Ujedinjene nacije su povodom Svetskog dana okeana organizovale prvi hibridni format proslave, a ovogodišnja tema bila je Revitalizacija: Kolektivna akcija za okean. Događaj je održan u sedištu UN u Njujorku, uz onlajn prenos.
Svetski lideri su se još 1992. godine zalagali za konkretne akcije naglašavajući koliko je važno da se obezbede uslovi za sprovođenje takvih akcija. Međutim, Ujedinjene nacije su proglasile Svetski dan okeana zvanično 2008. godine, a kao datum obeležavanja određen je 8. jun.
Zašto je važna kolektivna akcija?
Okean je veoma važan za opstanak cele planete, prekriva čak tri četvrtine njene površine. Više od tri milijarde ljudi zavisi od okeanskog i obalnog biodiverziteta, a pored ljudi, okean predstavlja dom za skoro 200.000 vrsta koje su do sada identifikovane. Ipak, od okeana zavise gotovo sva živa bića na planeti, zato što apsorbuje oko 30 odsto ugljen-dioksida koji nastaje ljudskim faktorom, navodi UNDP.
Procenjuje se da je oko 40 odsto okeana danas veoma zagađeno, ali da je i biodiverzitet okeana ugrožen, kako usled zagađenja tako i usled prekomernog ribolova. Dve vrste zagađenja koje su veoma prisutne, jesu zagađenje otpadom i hemikalijama. Hemikalije kao što su azot i fosfor, u priobalnom okeanu podstiču cvetanje algi, koje može da bude veoma toksično za životinje. Takođe, izlivanje nafte ima uticaj kako na živi svet u okeanu tako i na kopnene životinje. Naročito su ugrožene ptice koje se hrane ribom. Kod ptica, gutanjem ili udisajem toksina može da dođe do trovanja i negativnog uticaja na reproduktivne sposobnosti, ili do davljenja ukoliko im nafta ošteti delove tela.
Pročitajte još:
Pored ove vrste zagađenja, veliki problem predstavlja i plastika koja završava u okeanu. Otpad može da povredi životinje, dok manje delove plastike, odnosno mikroplastiku i nanoplastiku mnoge životinje jedu. Gutanjem plastike dolazi do lažnog osećaja sitosti i blokade u digestivnom sistemu, poremećaja u rastu i reproduktivnoj sposobnosti. Procenjuje se da je do 90 odsto morskih ptica i oko 52 odsto morskih kornjača izloženo gutanju plastike. Takođe je kod mnogih nasukanih delfina i kitova pronađena mikroplastika, navodi se u studiji WWF .
Takođe, oprema za ribarenje kao što su mreže, udice, zamke i ribarske linije uzrokuju povrede kod morskog sveta, zato što se upliću u njih. Negativan uticaj mogu da imaju i na ptice koje prave gnezda za svoje mladunce od delića tog otpada. Na morskom dnu kod havajskog ostrva Oahu, zabeleženo je da je 65 odsto kolonija korala bilo zapetljano u ribarske linije, a da je od tih 65 odsto, čak 80 odsto bilo veoma ugroženo ili uginulo. Prema izveštaju WWF iz 2022. godine, predviđa se da će se proizvodnja plastike udvostručiti do 2040. godine, a da će se makroplastika u okeanima četvorostuko uvećati do 2050. godine.
Pored zagađenja, veliki problem za biodiverzitet okeana predstavlja prekomerni lov. Primera radi, oko 70 miliona morskih pasa se godišnje lovi samo zbog njihovih peraja, koja se u najvećoj količini šalju u Aziju. Ipak, najveće tržište je u Kini, zbog proizvodnje supe od peraja, koja predstavlja njihov specijalitet. Poražavajuće je i to što ribari često uzimaju samo peraja dok se ostatak životinje baca, navodi američki Insitut za zaštitu životinja (Animal Welfare Institute).
Energetski portal
