Poslednjih godina svet je bio svedok nekih od najozbiljnijih suša u skorašnjoj istoriji, koje su zahvatile različite kontinente i uticale na milione ljudi.
Madagaskar je 2021. godine doživeo jednu od najgorih suša u svojoj istoriji, što je dovelo do teške humanitarne krize, dok su tokom leta 2022. godine Kenija, Somalija i Etiopija, doživele teške suše koje su izazvale nestašicu hrane i vode. Uginulo je mnogo stoke, poljoprivreda i usevi su uništeni, a broj ljudi kojima je trebala hrana je prelazio 20 miliona. U ovim delovima Istočne Afrike kiša tada nije pala do sredine godine, a prema tadašnjim informacijama, na severu Kenije kiša nije pala preko dve godine.
Amazonija, Sjedinjene Američke države, Kanada, Argentina i Paragvaj, takođe su bile na udaru, gde su poslednje dve suše negativno uticale na hidroelektrane i poljoprivrednu proizvodnju.
Sredozemlje i južna Evropa još jedna su kritična tačka sveta, gde temperatura raste i brže od proseka. Sever Afrike, Italija, Španija, Grčka trpe zbog nedostatka padavina, pa je tako Grčka prethodno leto imala višenedeljne borbe sa požarima, dok je u delovima Španije došlo i do vanrednog stanja. Ako se uzme u obzir da su padavine ispod proseka već tri godine, a temperature sve više, problem postaje jasniji.
Izveštaj „Suša na Mediteranu – januar 2024“, koji je objavio Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC) i Evropska opservatorija za sušu (EDO), detaljno razmatra uticaj suša na ove regione.
Pročitajte još:
- REKORDNA SUŠA U AMAZONIJI
- NASTAVLJA SE TREND IZ PRETHODNE GODINE – JANUAR 2024. NAJTOPLIJI DO SAD
- MALDIVI – BRISANJE SA MAPE SVETA ZAVISI OD PODIZANJA VEŠTAČKIH OSTRVA
Kako se navodi, dugotrajne suše, uzrokovane kombinacijom natprosečnih temperatura, toplih perioda i nedostatka padavina, dovele do teških uslova u mediteranskom regionu, uključujući delove Italije, Španije, Malte, kao i Maroka, Alžira i Tunisa. Izveštaj takođe ukazuje na sezonske prognoze koje predviđaju toplije proleće, što bi moglo dodatno da pogorša situaciju.
Ovog januara u Kataloniji je proglašeno vanredno stanje što je praćeno strožim ograničenjima na upotrebu vode, nakon što su zalihe pale na ispod 16 odsto. U istom kontekstu, vodeni rezervoari u Algarveu, na jugu Portugala, dostigli su svoje najniže nivoe, što je iziskivalo uvođenje restrikcija na potrošnju vode, navodi se na sajtu Evropske komisije.
Situacija je bila jednako alarmantna u Italiji, gde su rezervoari na području Sicilije zabeležili nivoe ispod uobičajenih granica, što opet navodi na racionalizaciju pri potrošnji vode kako bi se osigurale osnovne potrebe.
Procene su pokazale da su vodeni rezervoari na Sardiniji imali manje od polovine svog kapaciteta u decembru 2023.
Maroko je doživio šest uzastopnih godina suše, što je dovelo do dramatično niskih nivoa vode u njegovim akumulacijama. Kao odgovor na krizu, vlast je uvela zabranu korišćenja vode za pranje ulica, navodnjavanje javnih parkova i određenih poljoprivrednih područja.
Kako smo ranije pisali, prethodno leto planeta je u svojoj prosečnoj temperaturi bila najtoplija od kada se meri – iznad 17 stepeni.
Jedan od zaključaka jeste potreba za prilagođavanjem strategija za upravljanje vodama i sektorima koji zavise od slatke vode, kao što su poljoprivreda i proizvodnja vode za piće. Reč je o potrebi za ulaganjem u sisteme ranog upozoravanja na sušu, povećanjem efikasnosti upotrebe vode i prelaskom na sorte useva otpornije na sušu.
Energetski portal
