Da nije bilo mraza u martu i aprilu, bolje bi rodile i rane sorte kajsije. Stručnjaci procenjuju da je u Srbiji zbog prolećnog mraza stradalo gotovo 30 odsto voća. Pojedino voće ove godine koštaće izgleda kao da je tropsko.

,,Ove godine kajsija ima da bude preskupa, jer je nema“, ističe Ilija Đorđević.

Prve trešnje, kajsije, jagode, uvek su skupe. Ove godine koštaju od 200 do 700 dinara po kilogramu. Ipak, za nekoliko meseci cene na pijacama biće upola niže. Već su stigle i prve lubenice, ali iz uvoza. Kilogram košta oko 350 dinara.

Kišu su voćari dugo čekali i kažu da će, izuzev jagoda i trešanja, povoljno uticati na ostalo voće.

Izvor: RTS

Najpoznatija drvena „folksvagen buba“ menja adresu

Foto: EP
Foto: EP

Remek delo u svetu automobilizma, drvena „folksvagen buba“ iz Čelinca nakon višegodišnje pauze ovog leta ponovo će na put, ali i da promeni adresu „stanovanja“. Delo stolara Momira Bojića, koji je preminuo pre nekoliko godina, od tada stoji u garaži, skriveno od očiju javnosti. Vozilo nije palo u zaborav jer je bilo rado viđeno na ulicama Bosne i Hercegovine, ali i sveta. Dolaskom toplih dana i vožnje u automobilima bez krova nismo mogli da se ne zapitamo gde je čuvena buba, pa je ekipa Energetskog portala za sve znatiželjne proverila šta je sa ovim simpatičnim automobilom.

Kako nam priča Nada, supruga poznatog stolara, nakog višegodišnjeg čuvanja automobila na kojem je pomagala u izradi, teška srca se odlučila za prodaju.

„Neće mi biti svejedno da prodam auto, ali šta ću da tu više stoji i propada. Kada gledam u auto kao da Momira vidim tu. Kada je istekla registracija, nakon njegove smrti, tada sam odjavila i nije išla dalje od ispred garaže. I sada izgleda kao pre, ponekada očistim prašinu. Akumulator je izvađen, jedna guma je izduvana, a verujem da će kupac iz Federacije dobro paziti ovakav auto“, kaže ona i ističe da o ceni ne želi da priča.

Foto: EP

„Buba“ je iz fabrike izašla 1975. godine, a pre više od deset godina ova je obložena sa 21.000 drvenih pločica koje su zanitovane u lim i izgledaju kao ljuske. Tako „ukrašena“ izazivala je pažnju gde god se pojavi, a vlasnik je za svoje delo dobijao samo reči hvale. Prilika za prodaju bilo je mnogo, ali ih je Momir redom odbijao.

„Ponuda da prodamo „bubu“ smo imali još dok nije bila završena, od prvih pločica koje smo postavili već se videlo kakav će to auto da bude. Jedan kupac je hteo da da kaparu i da mu Momo javi kada završi, ali on nije hteo jer je radio za svoju dušu i hteli smo da je mi imamo“,  priča nam Nada, dok gledamo još uvek garažiranu bubu u Bojićima kod Čelinca.

Pročitajte još:

Najveća cifra koja im je nuđena je milion dolara, koje je bio spreman da iskešira jedan Arap, i možda bi otišla po toj ceni ali potencijalni kupac je umro. Godine 2013. „folksvagenova buba“ bila je glavna atrakcija na sajmu automobila u Esenu, u konkurenciji luksuznih automobila.

Foto: EP

Uređivanju ovog unikatnog automobila Bojići su posvetili više od godinu dana, te su osim spolja „bubu“ ukrasili i unutra. Sve je od drveta, od volana, retrovizora, svetala, antene, menjača, pa do najsitnijih detalja, a za vožnju u njoj izrađen je i specijalan kačket od drveta.

Prva „buba“ u kabrio verziji je napravljena 1949. godine, a ova 26 godina kasnije.

Vreme se malo ustabililo, taman za vožnju „bubom“, pa očekivati možemo da ovaj jedinstven auto vidimo u vožnji uskoro.

Jasna Dragojević

Zelena infrastruktura za održivi razvoj gradova u Hrvatskoj

Foto: Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Republike Hrvatske
Foto: Ljubaznošću Ines Androjić Brajčić

Zeleni prostori urbanih sredina značajno doprinose kvalitetu života društva koje se intenzivno urbanizuje. Stalno unapređivanje zelene infrastrukture doprinosi održivom razvoju, a ujedno ima i socijalnu, ekološku i ekonomsku korist. Kod naših suseda u Hrvatskoj sve je zastupljenija implementacija zelene infrastrukture, prepoznati su svi benefiti koje donosi primena ovih principa, što dovodi do značajnih investicija u ovu oblast.

Nakon što je Vlada Republike Hrvatske u decembru 2021. Usvojila Program razvoja zelene infrastrukture u urbanim područjima do 2030. godine, Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine je objavilo dva poziva za dodelu bespovratnih sredstava – jedan za izradu strategija zelene urbane obnove, a drugi za implementaciju pilot-projekta, za koje je osigurano skoro 25 miliona evra, kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti 2021–2026. O standardima zelene gradnje u arhitektonskoj praksi, razvoju zelene infrastrukture u urbanim područjima, finansiranju iz Fondova EU, kao i Strategiji zelene urbane obnove, razgovarali smo sa Ines Androić Brajčić, načelnicom Sektora za zelenu urbanu infrastrukturu i kružno upravljanje prostorom i zgradama u Ministarstvu prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Republike Hrvatske.

U fokusu:

Koji je put do zelenijih gradova i opština u Hrvatskoj?

– Put do zelenijih gradova i opština jeste izrada Strategije zelene urbane obnove, koja je značajna strateška podloga za jedinicu lokalne samouprave. Strategija se odnosi na ostvarenje ciljeva razvoja zelene infrastrukture, integraciju rešenja utemeljenih na prirodi, unapređenje kružnog upravljanja prostorom i zgradama, ostvarenje ciljeva energetske efikasnosti, prilagođavanje klimatskim promenama i jačanje otpornosti na rizike. Na poziv za izradu Strategija zelene urbane obnove prijavilo se 96 gradova i opština, iz čega je jasno da je shvaćena važnost zelene urbane obnove. Ministarstvo, osim što osigurava politike za sprovođenje, zatim sredstva za sufinansiranja iz EU i nacionalnih izvora, pruža i podršku u izradi različitih smernica, metodologija, organizuje edukacije i slično.

Kako definišite zelenu infrastrukturu i koje su koristi? Zelene gradnje ne bi bilo bez zelenih arhitektonskih projekata. Koliko su poslednjih godina standardi zelene gradnje zastupljeni u arhitektonskoj praksi i šta najčešće podrazumevaju?

– Zakon o prostornom uređenju zelenu infrastrukturu definiše kao planski osmišljene zelene i vodne površine, te druga prostorna rešenja utemeljena na prirodi, koja se primenjuju unutar gradova i opština, a kojima se doprinosi očuvanju, poboljšanju i obnavljanju prirode, prirodnih funkcija i procesa, radi postizanja ekoloških, ekonomskih i društvenih koristi održivog razvoja. Koristi zelene infrastrukture su višestruke, te variraju od ekoloških, preko ekonomskih do raznovrsnih društvenih. Ekološke koristi su, na primer, smanjenje zagađenja i emisije gasova staklene bašte ili ublažavanje efekta termalnih ostrva, smanjenjem temperature u gradovima. Ekonomske koristi uključuju smanjenje ukupne energetske potražnje, posredno smanjenje šteta od ekstremnih padavina i poplava, porast vrednosti nekretnina i druge. Društvene koristi podrazumevaju unapređenje kvaliteta života i zdravlja ljudi u gradovima, stvaranje za život prijatnog okruženja,

Foto: Ministarstvo prostornog uređenja, građevinarstva i državne imovine Republike Hrvatske

povezivanje različitih društvenih grupa i podsticanje njihove interakcije, te doprinos očuvanju arhitektonskog nasleđa i vizuru gradova uređenjem parkova i bašta, kao i stvaranje nove baštine uređenjem novih prostora. Ovo su samo neke od mnogobrojnih koristi zelene infrastrukture. Ministarstvo takođe podstiče i energetsku obnovu javnih i višestambenih zgrada, te porodičnih kuća, kao i implementaciju elemenata zelene infrastrukture na tim zgradama, poput zelenog krova ili zelene fasade. Podstičemo integralnu obnovu, koja obuhvata barem jednu meru energetske obnove, sa minimalnom uštedom od 50 odsto energije. Zatim, podržavamo dubinsku obnovu definisanu Zakonom o gradnji i ona podrazumeva smanjenje potrošnje energije za grejanje i primarne energije na godišnjem nivou od 50 odsto, te kompletnu obnovu koncipiranu Direktivomo energetskim svojstvima zgrada iz 2018. godine, koja dodatno uključuje i podizanje seizmičke otpornosti, protivpožarnu zaštitu i poboljšanje unutrašnjih klimatskih uslova u zgradama. Ništa od toga se ne sprovodi bez posebnog obzira na očuvanje kvaliteta izgrađenog prostora, čime se direktno utiče na kvalitet života. Izvrsnost građenja ostvaruje se kroz promišljeno delovanje arhitektonske struke svih aktera prostornog razvoja. U Hrvatskoj se kultura građenja definiše i unapređuje arhitektonskim politikama formulisanim u dokumentima kao što je politika nacionalne smernice za kvalitet i kulturu građenja i potiče u okviru projekata poput Novog evropskog Bauhausa, kreiranjem inkluzivnih, održivih i estetski vrednih prostora.

Koji su ciljevi Programa razvoja zelene infrastrukture u urbanim područjima 2021–2030. godine? Šta očekujete od njegove realizacije?

– Ministarstvo je u saradnji s Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Zagrebu i firmom Urbanex kreiralo Program razvoja zelene infrastrukture u urbanim područjima do 2030. godine. Program je izrađen sa ciljem uspostavljanja održivih, otpornih, sigurnih i za život prijatnih i uređenih gradova i opština u Hrvatskoj, odnosno njegov cilj je stvoriti preduslove za bolji kvalitet života i zdravlja ljudi i dati doprinos održivom društvenom, ekonomskom i prostornom razvoju. To će se postići kvalitetnim planiranjem i upravljanjem razvoja zelene infrastrukture, njenim unapređenjem i osiguranjem njene dostupnosti, te podizanjem nivoa znanja i društvene svesti o održivom razvoju.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Kako sudar slane i slatke vode može stvoriti električnu energiju?

Foto-ilustracija: Unsplash (abraham-barrera)
Foto-ilustracija: Unsplash (joshua-gaunt)

Estuari su mesta gde se spajaju slatkovodni rečni i slani morski ekosistem. Važni su za biodiverzitet, jer su dom mnogim vrstama biljaka i životinja koje su se prilagodile jedinstvenom okruženju, i zbog toga se u estuarima mogu naći ribe  ptice koje se gnezde na obalama.

Osmoza je ključni proces koji se dešava u estuarima. Do ovog procesa dolazi kada voda prolazi kroz polupropusnu membranu iz područja niže koncentracije soli ka području više koncentracije soli, pokušavajući da izjednači ravnotežu soli. To znači da kada se slatka voda iz reke ulije u slanu vodu estuara, voda teži ka oblasti sa višim sadržajem soli. Ovaj prirodni fenomen stvara pritisak koji se može koristiti za proizvodnju energije, i to ne bilo kakve, već u potpunosti čiste i povoljne i za životnu sredinu.

Naučnici su prepoznali potencijal osmoze kao izvora obnovljive energije, jer može da se koristi za generisanje električne energije, međutim da bi se to postiglo, razvili su posebne membrane koje omogućavaju prolazak vode, ali zadržavaju so i druge čestice. Ključni deo ovog procesa je kontrola protoka jona i elektrona kroz membranu. Što su membrane propustljivije za jone i što imaju manju otpornost, to je veći potencijal za generisanje energije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-anderson)

Istraživači Američkog hemijskog društva su podelili podatke istraživanja stečene nakon razvijanja prototipa inovativne RED (reverzna elektrodijaliza) membrane koja omogućava efikasniju proizvodnju energije. Ove membrane su dizajnirane sa odvojenim kanalima za transport jona i elektrona, što smanjuje unutrašnju otpornost i povećava propustljivost. U laboratorijskim testovima, ove membrane su pokazale odlične performanse, dajući više nego dvostruko veću gustinu snage od komercijalnih membrana, zahvaljujući odvojenim kanalima. Ovaj uspeh nagoveštava da bi energija osmoze mogla da postane jedna od opcija za proizvodnju energije u budućnosti.

Prva osmotska elektrana otvorena je u Norveškoj 2009. godine na obali Oslofjorda. Iako je ovo bio eksperimentalni projekat, pokazao je potencijal osmotske energije kao obnovljivog izvora energije.

Ovakvi projekti nisu bez izazova koji ograničavaju širu primenu osmotske energije. Troškovi proizvodnje membrana su visoki, efikasnost sistema varira, a trajnost membrana može biti problematična. Ipak, interesovanje za osmotsku energiju raste, a naučnici nastavljaju da istražuju načine kako da poboljšaju efikasnost i smanje troškove, što bi moglo osmotske elektrane da učini konkurentnim u budućnosti.

Energetski portal

1234...1.487Page 3 of 1.487

Newsletter

Kalendar događaja

2024 maj

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
1
2
3
4
5
Events for 1st maj
No Events
Events for 2nd maj
No Events
Events for 3rd maj
No Events
Events for 4th maj
No Events
Events for 5th maj
No Events
6
7
8
9
10
11
12
Events for 6th maj
No Events
Events for 7th maj
No Events
Events for 8th maj
No Events
Events for 9th maj
No Events
Events for 10th maj
No Events
Events for 11th maj
No Events
Events for 12th maj
No Events
13
14
15
16
17
18
19
Events for 13th maj
No Events
Events for 14th maj
No Events
Events for 15th maj
No Events
Events for 16th maj
No Events
Events for 17th maj
No Events
Events for 18th maj
No Events
Events for 19th maj
No Events
20
21
22
23
24
25
26
Events for 20th maj
No Events
Events for 21st maj
No Events
Events for 22nd maj
No Events
Events for 23rd maj
No Events
Events for 24th maj
No Events
Events for 25th maj
No Events
Events for 26th maj
No Events
27
28
29
30
31
1
2
Events for 27th maj
No Events
Events for 28th maj
No Events
Events for 29th maj
No Events
Events for 30th maj
No Events
Events for 31st maj
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs