Većina zemalja ne uspeva da ispuni obećanja u vezi sa smanjenjem emisija

Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Davne 2009. godine, na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP15) u Kopenhagenu, sastali su se delegati većine zemalja širom sveta kako bi izneli svoje ciljeve za smanjenje gasova staklene bašte i zaštitu životne sredine.

Da li su uspeli da ispune tada data obećanja bio je predmet istraživanja koje je sproveo Londonski univerzitetski koledž (UCL).

Kako navode u studiji, objavljenoj u časopisu Nature Climate Change, od 34 zemlje obuhvaćene istraživanjem, 15 je uspešno ispunilo svoje ciljeve, dok 12 nije. Preostalih sedam zemalja spada u kategoriju koju su autori nazvali „grupom na pola puta“.

To znači da su ove zemlje smanjile neto emisije ugljenika u okviru svojih granica, ali delom zbog toga što su svoju zagađujuću industriju izmestile u zemlje sa blažom politikom po pitanju zaštite životne sredine.

Poznato kao „curenje ugljenika“, ovo prenošenje emisija predstavlja sve veću zabrinutost među kreatorima ekološke politike jer ne doprinosti smanjenju emisija štetnih gasova na globalnom nivou.

Pročitajte još:

U grupu „na pola puta“ spadaju Belgija, Češka, Francuska, Mađarska, Luksemburg, Malta i Poljska.

Grupu koja je postigla svoje ciljeve smanjenja emisija čine Bugarska, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Nemačka, Grčka, Italija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Na listi zemalja koje nisu ispunile svoja obećanja nalaze se Australija, Austrija, Kanada, Kipar, Irska, Japan, Holandija, Norveška, Portugal, Slovenija, Španija i Švajcarska.

Studija je uporedila stvarne neto emisije ugljenika u više od 30 zemalja sa njihovim obećanim ciljevima smanjenja emisija iz 2009. godine i predstavlja prvi pokušaj da se sveobuhvatno proceni koliko su zemlje uspele da ispune svoja obećanja sa COP15.

Ove godine nas u novembru očekuje 29. po redu Konferencija UN o klimatskim promenama koja će biti održana u Azerbejdžanu.

Konferencija će uključivati 29. zasedanje Konferencije strana, 19. zasedanje strana Kjoto protokola i šesti sastanak strana Pariskog sporazuma.

Kao i do sada, COP29 će se fokusirati na ciljeve Pariskog sporazuma i mobilisanje sredstava u cilju ograničavanje globalnog zagrevanja i klimatskih promena, saopštile su Ujedinjene nacije.

Milena Maglovski

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti