Projektom modernizacije sistema daljinskog grejanja u Kragujevcu eleminisani sumpor i čađ

02.03.2023

fire-g4e60236dc_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

,,Energetku”, gradsko postrojenje za proizvodnju toplotne energije, obišli su ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, gradonačelnik Nikola Dašić i visoka delegacija Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kao partneri na projektu modernizacije sistema daljinskog grejanja u Kragujevcu, kako bi se uverili u efekte rada novog postrojenja koje kao energent koristi gas.

Prema rečima gradonačelnika, sumpor i PM čestice eliminisani su u potpunosti, a ostali elementi su ispod ekoloških standarda.

Ovo je jako značajan i jedan od najvećih projekata za Kragujevac, rekao je on, a svakako najveći ekološki projekat imajući u vidu da se ovim pitanjem niko nije bavio više od pet decenija.

Pročitajte još:

Značaj projekta potvrdila je i ministarka Vujović. ,,U zamenu kotlova investirano je 15 miliona evra, a čeka nas još sanacija i zatvaranje deponije pepela koja košta tri miliona evra’’, istakla je ministarka.

Kako je ministarka navela, pepela više neće biti i iskoristiće se za izgradnju lokalnih puteva.

,,Prvi za koji će biti korišćen, je put ka Bešnjaji. Ovim projektom u potpunosti smo poštovali cirkularnu ekonomiju i principe zelene agende, što nam je bio jedan od prioriteta’’, poručila je ministarka.

Andreja Ilić direktor Energetike, rekao je da je staro postrojenje, koje je koristilo ugalj kao emergent, godišnje emitovalo 500 tona sumpora, a novim postrojenjem na gas on je u potpunosti eliminisan.

Energetski portal

Počela izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

02.03.2023

field-g3e6705a9c_1920 — Photo-Ilustration: Pixabay (fietzfotos)

Foto-ilustracija: Unsplash (Polina Rytova)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost da je otpočela izrada teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Početak rada na izradi ovog Nacrta iniciralo je uvođenje savremenog softverskog rešenja eAgrar. Novi informacioni sistem eAgrar uvodi se u cilju modernizacije i ubrzanja procesa upisa podataka, obnove registracije i promene podataka u Registru poljoprivrednih gazdinstava, kao i modernizacije i ubrzanja postupka za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji obuhvata podnošenje zahteva, odnosno prijava za korišćenje podsticaja, administrativnu obradu zahteva i prijava, pribavljanje i razmenu potrebnih podataka, kao i odobravanje i isplatu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Takođe, omogući će uštedu vremena kod obrade zahteva usled uvođenja automatske provere formalnih uslova zahteva, kao i elektronske obrade zahteva, zatim brže odobravanje podsticaja i bržu isplatu podsticajnih sredstava, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva, kao i ubrzanje obrade zahteva usled uvezivanja relevantnih baza, registara i drugih službenih evidencija, ukidanje potrebe za štampanjem i arhiviranjem papirne dokumentacije i efikasnije izveštavanje, praćenje statistike podsticaja i veći stepen kontrole.

Pročitajte još:

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poziva predstavnike državnih organa i organizacija, poslovnih udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, poljoprivredna gazdinstva, poljoprivrednike, kao i druge zainteresovane strane da se upoznaju sa tekstom radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i da najkasnije do 8. marta 2023. godine daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Komentari, sugestije i predlozi dostavljaju se Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede putem elektronske pošte na e-mail adresu podsticaji@minpolj.gov.rs

Sve informacije o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju pročitajte ovde.

Energetski portal

Šta donosi revizija zakonodavstva EU o ambalaži i ambalažnom otpadu?

02.03.2023

plastična_flaša_okean — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Foto-ilustracija: Pixabay (Rafael_Neddermeyer)

Kako bi se zaustavilo povećanje ambalažnog otpada, Evropska komisija krajem prošle godine predložila je reviziju zakonodavstva EU o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Predložena revizija ima tri cilja. Sprečavanje stvaranja ambalažnog otpada je prvi cilj i on podrazumeva ograničenje nepotrebnog pakovanja i promovisanje ambalaže za višekratnu upotrebu i dopunjavanje. Drugo, treba da se podstakne da sva ambalaža na tržištu EU može da se reciklira na ekonomski održiv način do 2030. godine. Na kraju, smanjiti potrebe za primarnim prirodnim resursima a povećati upotrebu reciklirane plastike u amabalaži.

Ovakvim pristupom cilj je da se do 2040. ambalažni otpad smanji za 15 odsto, u državama članicama po glavi stanovnika, u odnosu na 2018. godinu. To bi dovelo do ukupnog smanjenja otpada u EU od oko 37 odsto u poređenju sa scenarijem bez promene zakonodavstva, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Pročitajte još:

Kroz reviziju zakonodavstva, Komisija pruža informacije potrošačima i industriji o plastici na biobazi, kompostabilnoj i biorazgradivoj, davajući primere u kojim situacijama je takva plastika zaista ekološki značajna, te kako bi trebalo da bude dizajnirana, odložena i reciklirana.

Kompanije će biti u obavezi da deo njihovih proizvoda bude u ambalaži koja može ponovo da se koristi ili puni. Takođe, biće zabranjeni određeni oblici pakovanja, primera radi ambalaža za jednokratnu upotrebu za voće i povrće, ali i minijaturna pakovanja za šampone i druge minijaturne ambalaže u hotelima.

Ovo su samo neke od mera za smanjenje ambalažnog otpada, a neke mere odnose se i na to da do 2030. godine sva ambalaža može da se reciklira u potpunosti.

Govoreći o reciklaži, postojaće obavezne stope recikliranog sadržaja koji proizvođači moraju da uključe u novu plastičnu ambalažu.

Kako bi bilo olakšano razvrstavanje i dalje upravljanje otpadom, na svakoj ambalaži nalaziće se etikete koje će pružati informaciju o tome od čega je ambalaža napravljena i u koju reciklažnu kantu treba da se odloži, na kojima će takođe biti etikete.

Podaci pokazuju svaki stanovnik Evrope godišnje generiše oko 180 kilograma ambalažnog otpada. Čak 40 odsto plastike i 50 odsto papira koji se koriste u EU namenjeni su za proizvodnju ambalaže i pakovanja. Ambalažni otpad povećao se za više od 20 odsto u poslednjih 10 godina u EU, a predviđa se da će do 2030. porasti za još 19 odsto ukoliko se ne budu preduzele mere.

Energetski portal

Danas se prvi put obeležava Svetski dan morske trave

01.03.2023

benjamin-l-jones-N2LK3ByDabM-unsplash (1) — Foto-ilustracija: Unsplash (Benjamin L. Jones)

Foto-ilustracija: Unsplash (Oleksandr Sushko)

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 22. maja prošle godine, nakon što je Šri Lanka donela rezoluciju kako bi se istakla važnost očuvanja morske trave, proglasila 1. mart za Svetski dan morske trave. Danas se prvi put zvanično obeležava Svetski dan i obeležavaće se svake naredne godine na ovaj dan.

Morska trava ima veoma važnu ulogu u morskom ekosistemu, obezbeđujući stanište i hranu za gotovo 70 odsto morskog biodiverziteta, među kojima su morske kornjače, morske krave, planktoni, školjke pa čak i ajkule. Njena uloga ogleda se i u održavanju kvaliteta morske vode njenim filtriranjem, sprečavajući zakiseljenje mora i tako štiteći najugorženije vrste kao što su koralni grebeni.

Prema podacima, u svetu postoji oko 70 vrsta morske trave, a one pokrivaju oko 300.000 kvadratnih kilometara u preko 150 zemalja.

Pročitajte još:

Njihova uloga značajna je i kada je reč o klimatskim promenama, s obzirom na to da je oko 18 odsto svetskog okeanskog ugljenika uskladišteno u morskoj travi. Prema nekim istraživanjima, ona može da apsorbuje ugljenik i do 35 puta brže od Amazonske prašume.

Takođe, ona dopronosi smanjenju energije talasa, čime smanjuje mogućnost poplava, što je važno za stanovništvo koje živi uz obale.

Koliko je morska trava ugrožena?

Smanjenje količine morske trave beleži se još od 1930. godine, a prema izveštaju Ujedinjenih nacija svake godine nestane oko sedam odsto površine koja je prekrivena morskom travom.

Samo u poslednjih 40 godina, najmanje 35 odsto morske trave je izgubljeno ili degradirano. U odnosu na to, oko 20 odsto vrsta je označeno kao ugroženo ili ranjivo.

Uzrok ovome jeste oticanje zagađene vode u mora i okeane, klimatske promene, zagađenje otpadom, razvoj turizma uz obale, neregulisani ribolov i drugo.

Katarina Vuinac

Počela sa radom rekonstruisana fleš-peć u Topionici bakra u Boru

01.03.2023

topionica-bakra — Foto-ilustracija: Printscreen/Youtube

Foto: Emilija Jovanović-Ministarstvo rudarstva i energetike

Danas je u Boru puštena u rad fleš-peć koja se nalazi u rekonstruisanoj topionici kompanije „Ziđin koper”, što je preduslov za puštanje u rad Topionice bakra, u kojoj će se ubuduće bakarni koncentrat topiti po ekološkim standardima.

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike je podsetila na to da su, kada je pre pet godina kompanija „Ziđin” postala strateški partner Srbije, postavljeni ambiciozni ciljevi i vizija rudarstva kakvo želimo, i dodala da iz godine u godinu svedočimo rezultatima ove saradnje kroz realizaciju investicija, rast izvoza, ali i broja zaposlenih, i poboljšanje uslova rada.

“Sve to je značajno uticalo na kvalitet života građana ovog dela Srbije. Za Ministarstvo i Vladu, ali i za sve stanovnike Bora, posebno je važno da u korak sa povećanjem životnog standarda ide i zaštita životne sredine”, podvukla je ona, navodi se u saopštenju.

Ministarka je naglasila da završetkom radova na toj topionici, ulaganja u životnu sredinu dobijaju pun smisao, jer će, kako je objasnila, pored višestruke koristi za kompaniju, zaposlene, državu, ova topionica doneti ono što građanima Bora nedostaje decenijama – kvalitetniji vazduh i bolje uslove rada.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, ovako veliki projekti nose sa sobom i veliku odgovornost prema lokalnoj zajednici i zadatak države jeste da zajedno sa građanima i rukovodstvom kompanije radi na pronalaženju najbržih i najodrživijih rešenja u interesu zaposlenih, ali i ljudi koji ovde žive generacijama.

Gradonačelnik Bora Aleksandar Milikić rekao je da je dolazak kompanije „Ziđin” omogućio ubrzani razvoj rudarstva, kao i da će kroz primenu najsavremenijih tehnologija i svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine, promeniti pravac razvoja zelenog rudarstva.

Generalni direktor „Ziđin kopera” u Srbiji Đen Siming naveo je da će rekonstruisana topionica umesto mazuta, uglja i drugih visokozagađujućih goriva koristiti čist prirodni gas, tako da koncentracija praškastih materija neće prelaziti pet miligrama po normalnom kubnom metru, što je u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije.

Takođe, kako je dodao, otpadne industrijske vode biće prečišćavane i ponovo korišćene u proizvodnji, a ukupna emisija ugljenika biće smanjena na 0,62 tone po toni proizvedenog katodnog bakra.

On je podsetio i na to da je kompanija 2021. samo u izgradnju sistema za prečišćavanje dimnih gasova investirala 30 miliona dolara, uz napomenu da se postrojenje za odsumporavanje odmah pokazalo kao izuzetno efikasno, te je već te godine emisija sumpor-dioksida smanjena za više od 90 odsto.

Projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje TIR-a trajao je dve i po godine i u njega je investirano 320 miliona dolara, od čega u sisteme za zaštitu životne sredine 100 miliona dolara, precizirao je generalni direktor.

On je podvukao da su, osim nadogradnje fleš-peći na originalni sistem, ostala postrojenja novoizgrađena, a reč je o novoj metalurškoj tehnologiji i opremi koja je vodeća u ovoj industriji.

Energetski portal

Ekološka čitanka

01.03.2023

Ljubav prema pisanju, prirodi i deci, prvo je 2019. godine pretočila u bajku koja nosi naziv „Šum Šume”, a ove jeseni objavljena je njena druga knjiga „Ekološka čitanka”. Pisana je sa željom da je deca ne dožive kao udžbenik, već da budu podstaknuta da tragaju i dalje istražuju. Sadržaj je podeljen na poglavlja o vodi, vazduhu, šumama, zemlji, energiji, ozonskom omotaču, zvuku, životinjama, kako onima u prirodi tako i onima koje su u nevolji, bilo da su napuštene, ili u zoo-vrtovima i cirkusima.

Tekst prate i zanimljivosti iz celog sveta, a da bi još više zainteresovala mališane, Katarina je i poglavljima dala zanimljive nazive kao što su: Vazduh – nije dobro kada ga vidimo, Zvuk – buka nije u modi ili Ozonski omotač – hajde da ga zajedno zakrpimo.

„Knjiga ’Ekološka čitanka’ je prirodan sled onoga što već veoma dugo radim, za šta se borim i u šta verujem. Ona je moj pokušaj da decu informišem, ne da ih edukujem, već da im dam nove ideje, sa željom da onda oni ’nauče’ svoje roditelje i generalno starije, kako bismo zajedno uspeli da zalečimo šta se još može zalečiti na našoj planeti’’, rekla je Katarina.

U FOKUSU:

Knjiga je namenjena osnovcima, ali u njeno prelistavanje upustile su se čak i mlađe generacije. Kako autorka navodi, važno je da roditelji zajedno sa decom čitaju knjigu, kako bi gradivo dodatno približili posebnostima svakog deteta, njihovom uzrastu, znanju, interesovanju i kreativnosti. Čitanku prate i ilustracije, koje mlađoj deci mogu da pomognu u razumevanju teksta i razmišljanju kroz vizuelizaciju. Iako deca u tom uzrastu ne mogu da razumeju svaki podatak napisan u knjizi, Katarina kaže da je važno da se svakodnevno, na različite načine, povezuju sa ekologijom zato što će se tako u njihovoj podsvesti razvijati empatija prema prirodi.

Decu su posebno zainteresovali zadaci koji se nalaze na kraju svakog poglavlja, a koji ih upućuju na to šta oni mogu da učine kako bi doprineli očuvanju planete. Ovaj interaktivni momenat knjige doprinosi tome da deca već u tim godinama razvijaju svest da svaki pojedinac ima svoju ulogu i da borbu za prirodu ne smemo da prepustimo nekom drugom.

„Kada pišem za decu, probudim dete u sebi, koje doduše retko u meni spava, i čini mi se da kada iz „dečijih cipela” stvaram, nije mi teško da im štivo učinim zanimljivim”, rekla je Katarina objašnjavajući kako veoma ozbiljnu temu prilagođava dečijem uzrastu.

Pored ljubavi, zbog odgovornosti koje nosi pisanje ovakvog štiva, potrebno je i stručno znanje, zbog čega su u njegovom stvaranju učestvovali i njeni prijatelji sa znanjem iz oblasti biologije, ekologije, pedagogije, veterine i dečijeg književnog stvaralaštva. Kako bi ekološka priča bila zaokružena, specijalno izdanje čitanke štampano je na recikliranom papiru, i to ne bilo kakvom. Reč je o papiru koji se izrađuje ručnom metodom, prema staroj japanskoj veštini od papira praznih paklica cigareta, u socijalnom preduzeću Naša kuća, koje je osnovano na inicijativu roditelja dece sa smetnjama u razvoju.

Katarina je i studentkinja master studija Fakulteta političkih nauka, na smeru Ekološke politike. Član je ekoloških udruženja za zaštitu reke Rzav i Zvezdarske šume, „Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije’’, kao i neformalnih udruženja „Šljunkara’’ i „Ženska zelena snaga’’. Inicirala je različite akcije i bila učesnik brojnih aktivnosti koje su dovele do odbrane Zvezdarske šume i drugih zelenih površina, ali i jednog vremešnog kestena. Ponosna je i na sve one borbe koje je sa svojim istomišljenicima vodila, a u kojima nisu uspeli, jer su, kako kaže, te borbe još važnije.

„Ekologija i borba za prirodu su moja dugogodišnja svakodnevica. Pored toga što pišem na temu ekologije za decu, predajem deci o pticama i prirodi uopšte, i čini mi se da ne postoji dan u kome nisam posvećena u manjoj ili većoj meri nekoj vrsti borbe za neku zelenu površinu, drvo, reku’’, rekla je Katarina i dodala da se najbolje oseća u šumi, pored reke i sa rukama duboko u zemlji.

Autorka „Ekološke čitanke’’ pozvala je na kraju najmlađe da uvek veruju svom srcu, i da svoje roditelje i sve nas starije povedu u bolje sutra u kome će naša planeta zahvaljujući baš njima biti zaštićena i spokojna.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Javni pozivi za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede za 2023. godinu

01.03.2023

traktor_obrada_zemlje — Foto-ilustracija: Unsplash (Dietmar Reichle)

Sekretarijat za poljoprivredu objavio je pet javnih poziva za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede za 2023. godinu.

Izdvojena sredstva, koje je Grad Beograd obezbedio, za ove namene za 2023. godinu su bespovratna i namenska, a ukupno iznose više od 450 miliona dinara, saopšteno je iz Sekretarijata za poljoprivredu.

Kako se navodi u saopštenju, sredstva namenjena za nabavku nove poljoprivredne priključne mašine dodeljuju se u maksimalnom iznosu do 80 odsto od cene prihvatljivih troškova nabavke poljoprivredne priključne mašine. Maksimalni iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od 500.000 dinara po korisniku. Za ovu namenu opredeljena su bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 120.600.500 dinara.

Pročitajte još:

Takođe, bespovratna su i podsticajna sredstva za nabavku nove opreme za pčelarstvo, a maksimalni iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od 120.000 dinara po korisniku. Za ovu namenu opredeljena su sredstva u iznosu od 45.000.000 dinara, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Govoreći o sredstvima u oblasti stočarstva i prerade mleka na gazdinstvu na teritoriji grada Beograda za 2023. godinu, ona su namenjena za nabavku junica, ovaca i koza, opreme za stočarstvo, kao i opreme za preradu mleka na gazdinstvu. Za ovu namenu opredeljena su bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 65.000.000 dinara.

Podsticajna sredstva u oblasti voćarstva, povrtarstva i ratarstva na teritoriji grada Beograda za 2023. godinu iznose 70.000.000 dinara. Za nabavku traktora, Grad je izdvojio bespovratna finansijska sredstva u iznosu od 150.000.000 dinara, dok maksimalni iznos podsticajnih sredstava ne može biti veći od 1.000.000 dinara po korisniku.

Energetski portal

Raste interes švedskih kompanija za ulaganje u energetski sektor Srbije

01.03.2023

vetroelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Reaubourg)

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović sastala se sa ambasadorkom Kraljevine Švedske u Srbiji Anikom Ben David. Prenela joj je da je u toku finalizacija rada na Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu koji će definisati scenarije na osnovu kojih će se utvrditi novi ciljevi u obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i emisiji gasova sa efektom staklene baše.

Ministarka Đedović je podsetila da je završena javna rasprava o izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje treba da omoguće prve aukcije za vetroelektrane.

,,U realizaciji našeg cilja, smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva, prirodni gas vidimo kao tranzicioni energent. Zbog toga je izuzetno važan završetak radova na interkonekciji sa Bugarskom i nastavak ulaganja u unutrašnju gasnu infrastrukturu. Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, namera je da kroz trogodišnji plan aukcija dobijemo preko 400 novih megavata iz solarnih i vetroelektrana“, navela je Đedović.

Pročitajte još:

Ambasadorka Ben David je naglasila da je energetika postala bezbednosno pitanje i da se Švedska, kao i Srbija, suočava sa izazovima kada je u pitanju diverzifikacija. Ukazala je i na rastući interes švedskih kompanija za ulaganje u energetski sektor Srbije.

,,Zelena agenda je prioritet švedskog predsedavanja Evropskoj uniji, a Švedska kao lider u zelenoj tranziciji može doprineti ubrzanju procesa dekarbonizacije u Srbiji. Takođe, kao zemlja sa višedecenijskim iskustvom upravljanja kritičnim mineralnim sirovinama, otvoreni smo za saradnju u ovoj oblasti”, rekla je Anika Ben David.

Izvor: RTS

Potpisana prva tranša granta EU za brzu prugu Beograd–Niš

28.02.2023

železnica_pruga — Foto-ilustracija: Pixabay

Sporazum o prvoj tranši investicionog granta za izgradnju brze pruge Beograd–Niš potpisali su danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Goran Vesić i šef regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Alesandro Bragonzi.

Ovaj sporazum podrazumeva grant u ukupnom iznosu od 598 miliona evra, od čega je do sada odobreno 265 miliona, u okviru finansijskog paketa za železnički Koridor 10, a potpisan je u vozu, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i komesara Evropske unije za proširenje i susedsku politiku Olivera Varheljija.

Dokument se odnosi na gradnju deonice Stalać–Đunis, na trećoj etapi buduće brze pruge, koja će se prva raditi, jer je za tu deonicu idejni projekat već završen i odobren.

Pročitajte još:

Predsednik je, na zajedničkoj konferenciji za medije sa Varheijem nakon potpisivanja sporazuma u železničkoj stanici Beograd centar u Prokopu, naglasio da je reč o ogromnoj pomoći EU za jedan od najvećih projekata ikada u koje je Srbija ušla.

,,Projekat je vredan 2,775 milijardi evra, od čega nam EU poklanja 610 miliona evra, iz budžeta Srbije izdvaja se 525 miliona evra, a ostatak će po najpovoljnijim kamatama biti finansiran od strane EIB i EBRD-a’’, objasnio je predsednik Vučić.

Prema rečima predsednika, Niš će ovom brzom prugom biti spojen sa Beogradom, ali i sa Istanbulom, Solunom, Atinom, iskazavši zahvalnost Evropskoj uniji na pomoći.

Komesar Varhelji istakao je da ovaj projekat može da promeni realnost za građane Srbije i celokupnog regiona, jer treba da donese nova radna mesta, ulaganja na jugu Srbije.

Brza pruga Beograd–Niš biće duga 230 kilometara, a završetak radova se očekuje 2029. godine. Izgradnja će se odvijati u tri etape, i to Beograd–Velika Plana, Velika Plana–Paraćin i Paraćin–Niš.

Energetski portal

EKSPLOZIJE SEVERNOG TOKA DOVELE DO “EKOLOŠKE KATASTROFE”: Još se ne zna koliko su dalekosežne posledice

28.02.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Prema nedavnoj studiji Research Skuare, eksplozije u septembru 2022. raznele su gasovode “Severni tok”, koji su išli od Rusije do Nemačke na dnu Baltičkog mora i izazvale ekološku katastrofu dovodeći lokalne i ugrožene vrste u opasnost.

Sabotaže i eksplozije koje su uništile gasovode “Severnog toka” nisu samo pokvarile odnose između Rusije i Zapada, već su pokrenule i lančanu reakciju u morskoj sredini koja rizikuje da ugrožene vrste poput bakalara i raznih pliskavica konačno potisnu preko ivice, navodi se u studiji.

„To je duboko zabrinjavajuće za Baltičko more jer izveštaj pokazuje da eksplozija pogoršava stanje morskog područja koje je već u duboko ozbiljnom i kritičnom stanju”, rekla je za DR Vesti Maria Reumert Gjerding, predsednica Danskog društva za zaštitu prirode.

Bo Øksnebjerg, generalni sekretar Svetskog fonda za divlje životinje, deli ovo mišljenje.

„Imamo još jedan klin u kovčegu Baltika. Izveštaj pokazuje da je načinjena velika šteta i da je mnogo toksičnih materija došlo u vodeni stub”, rekao je on.

Eksplozije i mlazevi vode koji su usledili, uzburkali su preko 250.000 tona kontaminiranog morskog dna sa otrovnim materijama.

To uključuje TBT, supstancu koja uništava reproduktivni kapacitet riba, kaže Hans Sanderson, viši istraživač na Odeljenju za nauke o životnoj sredini na Univerzitetu Arhus, vođa tima istraživača. Problem je u tome što se morsko okruženje Baltičkog mora već bori da preživi.

Pročitajte još:

Prema izveštaju, eksplozije su povećale zagađenje u Bornholmskoj dubini, gde se gnezdi bakalar i najsevernija eksplozija dogodila se 40 kilometara od obala u švedskim vodama gde se gnezde ugrožene pliskavice.

Same eksplozije su možda ubile ili uništile sluh ugroženih malih kitova koji su se nalazili u blizini. U izveštaju je zaključeno da je njihova populacija tek preko preko 500 i toliko ugrožena da bi gubitak čak i jedne ženke mogao imati velike posledice.

Ozbiljno je ako se ispostavi da curenje “Severnog toka” ima velike posledice po našu životnu sredinu. Na prvi pogled se čini da su efekti lokalni, ali Baltičko more je već pod velikim pritiskom, zbog čega smo, naravno, veoma svesni posledica”, rekao je danski ministar za životnu sredinu Magnus Heunike za DR Vesti.

„Takođe kontinuirano pratimo i delimo informacije sa našim susednim zemljama oko Baltičkog mora, tako da imamo opštu sliku o posledicama i možemo da ih pratimo po potrebi”, dodao je Heunicke.

Istrage su još u toku

Još nije jasno ko stoji iza eksplozije cevovoda. U pismu upućenom Savetu bezbednosti UN, Švedska, Danska i Nemačka su navele da su njihove istrage u toku i da tek treba da budu završene bez davanja određenog vremenskog okvira za završetak.

Oni su priznali da je uticaj na životnu sredinu bio „značajan i zabrinjavajući”, preneo je Rojters.

Prvobitno optužena da je odgovorna za napad, Moskva je negirala bilo kakvu umešanost u slučaj i zatražila, uz podršku Kine „nezavisnu” istragu.

Ranije ovog meseca, Vašington je takođe opovrgao post na blogu američkog istraživačkog novinara Simora Herša, u kojem se navodi da iza sabotaže stoje SAD kao „potpuno lažan”.

Izvor: EURACTIV

Ministarstvo pozvalo proizvođače hleba da konkurišu za subvencionisano brašno Robnih rezervi

28.02.2023

pecivo_hleb_pekara — Foto-ilustracija: Unsplash (Ronaldo de Oliveira)

Ministarstvo trgovine Srbije pozvalo je registrovane proizvođače hleba da se do 5. marta prijave za kupovinu brašna Tip-500 po subvencionisanim cenama iz robnih rezervi.

Interventna prodaja brašna obaviće se na osnovu Uredbe vlade Srbije o proizvodnji i prometu hleba od brašna Tip-500, navedeno je na sajtu ministarstva.

Pravo na nabavku ovog brašna imaju svi proizvođači hleba na teritoriji Srbije koji su u momentu donošenja uredbe bili registrovani za tu delatnost.

Pročitajte još:

Kvote subvencionisanog brašna, po ceni od 33 dinara za kilogram, biće određivane proizvođačima hleba po njihovoj dosadašnjoj proizvodnji hleba od brašna Tip-500, po maksimalnoj proizvođačkoj ceni od 45,88 dinara po vekni, od 1. novembra 2022. do 31. januara ove godine i nameravanoj proizvodnji po toj istoj ceni ili po drugoj ceni koju odredi vlada Srbije, dalje se navodi.

Energetski portal

Od danas ponovo konkurs za kupovinu kuća na selu – koji su uslovi i ko može do dodatnih 10.000 evra

28.02.2023

selo-village — Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Vlada Srbije nastavlja podsticaje za oživljavanje sela. Opredeljeno je još 500 miliona dinara za kupovinu praznih seoskih kuća za mlade. Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da je konkurs otvoren od danas. Objasnio je i ko sve može da konkuriše. Naveo je i da će imati mogućnost da se prijave za 10.000 evra pomoći za pokretanje sopstvenog posla.

Ministar Krobabić ističe da su uslovi konkursa ostali isti.

,,Uslov za prijavu je da su mlađi od 45 godina, državljani Srbije ne u kraćem periodu od tri godine, da nemaju već imovinu – stanove ili kuće, ali mogu da imaju poljoprivredno zemljište”, navodi Krkobabić.

Objašnjava da se taj uslov da mogu da imaju poljoprivredno zemljište tiče mladih poljoprivrednika koji žive u zajedničkim domaćinstvima i to im je šansa da se osamostale.

Navodi da mogu da konkurišu i oni koji su u braku i oni koji nisu.

Dodaje i da su u prethodnom periodu porodice useljene 1.631 kuću u 119 lokalnih samouprava.

Na pitanje šta će se desiti ako bude više prijavljenih nego što je planiranim budžetom predviđeno, Krkobabić kaže da je stav državnog rukovodstva da koliko god da bude zahteva toliko će biti izdvajanja sredstava.

,,Ovo je specifično, ovde nema rang-lista, nema čekanja. Kako ko podnese zahtev, ako ispunjava uslove, sukcesivno dobija do utroška sredstava, a onda ćemo ići sa rebalansom novih sredstava”, objašnjava Krkobabić.

Pročitajte još:

,,Posebnu pažnju posvetićemo brdsko-planinskim i rubnim područjima”

Najjeftinija kuća do sada je koštala oko 400.000 dinara, a najskuplja oko 1,2 miliona. Ističe da od mladih ljudi koji se prijavljuju zavisi koliko će sredstava dobiti, jer oni sami pronalaze kuću.

,,Njima je na volju, ono što oni pronađu, ako ispunjava uslove, mi odobravamo sredstva”, naglašava Krkobabić.

Najveće interesovanje je za Banatski okrug i za sela u okolini Pirota, a ministar kaže da će posebnu pažnju posvetiti brdsko-planinskim i rubnim područjima.

,,Tu ćemo gledati određenim podsticajnim merama da stimulišemo mlade ljude. Da budemo realni, možemo da se udaramo u grudi koliko hoćemo, država Srbija se brani naseljavanjem praznih kuća i rađanjem novih ljudi. To je jedina prava odbrana”, poručuje Krkobabić.

Ističe da je među prijavljenima 20 odsto onih koji se odluče da iz gradova odu u selo.

,,Uglavnom je to napuštanje zajedničkih domaćinstava kod mladih poljoprivrednika, tri generacije su pod istim krovom, mladić ili devojka se osamostaljuju, nalaze kuću u susedstvu, nastavljaju da rade na porodičnom gazdinstvu i kada ih pitate oni kažu konačno smo stali na svoje noge i to je osnovni motiv”, objašnjava ministar.

Ko ima pravo na 10.000 evra za pokretanje sopstvenog posla

Od početka juna trebalo bi da im bude na raspolaganju i 10.000 evra za pokretanje sopstvenog posla na sopstvenom imanju, a Krkobabić kaže da tu očekuje prijave za najrazličitija zanimanja i kao primer naveo da u Crnoj Travi nema stomatologa.

,,Stari zanati, novi zanati, recimo servis za popravku poljoprivrednih mašina koji će da opsluži više sela. Dakle, sve ono što ti mladi ljudi konstatuju da tom selu nedostaje – prodavnica, bilo šta. Ne traba mi odavde da im crtamo, oni znaju šta je to što nedostaje tom selu, šta može da bude održivo i za šta su školovani i vešti”, navodi Krkobabić.

Ukazuje da u brdsko-planinskim i rubnim područjima razmišljaju i da povećaju taj iznos.

Pored toga, dodao je, pravo na tih 10.000 evra imaju i oni koji su dobili kuću na selu, ali i drugi mladi ljudi koji tamo već žive.

,,Dobro neka vide šta našim seljanima nedostaje – da li prodavnica, da li apoteka, bilo šta od toga, da konkurišu, daćemo novac, ali ne gotov novac nego za kupovinu opreme i pokretanje tog posla”, rekao je ministar.

Na pitanje da li je optimista i može li srpsko selo da doživi da u njega dolaze i mladi iz grada, Krkobabić kaže da su teška vremena i da je važno imati krov nad glavom.

,,Teška su vremena, izazovna, izuzetno je bitno da neko ima svoju kuću, svoj krov nad glavom, svoju okućnicu, 21. vek menja stvari. Ja očekujem da će interesovanje biti veliko, ono već jeste veliko, i da će mladi, hrabri ljudi rešiti da ne ostave ovu zemlju sa praznim kućama”, zaključio je Krkobabić.

Izvor: RTS

Investicije EIB Global na Zapadnom Balkanu dostigle su 824 miliona evra u 2022. godini

27.02.2023

Banka EU je 2022. godine preko svog ogranka namenjenog aktivnostima izvan Evropske unije – EIB Global investirala 824 miliona evra širom Zapadnog Balkana u cilju ubrzanja održive povezanosti, zaštite životne sredine, zelene tranzicije, digitalizacije i rasta privatnog sektora. Ovi projekti su doprineli realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za region, kao i inicijative Global Gateway. Pored toga, Banka je mobilisala 11,2 miliona evra bespovratnih sredstava kako bi pokrenula održive projekte urbanog razvoja, energetske efikasnosti i obnovljive energije. Najveći deo novih investicija odnosi se na održivi, bezbedan i efikasan transport – projekte železničkog i vodnog saobraćaja, koji u ukupnom prošlogodišnjem kreditiranju učestvuju sa 75 odsto, nakon čega slede investicije u mala i srednja preduzeća (MSP), zaštitu životne sredine i digitalizaciju.

Kao jedan od vodećih aktera Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), EIB Global nastavio je da realizuje investicije u partnerstvu sa Evropskom komisijom, međunarodnim finansijskim institutucijama i partnerima sa Zapadnog Balkana. Ovaj pristup u okviru Tima Evrope omogućava maksimalno iskorišćenje finansijskih sredstava koji su dostupni za neophodne investicije. Banka EU je razvila i inovativne finansijske instrumente, uključujući kombinovanje kredita, garancija, savetodavnih usluga i bespovratnih sredstava, u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj plus (EFSD+), da bi podržala investicije opština, proizvođača električne energije, MSP i loklanih banaka u energetiku, povezanost i digitalni sektor.

„Uticaj našeg finansiranja u regionu odražava posvećenost i istrajnost Grupacije EIB u podršci Zapadnom Balkanu koja traje već više od 45 godina. U proteklih nekoliko godina, Evropa se suočavala sa međusobno isprepletenim krizama koje su prouzrokovale velike društveno-ekonomske poremećaje. Istovremeno, one su ubrzale zelenu i digitalnu tranziciju. Usled toga je EIB postao instrument kontraciklične ekonomske politike u okviru inicijative Tim Evropa, kako bi pomogao lokalnim privredama da se brže oporave i prilagode infrastrukturu u cilju rešavanja kritičnih izazova koji su pred nama”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsednica EIB zadužena za Zapadni Balkan.

EIB Global je od 2020. godine investirao 2,5 milijardi evra na Zapadnom Balkanu, pružajući direktnu i konkretnu podršku zemljama, pomažući dugoročni prelazak na klimatski neutralnu, energetski bezbednu i inkluzivnu privredu, uz istovremeno rešavanje hitnih posledica krize.

„Sada planiramo da povećamo svoje učešće u energetskom sektoru, tako što ćemo dati doprinos paketu energetske podrške EU vrednom milijardu evra usvojenom u decembru 2022. godine, projektima obnovljive energije, izgradnje i modernizacije energetske mreže i skladišnih objekata”, istakla je potpredsednica Pavlova.

Pokretanje projekata sa povoljnim uticajem na klimu i projekata urbanog razvoja

Kao klimatska banka EU, preko 80 odsto od ugovorenih 824 miliona evra u 2022. godini opredelili smo za ekološki održive projekte i time direktno doprineli klimatskim merama. Između ostalog, sredstva kredita omogućiće izgradnju železničke deonice Beograd–Niš na Koridoru X u Srbiji, obnovu kosovskog dela evropskog železničkog koridora 10 i dalja unapređenja luka i infrastrukture vodnih puteva duž reka Save i Dunava. U Severnoj Makedoniji EIB Global će obezbediti finansiranje infrastrukture za vodosnabdevanje, otpadne vode i zaštitu od poplava u 80 opština. Kako bi se ubrzala digitalizacija, dodatna sredstva su dodeljena za projekat „Povezane škole” u Srbiji.

Pročitajte još:

Pored finansiranja, Banka je obezbedila 11,2 miliona evra bespovratnih sredstava za pripremu i sprovođenje novih projekata. Tehnička pomoć EIB Global će u Bosni i Hercegovini omogućiti izgradnju vetroelektrane snage 50 MW u regionu Travnika, ubrzavajući prelazak na obnovljive i sigurne energetske resurse. U Albaniji Banka radi na projektu socijalnog stanovanja u glavnom gradu te zemlje, kao i na izradi investicionih planova za oblasti Skadar i Lješ, u cilju pomoći boljoj povezanosti, unapređenju kvaliteta životne sredine i turističke ponude. Na Kosovu* EIB Global pomaže u unapređenju infrastrukture i standarda visokog obrazovanja.

„U okviru Tima Evropa, EIB Global podržava region u rešavanju pitanja urbanog razvoja i infrastrukturnih potreba na finansijski održiv, socijalno inkluzivan i energetski efikasan način. Ta bespovratna sredstva su dodatni dokaz naše posvećenosti jačanju energetski sigurnog i klimatski neutralnog razvoja Zapadnog Balkana, njegovom usklađivanju sa standardima EU i borbi protiv klimatskih promena”, izjavila je potpredsednica EIB Liljana Pavlova.

Ključni partner malih preduzeća u regionu

Doprinos oporavku privatnog sektora, njegovom rastu, otvaranju novih radnih mesta i dekarbonizaciji takođe su bili u fokusu Grupacije EIB tokom prošle godine. U saradnji sa nacionalnim razvojnim institucijama i poslovnim bankama, Banka je obezbedila 150 miliona evra u obliku kreditnih linija za MSP kako bi im pomogla da održe likvidnost i realizuju investicione planove, tokom transformacije na klimatski neutralniji, inkluzivni i digitalni model.

Ove godine je zvanično pokrenuta kreditna linija sa društvenim uticajem koja podstiče žensko preduzetništvo i inkluzivne mogućnosti zapošljavanja širom regiona. Sredstva iz ovog zajma namenjena su preduzećima koja planiraju da dugoročno zaposle ljudi iz osetljivih društvenih grupa. Kao odgovor na aktuelnu energetsku krizu, EIB Global je razvio i namensku kreditnu liniju za projekte u oblasti klime i energetske efikasnosti.

Konačno, Evropski investicioni fond, kao deo Grupacije EIB, pokrenuo je Garantnu liniju za otpornost MSP u okviru WBEDIF programa, finansiranu sa 60 miliona evra, kako bi se omogućio pristup finansiranju pod povoljnim uslovima za oko 4.000 malih preduzeća u regionu. Očekuje se da će ta garancija pokrenuti portfolio u vrednosti oko sedam puta većoj od dodeljenih sredstava – oko 400 miliona evra, i pružiti znatnu podršku lokalnim firmama u pristupu kreditima, povećanju njihove otpornosti i jačanju kapaciteta, uz istovremeni napredak ka niskougljeničnoj privredi.

Izvor: EIB

1...342343344...1,673 Page 343 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM