„Suva, al’ čista” – između ekološke akcije i društvene kritike

Pod maskom čistog toka, reka Studena zapravo je krila pravo industrijsko nalazište. Polovne traktorske gume, tepisi, delovi automobila, pa čak i ostaci bele tehnike i bicikala – samo su neki od raznovrsnog otpada prikupljenog tokom ovogodišnje ekološke akcije „Suva, al’ čista”. Gotovo osamdeset volontera, naoružanih rukavicama i željom da Suvoj planini vrate nekadašnji sjaj, pročešljalo je tri ključne deonice: od Bojaninih voda do Devojačkog groba, od Niške banje do Koritnjaka. Po količini prikupljenog otpada prednjačila je Jelašnička klisura, kod Potkapine. Upravo tamo, gde priroda najviše pruža, ljudi su je najviše i zagadili – a sada i očistili.

Rezultat? Tačno 270 džakova napunjenih do vrha. Svaki od njih – mali podsetnik za sve nas da reke i planine nisu deponije.

Želja da akcija postane tradicionalna

Milica Branković, urednica portala dovrha.rs, kaže da je motiv za organizovanje akcije „Suva, al’ čista” bila želja da ova akcija postane tradicionalna, s obzirom na to da su je prošle godine pokrenula dva člana iz dva niška kluba – PK Železničar i PSK Mosor.

Udruženje ljubitelja prirode Vrh, odnosno portal dovrha.rs prošle godine bili su volonteri u ovoj akciji, a ove godine su želeli da se aktivno uključe u organizovanje. Pridružilo se i treće društvo, koje nosi ime planine koju smo čistili (PD Suva planina), kao i penjačko društvo PAEK.

– Pored članova niških društava, za akciju se prijavio i veliki broj građanki i građana, a biću neskromna i kazaću da jesmo očekivali veliki broj ljudi ove godine, zato što znamo sa kakvim smo se osećajem vratili prošle, kada smo bili samo volonteri. Ovo nije samo čišćenje, ovo je i druženje s istomišljenicima, sklapanje novih prijateljstava, jedan divan dan u prirodi – ističe Brankovićeva.

Ona dodaje da je, pre same akcije, trebalo ispoštovati sve institucionalne obaveze kada su ovako velike akcije u pitanju – prijava skupa policiji, preduzeću „Srbijašume”, Hitnoj pomoći, kao i lokalnom komunalnom preduzeću „Mediana”, koje je odmah po završetku akcije odvezlo sve smeće koje smo sakupili na svim lokacijama.

– Organizacija ljudi jeste bila zahtevna, pošto je trebalo organizovati i prevoz sa što manje automobila, ali je sve to zaista išlo relativno lako, s obzirom na to su ljudi došli sa pozitivnom energijom i velikom željom da urade što više mogu za prirodu koja nam svakog vikenda pruža mogućnost da uživamo u njoj, a planinari to znaju da cene – objašnjava Milica.

U FOKUSU:

• Budućnost saobraćaja u Hrvatskoj iz perspektive udruženja HUEM
• Elektromobilnost u Sloveniji: Kućno punjenje kao ključ inkluzivne e-mobilnosti
• Kako izgleda farma nove generacije u Srbiji

Otpad kao ogledalo društva

Količina izvučenog otpada ih, kaže, nije iznenadila, naročito u poređenju sa prošlogodišnjom, kada je bilo znatno manje ljudi. –

Sudeći da smo oko reke i u samoj reci nalazili tepihe, delove automobila, bicikala, veš-mašina i ostalih sanitarija iz kupatila, ambalaže od hrane, pića i još mnogo toga, zaključujem da se lokalno stanovništvo, ali i izletnici, ne ophode prema Suvoj planini onako kako ona zaslužuje – ističe Brankovićeva, i dodaje da to verovatno znači da uopšte nisu svesni koliko su srećni što žive u ambijentu kakav je podnožje ove planine, odnosno, u slučaju izletnika, što mogu prigradskim autobusom da odu do mesta na kome mogu da uživaju u takvoj prirodi.

Naša sagovornica dodaje da je saradnja sa institucijama u ovakvim akcijama veoma važna budući da se radi o zaštićenom području 1. kategorije. S druge strane, smatra da bi bilo odlično da se sve nadležne institucije udruže u osmišljavanju sistema kažnjavanja za bahato ophođenje prema prirodi, jer je to jedini način da sprečimo ovakva stanja, ne samo oko Suve planine nego i na još hiljade mesta širom zemlje.

Što se narednih koraka tiče, kaže da je mnogo učesnika došlo sa idejom da akcije čišćenja moraju da se sprovode češće. Ipak, naša sagovornica ističe da bi više volela da se radi na stvarima zbog kojih često čišćenje neće biti potrebno.

– Edukacija je nešto što planinari svakako rade stalno, što kroz mnogobrojne postove na mrežama, što pokazujući na ličnom primeru kako se priroda voli, a garantujem da su planinari jedni od njenih najvećih poštovalaca. Svakako planiramo da „Suva, al’ čista” nastavi da se organizuje i dalje, najmanje jednom godišnje – zaključuje Brankovićeva.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOMOBILNOST