Svetski dan energetske efikasnosti obeležava se svakog 5. marta od 1998. godine, a nastao je kao inicijativa tokom Prvog međunarodnog skupa o energetskoj efikasnosti. Još tada se nastojalo da se podigne svest o potrebi smanjenja potrošnje energije, a tokom prethodnih godinu dana uvideli smo da ona postaje i neophodnost.
U Srbiji je Zakon o energetskoj i racionalnoj upotrebi energije iz 2021. godine, značajnije doprineo odgovornijem odnosu prema energiji. Postojeća energetska kriza ubrzala je sprovođenje postojećih, ali i donošenje novih mera, kao i realizaciju različitih projekata sa ciljem podizanja svesti i konkretnih akcija.
Kampanja koja je nedavno u našoj zemlji pokrenuta jeste ,,Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju’’, sa ciljem da građanima pruži praktične savete kako bi ostvarili uštedu energije. Još jedna značajna kampanja, koja je završena, jeste ,,Okreni na zeleno’’, a koju su sproveli Ministarstvo rudarstva i energetike i Evropska unija.
Ove, i druge kampanje, potvrđuju povećane napore kako bi se ovom problemu što ozbiljnije pristupilo.
Pročitajte još:
- PODRŠKA ŠVAJCARSKE ZA PROJEKTE U OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI
- ZA UNAPREĐENJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI JAVNIH OBJEKATA U VOJVODINI OBEZBEĐENO 16 MILIONA EVRA
- POTPISAN MEMORANDUM SA USAID-OM O EDUKACIJI U ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI
Gledajući šire, izvan granica naše države, važna odluka bila je promena energetskih oznaka na kućnim uređajima. Mnogi uređaji koji su se do tada nalazili u nekoj od klasa A (A+, A++ ili A+++), sada su prešli u neke od poslednjih kategorija na skali, što ukazuje na to je novim oznakama uvedena i stroža klasifikacija. Iako je za uređaje u boljim klasama potrebno izdvojiti više novca pri kupovini, pokazalo se da su i te kako isplativi, zbog uštede novca koji se ostvari kroz njihovo korišćenje, smanjenjem računa za električnu energiju.
U Srbiji najveće potrošače električne energije upravo čine domaćinstva, zbog čega je prelazak na energetski efikasnije kućne uređaje značajan.
Kao mere energetske efikasnosti, sprovođene su i mnogobrojne subvencije za zamenu prozora, vrata, ali i ugradnju dodatne izolacije na domovima građana.
Međutim, domaćinstva nisu jedina veliki potrošači, zbog čega je pomenuti Zakon predvideo i sistem energetskog menadžmenta, a u okviru toga i obaveznike sistema energetskog menadžmenta. Njih recimo čine javna preduzeća čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru ili u sektoru trgovine i usluga, ako godišnje troše veću količinu energije od one koju Vlada propiše. Ipak, oni nisu jedini obaveznici sistema.
Obaveznici su dužni da prate i analiziraju svoju potrošnju energije i da o tome vode evidenciju, a kao još jedan način kontrole tu su energetski menadžeri, koji takođe prikupljaju i analiziraju podatke o tome na koji način obaveznici koriste energiju. Pore toga, njihove obaveze su da predlažu mere, ali i da preduzimaju druge aktivnosti kako bi se ostvarila energetska efikasnost.
Ovo bi moglo da oda utisak da je urađeno sve što je bilo potrebno, međutim, nove mere, kampanje i projekti i dalje su potrebni kako bi se dostigao dovoljno visok nivo ostvarenja energetske efikasnosti.
Katarina Vuinac
