Kako funkcioniše cena ugljenika i zašto je korisna

Uvođenje cene na emisije, odnosno stavljanje cene na zagađenje, jedan je od najefikasnijih alata za borbu protiv klimatskih promena, koji pomaže smanjenju emisija, jača energetsku nezavisnost i podržava ljude i regione tokom zelene tranzicije.

EU planira da od 2027. godine uspostavi ETS2 koji će pokrivati emisije iz drumskog saobraćaja i zgrada, što bi trebalo da doprinese da veći deo ekonomije učestvuje u zelenoj tranziciji.

Od osnivanja Sistema trgovanja emisijama EU (EU ETS), pre 20 godina smanjene su emisije iz proizvodnje električne i toplotne energije, kao i industrije za 50 odsto. Samo u 2024. emisije su pale za pet odsto u odnosu na prethodnu godinu.

ETS svake godine smanjuje maksimalni dozvoljeni nivo emisija, šaljući jasne signale kompanijama da se isplati ulagati u čiste tehnologije. Takođe, omogućava fleksibilnost u izboru puta za smanjenje emisija, podstičući različite inovacije u energiji, materijalima i transportu.

Sistem podstiče industrijsku modernizaciju i investicije u zelene tehnologije. EU je postala globalni lider u vetroenergiji, proizvodnji elektrolizera i toplotnih pumpi, sa izvozom zelenih tehnologija u vrednosti od 90 milijardi evra u 2024.

Ekonomski rast

Fond za inovacije i Fond za modernizaciju finansiraju se prihodima od ETS-a. Fond za inovacije je jedan od najvećih svetskih programa finansiranja čistih tehnologija – od 2021. uloženo je oko 12 milijardi evra u skoro 200 projekata.

Uvedeni su mehanizmi za sprečavanje „curenja ugljenika“,  besplatnih dozvola koje se daju nekim industrijama u prelaznom periodu i Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM).

Pročitajte još:

• Da li je moguće da naftne i gasne kompanije postignu nulte emisije ugljenika?
• Razmatra se uvođenje takse na emisije ugljenika na Zapadnom Balkanu
• Zabeležen najveći pad emisije ugljenika u poslednjih 30 godina

Do 2030. moglo bi nastati preko milion novih poslova u čistoj industriji, energetskoj efikasnosti i zelenom transportu.

Energetska nezavisnost

EU je u 2024. potrošila skoro 400 milijardi evra na uvoz fosilnih goriva. U 2023. skoro polovina električne energije u EU poticala je iz obnovljivih izvora, a uz nuklearnu – skoro 70 odsto je proizvedeno bez emisija.

Čistiji vazduh

Manja upotreba fosilnih goriva znači smanjenje emisija sumpornih oksida, azotnih oksida i čestica PM2.5. Time se smanjuju astma, respiratorne i kardiovaskularne bolesti, kao i prevremene smrti, posebno u urbanim sredinama. 

Prihodi od ugljenika

Socijalni klimatski fond (2026–2032) raspolaže sa najmanje 86,7 milijardi evra za izolaciju domova, čistu mobilnost i pristupačnu energiju za najranjivije. ETS je državama članicama doneo više od 200 milijardi evra prihoda, koji se ulažu u javni prevoz, energetski efikasno stanovanje i modernu infrastrukturu. Fond za modernizaciju ulaže u energetske sisteme u 13 država centralne, istočne i južne Evrope – do sada preko 19 milijardi evra.

Ekonomska opravdanost

Zagađivači plaćaju cenu svojih emisija, dok se prihodi usmeravaju ka podršci domaćinstvima i državama kojima je pomoć najpotrebnija. Na taj način tranzicija ka čistoj energiji postaje pravednija i dostupnija svima.

Oporezivanje ugljenika već postoji u Kini, Južnoj Koreji, Novom Zelandu, Kanadi i nekim američkim državama, dok ga razvijaju Brazil, Turska, Japan, Indija i druge zemlje. Prema Svetskoj banci, preko 80 država ima ovakav sistem, koji obuhvata polovinu globalnih emisija iz elektroenergetike.

Energetski portal