Home Blog Page 342

Evropa se okreće tečnom gasu, traže spas u plutajućim gasnim terminalima

Foto: You Tube Screenshot / Shell
Foto-ilustracija: Pixabay

Razapete između hitnih zahteva da što pre obustave uvoz energenata iz Rusije i borbe da zaštite sopstvenu ekonomiju, većina zemalja Evropske unije aktivno traga za alternativnim rešenjima koja će im obezbediti dovoljno gasa, nafte i uglja.

Spas od energetske krize i ruskog gasa mnoge vide u tečnom gasu (LNG) koji bi se, umesto cevovodima, dopremao specijalnim plutajućim terminalima.

Kako javlja Euractiv, Nemačka, Francuska i Italija najavile su zakup ili kupovinu plutajućih terminala kako bi povećale uvozni kapacitet.

Nemački vicekancelar Robert Habek posetio je tokom proteklih nedelja potencijalne dobavljače LNG-a kao što su Kanada, SAD, Norveška i Katar u pokušaju da zameni 46 milijardi kubnih metara ruskog gasa koji je Nemačka potrošila prošle godine.

Italija je nagovestila interesovanje za dva plutajuća terminala, a francuska vlada je saopštila da će instalirati plutajući terminal u luci Le Havre, izvestio je Les Echos, a preneo Euractiv.

Nedavno su i Estonija i Finska izrazile interesovanje za plutajuće terminale budući da dve zemlje u velikoj meri zavise od ruskog gasa.

Ministar za ekonomska pitanja i komunikacije u Estoniji Taavi Aas i njegov finski kolega Mika Lintila složili su se da će zemlje udružiti svoje snage za iznajmljivanje plutajućeg terminala za tečni prirodni gas koji treba da obezbedi sigurnost snabdevanja, prenosi Estonska državna televizija ERR.

Plan predviđa da i Estonija i Finska izgrade neophodne privezne molove i zakupe plutajući LNG terminal između njih koji bi se mogao koristiti sa obe strane Finskog zaliva. Pristaništa će biti izgrađena u Paldiskiju u Estoniji i Inkou u Finskoj.

Ipak, nisu sve zemlje u Evropi saglasne kada je reč o ruskom gasu. Mađarska je u sredu saopštila da je spremna da plati rublje za ruski gas čime kontrira zahtevu Evropske unije da ne plaća gas u ovoj valuti, preneo je Rojters.

Milena Maglovski

Unapređenje ekoloških standarda uz podršku EU

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Media EU

Uz podršku Evropske unije u Srbiji se sprovodi reforma u sektoru voda koja će doprineti unapređenju efikasnosti u pružanju vodnih usluga, ocenjeno je u Privrednoj komori Srbije na predstavljanju novog projekta „EU podrška reformama u sektoru voda“ koji finansira Evropska unija.

Učesnike je pozdravio Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije i istakao da su u komunalnom sektoru brojni izazovi i problemi, ali da uz projekte poput ovog mogu da se definišu problemi u lokanim samoupravama i da se strateški rešavaju.

Uvodna izlaganja održali su Vedrana Ilić, v. d. pomoćnika ministra, Sektor za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Antoan Avinjon, program menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji. 

Ilić je istakla da je projekat „EU podrška reformama u sektoru voda“ od izuzetnog značaja ne samo zbog izrade veoma korisnih dokumenata, već i zbog sveobuhvatne koristi kroz sagledavanje svih nedostataka i izazova koje je potrebno da se prevaziđu na putu ka uspostavljanju adekvatne tarifne politike u sektoru voda u Srbiji.

”Projekat će kroz realizaciju dve komponente pokušati da unapredi sistem cena vode u Republici Srbiji pružanjem podrške u proceni stanja pružanja usluga i izradi predloga za povećanje efikasnosti usluga sektora voda i za sprovođenje revidiranih zahteva za nadoknadu troškova (uključujući implementaciju Tarifne metodologije) i uspostavljanje regulatornog sistema cena vode. Posebna pažnja biće posvećena podršci u sprovođenju tarifne metodologije na lokalnom nivou, u 20 pilot opština/gradova – Požega, Brus, Blace, Kruševac, Sokobanja, Šabac, Lebane, Loznica, Pančevo, Čačak, Užice, Smederevo, Arilje, Kosjerić, Raška,  Kraljevo, Niš,  Vršac, Subotica i Ivanjica”, dodala je Ilić.

Avinjon je podsetio da se reforme u Republici Srbiji uz podršku EU sprovode zbog građana, sa ciljem da građani imaju kvalitetniju vodu, efikasnije i bolje vodne usluge. On se zahvalio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičkoj direkciji za vode i predstavnicima lokalnih samouprava na zajedničkom angažovanju u implementaciji ovog projekta. Naglasio je da je ova reforma dug proces te da je neophodan dijalog svih učesnika za njeno uspešno sprovođenje.

Tokom naredne dve godine, u saradnji sa državnim institucijama, predstavnicima javnih komunalnih preduzeća iz 20 lokalnih samouprava koji su prisustvovali skupu, projekat će direktno doprineti kvalitetu života građana poboljšanjem standarda i efikasnosti usluga u sektoru voda, unapređenjem poslovanja komunalnih preduzeća (uključujući odnose sa potrošačima), i povećanoj transparentnosti i jedinstvenim pristupom vodnim tarifama, osiguravajući pravednu metodologiju obračuna troškova koja se može koristiti širom zemlje.

Krajnji cilj svih ovih aktivnosti jeste poboljšanje kvaliteta životne sredine i života građana Republike Srbije, unapređenjem ekoloških standarda u Srbiji u skladu sa standardima i najboljom praksom zemalja članica EU.

U pregovorima o članstvu u EU, Srbija je krajem 2021. godine otvorila klaster 4 koji obuhvata četiri poglavlja, među kojima je i zaštita životne sredine. EU je do sada uložila više od 400 miliona evra bespovratnih sredstava kroz brojne programe i projekte za zaštitu životne sredine u Srbiji.

Uz podršku EU izgrađena su postrojenja za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli i Vrbasu, a obnovljeni sistemi za vodosnabdevanje u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi. U Velikom Gradištu izgrađen je potpuno nov sistem za vodosnabdevanje. U Rasinskom okrugu obnovljen je i izgrađen regionalni sistem vodosnabdevanja u Kruševcu, Aleksandrovcu, Ćićevcu i Varvarinu, dok je u Raškoj, pored sistema za vodosnabdevanje, izgrađen i sistem za preradu otpadnih voda.

Najvažniji akt EU u oblasti voda je Okvirna direktiva o vodama, koja je na snazi od 2000. godine i čiji je cilj održivo upravljanje svim vodama i sa vodom povezanih ekosistema radi poboljšanja zdravlja i blagostanja građana.

Projekat „EU podrška reformama u sektoru voda“ finansira EU, a njime upravlja Ministarstvo finansije, Sektor ѕa ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU. Korisnik projekta je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede – Republička direkcija za vode. Projekat realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria S.L. Spain u konzorcijumu sa EPTISA Southeast Europe d.o.o. Serbia.

Izvor: Media EU

Vlada produžila ograničenje cena goriva do 30. aprila

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Na današnjoj sednici Vlada Srbije usvojila je novu Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata, koja će važiti do kraja meseca.

Usvojena je Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata, saopštilo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija na Instagramu.

Nova Uredba Vlade Srbije važiće do 30. aprila 2022. godine, a doneta je u cilju sprečavanja većih poremećaja na tržištu.

Cena na pumpama do kraja meseca biće 197,00 dinara za jedan litar Evro Dizela i 175,00 dinara za jedan litar Evro Premijum BMB 95.

Najviša maloprodajna cena derivata nafte utvrđena je na osnovu člana 3 stav 4 Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte („Službeni glasnik RS“, br. 32/22).

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Broj telefona za prijave nepravilnosti u vezi sa primenom Uredbe o ograničenju visine cena naftnih derivata je 066 847 00 27.

Energetski portal

Energetska stabilnost u fokusu ovogodišnje konferencije „WindEurope 2022“

Photo: Wind Europe
Foto: Wind Europe

Godišnja konferencija i izložba evropske industrije energije vetra WindEurope 2022 počela je 5. aprila u Bilbau, Španija.

Preko 8.000 ljudi i 330 kompanija iz celog lanca vrednosti vetra, ministri i političari iz cele Evrope, investitori, tehnološki stručnjaci i nevladine organizacije uzeli su učešće na ovogodišnjem sajmu.

U fokusu je energetska bezbednost, budući da Evropa želi više energije iz vetra što će joj omogućiti da se što pre odvikne od ruskog gasa.

Evropa treba da poveća svoju energetsku bezbednost

Konferencija se održava u odlučujućem trenutku za evropsku energiju, saopštilo je evropsko udruženje WindEurope.

Rat u Ukrajini preokrenuo je evropski energetski sistem, a Evropa je odlučila da prekine uvoz ruske energije najkasnije do 2030. godine.

Agenda „REPowerEU“ pretenduje da energija vetra poraste sa trenutnih 190 GW na 480 GW do 2030. godine. Evropa danas gradi samo polovinu novih vetroelektrana koje su  joj potrebne kako bi dostigla cilj od 40 odsto obnovljivih izvora energije do 2030. godine, a ciljevi agende su još ambiciozniji.

Dodatan pritisak na evropsku industriju energije vetra stvaraju problemi u lancu snabdevanja i visoke cene robe.

WindEurope 2022 će nastojati da pokrije sva ključna pitanja iz oblasti energije vetra: na koji način vetar doprinosi očuvanju prirode i razvoju lokalnih zajednica, kako se može unaprediti elektrodistributivna mreža, poboljšati tržište električne energije i efikasno obučavati radna snaga.

„WindEurope 2022 u Bilbau dolazi u odlučujućem trenutku za Evropu. Ruska invazija na Ukrajinu preokrenula je energetski sistem. Evropa vodi novu energetsku politiku: manja zavisnost od uvoznih fosilnih goriva i ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije. U Bilbau ćemo se fokusirati na to kako da ovo postignemo“, kaže Džajls Dikson, izvršni direktor WindEurope.

Izvor: WindEurope

Podrška projektima koji doprinose razvoju turizma u Inđiji

Foto: Vlada Republike Srbije
Foto: Vlada Republike Srbije

Inđija je okosnica razvoja turizma u Sremu, ocenila je Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i najavila da će u narednom periodu ova opština biti prioritet u finansiranju projektnih aktivnosti kako resornog ministarstva, tako i opštine.

Ona je razgovarala sa predsednikom Opštine Inđija Vladimirom Gakom o uspesima koje je ostvarila ova lokalna samouprava i o planiranim projektima za dalji razvoj turizma, stoji u saopštenju Vlade.

Angažovanost u radu Turističke organizacije Inđije, prepoznavanje značaja razvoja turizma od strane lokalne samouprave, kao i velika podrška Ministarstva rezultirali su time da se TO Inđija našla među tri najbolje turističke organizacije na izboru za dodelu nagrade „Turistički cvet“ za 2021. godinu, podsetila je Matić.

Tokom posete Inđiji, ministarka je obišla i jedini tematski turistički park za decu u Srbiji koji se bavi temom istorije Kelta – „Keltsko selo“, kao i novootvorenu galeriju „Adligat“, koja ujedno predstavlja i prvi muzej u opštini Inđija.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u periodu od 2015. do sada, za projekte razvoja turizma u opštini Inđija, opredelilo 55.455.690 miliona dinara.

Energetski portal

Kako pokrenuti proizvodnju biodizela u Srbiji

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Rast cene energenata u mnogim zemljama sve više uslovljava upotrebu alternativnih goriva za mašine, pa je tako ponovo aktuelno i pitanje upotrebe biodizela. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Milan Tomić rekao je za Radio Beograd da je proizvodnja biodizela u Srbiji svedena na rad mikro pogona malog kapaciteta, koji su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika i biodizel koriste za sopstvene potrebe.

Od početka pandemije, a zatim i rata u Ukrajini i kod nas su sve glasniji zagovornici korišćenja biodizela, najviše u poljoprivredi, s obzirom da je ova grana privrede i najveći korisnik dizela u našoj zemlji.

Profesor dr Milan Tomić za Radio Beograd 1 objašnjava da se kod nas osnovne sirovine za proizvodnju biodizela, suncokret i soja, gaje na oko 450.000 hektara, a uljana repica na svega 25.000 hektara.

Uzimajući u obzir potrebe stanovništva za hranom, za proizvodnju biodizela u Srbiji moguće je koristiti zemljište površine oko 242.000 hektara, što bi, kako ističe, omogućilo proizvodnju od oko 242.000 tona biodizela godišnje.

U pojedinim državama se koriste i otpadna jestiva ulja iz restorana, domaćinstava i prehrambene industrije. Na pitanje da li bi mogao i kod nas da se primeni taj sistem, profesor Tomić kaže: „Razvojem efikasnog sistema sakupljanja otpadnih jestivih ulja moguće je proizvesti dodatnih 10.000 tona biodizela godišnje korišćenjem ove sirovine“.

Prema rečima profesora Tomića, proizvodnja biodizela u Srbiji danas je svedena na rad mikro pogona malog kapaciteta, koji su, uglavnom, u domaćinstvima poljoprivrednika i biodizel koriste za sopstvene potrebe.

Sagovornik podseća da smo 2007. godine pokrenuli proizvodnju biodizela, ali je ona 2013. godine obustavljena zbog uvođena akciza na promet biodizela, koji je zbog toga koštao skoro kao gorivo na bazi nafte i tako postao nekonkurentan u odnosu na evrodizel.

„Da bi se ponovo pokrenula proizvodnja biodizela kod nas, potrebno je uraditi detaljnu procenu cene koju bi ona zahtevala, a neophodno je i da se država odrekne akcize na biogoriva, jer je to bio razlog zašto je svojevremeno proizvodnja biodizela prekinuta“, kaže profesor Tomić.

Izvor: RTS

GM i Honda najavili proizvodnju povoljnih električnih automobila

Foto: General Motors press
Foto: Honda Press

Električni automobili uskoro neće biti rezervisani samo za one sa “dubokim džepom”, jer sa svih strana stižu najave da će tržište postati preplavljeno jeftinim vozilima na baterije.

Nakon što je svet obradovala vest da su se kineska kompanija SAIC Motor i indijski proizvođač Tata Motors dale u proizvodnju jeftinih električnih vozila čije cene kreću već od 4.500 dolara, ispostavilo se da će se i na zapadnoj hemisferi proizvoditi pristupačni električni modeli.

Američka kompanija Dženeral Motors (GM) i japanska autokompanija Honda rešile su da prodube svoju saradnju u oblasti elektromobilnosti koja je započeta još 2013. godine, a sada su najavile da će od 2027. godine proizvoditi pristupačna električna vozila.

Kako javljaju svetski mediji, cena ovih modela ne bi trebalo da prelazi 30.000 dolara, dok će kvalitet izrade i efikasnost vozila ostati na „svetskom nivou“.

Ova dva proizvođača saopštila su da će proizvoditi milione električnih automobila koristeći tehnologiju, dizajn i strategije obe kompanije.

GM i Honda takođe razmatraju saradnju u oblasti proizvodnje EV baterija, kako bi dodatno smanjili troškove elektrifikacije, poboljšali performanse i pogonsku održivost budućih vozila.

„Ovo je ključni korak za ispunjavanje naše obaveze da postignemo ugljeničnu neutralnost u našim globalnim proizvodima i operacijama do 2040. godine i eliminišemo emisiju izduvnih gasova iz lakih teretnih vozila u SAD do 2035. Radeći zajedno, omogućićemo ljudima električna vozila brže nego što bi bilo koja kompanija to mogla sama da postigne” rekla je Meri Bara, izvršna direktorka GM-a.

Ona je nedavno izjavila da Dženeral Motors pretenduje da postane lider na tržištu električnih vozila u SAD-u do 2025. godine.

Foto: General Motors Press

GM je najavio ulaganja od 7 milijardi dolara u četiri proizvodne lokacije u Mičigenu i značajno povećanje kapaciteta za proizvodnju baterija i električnih pikap vozila što će otvoriti 4.000 radnih mesta.

Dodatno, kompanija je za ovu godinu najavila realizaciju programa „Ultium Čardž 360“ u sklopu kojeg će investirati 750 miliona dolara u ugradnju javnih punjača širom Kanade i SAD-a.

GM namerava da donira 40.000 punjača koji će, uz pomoć dilera i franšiza, biti postavljeni na radnim mestima, stambenim objektima, univerzitetima, koledžima, sportskim objektima, ali i u ruralnim sredinama i manje prometnim mestima.

Milena Maglovski

U BiH niče još jedna vetroelektrana – “Gradina” će imati ukupnu instaliranu snagu od 72,6 MW

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U opštini Tomislavgrad na potezu između naselja Gornji Brišnik, Kovači i Vril, biće izgrađena vetroelektranu “Gradina”. Planirano je da u prvoj fazi projekta na lokaciji VE “Gradina” bude instalirano 11 vetroagregata pojedinačne snage 6,6 MW, što bi dalo ukupnu instaliranu snagu od 72,6 MW.

Povodom toga, Federalno ministarstvo okoline i turizma stavilo je na uvid Zahtev za prethodnu procenu uticaja na okolinu investitora VE Gradina Tomislavgrad za projekat izgradnje vetroelektrane “Gradina”.

Kako se navodi u priloženoj dokumentaciji, za izgradnju će biti korišćena vetroturbina Simens-Games SG 155-6,6 MW. Potencijalna vetroturbina najverovatnije će imati snagu 6,6 MW i prečnik rotora 155 m.

Opština Tomislavgrad nema usvojen prostorni plan te iz toga razloga nije bilo moguće nabaviti izvod iz prostornog plana. Umesto izvoda iz prostorog plana, u prilogu dokumenta nalazi se potvrda izdata od strane Službe za građevinarstvo, prostorno uređenje i stambeno-komunalne poslove Opštine Tomislavgrad, u kojoj se navodi da se zemljište nalazi u okvirima zemljišta predviđenog za izgradnju vetroelektrana.

S obzirom na blizinu već izgađene VE “Mesihovina”, čiji je investitor JP EP HZHB, ističe se da će projekt imati kumulativni uticaj zajedno sa VE “Mesihovina” u smislu svetlosnog zagađenja, uticaja buke i senčenja. Oba projekta su srodna u smislu namene projekta, odnosno, oba projekta odnose se na postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije vetra.

Zemljište na kojem će se nalaziti VE “Gradina”, predmet je ugovora o koncesiji, a investitor će naknadno Ministarstvu okoline i turizma FBiH dostaviti ugovor o koncesiji na uvid.

Za izgradnju VE “Gradina”, jedini resurs koji će se koristiti jeste zemljište za smeštaj vetroagregata i pristupnih puteva, istaknuto je.

S obzirom na to da projekt ne zahteva upotrebu bilo kakvih prirodnih resursa osim zemljišta i vetra, njegov uticaj na okolinu je minoran. Zemljište koje će zauzeti projekt moguće je koristiti u druge svrhe (poljoprivredu i slično). Raspoloživost zemljišta je zadovoljavajuća, dok je regenerativni kapacitet visok.

“VE “Gradina” će biti sještena u krškom području na visoravni koja deli Duvanjsko od Livanjskog polja. Celo područje je karakteristično krško područje, sa kamenjarima, oskudnom vegetacijom i visokom vodopropusnošću. Područje ima dovoljan apsorpcijski kapacitet da neutrališe i podnese sve uticaje koje na njega može imati izgradnja VE “Gradina””, navedeno je u opisu projekta.

Izvor: eKapija

U Srbiju stiže ABB-ov najbrži punjač na svetu Terra 360

Foto: ABB
Foto: Dejan Dešić, ABB Srbija

U svetskim metropolama elektrifikacija kako privatnog, tako i javnog transporta uhvatila je ozbiljan zamah. Električni automobili, autobusi, a sve više i kamioni, u bliskoj budućnosti postaće svakodnevna pojava na ulicama Srbije.

Raste svest građana o prednostima koje donosi ovakav vid transporta – da ova vozila ne emituju štetne gasove, a jeftinija su za održavanje u odnosu na vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Mnoge zemlje intenzivno rade na podsticanju kupovine automobila na električni pogon različitim vidovima podrške. Srbija napreduje u ovom segmentu i već treću godinu za redom subvencioniše nabavku ovih vozila.

Naravno, sve brži razvoj elektromobilnosti nužno prati i razvoj mreže punjača, što je neophodno kako bi električni automobili bili ravnopravni učesnici u saobraćaju. Kompanija ABB je svetski lider u proizvodnji elektropunjača, sa najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje električnih vozila širom sveta. O najbržem punjaču na svetu, Terra 360, elektropunjačima, električnoj formuli i planovima za budućnost razgovarali smo sa Dejanom Dešićem, rukovodiocem segmenta Infrastruktura i transport u kompaniji ABB.

EP: Koliko brzo napreduje razvoj tehnologije proizvodnje elektropunjača?

Dejan Dešić: ABB je napravio veliki iskorak u tehnologiji proizvodnje elektropunjača, što i pokazuje naš istorijat. Sve je počelo 2010. godine kada je ABB lansirao svoj prvi punjač TERA 50 KW, u vreme kada je ustanovljen i prvi standard konektora za punjenje, CHAdeMO. Tada su proizvedeni i prvi automobili koji su mogli da se pune brzim punjačima. Zatim je 2012. godine ustanovljen standard CCS koji je i danas najzastupljeniji jer je u stanju da prenese velike snage, preciznije – duplo veće nego što može standard CHAdeMO. Svi ABB-ovi punjači imaju mogućnost korišćenja konektora po oba standarda. Godine 2012–2013. kompanija ABB punjačima TERA 51 i TERA 53, oba jačine 50 KW, oprema auto-puteve u Holandiji i Estoniji. Nakon 2014. godine kreće intenzivan razvoj mreže punjača na teritoriji SAD-a, Azije i Evrope, gde je implementirana celokupna ponuda kompanije ABB. Ono što je naročito interesanto u ABB-ovom svetu jeste to da se 2017. godine lansira punjač snage od 150 ili 350 KW, koji je modularnog tipa, ali isto tako proširiv. To konkretno znači da mu dodavanjem jednog energetskog ormana za napajanje povećavate snagu na 350 KW. Sa razvojem punjača istovremeno pratimo i razvoj energetskih potreba elektrčnih autobusa i kamiona, te ABB pravi portfolio punjača i za jedne i za druge.

Foto: ABB

Električni autobusi su uveliko prisutni na drumovima i za njih postoje punjači za veoma kratko punjenje velikim snagama na usputnim stanicama. S druge strane, postoje i punjači koji su postavljeni unutar autobskih depoa, gde se vozila pune tokom noći, te zato i nema potrebe da oni budu velikih snaga. Najnovija serija punjača od 50 KW izlazi 2018. godine. Karakteriše ih mogućnost punjenja automobila i mnogo većim naponom do 920 V, što je napon potreban za punjenje najsavremenijih premijum modela koji imaju bateriju velike snage. ABB je 2019. godine na tržište plasirao jedan kompaktan brzi punjač snage 24 kW, koji lako može da se montira na zid. Serija sporih punjača plasirana je 2020. godine, čime ABB kompletira portfolio svojih proizvoda i može se reći da je u ovom trenutku reč o najkompletnijoj ponudi na svetskom tržištu. Da je ABB apsolutni lider na tržištu celog sveta, govori i podatak da je prodato preko 30.000 brzih punjača i više stotina hiljada sporih punjača, a taj broj se svakodnevno povećava.

EP: Krajem 2021. godine ABB je lansirao najbrži punjač na svetu, Terra 360. Šta nam o njemu možete reći? Gde se trenutno on može naći i kakvi su planovi za dinamiku postavljanja širom sveta? Kada bi mogao da bude postavljen u Srbiji?

Dejan Dešić: Najbrži ABB-ov punjač Terra 360, koji je predstavljen krajem 2021. godine, biće uskoro promovisan i u Srbiji. Njegova prodaja u našoj zemlji počinje u drugoj polovini ove godine. Prvi punjač Terra 360 je instaliran u Norveškoj i on je pušten u rad. Norveška je zemlja koja je bogata naftom, a opet najbrže napreduje u elektrifikaciji svoje putne mreže i voznog parka. Ono što vam omogućava trenutno najbrži i najjači punjač na svetu jeste da dopunite bateriju tako da za tri minuta punjenja možete da pređete 100 km. Koncipiran je tako da istovremeno može da puni četiri automobila, što je velika prednost kako za vlasnika punjača, tako i za same korisnike. Njegov algoritam je takav da ukoliko se puni jedan automobil on može da isporučuje snagu od 360 kW, koju u ovom trenutku mogu da prime samo premijum automobili. Ukoliko se istovremeno pune dva, tri ili četiri automobila, punjač automatski preusmerava snagu, na 180 ili 90 kW (2 automobila na 180 kW, tri na 120 kW, četiri na 90 kW ili jedan na 360 kW). Postoje različite opcije dužine kablova, koji mogu biti tečno hlađeni, kao i vazduhom hlađeni, to je neophodno zbog velikih snaga koje se prenose.

Foto: ABB

EP: „Pametne zgrade” već u projektnoj dokumentaciji moraju imati elektropunjače, kakva je situacija u Srbiji kada je reč o ovome?

Dejan Dešić: U savremenim zgradama, već u projektu postoji zahtev da one imaju postavljene spore punjače, kako bi dobile sertifikate o zelenoj gradnji ili o efikasnosti i uštedama. Konkretnije, projekti koje se sada grade, predviđaju punjače na pet ili deset parking mesta. Ono što se već dešava, a na šta je potrebno skrenuti pažnju, jeste da se instalacije postavljaju samo za predviđeni broj punjača.

Međutim, za nekoliko godina većina će voziti električne automobile i mnogima će biti potrebno mesto sa elektropunjačem, ali tada će doći do toga da će ponovo morati da se uređuju instalacije kako bi svi mogli da postave punjač na parking mesto. Već sada imamo slučaj da su stanari jednog stambenog kompleksa odmah nakon useljenja shvatili da određen broj parking mesta ima punjač, te su zahtevali da se svima omogući ugradnja elektropunjača. To je, naravno, podrazumevalo izradu novog projekta, sa proširenjem trafostanice. Zato apelujem da se već sada u projektima predviđa ono što će se svakako podrazumevati za nekoliko godina. Punjači kompanije ABB mogu se videti kako na javnim prostorima, kod automobilskih dilera koji su u obavezi da imaju elektropunjače na svom posedu, tako i na benzinskim pumpama. Putevi Srbije već imaju instalirane naše punjače. Kurirske službe polako prelaze na ovaj vid tranpsorta i takođe u svom posedu imaju punjače. ABB punjači su instalirani u šoping centrima, novim stambenim i poslovnim objektima i uveliko su na raspolaganju korisnicima.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Apel – Sprečimo trovanje pčela

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Poljoprivredni proizvođači, korisnici sredstava za zaštitu bilja i pčelari, posebnu pažnju treba da posvete pčelama jer u toku period cvetanja voća, pa je i rizik da dođe do trovanja pčela povećan.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja, pored opasnosti da dovede do trovanja pčela, utiče i na oprašivanje, pa usled lošeg oprašivanja opada i prinos, a i smanjuje se kvalitet plodova. Zakon zabranjuje primenu pesticida otrovnih za pčele u toku cvetanja, u bilo kom delu dana, tako da se pesticidi koji su otrovni za pčele ne smeju primenjivati ni uveče ni rano ujutru.

Veoma je važno napomenuti da se sredstva za zaštitu bilja primenjuju u skladu sa registracijom – deklaracijom i uputstvom, a takođe je bitno da se poštuje predviđena koncentracija i karenca, a sve u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom.

“Apelujemo na poljoprivredne proizvođače, da prilikom primene sredstava za zaštitu bilja otrovnih za pčele prvo suzbiju korove u voćnjacima, jer upravo korovi koji su u fazi cvetanja mogu da budu posećeni od strane pčela i da pored toga što biljke koje tretiraju nisu u fazi cvetanja, do trovanja dođe zato što pčele idu na korovske biljke koje su u cvetu”, dalje se navodi.

Posebno treba skrenuti pažnju poljoprivrednim proizvođačima da je prilikom tretiranja uljane repice insekticidima zabranjeno primenjivati one koji su otrovni za pčele u toku cvetanja.

“Takođe, apelujemo da se prilikom tretiranja uljane repice pre cvetanja koriste sredstva za zaštitu bilja koja imaju kraći period delovanja”, piše u saopštenju.

Tretiranje komaraca iz vazduha, takođe, predstavlja ogroman problem, jer se često poklapa sa cvetanjem lipe, a i drugih medonosnih biljaka, koju pčele intenzivno posećuju. Iz Saveza pčelarskih udruženja Srbije (SPOS) apeluju na nadležne, pre svega lokalne samouprave, da tretiranje komaraca iz vazduha ne sprovode, već da se komarci i krpelji tretiraju sa zemlje, preparatima koji nisu toksični za pčele, u kasnim večernjim satima, kada nema aktivnosti pčela.

Energetski portal

Srbija jedan od domaćina svetske moto trke Xross Hard Enduro

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Xross Hard Enduro Reli ove godine biće održan na Zlatiboru, to je izuzetna prilika za našu zemlju da po prvi put u istoriji našeg moto sporta, bude održana trka koja će biti deo svetskog Hard Enduro šampionata.

Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija ocenila je da će ova manifestacija nesumnjivo otvoriti novo poglavlje razvoja turizma naše zemlje, pre svega u pravcu sportsko-rekreativnog i planinskog turizma, ali će, zahvaljujući brojnim posetiocima iz celog sveta doprineti i pozicioniranju Srbije kao značajne svetske turističke destinacije.

“Organizacija ovog događaja u Srbiji, kao jednoj od osam zemalja na svetu gde se ova trka održava, od posebnog je značaja za naš planinski turizam. Zlatibor je među tri najposećenije destinacije u zemlj, na ovoj destinaciji registrovano je ukupno 34.814 turista, što predstavlja rast od 27,5 odsto u odnosu na isti period 2021. godine”, objašnjava ministarka, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Prema njenim rečima u protekloj godini turistički sektor Srbije je ostvario rekordan devizni priliv od turizma, koji je iznosio milijardu i 596 miliona evra, a sada u godini ispred nas očekujemo još uspešniju turističku sezonu, u kojoj ćemo imati priliku da predstavimo Srbiju i kao značajnu svetsku turističku destinaciju.

Matić je ocenila da će ovaj sportski i turistički događaj zasigurno doprineti tome da nastavimo sa sjajnim rezultatima kada je reč o deviznom prilivu od turizma.

U ime domaćina trke, predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović ukazao je na to da je ovo veoma važan događaj za Zlatibor, opštinu Čajetina, regiju Zapadne Srbije i celu našu zemlju.

“Upustili smo se u organizaciju jedne međunarodne enduro motociklističke trke jer imamo infrastrukturu, tehničke i ljudske kapacitete, a svakako smo i sve prepoznatljiviji u oblasti sportsko-rekreativnog turizma, i to onog na najvišem svetskom nivou”, istakao je Stamatović.

Osnivač Xross-a Branislav Đurić podsetio je na to da je, kada je nastala 2014. godine, Xross trka bila jedini hard enduro događaj u našoj zemlji, a iz godine u godinu je rasla i krajnji rezultat je njen ulazak u kalendar FIM Hard Enduro svetskog šampionata za 2022. godinu, što je zaista izuzetna čast.

Xross Hard Enduro Reli održava se od 18. do 21. maja i voziće se kao deo FIM svetskog Hard Enduro šampionata. Organizatori očekuju približno 300 takmičara iz celog sveta, među kojima i profesionalne timove koji su u samom vrhu ovog sporta, kao i na hiljade gledalaca koji će posmatrati moto šou na srpskim planinama.

Centar relija biće Zlatibor, ali će takmičari takođe voziti na Tari i Mokroj Gori.

Energetski portal

Ko ima koristi od srpsko-slovenačke berze struje

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Pixabay

Srbija i Slovenija osnivaju regionalnu berzu struje za centralnu i jugoistočnu Evropu. Sedišta berze su u Ljubljani i Beogradu, a Srbija već ima berzu struje, piše RTS.

Cena električne energije od letos beleži istorijske rekorde – od prvog aprila struja je poskupela za brojne evropske potrošače. Megavat sat je prošlog meseca dostizao i 240 evra.

Nova berza radiće pod imenom „Alpsko-jadransko dunavska berza električne energije“ skraćeno – „Adeks“. Ona je nastala povezivanjem srpske i slovenačke berze, a osnivači su preduzeća za prenos struje dve zemlje – „Elektromreža Srbije“ i slovenački opertor „Eles“.

Miloš Mladenović, direktor srpske berze struje „Sepeks“, rekao je za RTS da je to velika vest, pre svega, za stručnu javnost, za tržište električne energije u Srbiji, ali i za tržište električne energije u regionu jugoistočne i centralne Evrope.

„Sepeks je nastao kao avangarda u ovom regionu pre pet godina, ovo osnivanje prve regionalne berze je na neki način oživljavanje te ideje na osnovu koje je Sepeks nastao, nije nastao samo kao potreba našeg tržišta već kao ideja za uspostavljanje regionalnog spot tržišta eletrične energije“, kaže direktor srpske berze struje.

Prema njegovim rečima, Adeks će osnivanjem pružiti mogućnost učesnicima da imaju harmonizovanu trgovačku i kliring platoformu za regione centralne i jugoistočne Evrope, a sa druge strane predstavlja uzor i primer ostalim zemljama u regionu.

„Srbija jedina ima berzu električne energije. Sepeks je zaslužio relevantnu poziciju što dokazuje i ovo udruživanje. Ovom sinergijom i udruživanjem kapaciteta srpske i slovenačke berze prvi kratkoročni benefit će biti uspostavljen unutar dnevnog tržišta u Srbiji, to je nedostajući deo u toj ukupnoj slagalici srpskog tržišta električne energije“, kaže Mladenović.

Sa druge strane, ubrzaće proces integracija srpskog tržišta električne energije u jedinstveno evropsko tržište putem procesa spajanja tržišta.

Cena struje

Foto-ilustracija: Pixabay

Mladenović ukazuje da se cena struje stabilizovala na novom visokom nivu između 200 i 250 evra. Cena se neće vraćati na nivo pre krize, ne samo zbog rata u Ukrajini već i zbog drugih razloga.

„Cene u Evropi su na nivou preko 200 evra, u Srbiji je od početka godine prosečna cena na nivou od 232 evra po megavat-satu“, kaže Mladenović.

Prosečna cena prošle godine je bila na nivou 114 evra po megavat-satu.

Prema njegovim rečima, ove godine iz više razloga prosečna cena će biti na nivou iznad 200 evra po megavat-satu.

„Jedna od bitnih prednosti berze je da uvek imate energije. Ponude i tražnje uvek ima, kod nas je pristuno 25 najvećih evropskih učesnika na tržištu, tako da nema bojazni da će energije nedostajati“, zaključio je Mladenović.

Izvor: RTS

SZO upozorava: 99 odsto svetske populacije udiše zagađen vazduh

Foto: Tviter skrinšot
Foto-ilustracija: Pixabay

Nekoliko dana pre Svetskog dana zdravlja koji se obeležava 7. aprila, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je iznela alarmantan podatak da skoro celokupna svetska populacija (99 odsto) udiše zagađen vazduh koji ugrožava njihovo zdravlje.

Dobra vest je to što ima pomaka u praćenju kvaliteta vazduha na globalnom nivou, a od ove godine se još 2.000 gradova i naselja pridružilo onima koji već beleže koncentraciju finih PM10 i PM2.5 čestica.

Sada rekordan broj od preko 6000 gradova u 117 zemalja prati kvalitet vazduha, a podaci pokazuju da ljudi koji žive u njima i dalje udišu nezdrave nivoe PM čestica i azot-dioksida.

Stanovnici zemalja sa nižim i srednjim prihodima najviše su izloženi aerozagađenju i imaju najmanju pokrivenost u pogledu merenja kvaliteta vazduha, dok Evropa i donekle Severna Amerika ostaju regioni sa najsveobuhvatnijim podacima o kvalitetu vazduha.

Ipak, situacija u manje razvijenim zemljama se popravlja na šta ukazuju evidentna poboljšanja u merenjima u odnosu na 2018. godinu, saopštila je SZO.

Baza podataka sa srednim godišnjim vrednostima zagađujućih materija

Od ove godine su po prvi put uvedene ažurirane baze podataka srednjih godišnjih koncentracija nekih od najzastupljenijih urbanih zagađivača: azot – dioksida, PM10 i PM2,5 čestica.

Baza podataka o štetnim uticajima zagađenog vazduha na ljudsko zdravlje takođe raste i ukazuje na to da čvrste materije, posebno PM2,5, prodru duboko u pluća i ulaze u krvotok izazivajući infarkt, šlog, respiratorne probleme i niz drugih bolesti.

SZO poziva na hitno suzbijanje upotrebe fosilnih goriva, budući da najzastupljeniji zagađivači vazduha uglavnom potiču od ljudski aktivnosti.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Trenutna zabrinutost za energiju naglašava važnost ubrzanog prelaska na čistije, zdravije energetske sisteme. Visoke cene fosilnih goriva, energetska bezbednost i hitnost rešavanja dvostrukih zdravstvenih izazova zagađenja vazduha i klimatskih promena, naglašavaju hitnu potrebu da se brže krene ka svetu koji mnogo manje zavisi od fosilnih goriva“, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus, generalni direktor SZO.

Vazduh na Zapadnom Balkanu prekomerno zagađen

Zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i našu, godinama imaju problem sa prekomernim zagađenjem vazduha koje izaziva široka upotreba fosilnih goriva, nizak udeo obnovljivih izvora energije i siromaštvo.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, prekomerna koncentracija PM čestica, natrijumovih i sumpornih oksida, ugljen-dioksida i drugih opasnih materija u vazduhu godišnje prevremeno odnese 30.000 života na Zapadnom Balkanu.

Iako je čitav Zapadni Balkan „crna tačka“ Evrope kada je reč o kvalitetu vazduha, Srbija je ubedljivo najviše pogođena zagađenjem usled sagorevanja uglja o čemu svedoči 570 smrtnih slučajeva godišnje. Pored termoelektrana, glavni izvori aerozagađenja na Balkanu su industrija, sagorevanje otpada, poljoprivreda, građevinarstvo i transport.

Milena Maglovski

Koliko brzo se turizam oporavlja od koronavirusa

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Proglašenje pandemije koronavirusa uticalo je na sve segmenete naših života. Posledice su svi osetili, od privrede, industrije, do turizma koji je bio jedan od najpogođenijih sektora. Na sreću, prema istraživanjima Eurostata, u 2021. godini turizam počinje da se oporavlja i to nakon ublažavanja određenih ograničenja.

Broj noćenja u zemljama Evropske unije u 2021. godini je iznosio 1,8 milijardi, što je za 27 odsto više u odnosu na 2020. godinu, ali i 37 odsto manje u odnosu na 2019.

Jedno je sigurno turizam je veoma važan sektor za svetsku ekonomiju i stručnjaci očekuju da će se njegov oporavak nastaviti i tokom 2022. godine. Međutim, i dalje postoje rizici, kako zbog rata u Ukrajini, tako i zbog novih sojeva koronavirusa.

Nakon ublažavanja mera, u želji da odmore uz morski vazduh, turisti su gotovo “okupirali” Grčku, Španiju i Hrvatsku. U ovim zemljama broj noćenja je skočio za više od 70 odsto. Kada je reč o posetama Austriji, Letoniji i Slovačkoj, broj noćenja je opao za manje od 18 odsto. To nije zabrinulo analitičate, kako kažu, ovo je pokazatelj da se turizam oporavlja. 

Međutim, kada se broj noćenja turista iz 2021. uporedi sa 2019. godinom, dobijeni podaci pokazuju da su neke zemlje izgubile više od polovine rezervacija. Manje se putovalo u Letoniju, Slovačku, Maltu i Mađarsku.

Dok su Danska i Holandija zemlje koje su najmanje pogođene, imale su pad od 20 odsto kada je reč o noćenjima u turističkom smeštaju.  

“Ove brojke su daleko manje dramatične od onih iz 2020. godine“, naglašeno je u izveštaju Eurostata.

Turizam i radna mesta

Foto-ilustracija: Unsplash (Gorana B)

Prema istraživanju Evropskog parlamenta, više od dva miliona malih i srednjih preduzeća čini turističku industriju Evropske unije. Procenjuje se da ove firme zapošljavaju 12,3 miliona ljudi, ali broj radnika se povećava na 27,3 miliona kada se uzmu u obzir povezani sektori.

Turizam je treći najveći izvozni sektor na svetu, zbog koronavirusa u 2021. godini izgubio je jedan bilion dolara prihoda, procenjuje Svetska turistička organizacija (UNWTO). Stručnjaci iz ove organizacije kažu da će se u 2022. godini turistička industrija postepeno oporavljati, dok se potpuni oporavak ne očekuje pre 2024. godine.

Kada je reč o našoj zemlji, prošla godina je bila uspešna za srpski turizam, u odnosu na 2020. godinu povećan je broj noćenja. U Srbiju su ponovo počeli da dolaze stranci koji su osim Beograda, Novog Sada rado posećivali Kopaonik i Zlatibor. Kada je reč o našim državljanima oni su najviše vremena provodili u banjama i na planinama. 

Prema rečima Tatjane Matić, ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, turizam se u 2021. godini oporavio i da su prognoze za 2022. odlične. Ona je ranije istakla da je u septembru 2021. godine u Srbiji bilo 2,5 miliona turista, zabeleženo je preko 10 miliona noćenja i 1,16 milijardi deviznog priliva.

Generalna skupština Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (UNWTO) proglasila je Mokru Goru za “Najbolje turističko selo”. Ovo jedinstveno mesto u Srbiji svake godine poseti veliki broj turista iz zemlje i sveta, što svako ima uticaj na oporavak turizma.

Milica Radičević

Eko-svest: „Ne“ novim rudnicima uglja u Severnoj Makedoniji

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)
Foto-ilustracija: Unsplash (Gerold Hinzen)

Organizacija Eko-svest iz Severne Makedonije osudila je najave otvaranja novog rudnika lignita u Živojnu, u opštini Novaci.

Ovaj projekat je, kako kažu, neprihvatljiv sa ekološkog, energetskog i ekonomskog aspekta i suprotan je svim strategijama i deklarisanim opredeljenjima države.

“Nakon što je rudnik lignita Živojno uvršten na spisak prijavljenih projekata za Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, prva pretpostavka je bila da se radi o nenamernoj grešci i zaostatku nekih starih planova pre Strategije razvoja energetike do 2040. godine, ali sada direktor državne kompanije AD ESM u izjavi za medije najavljuje da se aktivno radi na otvaranju rudnika i da su preduzeti konkretni koraci 2021. godine’’, saopštila je organizacija Eko-svest.

Dodaju i da je kratko istraživanje pokazalo da je AD ESM nekoliko godina, u periodu pre energetske krize, raspisao više tendera za izradu dokumentacije za otvaranje rudnika. Tender za izradu velikog rudarskog projekta i procenu uticaja na životnu sredinu raspisan je 2019. godine, za geotehnička istraživanja jalovine iz rudnika 2020. godine i 2021. godine za izveštaj o istraživanju.

“Sve se to dešava u periodu kada se razvijaju i usvajaju Strategija razvoja energetike do 2040. godine i Nacionalni energetski i klimatski plan – planski dokumenti koji jasno ukazuju na potrebu za ubrzanom energetskom transformacijom i udaljavanjem od upotrebe fosilnih goriva, što je državu postavilo kao lidera unutar Energetske zajednice u pogledu planova za transformaciju energije”, navode iz organizacije.

Ističu da je “ovakvo ponašanje u energetskom sektoru neprihvatljivo”, bez obzira na to da li je najava otvaranja novog rudnika samostalna inicijativa AD ESM ili u saradnji sa Vladom i Ministarstvom privrede.

„Jedna je stvar investirati u ugalj kako bi se prevazišla višemesečna energetska kriza, ali je sasvim druga stvar potpuno potkopati sve pokušaje energetske i pravedne tranzicije. Otvaranje novog rudnika samo će pogoršati situaciju koja je rezultat tridesetogodišnjeg nesprovođenja planova u energetskom sektoru i kašnjenja u eksploataciji novih obnovljivih izvora energije, poput sunca i vetra“, rekla je Nevena Smilevska iz Eko- svesti.

Izvor: Eko-svest

Saradnja sa Međunarodnom finansijskom korporacijom na razvoju infrastrukture u Srbiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Zymmer)
Foto-ilustracija: Unsplash (G R Mottez)

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović i regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Ari Naim potpisali su Sporazum o saradnji na pripremi projekata javno-privatnog partnerstva (JPP) u oblasti infrastrukture, navodi se u saopštenju Vlade.

Međunarodna finansijska korporacija sarađivaće sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u izradi kvalitetne dokumentacije za javno-privatno partnerstvo u infrastrukturnim projektima, a snosiće i 80 odsto troškova tog posla.

Prema rečima Momirovića, Srbija će istovremeno dobiti IFC kao koncesionog savetnika sa svetskim renomeom, što će dodatno privući velike svetske kompanije u koncesione postupke.

„Naša zemlja će, u saradnji sa IFC-om, dobijati najkvalitetniju koncesionu dokumentaciju za sprovođenje projekata JPP. Prva dva projekta su luke u Prahovu i Bogojevu“, napomenuo je ministar.

Ministar je ocenio da je Aerodrom „Nikola Tesla“, koji ima dobre rezultate uprkos pandemiji, primer dobre koncesije i podsetio na to da je u Srbiji zakonom propisano da se luke razvijaju dodelom lučkih koncesija.

On je ukazao na to da se pomenutim sporazumom postavljaju temelji za puno iskorišćavanje svih transportnih kapaciteta i pozicioniranje Srbije kao važnog saobraćajnog čvorišta.

„Za ispunjenje tog cilja moramo da realizujemo važne projekte razvoja rečnog i vazdušnog saobraćaja, zbog čega je upravo veoma važno potpisivanje pomenutog dokumenta“, rekao je Momirović.

On je ukazao i na to da Srbija polako ulazi u završnu fazu izgradnje osnovne saobraćajne infrastrukture i da se izgradnjom deset auto-puteva i brzih saobraćajnica efikasno povezujemo sa čitavim regionom i EU, ali i unutar same zemlje.

Energetski portal