Globalne temperature će ostati blizu rekordnih nivoa u narednih pet godina, čime će se dodatno povećati klimatski rizici i uticaji na društva, ekonomije i održivi razvoj širom sveta — pokazuje najnoviji izveštaj Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Prema prognozama, postoji 80 odsto verovatnoće da će barem jedna godina između 2025. i 2029. godine biti najtoplija zabeležena u istoriji, nadmašujući čak i 2024. godinu koja trenutno drži rekord. Takođe, 86 odsto je šansi da će neka od narednih pet godina dostići prosečnu temperaturu višu od 1,5°C u odnosu na predindustrijski period (1850–1900).
Iako se dugoročno (na nivou decenija) globalno zagrevanje i dalje predviđa da ostane ispod praga od 1,5°C, WMO upozorava da postoji 70 odsto verovatnoće da će petogodišnji prosek od 2025. do 2029. godine premašiti tu granicu. To je znatan porast u odnosu na prošlogodišnju prognozu, kada je ta verovatnoća iznosila 47 odsto.
Svako dodatno povećanje temperature, makar i za delić stepena, povlači za sobom ozbiljne posledice: učestalije toplotne talase, ekstremne padavine, suše, topljenje leda, porast nivoa mora i zagrevanje okeana.
Pročitajte još:
- Genetska inovacija mogla bi da spasi banane od klimatskih uticaja
- Upravljanje preteranim turizmom i ekološke takse od 1. januara u Grčkoj
- Čeka li nas novo pakleno leto – razvijen napredni model za prognozu u Evropi
Izveštaj ukazuje i na velike regionalne razlike u količini padavina. Za period od maja do septembra u godinama 2025–2029, očekuju se vlažniji uslovi u Sahelu, severnoj Evropi, Aljasci i severnom Sibiru, dok se sušniji uslovi očekuju iznad Amazona. U južnoj Aziji, gde je poslednjih godina uglavnom bilo vlažnije od proseka, taj trend bi mogao da se nastavi, iako ne nužno u svim sezonama.
Zamenica generalnog sekretara WMO, Ko Baret, izjavila je da ovi podaci ne nude mnogo nade za predah.
„Upravo smo doživeli deset najtoplijih godina u istoriji merenja. Nažalost, ovaj izveštaj WMO ne pruža znake predaha u narednim godinama, a to znači da će doći do sve većeg negativnog uticaja na naše ekonomije, naš svakodnevni život, naše ekosisteme i našu planetu”, kaže Baret.
Podsećanja radi, zemlje potpisnice Pariskog sporazuma obavezale su se da će ograničiti globalno zagrevanje na znatno ispod 2°C, uz nastojanje da ostane ispod 1,5°C. Ipak, kako upozoravaju stručnjaci, svaki delić stepena zagrevanja ima značaj i može biti razlika između podnošljivih i katastrofalnih posledica.
Energetski portal
