Hrvatska – uloga zelenog vodonika u energetskoj tranziciji

Nacrt predloga Strategije za vodonik do 2050. godine predstavljen je u hrtvatskom Saboru. Članovi Sabora potvrdili su i pozdravili napore ove zemlje u tome da poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, kao i iz vodonika.

Međutim, bilo je komentara i na komercijalnu neisplativost zelenog vodonika.

“Hrvatska poslednjih godina ulaže velike napore u dekarbonizaciju energetskog sektora i privrede, a cilj je da se do 2030. godine najmanje 36,6 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora”, rekao je Ivo Milatić, državni sekretar u Ministarstvu privrede, prenosi HRT.

On je dodao da je vodonik kao nosilac energije i ekonomija zasnovana na vodoniku važan deo planova zemalja članica EU kada je u pitanju tranzicija na zelenu energiju. Kako kaže Hrvatska je potpisnik Strategije nastavka vodonične inicijative na nivou EU.

“Hrvatska je u nacrtu Strategije stavila akcenat na obnovljivi vodonik koji se dobija iz tehnologija koje emituju malu količinu CO2. Deo hrvatske privrede već je iskazao interesovanje za razvoj vodoničnih tehnologija i stoga je potreban vladin strateški dokument koji će jasno pokazati pravac razvoja vodoničnih tehnologija u Hrvatskoj”, rekao je Milatić.

Na pitanje da postojeća gasna infrastruktura može da se koristi ili pretvori za upotrebu vodonika, Milatić kaže da prema sadašnjim tehnologijama to može da se uradi i do 10 odsto. 

“Ubrizgavanje vodonika se ne može obaviti na jednom mestu, već se mora obaviti po celom cevovodu”, objašnjava on.

Hrvatska je spremna za prvu fazu Strategije 2020-2024, koja ima za cilj proizvodnju milion tona obnovljivog vodonika. U Nacionalnom planu oporavka navodi se da će u naredne tri godine biti izgrađeno 10 mesta za punjenje, kao i određeni broj elektrolizera.

Milatić je rekao da je planirano da oko 60 autobusa u Zagrebu bude prebačeno na vodonika, kao i da bi se zbog toga izgradilo mesto za punjenje.

Na pitanje zašto je u nacrtu Strategije izabran transport za korišćenje vodonika, a ne industriju, i zašto se forsira zeleni vodonik, koji bez subvencija nema komercijalnu isplativost, Milatić kaže.

“Hrvatska je bogata potencijalima u obnovljivim izvorima i zato ne bi bilo pametno ići u bilo kom drugom pravcu osim zelenog vodonika. Ali, dok tehnologija ne pojeftini, biće potrebni izdašniji podsticaji države”.

Trenutna cena kilograma vodonika iznosi od 12 do 15 evra, a sa rezervoarom od šest kila vodonika može da se pređe od 500 do 600 kilometara.

Energetski portal