Proizvodnja vodonika iz stena bogatih gvožđem bez emitovanja ugljen-dioksida?

06.04.2024

stena , priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Liz Joseph)

Za vodonik se neretko kaže da je gorivo budućnosti, zato što njegovim sagorevanjem ne dolazi do ispušanja ugljen-dioksida. Ipak, za sada se i dalje najveći deo vodoničnog gasa proizvodi iz prirodnog gasa, što dovodi do stvaranja ovih emisija tokom procesa proizvodnje. Naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu (eng The University of Texas at Austin), pronalaze način kako bi dobijanje vodonika moglo da postane još održiviji proces.

Reč je o proizvodnji vodonika iz stena koje su bogate gvožđem i to bez emitovanja CO2. Kako se navodi, ukoliko projekat bude uspešan, mogao bi da bude prekretnica u energetskoj tranziciji i postane potpuno nova vrsta industrije vodonika, takozvani geološki vodonik. Iako ovo nije potpuno nov postupak, do sada nije pokušan i primenjen na industrijskom nivou.

Tim naučnika dobio je grant u značajnom iznosu od Ministarstva energetike SAD kako bi u saradnji sa naučnicima iz Škole energetskih resursa Univerziteta Vajoming (eng University of Wyoming’s School of Energy Resources), ispitali mogućnost ovog procena na različitim vrstama stena širom Sjedinjenih Država.

Pročitajte još:

Kakvo istraživanje naučnici žele da sprovedu?

Serpentinizacija predstavlja prirodan geološki proces tokom kojeg stene bogate mineralima u prisustvu molekula vode i pod određenim uslovima temperature i pritiska, stvaraju nove minerale, a vodnik se oslobađa kao nusproizvod.

Naučnici će nastojati da istraže katalizatore koji će pospešiti pomenuti geološki proces. Pojašnjenja radi, katalizatori su supstance koje ubrzavaju hemijske reakcije pri čemu se iste ne troše već mogu ponovo da se koriste.

Ukoliko budu uspeli da pronađu pogodne katalizatore, naučnici veruju da bi ovaj proces imao potencijal da značajno poveća proizvodnju vodonika na globalnom nivou.

Države širom sveta ulažu napore, naročito u poslednje vreme, kako bi se unapredila proizvodnja zelenog vodonika. Prisećanja radi, nedavno je najavljeno da će Nemačka i Alžir uspostaviti bilateralnu radnu grupu za vodonik, a takođe je i Egipat potpisao sedam Memoranduma o razumevanju sa međunarodnim programerima u oblasti zelenog vodonika i obnovljive tehnologije. I Evropska unija radi na projektima koji podstiču saradnju za razvoj vodonične infrastrukture.

Katarina Vuinac

ESG u naftnoj industriji – održivo poslovanje znači odgovornost

06.04.2024

Fokus poslednjeg Samita Ujedinjenih nacija o ciljevima održivog razvoja, koji je održan sredinom septembra, bio je upravo na ispunjenosti postavljenih ciljeva. Zvaničnici upozoravaju da se polako pali crvena lampica kada je reč o rokovima koji su definisani Agendom 2030. Ova svojevrsna Strategija održivog razvoja usvojena je na Samitu održanom 2015. godine i uključuje univerzalne smernice formulisane u 17 ciljeva održivog razvoja, koji su usmereni na ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Prema nekim informacijama, do sada je na globalnom nivou realizovano svega 15 odsto definisanih ciljeva, a dodatno zabrinjava podatak da je to prolazno vreme ostvareno na pola puta do zadatog vremenskog roka, kada se očekuje da svi ciljevi održivog razvoja budu u potpunosti završeni.

Održivi razvoj na domaćoj biznis sceni

Kako bi doprinele ispunjenju ciljeva UN u državama u kojima posluju, društveno odgovorne kompanije svoje korporativne politike i biznis strategije oblikuju vodeći se principima održivog razvoja. U pojedinim državama reč je i o zakonskoj obavezi. U Srbiji ova oblast nije regulisana zakonom, ali određeni broj kompanija ulaže velike napore kako bi doprinele ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja. Izuzetak nije ni kompanija NIS, koja u svom Izveštaju o održivom razvoju prepoznaje 12 od 17 ciljeva UN, čijem ostvarenju doprinosi svojim aktivnostima i projektima na ovom planu. Među njima posebna pažnja je posvećena ciljevima koji promovišu bezbedan rad, zdravu i bezbednu radnu sredinu, ali i unapređenja u oblasti zaštite životne sredine.

U NIS-u ističu da promocija inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta nije moguća bez kreiranja uslova koji će omogućiti bezbedan i zdrav ambijent za zaposlene, prvenstveno kroz unapređenje internih alata sa ciljem da se obezbedi manje povreda na radu i veća bezbednost zaposlenih. Kako navode, u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu postavili su najambiciozniji cilj – nula povreda na radu i profesionalnih oboljenja i bez negativnog uticaja na radnu i životnu sredinu. Zaposleni NIS-a, kao i svi izvođači, partneri i posetioci na lokacijama NIS-a moraju da se pridržavaju propisanih bezbednosnih procedura, a sama kompanija je uvek spremna da sa svojim partnerima implementira najbolju svetsku praksu u ovoj oblasti.

U FOKUSU:

Zlatna HSE (Health, Safety, Environment) pravila

U NIS-u je uvedeno šest Zlatnih HSE pravila kojih se moraju pridržavati svi zaposleni, kao i ostala lica dok rade ili borave na lokacijama NIS-a, u cilju povećanja bezbednosti na radu. Takođe, ustanovljen je sistem HSE osposobljavanja koji omogućava zaposlenima sticanje znanja i veština za upravljanje rizicima na svojim radnim mestima, dok se HSE obuke usklađuju sa poslovnim potrebama. U NIS-u je, između ostalog, za potrebe HSE obuka razvijen savremeni elektronski način učenja koji približava sadržaj na zanimljiv i interaktivan način, a rezultate je prepoznala i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je ovoj naftnoj kompanija dve poslednje godine dodelila prvo mesto na takmičenju za dodelu nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u kategoriji Povelja 28. april.

Ekološki projekti u fokusu

Kako bi se obezbedili održivi oblici potrošnje, poslovanje NIS-a se temelji na odgovornom odnosu prema resursima i zaštiti životne sredine. Od 2009. godine kompanija je u ekološke projekte i projekte koji značajno doprinose unapređenju zaštite životne sredine u Republici Srbiji uložila više od 900 miliona evra. Jedan od rezultata je i smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh od čak 90 odsto u vremenskom periodu od 10 godina. Kako navode, svoj odnos prema zaštiti životne sredine ugradili su u misiju i viziju kompanije, usvojene vrednosti i HSE politiku, što znači da ulaganja i napori u ovoj oblasti predstavljaju prioritet na svim nivoima i istovremeno svakodnevnu praksu u biznis procesima. NIS je takođe nastavio sa ulaganjima u zelenu agendu i obnovljive izvore energije postavljanjem 15 solarnih panela na benzinskim stanicama kompanije, čime je planirano i godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida od 600 tona.

Svakodnevni rad na polju održivog razvoja u svim segmentima poslovanja doprinosi dugoročnom održivom razvoju NIS-a. Kako ističu u kompaniji, jedino radeći u tom pravcu, mogu da obezbede održivi razvoj kompanije, ali i da pruže snažan doprinos ostvarenju ciljeva Ujedinjenih naciji, a samim tim i boljoj budućnosti za sve.

NIS

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Usvojen Memorandum o razumevanju sa ,,Francuskom Elektroprivredom“

06.04.2024

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Memorandum o razumevanju, usvojen je između Vlade Srbije i „Francuske Elektroprivrede’’ (EDF), o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog i saradnju u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, Memorandumom se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa „Francuskom elektroprivredom’’ (EDF) u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.

Ministarka je dodala i da je EDF iskazao interesovanje za saradnju sa „Elektroprivredom Srbije“ u razvoju novih, kao i revitalizaciji postojećih hidroelektrana, kao i hidroelektrana od regionalnog interesa, u cilju obezbeđivanja energetske bezbednosti Srbije primenom najboljih međunarodnih standarda u oblastima životne sredine, tehnologije i prakse.

,,Memorandumom je predviđena mogućnost saradnje u razvoju rešenja za skladištenje energije, pre svega baterija i zelenog vodonika, i rešenja za efikasno korišćenje proizvedene energije’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Ministarka se sastala i sa Pjerom Košarom, ambasadorom Francuske, sa kojim je razgovarala o saradnji u oblasti energetike.

,,Zbog rasta potražnje za električnom energijom koja će se učetvorostručiti do 2050. godine, kao i dekarbonizacije u energetskom sektoru, razmišljamo o upotrebi nuklearne energije koja jedina može da obezbedi baznu energiju i poštovanje „net-zero’’ koncepta’’, navodi se u saopštenju Ministarstva i dodaje da Francuska oko 70 odsto električne energije dobija upravo iz ovog izvora energije.

Ministarka je ukazala na to da zbog uvođenja moratorijuma na nuklearnu energiju Srbija nema dovoljno stručnjaka u ovoj oblasti, ali da će se u narednom periodu intenzivno razgovarati sa Ministarstvom nauke, prirodnim i tehničkim fakultetima, naučnim institutima i drugim institucijama u zemlji kako bi unapredili kapacitete neophodne za pripremu i realizaciju ovakvih projekata.

Energetski portal

Posetite prvi novosadski sajam ArchyEnergy – Zelena arhitektura i održiva gradnja

06.04.2024

zgrada - arhitektura - green building — Foto-ilustracija: Pixabay

U glavnom gradu Vojvodine, o prvi put, 8-9. aprila 2024. održava se ArchyEnergy sajam i stručna konferencija o zelenoj arhitekturi i građevinarstvu. Kao rezultat dugogodišnje posvećenosti građevinsko-arhitektonskih časopisa i portala „grenef“, „Podovi“ i „Prozori+Vrata“, u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za arhitekturu i energetsku efikasnost, „ArchyEnergy 2024“ će se održati po prvi put na novosadskom sajmu.

Sajam nudi jedinstvenu priliku za otvorenu i praktičnu razmenu znanja, iskustava i najboljih praksi u sektoru zelene gradnje, energetski efikasnih građevinskih materijala, rešenja za smart home, zelene fasade, izolacije podova, prozora i vrata, rasvete, aluminijumskih i PVC sistema, održive energije: toplotnih pumpi i solarnih panela, softvera, uz predstavljanje arhitektonskih projekata i primera dobra prakse iz regiona.

Događaj se sastoji iz dva dela: Izložbenog i Konferencijskog.

Za posetu sajamskom tj. izložbenom delu ULAZ JE SLOBODAN uz obaveznu registraciju na sajtu konferencije, registruj se na linku.

Konferencija je stručnog karaktera, namenjena arhitektama, projektnim biroima, investitorima, građevinskim kompanijama, izvođačima radovima, konsultantima za održivu gradnju, investicionim fondovima, energetskim menadžerima i predstavnicima institucionalnih i finansijskih tela… Predviđeni kapacitet mesta je popunjen u zaista kratkom roku, te je registracija za ovaj deo događaja zatvorena.

Budite u toku i posetite sajt ArchyEnergy konferencije u narednim danima kada ćemo objaviti nove informacije o datumu održavanja događaja u 2025. godini i rezervišite svoje mesto na vreme.

Pročitajte još:

SPOJ POSLOVNOG I STAMBENOG PROSTORA – RAPID INVEST JE KLJUČNI PARTNER ARCHYENERGY DOGAĐAJA

Celokupan događaj predstavlja priliku za povezivanje s ključnim akterima u oblasti arhitekture, energetske efikasnosti i tehnoloških, kao i održivih građevinskih inovacija. U okviru izložbe tj. sajma posetioci će imati prilike da vide proizvode 30 različitih kompanija iz sektora građevinarstva. Kompanije svoje usluge i proizvode predstavljaju putem izložbenih štandova i aktivnim učešćem na panelima.

Konferencija se održava u sedam panela tokom dva dana uz prisustvo preko 40 panelista, eminentnih predstavnika iz sektora koji će razmatrati i diskutovati na teme održivosti i energetske efikasnosti u projektovanju i izvođenju radova uz pažljivo razmatranje građevinskih materijala, inovativnih sistema i rešenja kojima se postiže veći komfor korisnika prostora uz što manji utrošak energije.

Ključni partner konferencije, ove godine je RAPID INVEST koji će na svom štandu i na prvom panelu predstaviti poslovno-stambeni objekat „Novella Business & Residence“. Ovaj objekat teži ka zadovoljavanju zahteva modernog okruženja uz implementaciju inovativnih rešenja. Diskusiju će započeti Miloš Petrović, direktor Arhi.pro arhitektonske kompanije koja je potpisnik projekta.

Kompanije koje su podržale događaj: Delta Real Estate, Viessmann, ACO, Alumil, Energy Net, Porcelanosa by Energy Net, Aluminco, Aluplast, Ariston, Baumit, Aliplast, ALU KOENIG STAHL, Elektrofokus grupa, Emerus, ETEX Group, Furnix, GEALAN, Impact Acoustic, Intra Lighting, JAF, Mega Concept, MIREX, Modularni Podovi, Totpromet d.o.o., Profilink, REHAU, Sisecam, SN TRADE, VEKA, Smart Concept, Nitea.

Više informacija na sajtu događaja – https://www.grenef.com/konferencija/

Izvor: ArchyEnergy

Narodi s Tihog okeana proglasili kitove pravnim licima da bi ih zaštitili

05.04.2024

kit , more , okean — Foto-ilustracija: Unsplash (Bart)

Foto-ilustracija: Unsplash (Todd Cravens)

Autohtoni narodi Novog Zelanda i ostrva Polinezije u Tihom okeanu pokrenuli su inicijativu da da zaštite kitove koji su za njih svete životinje i koje smatraju svojim precima: potpisali su sporazum kojim su kitove proglasili za pravna lica koja uživaju zakonsku zaštitu.

Sporazum je nedavno potpisan na Raratongi, najvećem ostrvu Kukovog arhipelaga. Na svečanosti kojoj su prisustvovali „kralj“ Maora Tuheitija Paki i veći broj predstavnika autohtonih stanovnika Kukovih ostrva i Tahitija, potpisana je deklaracija o zaštiti okeana.

Nadaju se da će se inicijativi pridružiti i stanovnici drugih ostrva i da će ona na kraju dobiti i svetski značaj da bi kitovi bilizaštićeni širom sveta – piše nemačka novinska agencija DPA.

Autohtoni novozelandski Maori veruju da su kitovi njihovi preci, u njima vide svoje rođake. Legenda kaže da su ih nekada tokom plovidbe okeanima štitili „tohora“ što je maorska reč za kitove iz južnih mora.

,,Zvuk pesme naših predaka postao je slabiji, njihov životni prostor je ugrožen i zato sad moramo da delujemo“, rekao je „kralj“ Maora.

Pročitajte još:

,,Ne smemo više da zatvaramo oči. Kitovi imaju odlučujuću ulogu za zdravlje našeg celokupnog ekosistema„, rekao je lider Maora, dodavši da smanjenje njihove brojnosti narušava krhku ravnotežu od koje zavisi sav život na Tihom okeanu. „Moramo da učinimo da spasemo ta veličanstvena bića pre no što bude prekasno“, rekao je Paki.

Te najveće sisare ugrožavaju ne samo klimatske promene, zagađenje, buka i sudari s brodovima, nego i komercijalni izlov. Ogromni plavi kit, i nešto manji grenlandski i zapadnopacifički sivi kit već se smatraju izuzetno ugroženim vrstama kojima uskoro preti izumiranje.

Kitovi su važan faktor u zaštiti od klimatskih promena pošto njihove izlučevine podstiču rast fitoplanktona koji proizvodi više od polovine kiseoniika na Zemlji – navodi se na sajtu organizacije za zaštitu kitova i delfina (WDC).

Izvor: Beta

TEPCO traži zeleno svetlo za reaktor 7 elektrane Kašivazaki-Kariva

05.04.2024

environment-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija; Unsplash (brice-cooper)

Operater jedne od najvećih nuklearnih elektrana na svetu, Tokyo Electric Power Company (TEPCO), podneo je zahtev regulatornom telu za odobrenje punjenja reaktora sedam nuklearnim gorivom, nakon neaktivnosti koja je trajala više od decenije. Sama elektrana poseduje sedam reaktora, i kompanija sada teži da reaktori budu operativni, s obzirom da je određeni vremenski period radila na poboljšanju sigurnosnih mera u elektrani, koje su prepoznate i od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Pre nekoliko godina kompaniji TEPCO zabranjeno je upravljanje elektranom Kašivazaki-Kariva, zbog prekršaja u sigurnosnim merama, i nijedan njen reaktor nije aktivan. Krajem prošle godine sama zabrana je ukinuta, tako da se sada radi na oživljavanju najveće elektrane, za šta su potrebna i dopuštenja na lokalnim nivoima, ne samo na državnom.

Kašivazaki-Kariva, smeštena u Japanu, poznata je po svojoj veličini i kapacitetu, jer je uglavnom zauzimala prvo mesto. Nakon zemljotresa i cunamija u Japanu 2011. godine, i incidentom sa elektranom Fukušuma Daiči, pooštrene su sigurnosne mere za sve nuklearne elektrane, što je uticalo i na elektranu Kashiwazaki-Kariwa.

Pročitajte još:

Sigurnosna pitanja u Kašivazaki-Kariva elektrani nisu ni tada bila nova. Zemljotres 2007. godine u severozapadnom regionu Nigata u Japanu, izazvao je štetu i privremeni prekid rada, što je ukazalo na potrebu za strožim sigurnosnim protokolima. Nakon Fukušime, potreba za poboljšanjem sigurnosti postala je još jasnija, što je dovelo do višegodišnjeg zatvaranja reaktora radi detaljnih inspekcija i nadogradnji.

U okviru ovih napora, fokus je stavljen na oživljavanje reaktora šest i sedam, za koje je sada TEPCO tražio dozvolu od Japanske regulatorne komisije za nuklearnu energiju (NRA) za ponovno pokretanje. Iako je tim IEAE izvršio nacrt nakon višednevne misije, i dao dalje predloge, čeka se njihov konačan odgovor, navodi se na sajtu IEAE.

Sedam reaktora Kašivazaki-Kariva elektrane, koji zajedno imaju kapacitet preko 8.000 MW, nalaze se između grada Kašivazaki i sela Kariva na obali Japanskog mora.

Ponovno pokretanje reaktora smatra se ključnim za povećanje proizvodnje električne energije i poboljšanje finansijske situacije, s obzirom na to da su ovi reaktori van mreže od 2011. i 2012. godine, kada su svi reaktori isključeni kao deo nacionalne reakcije na nuklearnu nesreću u Fukušimi, koja je dovela do privremenog zatvaranja, nakon čega su se godinama ponovo aktivirale. Zabrana koja je zadesila pomenutu elektranu nije joj dopuštala da ona bude jedna od aktiviranih, međutim, sada se pojavljuje ta mogućnost.

Energetski portal

Počela energetska sanacija 26 zgrada centralne vlasti u Beogradu

05.04.2024

Veliki projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti, obeležen je početkom radova u Zavodi za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu. Projektom „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti” planirana je energetska sanacija 26 zgrada centralne vlasti, u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) i UNDP.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, najavila je projekat i istakla da je za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada centralne vlasti, među kojima je i Palata Srbije, obezbeđeno 40 miliona evra. Ministarka je zahvalila partnerima iz Evropske Unije koji su realizaciju ovog projekta podržali bespovratnim sredstvima, među kojima su Kraljevina Španija i Slovačka. Radovi bi trebalo da budu završeni do 2027. godine.

„Ušteda energije je nešto od čega svi imamo koristi, što najbolje znaju građani koji su ostvarivali popuste na električnu energiju, ili koristili subvencije da zamene vrata i prozore, ugrade kotlove i solarne panele“, rekla je ministarka

Prema njenim rečima, Zavod će posle sanacije uz sve mere koje se sprovedu godišnje štedeti oko 10.000 evra na računima, a potrošnja energije i emisije ugljen-dioksida će se prepoloviti.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da su među prvim objektima koji će biti prvi energetski sanirani u okviru projekta i zgrade Zavoda za intelektualnu svojinu, Direkcije za mere i dragocene metale, Uprave za poljoprivredno zemljište, Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, kao i zgrade Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva rudarstva i energetike.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, istakao je da je povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada korisno za naše zdravlje, životnu sredinu i budžet, jer smanjuje račune za struju i grejanje, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica.

,,Ušteda energije koju ćemo postići renoviranjem 26 zgrada centralne vlasti je ekvivalentna, na primer, godišnjoj potrošnji električne energije svih građana u opštini Sokobanja. Ukoliko bi se rekonstruisali svi javni objekti u Srbiji, jedna termoelektrana bi postala suvišna. Zato je važno nastaviti njihovu energetsku obnovu finansiranjem iz kredita, javno-privatnih partnerstava i javnih sredstava,“ rekao je Beriš.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekla je da je energetska efikasnost ključna za smanjenje emisija koje uzrokuju zgrade i da je važan element u borbi protiv klimatskih promena.

,,Zato je EU do sada obezbedila oko 150 miliona evra bespovratnih sredstava za renoviranje javnih zgrada u Srbiji. Naš fokus je na zgradama u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sektoru. Klimatske promene su stvarne, utiču na sve nas i Jugoistočna Evropa nije izuzetak. Zbog toga projekti poput ovih imaju značaj koji prevazilazi samo renoviranje zgrada, oni su sastavni deo naše akcije za klimu i energetsku tranziciju’’, navodi Halačeva.

Energetski portal

Blaga zima gomila zalihe – koliko i gde su pojeftinili ogrevno drvo i pelet

05.04.2024

Na stovarištima konačno znatnija pojeftinjenja ogreva – cena drva niža je i do 15 odsto, a peleta 20 odsto. Blaga zima donela je i velike glavobolje proizvođačima a posebno peletarima.

U fabrikama su nagomilali zalihe, a sada se suočavaju i sa padom cena jer je zbog manje tražnje u čitavoj Evropi gotovo stao izvoz.

Branko Glavonjić , profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u ovom trenutku snabdevenost tržišta izuzetno dobra i da na stovarištu ima svih vrsta drvnih goriva u dovoljnim količinama.

,,Blaga zima uticala je na pad potrošnje, samim tim i pad potražnje za ogrevnim drvetom, ali i drugim tipovima drvnih goriva. To je uticalo i na pad cena. Cene padaju već četvrti mesec zaredom. Poslednje pojeftinjenje ogrevnog drveta dogodilo se 1. aprila, što nije prvoaprilska šala. Zaista su cene ogrevnog drveta snižene i u ovom trenutku cene su niže između 10 i 15 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine“, rekao je Glavonjić.

Profesor kaže da to znači da su cene u ovom trenutku niže između 700 i 1.500 dinara po jednom prostornom metru, u zavisnosti od regiona.

Tako, na primer, najveće pojeftinjenje drveta zabeleženo je u regionu Zapadne Srbije i Šumadije. U ovom trenutku cene su niže između 1.000 i 1.500 dinara, dok je u Beogradu to sniženje bilo između 700 i 1.100 dinara.

Još jedno pojeftinjenje drveta u narednim mesecima

Imajući u vidu izuzetno smanjenu potražnju, velike zalihe i kod proizvođača i u kanalima prodaje, realno je očekivati još jedno pojeftinjenje ogrevnog drveta u narednim mesecima, najavio je Glavonjić.

Kada će to biti, teško je tačno reći, u ovom trenutku, imajući u vidu da je poslednje pojeftinjenje bilo pre dva dana, dodaje on.

I stanje u fabrikama peleta, koje koriste ogrevno drvo za svoju proizvodnju, takvo je da su njihova stovarišta puna, jer su mnoge fabrike peleta skoro u potpunosti prekinule snabdevanje ogrevnog drveta, rekao je profesor.

Pročitajte još:

Fabrike peleta suočavaju se s padom proizvodnje, kakve su cene

U 2023. godini, proizvodnje peleta je pala prvi put ispod 400.000 tona, što je za oko 20 odsto manje u poređenju sa 2021. godinom, koja se smatra rekordnom godinom po proizvodnji peleta u Srbiji.

Blaga zima, pad potražnje uticali su i na pad cena. U ovom trenutku cene peleta su niže za 4.000 do 6.000 dinara ili između 15 i 20 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine, navodi Glavonjić.

Naveo je primer da se cene sertifikovanog peleta domaćih proizvođača na većini stovarišta kreću između 25.700 i 28.500 dinara. Međutim, ima da se kupi i za 22.000 dinara.

To je jedan od paradoksa ove teške krize koje je pogodila fabrike peleta od kojih su neke bile prinuđene da prodaju pelet ispod cene koštanja da bi došle do obrtnih sredstava kako bi mogle da isplaćuju rate kredita, lizinga i svih ostalih troškova koje imaju u ovom trenutku, objasnio je Glavonjić.

Peletari su tražili podršku Vlade, gde je rešenje

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Od šest velikih fabrika za proizvodnju peleta, svega jedna fabrika je radila od početka godine do danas, dok ostale fabrike ili nisu radile ili su radile sa prekidima.

,,Proizvođači su se obratili Vladi Srbije za pomoć, Vlada je pokazala veliku zainteresovanost da im pomogne. Proizvođači su izneli svoje probleme, izneli su i predloge rešenja i zajedno sa predstavnicima Vlade se u ovom trenutku traže određene mere i očekujemo da će one biti donete u najkraćem roku“, naveo je Glavonjić.

Prevazići krizu zaliha

U Srbiji postoji 91 aktivni proizvođač peleta, od toga najveći broj su u grupi malih i srednjih proizvođača kako po kapacitetima, tako i po veličini proizvodnje na godišnjem nivou.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da mere koje Vlada bude donela „zaista u kratkom roku“ pomognu fabrikama da prežive „krizu zaliha“, jer je jako bitno da sačuvamo domaću proizvodnju zato što je ona okosnica domaće potrošnje.

Podseća da je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi sa godišnjom potrošnjom između 450.000 i 490.000 tona.

Izvor: RTS

Univerexport investira u OIE, partner za izgradnju MT-KOMEX

04.04.2024

solarni paneli, krov, solarna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (nuno-marques)

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Kompanija Univerexport u narednih pet godina uložiće oko šest miliona evra u izgradnju većeg broja solarnih elektrana ukupnog kapaciteta 10 MW. Ulaganje u obnovljive izvore energije predstavlja deo ESG strategije usmerene na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i podršku održivoj energetskoj tranziciji.

Važan korak u realizaciji ovog velikog projekta načinjen je potpisivanjem ugovora o izgradnji i održavanju elektrana sa partnerima Neopower DOO i MT-KOMEX.

U prvoj godini projekta biće izgrađeno preko 30 solarnih elektrana, na različitim lokacijama, ukupnog kapaciteta 3,5 MW, čija je vrednost blizu 2,5 miliona evra. U narednim fazama projekta, kroz njegovo planirano širenje biće ispunjen cilj od 10 MW.

Ove elektrane funkcionisaće po sistemu kupac – proizvođač, pri čemu će proizvedena električna energija obezbediti deo sopstvenih potreba.

Naredna faza projekta podrazumeva izgradnju solarnih elektrana na svim samostojećim, novootvorenim objektima Univerexport prodajne mreže, kao i izgradnju elektrana proizvođačkog karaktera na postojećem i budućem distributivnom centru.

Pročitajte još:

Solarne elektrane biće izgrađene na Univerexport maloprodajnim objektima na lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Jagodini, Ćupriji, Adi, Vrbasu, Kuli, Apatinu, Kikindi, Temerinu, Kaću, Rumi, itd.

Kroz ovaj model snabdevanja kompanija Univerexport imaće dugoročni uticaj na očuvanje životne sredine, a ovaj aspekt projekta ima posebnu važnost.

Izgradnja i održavanje poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. Tokom dugogodišnjeg poslovanja kompanija je izgradila i isporučila opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga više od 120 MW.

Stručni tim kompanije MT-KOMEX izdvaja spremnost da klijentima u svakom trenutku pruže punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

Energetski portal

Evropska borba sa PM2.5 i PM10 česticama, azot-dioksidom (NO2) i ozonom (O3)

04.04.2024

zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Pixabay

Photo-illustration: Unsplash (Macau Photo Agency)

Primenom složenih tehnika, metoda, satelitskih snimala, atmosferskih i klimatskih podataka, Barselonski institut za globalno zdravlje (ISGlobal) i Barselonski centar za superračunarstvo (BSC-CNS) uradili su istraživanje kako bi precizno odredili nivo zagađenja vazduha širom Evrope, obuhvatajući 35 zemalja i više od pola milijarde ljudi koji žive na tom prostoru.

Temeljno istraživanje koje se odvijalo u periodu od 2003. do 2019. godine, detaljno je analiziralo prisustvo zagađivača poput čestica PM2.5 i PM10, azot dioksida (NO2) i ozona (O3), sa ciljem da se identifikuju dani koji premašuju smernice Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za kvalitet vazduha, definisani kao „dani nečistog vazduha“.

Pre svega, istraživanje ukazuje da su se nivoi PM2.5, PM10 i NO2 generalno smanjili širom Evrope, što ukazuje na poboljšanje kvaliteta vazduha. Međutim, istovremeno uočen je zabrinjavajući porast nivoa ozona u južnoj Evropi za 0,58 odsto godišnje, što je dovelo do značajnog povećanja broja „dana nečistog vazduha“.

Pročitajte još:

Istraživači su posebno istakli kategoriju nazvanu „složeni dani nečistog vazduha“, tokom kojih su istovremeno premašeni nivoi dva ili više zagađivača. Uprkos napretku u smanjenju nivoa pojedinačnih zagađivača, skoro 86,3 odsto stanovnika Evrope bilo je izloženo bar jednom takvom danu godišnje, sa kombinacijama PM2.5-NO2 i PM2.5-O3 kao najčešćim.

Rezultati istraživanja pokazuju da veliki deo evropske populacije živi u oblastima gde kvalitet vazduha ne zadovoljava preporučene godišnje nivoe za PM2.5, PM10 i NO2. U pogledu ozona, nijedna zemlja nije ispunila godišnje standarde tokom analiziranog perioda, a posebno visoki nivoi PM2.5 i PM10 registrovani su u severnoj Italiji i istočnoj Evropi, dok su najviši nivoi NO2 primećeni u severnoj Italiji i određenim delovima zapadne Evrope.

Foto-ilustracija: Unsplash (andrew-palmer)

NO2 ima višestruke negativne efekte na ljudsko zdravlje, uključujući respiratorne probleme i povećan rizik od astme, a paralelno doprinosi formiranju troposferskog ili prizemnog ozona i sitnih čestica (PM2.5), dodatno ugrožavajući kvalitet vazduha.

Ozon predstavlja poseban izazov u upravljanju kvalitetom vazduha jer je sekundarni zagađivač. Povećanje temperature i intenzitet sunčeve svetlosti, koje su posledica klimatskih promena, dodatno doprinose formiranju ove vrste ozona, čineći njegovo upravljanje složenijim.

Nama je prvenstveno poznat stratosferski ozon, ili ozonski omotač, nalazi se na visini od oko 10 do 50 kilometara iznad površine Zemlje i igra ključnu ulogu u zaštiti života na planeti. Za razliku od ozona u stratosferi, troposferski ozon je štetan za ljudsko zdravlje i okolinu, a nastaje spajanjem određenih jedinjenja u prisustvu sunčeve svetlosti.

Istraživanje takođe ukazuje na složenost problema „složenih dana nečistog vazduha“ gde se kombinuju visoki nivoi PM2.5 i O3, čija učestalost raste, posebno tokom toplijih meseci.

Energetski portal

Svet brzine, jeftine mode i loših navika – Koliko garderobe se uništava?

04.04.2024

3214 — Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Današnjem vremenu pripisuju se različiti epiteti poput savremenog ili digitalnog doba, ali ima još jedan koji ga opisuje verodostojno – doba brzine. Ovo možemo da protumačimo na brojne načine. Imamo prevozna sredstva koja distance prelaze za kratko vreme, vesti su nekada bile zastarele ako su od juče, a danas je reč o nekoliko minuta. Moja baka kaže da se u njeno vreme kada pronađeš posao, čuvao po svaku cenu čak i do penzije, a mladi ga danas neretko promene kroz nekoliko godina ili meseci. Tu je i nameštaj koji pamtimo u stanovima naših baka i deka koji je najverovatnije unet u trenutku kada su se uselili i tu je ostao do danas. Menjamo mesto prebivališta, ljude koji nas okružuju, navike… Neko kaže da je reč o lošijem kvalitetu, drugi da nam je dat veći izbor, a provlači se često i ona da smo se razmazili i da ne umemo da cenimo. Sva tri pomenuta razloga, a možda i opravdanja, mogu da se primene i kada se govori o tekstilnoj industiji, odnosno našoj obući i odeći.

Danas imamo mogućnost da gotovo sve kupujemo iz svog doma, kako bi se reklo – iz fotelje. Prednosti postoje, ali fotošopirane fotografije i netačne informacije dovode i do lošeg izbora. Koliko puta se vama dogodilo da ste naručili komad odeće koji kada je stigao bio je lošeg kvaliteta, neodgovarajuće veličine ili ste možda dobili i sasvim nešto drugo što niste tražili? Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) iznela je podatak da se u Evropi u proseku vrati oko 20 odsto odeće koja je kupljena preko interneta. Jedan od pet komada odeće koji je prodat ovako, vraća se upravo zbog nekih od pomenutih razloga. Kako se navodi, čak 70 odsto od ukupnog povrata odeće jeste zbog toga što uživo ne izgleda onako kako ju je kupac zamislio. Ovakva navika se podupire time da prodavci pružaju mogućnost kupcima da vrate robu u određenom roku, kako bi stvorili neko poverenje da se uopšte pristane na kupovinu. Izrazila bih se možda pre i sa namamili.

Podaci pokazuju da se na nivou Evrope godišnje uništi između 260.000 i 590.000 tona tekstila i pre nego što je korišćen. Brza promena mode, gomilanje neprodate ili oštećene robe utiče na porast ’potrebe’ da se ona uništi. Vraćena roba zahteva dodatno vreme i resurse kako bi se ponovo stavila u prodaju, od pakovanja, sortiranja, transporta, prepravki ukoliko je oštećen proizvod i drugo, zbog čega je prodavcima efikasnije često da ih unište.

Prilikom njihovog uništavanja ispuštaju se različite emisije. Ukoliko bi se one posmatrale ekvivalentno CO2, izgledalo bi ovako – ispusti se između 0,5 i 9,5 kilograma CO2 po kilogramu vlakna koje se uništava. Na to treba dodati i emisije koje su uzaludno nastala prilikom proizvodnje robe koja nije iskorišćena – od bojenja do transporta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mediamodifier)

Kako bi se ovaj negativan trend smanjio, Evropska unija donela je odluku da uvede direktnu zabranu uništavanja tekstila i obuće, sa određenim izuzecima za mala, mikro i srednja preduzeća.

Izloženi su i neki od načina kako da se poveća prodaja i smanji povraćaj robe, naročito kada je reč o online kupovini. Prvo jeste da postoji detaljan i tačan opis proizvoda, uz davanje saveta o pravilnom izboru veličine. Neka istraživanja su pokazala da je povrat robe opao za 10 odsto samo zato što su bili pruženi saveti o odabiru veličine. Drugo, treba podizati svest o ekonomskim i ekološkim negativnim uticajima ukoliko se kupci odluče za povrat. Treće, onemogućiti besplatan povraćaj robe, što će kupce navesti da pažljivije biraju.

Kada se vratim dvadesetak godina unazad, mogu da kažem da su moji roditelji imali vrlo odgovoran odnos prema odeći koju sam nosila. Postojao je neki ustaljeni krug u kojem sam odeću nasleđivala od starije sestre, a nakon što je ja prerastem odlazila bi dalje u porodicu, do mlađih sestara. Verovatno je da niko od naših roditelja nije razmišljao o mogućem negativnom uticaju na životnu sredinu, već je bila stvar finansijskog pitanja i štete da kvalitetan komad odeće završi u smeću. Ali i to je u redu, jer da se vodimo dobrim životnim navikama zbog nekih drugih razloga, danas ne bi bilo potrebe da se pitanje očuvanja planete nađe na vrhu lestvice problema koje moramo da rešimo.

Centar za unapređenje životne sredine, objavio je Mapu organizacija i institucija koje prihvataju donacije odeće koja vama više nije potrebna, pod uslovom da nije oštećena i prljava. Ukoliko nemate nekoga ko bi je nasledio, imate izbor da je odnesete na neku od dostupnih lokacija širom naše zemlje koje možete pogledati ovde.

Katarina Vuinac

120 miliona tona metana emitovano prethodne godine

04.04.2024

industrija_fabrika_emisija_gasova — Foto-ilustracija: Pixabay

Metan (CH4) je bezbojni, zapaljivi gas sa slabim mirisom, ali je odmah nakon ugljen-dioksida (CO2) jedan od glavnih i odgovornih za problem gasova staklene bašte. Osim, na primer, aktivnih vulkana, kao prirodnog izvora metana, ljudske aktivnosti, poput ekstrakcije i transporta fosilnih goriva, uzgoja pirinčanih polja, odlaganja otpada na deponijama, značajno doprinose emisijama metana u atmosferi.

Metan ima snažan uticaj na efekat staklene bašte, s tim što je njegova sposobnost zadržavanja toplote u atmosferi viša za oko 25 puta od sposobnosti CO2 tokom perioda od jednog veka, prema procenama.

Iako je životni vek metana mnogo kraći u atmosferi u poređenju sa CO2, ovaj gas ima veliku sposobnost zadržavanja toplote, zbog čega i vrši pomenuti uticaj na problem globalnog zagrevanja.

Pročitajte još:

Odgovoran za skoro trećinu globalnog porasta temperature od industrijske revolucije, Međunarodna agencija za energiju (IEA) tvrdi da je smanjenje emisije metana iz fosilnih goriva za 75 odsto do 2030. godine od suštinskog značaja kako bi se izbeglo dostizanje opasno visokog nivoa globalnog zagrevanja. Analiza takođe primećuje ohrabrujući zamah koji je generisan nedavnim politikama, međutim većina obaveza još nije praćena konkretnim planovima za implementaciju.

Štaviše, izveštaj otkriva da bi skoro polovina emisija metana iz sektora fosilnih goriva mogla biti smanjena do 2030. ako se ispune sva trenutna obećanja. IEA ističe da smanjenje emisije metana nije samo ključno za klimatske ciljeve, već je i izuzetno isplativo – oko 40 odsto ovih emisija u 2023. je moglo da se spreči bez neto troškova.

Potreba za značajnim ulaganjima, iako relativno mala u poređenju sa prihodima industrije, smatra se važnom jer izveštaj IEA, inače prva detaljna procena nakon COP28, ukazuje da su fosilna goriva bila odgovorna za skoro 120 miliona tona emisija metana 2023. godine.

Energetski portal

Nova toplana na biomasu u Majdanpeku puštena u rad

04.04.2024

biomasa — Foto-ilustracija: Freepik (ArthurHidden)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)

U rad je puštena nova toplana na biomasu u Majdanpeku, a radovi na izgradnji započeti su prošle godine.

Njenom izgradnjom iz upotrebe se u Majdanpeku izbacuje mazut, čime će emisije sumpor-dioksida u potpunosti biti eliminisane, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i dodala da će takođe i emisije ugljen-dioksida biti smanjene za 93 odsto.

Kako je istakla, u izgradnji toplane učestovale su domaće kompanije, kao i domaća oprema koja je ugrađena, što je važno zbog upošljavanja domaće privrede u celom lancu vrednosti, a ukupna vrednost investicije iznosi 5,5 miliona evra.

Prema rečima ministarke, Majdanpek je četvrta lokalna samouprava u Srbiji u kojoj je izgrađena toplana na biomasu kroz program Ministarstva sa nemačkom razvojnom bankom KfW i donacijom Švajcarske konfederacije. Pre Majdanpeka nove toplane na biomasu izgrađene u Malom Zvorniku, Priboju i Novom Pazaru i ukupno je u sve četiri lokalne samouprave uloženo 26,75 miliona evra.

Ministarka je ukazala da je dogovoren nastavak saradnje sa KfW bankom u drugoj fazi ovog programa, vrednoj 32 miliona evra.

„Do sada su šest gradova i opština potvrdili zainteresovanost za učešće u programu – Prijepolje, Bajina Bašta, Niš, Rača, Novi Pazar, Majdanpek, što će doprineti daljem smanjenju emisija štetnih emisija gasova, kao i gubitaka na mreži. Ove projekte već pripremamo i počećemo sa realizacijom sledeće godine”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Dragan Popović, predsednik opština Majdanpek, rekao je da zahvaljujući novoj toplani na biomasu Majdanpek postaje ekološki čisto mesto s obzirom da se mazut više neće koristiti u daljinskom grejanju.

„Izgradnjom nove toplane na biomasu u Majdanpeku sve se menja s obzirom da smo u prethodnom periodu imali probleme sa grejanjem i mazutom koga je bilo teško nabaviti. Majdanpek je opština koja je više od 70 odsto pošumljena i bilo je logično što smo se opredelili da koristimo drvnu sečku za grejanje, zahvaljujući kojoj eliminišemo zagađanja i smanjujemo troškove za 50 odsto’’, rekao je Popović.

Kako je naveo, grejanje u Mandapeku je stabilno 24 sata, a u narednom period će biti rekonstruisana i toplovodna mreža.

Energetski portal

Potpisan ugovor za nastavak modernizacije Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Pirotu

04.04.2024

kompost , biootpad , otpad — Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Sa ciljem podizanja standarda zaštite životne sredine i kvaliteta života građana Pirota, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, potpisala je ugovor na osnovu kojeg će biti nastavljena modernizacija Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Pirotu izgradnjom kompostane za tretman zelenog i biorazgradivog otpada.

Ministarka je istakla da je izgradnja kompostane korak napred prema modernizaciji regionalnog centra, gde će se i zeleni otpad tretirati po savremenim standardima.

Nakon završetka radova, postojećenje će imati godišnji kapacitet za tretiranje 12.000 tona otpada. Reč je o zelenom baštenskom i biorazgradivom otpadu, kao i o mulju iz budućeg budućeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Pirotu.

Prema rečima ministarke, otpad tretiran u kompostani moći će ponovo da se upotrebi u skladu s principima cirkularne ekonomije. Kompost nastao od zelenog otpada, koji je i najkvalitetniji, može da se koristi u poljoprivredi, a tretiran biorazgradivi otpad i mulj mogu dalje da se koriste kao prekrivka na telu deponije ili u građevinske svrhe.

Pročitajte još:

Radovi bi trebalo da počenu u 2024. godini, dok je rok za realizaciju dve godine.

Regionalni centar u Pirotu operativan je od 2013. godine i predstavlja primer dobre prakse kada je reč o upravljanju otpadom. Aktivnosti na daljem unapređenju Regionalnog centra u Pirotu, pored izgradnje kompostane, predviđaju i zatvaranje ćelije 1 deponije i izgradnju ćelije 2, zatim izgradnju sistema za prikupljanje i tretman biogasa i procednih voda, kao i nadogradnju skladišnog prostora.

Energetski portal

1...474849...1.522 Page 48 of 1.522

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM