Rumunija se ubraja u zemlje sa raznovrsnim i uravnoteženim energetskim miksom, gde postoji snažan oslonac na hidroenergiju i efikasne nuklearne reaktore a potom i vetroparkove, uz prisutan ugalj i prirodni gas u energetskom sastavu. Rumunija je članica Evropske unije, stoga su klimatska neutralnost, energetska stabilnost i očuvanje životne sredine prioriteti. Zaštita životne sredine kao jedna od glavnih tema EU, često je neodvojiva od energetike. Ipak, Rumunija se može pohvaliti i na tom polju, s obzirom da je isprepletena velikim zaštićenim područjima i najdužim delovima Karpata, a veliki je zadatak prirodna bogatstva održati očuvanim.

Čak 30.000 hektara nalazi se pod zaštitom UNESCO-a, dok zemlja poseduje više od 70.000 hektara prašume. Dunav je neizostavan element u priči o prirodnim bogatstvima i energetici ove zemlje, s obzirom da predstavlja pogon tamošnjih hidroelektrana jer je više od trećine toka cele reke pozicionirano upravo na teritoriji Rumunije, dužinom od preko 1.000 kilometara. Kada je reč o nuklearnoj energiji, naš sagovornik Sebastijan Burduž, ministar energetike Rumunije, rekao nam je nešto više o planovima zemlje na polju energetike, pa i nuklearne energije, s obzirom da se i Srbija polako okreće istoj i ispituje kako teče vođenje nuklearnih elektrana, naročito u obližnjim zemljama.

U FOKUSU:

• Održivo bankarstvo za sigurnu budućnost
• Od ključnih projekata do strategija za budućnost
• Kako biljke čiste životnu sredinu od štetnih supstanci

Možete li nam predstaviti energetski miks Rumunije? Koliko su ugalj i gas značajni u energetskom sektoru i da li postoje planovi za smanjenje njihove upotrebe?

– Trenutni energetski miks Rumunije oslanja se na raznovrsne domaće resurse, pri čemu ključnu ulogu imaju obnovljivi izvori energije, prirodni gas u kombinaciji sa vodonikom i nuklearna energija. Rumunija se nalazi na putu dekarbonizacije svoje ekonomije, u cilju ostvarivanja ključnih energetskih i klimatskih ciljeva do 2030. godine, koji su definisani Nacionalnim planom za energiju i klimu (NECP) i Nacionalnim planom oporavka i otpornosti (NRRP). Stoga, trudimo se da intenzivno radimo na procesu elektrifikacije, razgrađivanju zastarelih termoelektrana na ugalj, i povećanju udela energije iz obnovljivih izvora, uz poboljšanje energetske efikasnosti. Kako bi podržala ove planove, Rumunija je preduzela niz konkretnih koraka. Pre svega, postepeno ukidanje upotrebe uglja do 2032. godine igra značajnu ulogu u postizanju klimatskih ciljeva, što prati paralelno razvijanje kapaciteta za proizvodnju energije sa niskim emisijama ugljenika, uz naravno neophodnu prateću infrastrukturu. Nacionalni plan oporavka i otpornosti predviđa ulaganja u nove kapacitete za proizvodnju 950 MW električne energije iz obnovljivih izvora, pretežno solarne i vetroenergije, sa raspoloživim budžetom od 460 miliona evra. Pored toga, kroz Fond za modernizaciju planira se izgradnja dodatnih 10 GW vetro i solarne energije do kraja 2030. godine. Da bi se olakšala privatna ulaganja u obnovljive izvore energije, naše Ministarstvo energetike je uvelo Ugovore o razlici (CfD), koji će osigurati dugoročno predvidljive prihode za nove proizvođače energije, dok će istovremeno doprineti smanjenju cena na tržištu, zahvaljujući povećanju količine energije u opticaju. Možemo reći da su CFD ugovori alat koji se koristi kako bi se u ovom slučaju podstakla ulaganja u obnovljive izvore energije. CFD ugovori omogućavaju proizvođačima energije da dobiju fiksnu cenu za električnu energiju koju proizvedu, nezavisno od trenutnih fluktuacija na tržištu. Na taj način, proizvođač ima sigurnost u prihodima, što im olakšava planiranje i ulaganje u nove projekte.

Koji veliki projekti obnovljivih izvora su u planu za naredni period?

– Rumunija teži da poveća udeo obnovljivih izvora energije u svom energetskom miksu, sa ciljem da do 2030. godine čine najmanje 38,3 odsto ukupne potrošnje energije. Jedan od najambicioznijih planova Rumunije je da do kraja tekuće decenije postane prva zemlja na Crnom moru sa postrojenjima za proizvodnju vetroenergije na moru. Reč je o velikom objektu koji može iskoristiti potencijal koji do sada nije korišćen. Energetski prioriteti zemlje usmereni su dakle na nove investicije koje će povećati doprinos obnovljivih izvora energije u energetskom miksu, sa fokusom na Crno more, skladištenje električne energije velikih razmera i korišćenje vodonika.

Kada je Rumunija počela da koristi nuklearnu energiju i možete li nam dati uvid u njeno trenutno stanje?

– Prošle godine, na COP28, više od 20 zemalja sa četiri kontinenta potpisalo je zajedničku deklaraciju sa ciljem utrostručenja globalne proizvodnje nuklearne energije do 2050. godine. U Evropskoj uniji nuklearna energija trenutno pokriva približno četvrtinu ukupne proizvodnje električne energije, sa oko 100 operativnih reaktora. Osim toga, više od 35 novih reaktora je planirano ili je već u fazi izgradnje. zadovoljavajući oko 20 odsto njenih energetskih potreba. Predstavljaju jedne od najefikasnijih reaktora u svetu, zbog čega Rumunija nastavlja da razvija svoj nuklearni kapacitet kroz planiranu izgradnju trećeg i četvrtog bloka na lokaciji Černavoda, čije se puštanje u rad očekuje do 2031. godine. Osim toga, posvetili smo se nuklearnim inovacijama kroz razvoj malih modularnih reaktora (SMR), posebno u regijama koje se suočavaju sa postepenim ukidanjem uglja. SMR tehnologija donosi brojne prednosti, uključujući niže troškove i kraće rokove izgradnje, i na kraju krajeva veću efikasnost. Upravljanje nuklearnim otpadom ostaje ključno pitanje nuklearnog programa. Rumunija, kao i druge zemlje sa razvijenom nuklearnom infrastrukturom, usmerava značajna sredstva i stručnost ka sigurnom zbrinjavanju nuklearnog otpada, zbog čega je međunarodna saradnja u ovoj oblasti od suštinskog značaja za održivost nuklearne energije u budućnosti.

Intervju vodila: Milica Vučković