Da li Evropa sprovodi dobre politike prilagođavanja na klimatske promene?

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Maisey)

Kontinuirana istraživanja pokazuju da Evropa predstavlja kontinent koji se zagreva brže od svih drugih. Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), iznela je podatke koji ukazuju na to da politike i akcije prilagođavanja na promenjene klimatske uslove, ne idu u korak sa brzinom kojom rastu rizici izazvani ovim problemom. Štaviše, postepena adaptacija neće biti dovoljna, već su potrebne hitne akcije čak i za one rizike koji i dalje nisu ocenjeni kao kritični.

Naime, EEA ukazuje na glavne klimatske rizike za Evropu u okviru pet širokih grupa – ekosistemi, hrana, zdravlje, infrastruktura i ekonomija i finansije.

Procene su da gotovo svi rizici smešteni u grupi ekosistemi, zahtevaju hitne ili dodatne mere na postojeće. Šume, močvare i drugi ekosistemi jesu ugroženi, ali među njima se ističu morski i obalni ekosistemi kao posebno ugroženi. Primera radi, obalni ekosistemi su pogođeni erozijom, poplavama i porastom nivoa mora. Postojeće zagađenje u vodenim ekosistema dodatno izaziva negativne posledice porastom temperature vode. Koliko je važno zaštiti, očuvati i unaprediti ekosisteme, govori to da bi se smanjenjem rizika vezanih za ekosisteme, smanjili i oni koji se odnose na hranu, zdravlje, infrastrukturu i ekonomiju i finansije.

Kada je reč o grupi hrana, južna Evropa posebno je pogođena rizicima od vrućine i suša za proizvodnju useva. Iako se ovo područje karakteriše kao kritični nivo, ni zemlje u centraloj Evropi nisu izvan opasnosti. Dugotrajne suše su velika pretnja za sigurnost snabdevanja hranom i vodom, a proizvodnja hrane životinjskog porekla zahteva značajne količine vode. Zbog toga se kao jedno od rešenja navodi delimičan prelazak sa proteina životinjskog porekla na one na bazi biljaka.

Pročitajte još:

Visoke temperature najozbiljniji su pokretač klimatskih rizika po zdravlje ljudi, navodi EEA. Posebno rizičnu grupu predstavljaju ljudi koji rade na otvorenom, starije i osobe koje žive u urbanim uslovima gde dolazi do stvaranja toplotnih ostrva ili gde nema adekvatnog pristupa hlađenju.

Govoreći o infrastrukturi, u obzir se uzima izgrađena sredina, kao i usluge energije, vode i transporta. Rizici od sve učestalijih i ekstremnijih poplava se i dalje relativno dobro kontroliše, međutim, porast nivoa mora i jačanje oluja mogu da izazovu velike štete. Globalno zagrevanje traži, primera radi, i bolju energetsku efikasnost zgrada.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Sve prethodno navedeno utiče i na evropsku ekonomiju i finansije. Primera radi, pored materijalne štete do kojih dolazi usled poplava, oluja, suša i drugih vremenskih neprilika, pretnja koju izazivaju pomenuti rizici već unapred dovodi i do povećanja premije osiguranja.

Prisećanja radi, 2023. godina zvanično je proglašena za najtopliju ikada zabeleženu. Podaci pokazuju da je prosečna globalna temperatura u periodu od 12 meseci između februara 2023. i januara 2024. godine, premašila predindustrijske nivoe za 1,5oC.

Kako bi se ovakve promene zaustavile, a rizici u pomenutim oblastima smanjili, potrebno je najveću pažnju usmeriti na prvu oblast, odnosno ekosisteme. Njihovim oporavkom, direktno će se pomoći rešavanje ostalih rizika. Zbog toga, kako navodi EEA, potrebna je implementacija EU Zakona o obnovi prirode, kao i obnavljanje mreže zaštićenih područja unutar, ali i izvan Natura2000. Ništa manje važno je i ojačanje planiranja pomorskog prostora i implementacija onih planova koji su u vezi sa upravljanjem obalom. Kao još jednu stavku, treba pomenuti i smanjenje zagađenja iz poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti