Dodeljene koncesije za izgradnju četiri solarne elektrane ukupne snage od 2.400 kW

10.03.2023

solar-solarna-elektrana — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Na području opštine Fojnica biće izgrađene četiri solarne elektrane. Koncesije o izgradnji potpisali su ministar privrede Unsko-sanskog kantona Nisvet Hrnjić i Amir Školjić, zastupnik preduzeća Eko-energy iz Tešnja i direktor preduzeća Saračević Osmo Saračević.

Prema planu biće izgrađeno Eko-Energy jedan i dva, i Saračević jedan i dva ukupne snage od 2.400 kW, ili četiri po 600 kW, navodi se na Fejsbuk stranici ovog Ministarstva.

Koncesija se daje na period od 30 godina, a rok za izgradnju fotonaponskih elektrana je 30 meseci od dobijanja pravosnažne urbanističke saglasnosti.

Pročitajte još:

Kako se dalje navodi realizacija ovih projekata predstavlja nastavak niz projekata u oblasti izdavanja koncesija iz oblasti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Do sada su izdate koncesije za solarne elektrane, vetropark “Vlašić”, mini hidroelektrane, nakon realizacije ovih projekata Kanton je na dobrom putu da postane energetski nezavistan.

Energetski portal

U niškom Fondu za zaštitu životne sredine duplo manje para za kvalitet vazduha

10.03.2023

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Budžetski Fond za zaštitu životne sredine u Nišu za ovu godinu je oko 43 miliona dinara, što je skoro pet miliona manje nego što je bilo u toj kasi prošle godine. Manje je para za praćenje kvaliteta vazduha, za šta je prošle godine bilo odobreno 5,6 miliona dinara, dok je sada taj iznos i više od duplo manji i opredeljeno je svega 2,4 miliona za merenje zagađenja, izveštavanje i mere za njegovo unapređenje. Ipak, iznos za dezinsekciju je ostao 20 miliona dinara, dok će uz elaborat biti i veći za 600.000 dinara.

Gradsko veće Niša je nedavno usvojilo Program korišćenja sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2023. godinu, za koji kažu da su dobili saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

Tim programom planirano je 43.060.000 dinara za programe koji treba da utiču na zaštitu životne sredine u Nišu ove godine, dok je 2022. bilo odobreno za takve projekte ukupno 47.800.000 dinara.

Iako građani prvo na šta pomisle kada je reč o zaštiti životne sredine u Nišu zbog ozbiljnosti problema koji godinama traje, posebno tokom zime, jeste zagađenje vazduha, iz gradske kase je ove godine planirano i više nego duplo manje para za kontrolu i zaštitu vazduha. U programu nema objašnjenja nadležnih za ovakvu odluku.

Praćenje kvaliteta vazduha na teritoriji grada Niša – Praćenje će biti realizovano u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Niša u 2023. godini – Merenje koncentracije zagađujućih materija u ambijentalnom vazduhuna u Lokalnoj mreži, izveštavanje, koncipiranje mera za unapređenje kvaliteta vazduha i praćenje efekata preduzetih mera. Finansijska sredstva potrebna za realizaciju predviđene aktivnosti – 2.400.000,00 dinara / Iznos odobrenih sredstava za ovu aktivnost u prethodnoj godini – 5.600.000,00 dinara – piše u odluci.

I za praćenje alergenog polena, koje je u domenu zaštite vazduha, takođe je umesto 400.000, sada planirano 240.000 dinara.

Pročitajte još:

Za dezinsekciju najviše para, budžet za to povećan

Osim što je ukupan iznos Fonda za zaštitu životne sredine u Nišu smanjen za 4.740.000 dinara, za šta takođe nema obrazloženja Gradskog veća, prema dostupnoj tabeli najviše para će, kao i prošle godine, biti potrošeno za dezinsekciju.

Dezinsekcija će biti realizovana u skladu sa Programom sprovođenja mera smanjenja populacije štetnih insekata i organizama merama dezinsekcije na javnim površinama na teritoriji grada Niša. Preventivno delovanje radi suzbijanja pojave zaraznih bolesti stanovništva smanjenjem populacije insekata kao prenosioca uzročnika zaraznih bolesti. Finansijska sredstva potrebna za realizaciju predviđene aktivnosti – 20.000.000,00 dinara – piše u dokumentu.

Dok je budžet opredeljen za zaštitu vazduha smanjen, za dezinsekciju koja će i ove godine građane koštati 20 miliona dinara, nadležni su uz druge projekte dodatno povećali ovu stavku.

Planiran je i nadzor nad sprovođenjem dezinsekcije, monitoring komaraca i krpelja i za te poslove dodatnih 1.800.000 dinara.

Monitoring bi obuhvatio determinaciju vrsta, njihovu zaraženost, i evaluaciju, stanje brojnosti pre i nakon dezinsekcije. Obezbeđivanje nadzora na terenu radi kontrole realizacije svih aktivnosti dezinsekcije. Utvrđivanje prisustva zaraženik komaraca i krpelja, kao i kvalitet sprovedene dezinsekcije – navode u obrazloženju.

Ono što prošle godine nije bilo u programu je izrada elaborata o dezinsekciji, čiji je cilj da se dobije plan i način dezinsekcije Niša, a 600.000 dinara su nadležni za to namenili i time uvećali ovaj deo Fonda, pa će za dezinsekciju skoro polovina ukupnog iznosa biti potrošena.

500.000 manje za upravljanje otpadom, isto novca za ozelenjavanje

Upravljanje otpadom je takođe u planu, ali je i za to iznos smanjen – za čišćenje i saniranje javnih površina na teritoriji Niša dostupno je tri miliona, što je 500.000 dinara manje nego 2022. godine.

Aktivnost će biti realizovana u skladu sa Programom čišćenja i saniranja javnih površina na teritoriji grada Niša, što uključuje uklanjanje divljih deponija i sanaciju degradiranih javnih površina, kao i sakupljanje i uklanjanje rasutog otpada – navode u odluci.

U ovoj kasi ostalo je isto para, devet miliona dinara, za očuvanje i unapređenje zelenila na javnim površinama u Nišu, kao i za održavanje zaštićenih stabala, 300.000 dinara i tri miliona dinara za ozelenjavanje dvorišta školskih i predškolskih ustanova.

Za kontrolu i zaštitu zemljišta umesto 600.000 biće 240.000 dinara, a smanjen je i iznos koji se daje za kontrolu i zaštitu od buke – od 500.000 na 240.000 dinara, a toliko je opredeljeno i za kontrolu i zaštitu od nejonizujućeg zračenja, umesto prošlogodišnjih 600.000 dinara. Kontrola i zaštita površinskih i podzemnih voda će prema planu koštati 1,4 miliona dinara, 200.000 više nego prošle godine.

U Fondu je za informisanje, edukaciju, promociju i popularizaciju zaštite životne sredine ostalo isto novca kao i ranije, 100.000 dinara.

Izvor: Južne vesti

Zrenjanin važan ekonomski pokretač razvoja Banatskog regiona

09.03.2023

Begej_Zrenjanin — Foto: Wikipedia/Alexzr88

Zrenjanin je centar Banatskog regiona i važan ekonomski pokretač njegovog budućeg razvoja, rekao je tokom posete ovom gradu ministar bez portfelja Edin Đerlek, koji je zadužen za ravnomerni regionalni razvoj Edin Đerlek.

Ministar Đerlek je tom prilikom pohvalio saradnju Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj – Banat sa Gradskom upravom, dodavši da je bavljenje regionalnim razvojem na više nivoa i kroz intenzivnu međuresornu saradnju, objedinjavanjem svih potencijala opština, gradova, okruga i regiona, jedini način da se postignu dugoročni rezultati.

,,Projekati poput „pametnih zgrada”, izgrađenih po najsavremenijim standardima, kao što je zgrada Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj – Banat, u kojoj se danas nalazimo, svakako su projekti budućnosti i dobar primer i za sve druge opštine”, ocenio je ministar.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, ovakvi projekti prate ideju strategije regionalnog razvoja, koja će odgovoriti na izazove zelene tranzicije u Srbiji.

Objekat je primer dobre prakse prekogranične saradnje u okviru IPA projekta Srbija–Rumunija, koja daje pozitivne i dugoročne rezultate, objasnili su predstavnici Centra.

Takođe, kako su naveli, u partnerstvu sa devet institucija i uz finansijsku podršku IPA programa EU i Austrijske razvojne agencije, realizovan je i projekat „Obrazovanjem do lakšeg zapošljavanja”, kako bi se poboljšala mogućnost zapošljavanja i prilagodljivost radnog kadra, a veštine i znanja uskladili sa potrebama tržišta rada.

Predstavnici Centra su, govoreći o saradnji na međunarodnom nivou, predstavili su i projekat „DanuP-2-Gas” – inovativni model za pokretanje energetske sigurnosti i raznovrsnosti u Dunavskom regionu, realizovan u saradnji sa 14 partnera iz deset zemalja tog regiona.

Ministar Đerlek je pohvalio izuzetne rezultate ovog Regionalnog centra i energiju koju njegovi predstavnici ulažu u razvoj opština i gradova u Banatskom regionu.

Energetski portal

Slab odziv za solarne panele, ugradnje nema do jeseni

09.03.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (MariaGodfrida)

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) u junu prošle godine ambiciozno je krenula sa idejom da do 2024. godine na krovove 50.000 domaćinstava u Srpskoj postavi solarne panele i građanima omogući da po povoljnim uslovima proizvode struju za svoje potrebe.

Međutim, odziv na poziv za program energetske održivosti koji je objavljen u junu prošle godine bio je jako skroman, a broj prijavljenih i dalje je ispod 5.000.

Oni koji su se prijavili do danas nisu dobili nikakvu povratnu informaciju. O tome svedoči banjalučanin Danijel Bojić koji je među prvima aplicirao.

„Službenica ‘Elektrokrajine’ je uzela detaljne podatke o mojoj kući, nagibu krova i njegovoj orjentaciji, čak me je pitala i da li je na krovu lim ili crep. Dobio sam potvrdu o prijemu zahteva na kojem piše da imam 48 bodova. Kazala mi je da će mi se neko uskoro javiti, ali od tada nikakvih poziva nije bilo“, priča Bojić.

Kaže da je tom prilikom na uvid dao i građevinsku dozvolu, kućnu listu, potvrdu o primanjima o domaćinstvu te svu ostalu dokumentaciju predviđenu javnim pozivom za čije je prikupljanje potrošio dosta slobodnog vremena.

„Iskreno, očekivao sam se da će sve ići puno brže. Struja je značajno poskupela tako da je prilika za postavljanje panela bila idealna“, zaključio je Bojić.

Pročitajte još:

Inače, kada su shvatili da se malo ljudi prijavljuje, u ERS-u su spustili kriterijume.

„Odlučili smo da svi zahtevi koji ispunjavaju osnovne tehničke uslove budu prihvaćeni. Međutim, odziv je veoma loš, čekamo da se prijavi makar 5.000 ljudi pa da krenemo u realizaciju projekta“, kaže za CAPITAL direktor preduzeća Luka Petrović.

Prema njegovim rečima, svi koji su podneli zahtev u maju mogu očekivati da ih neko iz službe ERS-a poseti kako bi se proverile i tehničke mogućnosti za postavljanje panela.

„Po mojoj proceni realizacija projekta bi mogla početi tek na jesen“, rekao je Petrović.

Podsećamo, ERS se obavezao da će finansirati izgradnju i puštanje u rad elektrana, koje će domaćinstva otplaćivati u ratama. Krajni kupac će svoju elektranu plaćati u jednakim mesečnim ratama u visini prosečne mesečne potrošnje umanjene za 10 odsto.

Nakon što je isplati, ostatak njenog radnog veka imaće besplatnu struju.

U slučaju da elektrana manje proizvodi struje nego što je to potrebno domaćinstvu, vlasnik objekta uvek može kupovati struju po važećim cenama koje je zaključio sa snabdevačem.

U slučaju da se pojavi višak, on će se isporučivati u elektromrežu, a razlika između utrošenog i proizvedenog će se obračunavati na kraju godine.

Ekonomista iz Centra za održivu energetsku tranziciju – RESET, Damir Miljević ocenjuje da je od samog početka plan bio previše ambiciozan, ne samo za ERS nego i za veće zemlje i elektrosisteme.

Dodaje da se na promociji i edukaciji stanovništva jako malo radilo.

„Očigledno je da se za jedan ovakav koncept mora uraditi više na promociji, ne da se samo ponude paneli domaćinstvima, nego treba uopšteno pojasniti koncept energetske tranzicije i toga šta nudi“, rekao je Miljević.

Izvor: Capital

Kada ćemo dobiti avione koji ne ostavljaju ugljenični otisak

09.03.2023

aircraft-avion — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Blake Guidry)

Pre osam godina švajcarski avion „Solar impuls 2“, koji leti isključivo na solarni pogon, poleteo je iz Abu Dabija na put oko sveta bez ijedne kapi goriva. Svet je obišao u 16 etapa i ponovo sleteo u Abu Dabi 26. jula 2016. godine.

To je jedna od prvih letelica koja je po svojoj konstrukciji i pogonu potpuno drugačija od konvencionalnih letelica, naglašava Petar Vojinović urednik portala „Tango siks“.

„Poput nekadanjih pionira koji su leteli oko sveta balonom, pokušali su da to izvedu, kako tehničko-tehnološki, dakle u projektovanju same letelice, tako i da provedu u vazduhu između 11 i 16 dana iz etapa. U drugoj verziji ove letelice odjednom“, objašnjava Vojinović.

Namera konstruktora ovih letelica je bila da se pokaže da je moguće potpuno zanemariti način pogona koji je u istoriji avijacije postoji od njenog nastanka, a to su motori sa unutrašnjim sagorevanjem i mlazni motori koji imaju rezerve snage i mogu da omoguće prevoz tereta i putnika, ali njihova mana je da emituju CO2 i njihov pogon je relativno skup i zavisi od cene nafte na tržištu.

Pročitajte još:

„Ove letelice su bazirane na fotoelektričnim ćelijama koje prikupljaju sunčeve zrake i akumuliraju ih u baterije. Iz ugla konstrukcije, te letelice su veoma lagane kako bi bile što efikasnije u toj jednačini lebdenja iznad atmosfere, na visinama od dvadesetak kilometara, pa i više, kako bi se izbegao uticaj vetrova i vremenskih prilika u atmosferi. Oni, kada se izdignu iznad tih visina, imaju manji otpor vazduha, vazduh je ekstremno ređi, ali one moraju biti ekstremno lake’’, dodaje urednik sajta Tango siks.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Barbalis)

Njihova najveća mana je upravo to što ne mogu da prevoze bilo kakav teret. Međutim, dokazuju da postoje mogućnosti da te tehnologije i sama fizika letenja postanu uobičajene.

Ovo su još uvek eksperimentalni letovi, a tehničko-tehnološki ovo su rizičniji materijali i strukture namenjeni isključivo za ovu upotrebu. Lete jako visoko, imaju neke bezbednosne mere, ali je rizik u tim pionirskim letovima bio uračunat. Napravljene su i bespilotne letelice koje lete iznad 20 kilometara koje mogu da ostanu u vazduhu, i ostajale su, 15 do 20 dana bez sletanja.

Ove letelice bez posade, navodi Vojinović, nazivaju i pseudosatelitima. Pri malim brzinama mogu biti neka vrsta stacionarnijih objekata koji podsećaju na satelite i mogu da nose repetitore za mobilnu telefoniju ili internet.

„Dakle, letelice sa krilom koje nemaju posadu a imaju fotoelektrične ćelije mogu da se iznad jedne tačke ili rejona zadrže danima. U pojedinim slučajevima mogu da emituju internet, telefoniju i da vrše nadzor’’, ističe gost Jutarnjeg programa.

Avio-kompanije još ne razmatraju ovu problematiku, jer su svesne da baterije nisu opcija za komercijalne letove najmanje za još jednu deceniju, s obzirom na to da je njihov korisni i plaćeni teret prevelik za let na baterije.

„Ali su proizvođači motora za putničke avione adaptirali svoju tehnologiju da ti motori koriste bio goriva i ekološka goriva koja se dobijaju iz biomaterijala’’, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, Petar Vojinović, urednik portala Tango siks.

Izvor: RTS

Cene energenata i žitarica otežavaju proizvodnju hrane za životinje

09.03.2023

farma, krave — Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Više od 1,3 miliona tona industrijske hrane za životinje proizvedeno je u Srbiji prošle godine, od čega smo izvan granica zemlje plasirali više od 244.204 tone, što je u poređenju sa 2021. godinom povećanje izvoza za 21,4 odsto. S druge strane, beleži se i rast uvoza ove hrane – 13 procenata.

O problemima u sektoru stočarstva i na tržištu hrane za životinje bilo je reči, između ostalog, na sednici Sekcije proizvođača hrane za životinje Moravičkog i Raškog upravnog okruga, Grupacije proizvođača hrane za životinje Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

„Povećanje proizvodnje u 2022. godini, koju prati smanjenje zaliha i veća realizacija zabeležena je kod proizvodnji potpunih smeša za ishranu goveda, svinja i živine, dok se smanjenje proizvodnje, nivoa zaliha i realizacije beleži kod dopunskih smeša i predsmeša za ove vrste životinja’’, navela je Jasna Stevanović iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Pročitajte još:

Objašnjava da od ukupne količine industrijski proizvedene hrane za životinje, oko 34 odsto je hrana za svinje, 34,7 posto za živinu, dok hrana za goveda uzima učešće od oko 22 procenta.

Na sednici je ukazano da stočarstvo u Srbiji posluje u otežanim uslovima zbog smanjenog broja životinja, rasta cene energenata i žitarica, što je direktno uticalo i na sektor hrane za životinje.

Smatra se da je razlog smanjenja broja životinja, pored uticaja poskupljenja osnovnih proteinskih hraniva, bio i nesiguran plasman proizvoda, zbog čega su se mnogi farmeri odlučili za izlazak iz stočarske proizvodnje, istaknuto je na sednici.

Stočarstvo kao ruralni sektor obuhvata sve ekonomske aktivnosti oko uzgoja životinja, te se pored proizvodnje hrane za životinje na regionu razvija i proizvodnja prirodnog đubriva (preradom komposta sa farmi životinja), koje je kao domaći resurs značajno za organsku proizvodnju.

O „Primeni organskih formi mikroelemenata u ishrani svinja“ u RPK Kraljevo, govorila je prof. dr Radmila Marković, sa Katedre za ishranu i botaniku Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu.

Izvor: PKS

Zajedničkom akcijom građana i stručnjaka zbrinut je riđi mišar – strogo zaštićena vrsta

09.03.2023

buzzard-ptica- orao — Foto-ilustracija: Pixabay (zoosnow)

Na osnovu obaveštenja dobijenih od građana stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije su pronašli povređenu pticu grabljivicu u blizini mesta Besni Fok, uz zrenjaninski put, u opštini Palilula (Beograd).

Stručni saradnici Zavoda za zaštitu prirode pregledali su pticu koja ima povredu na krilu i jednoj nozi, te su je zbrinuli u prihvatilištu Zoo vrta u Beogradu. Nakon zajedničkog pregleda sa veterinarima i biolozima Zoo vrta, konstatovano je da je ptica stradala elektrokucijom, odnosno električnim udarom na strujnom vodu, navodi se na sajtu Zavoda za zaštitu prirode.

Povređena ptica je riđi mišar (Buteo rufinus), strogo zaštićena divlja vrsta u skladu sa Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

Pročitajte još:

Riđi mišar je predstavnik grupe dnevnih grabljivica, srednje veličine, dužine tela 50-61 cm i raspona krila 130-155 cm. Rasprostranjen je u jugoistočnoj Evropi, Maloj Aziji, većem delu srednje Azije i na Bliskom istoku, kao i u delovima severne Afrike. Nastanjuje stepe, polupustinje, klisure, planinske pašnjake i poljoprivredna područja od nizija do visokih planina. Ugrožava ga gubitak staništa, širenje poljoprivrednih površina i trovanje pesticidima.

U Srbiji je redovna gnezdarica, čija se populacija procenjuje na svega 22-33 gnezdeća para sa brojnošću koja fluktuira usled različitih faktora poput uništavanja staništa i zauzimanja istog širenjem infrastrukture, poljoprivredne prakse i stradanja od elektrokucije i na turbinama vetroelektrana. Populacija riđeg mišara u Srbiji je ocenjena kao ranjiva (VU – Vulnerable), u skladu sa IUCN kriterijumima, a podaci su dostupni u Crvenoj knjizi faune Srbije III – Ptice.

Energetski portal

Pred Srbijom period intenzivnog ulaganja u energetski sektor

09.03.2023

vetroelektrane_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Sa predstavnicima Saudijskog fonda za razvoj, koji su u poseti Beogradu, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović razgovarala je o dugoročnim strategijama u oblasti rudarstva i energetike.

Tom prilikom, ministarka je istakla da je pred Srbijom period intenzivnog ulaganja u energetski sektor, s obzirom na to da se nalazimo u procesu energetske tranzicije kojom ćemo menjati naš energetski miks, vodeći računa o tome da obezbedimo sigurnost snabdevanja.

Prema njenim rečima, u narednih pet godina, u planu je niz strateških projekata za koje su neophodne investicije od nekoliko milijardi evra, pre svega u proizvodne kapacitete, ali i za jačanje prenosne i distributivne mreže, koja će nam omogućiti više OIE na mreži.

Pročitajte još:

U toku je izrada strateških dokumenata, integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove strategije razvoja energetike, koji će utvrditi dugoročne ciljeve i prioritete kako bi se smanjili negativni uticaji energetike na životnu sredinu, vodeći računa o održivosti i stabilnosti energetskog sistema, navela je ministarka.

Saudijski fond za razvoj je vladina agencija Saudijske Arabije osnovana 1974. godine i od tada finansira projekte iz oblasti transporta, energetike, poljoprivrede, vodosnabdevanja i zdravstvene zaštite.

Energetski portal

Najpovoljniji trenutak za ulaganje u poljoprivredu

08.03.2023

priroda-zemlja-kukuruz-poljoprivreda — Foto: Unsplash (Adrian Infernus)

Ulaganja države u poljoprivredu nikada nisu bila veća i nikada nije bio povoljniji trenutak za ulaganje u poljoprivredu, istakla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

„Ako neko razmišlja gde da plasira svoj kapital u Srbiji, mislim da je poljoprivreda trenutno najbolji izbor“, rekla je ministarka i dodala da su otvoreni mnogi programi preko kojih se nude bespovratna sredstva za nove mlade poljoprivrednike.

Kako je naglasila, država prvi put u svojoj krovnoj investicionoj uredbi prepoznaje poljoprivredna gazdinstva i pojasnila da će svako ko uloži od 100.000 do milion evra, imati povrat od 50 odsto, a ako uloži preko milion evra, dodatan povrat je od 25 odsto, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kao jedan od razloga zbog čega je sada pravi trenutak za ulaganje u poljoprivredu, ministarka je navela i situaciju na evropskom i svetskom tržištu i izrazila nadu da će u narednih nekoliko meseci proizvođačima jabuka i drugih voćnih kultura biti otvoreno kinesko tržište.

Govoreći o merama Ministarstva poljoprivrede, Tanasković je kazala da će u martu biti objavljen novi javni poziv u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, za pravna lica, preduzetnike i zadruge koji se bave otkupom, preradom, skladištenjem i plasmanom poljoprivrednih proizvoda, a biće obezbeđeno 12 miliona evra.

Do sada je potpisano ukupno 1.340 ugovora za realizaciju projekata za unapređenje biljne i stočarske proizvodnje ukupne vrednosti 47 miliona evra, od toga su 23,5 miliona evra bespovratna sredstva.

Pročitajte još:

Fokus investicija biće obnovljivi izvori energije, u svetlu globalne energetske krize, oprema za podizanje konkurentnosti proizvodnje, ali i inovacije, digitalizacija i automatizacija procesa.

U okviru ovog projekta Ministarstvo poljoprivrede obezbeđuje bespovratna sredstva za naše poljoprivrednike u visini od 50 odsto ukupnog iznosa investicija. Preostalih 50 odsto sredstava, korisnici imaju prilike da finansiraju tako što mogu da potpišu ugovor o kreditu sa jednom od 11 poslovnih banaka sa kojima Ministarstvo ima saradnju u visini od 40 odsto investicije, dok ostatak od 10 odsto obezbeđuju kao svoje učešće u finansiranju investicije.

Ministarka Tanasković je takođe najavila da će poljoprivredni proizvođači od ove godine moći da nose mleko na analizu u referentnu državnu nacionalnu laboratoriju u Batajnici.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (DNRL) do sada nije mogla da bude otvorena ka tržištu, jer nije mogla da izda fiskalni račun, objasnila je ministarka.

„Otvorili smo evidencioni račun i spremamo se da izmenimo zakonodavni okvir koji je obavezuje da za to naplaćuje taksu. Ona će već ove godine postati otvorena za tržište i moći će da radi superanalize za poljoprivrednike“, rekla je ministarka.

Na panelu „Poljoprivreda u deglobalizovanom svetu i izazovi s kojima će se Srbija suočiti’’, istakla je da je eAgrar izuzetno značajan za naše poljoprivrednike i saopštila podatak da se do danas 187.000 poljoprivrednika prijavilo i uzelo eID broj za novu platformu eAgrar.

„Jasno je koliko je velika zainteresovanost. Od 16. marta krećemo sa podizanjem registra i sa prijavom, gde će naši poljoprivrednici moći da kažu da li to što imamo u registru i to što oni imaju, njihovo realno stanje, što i jeste ideja’’, rekla je ministarka. Kako je pojasnila, svi registri će biti u okviru eAgrara i država će moći da ukršta te podatke i ima dobru statistiku.

„Moći ćemo da gledamo gde eventualno pada proizvodnja, da bi u narednoj godini pojačali subvenciju u tom delu. Poljoprivrednicima će biti mnogo lakše. Ovaj prvi trenutak je težak, ali kada prvi krug subvencija budu odradili preko eAgrara uvideće koliko im je život lakši sa eAgrarom“, istakla je ministarka Tanasković.

Energetski portal

Cilindrične košnice donose revoluciju u pčelarstvu?

08.03.2023

pčele_košnica — Foto-ilustracija: Unsplash (Bianca Ackermann)

Svojim dizajnom podsećaju na šuplje deblo, a svaki deo se lako može zameniti.

Revoluciju u pčelarstvu sa košnicama cilindričnog oblika donose dva mlada nemačka preduzetnika, Filip Pothast i Fabian Visšman koji su 2021. godine osnovali start-up Hiive u Berlinu.

Simulira prirodne uslove

Jedinstvene košnice svojim dizajnom podsećaju na šuplje deblo i simuliraju sličnu mikroklimu. Razvoj konačnog proizvoda je trajao tri godine. Poseban platneni vodootporni prekrivač i izolaciona obloga na bazi gline i drveta daju i do četiri puta efikasniju zaštitu.

Pčelinja zajednica je zaštićena od delovanja vetra, kiše, snega i sunčevih zraka.

Pročitajte još:

Praćenje stanja mobilnim telefonom

Nadzor nad svakom košnicom možete imati 24 h. Dakle, u unutrašnjosti se nalaze senzori koji omogućuju da putem mobilnog telefona pratite stanje. Pregled i zamena se lako obavljaju zahvaljujući modularnom dizajnu i pokretnim delovima. Odvojeni su plodište i medište. Popravka je izuzetno laka.

Celokupni sistem ima za cilj da pčelama pruži što prirodnije uslove uz što manje ljudske intervencije. Za izradu se koristi samo dva odsto drveta u odnosu na klasičan oblik. Cena košnice je 490 evra.

Izvor: Agroklub

Mreža Charge&GO se širi

08.03.2023

punjač-električna-vozila-charge&GO — Foto: Idook Media

Ako vam se čini da razvoj elektromobilnosti u našoj zemlji umnogome liči na komičnu situaciju u kojoj ili imate konzervu ili otvarač, niste mnogo daleko od istine. Vlasnici električnih automobila, ma koliko ih bilo u Srbiji, a pominje se čak 900 registrovanih što novih što polovnih vozila, u stalnoj su potrazi za informacijama o novougrađenim punjačima, dok vlasnici punjača željno iščekuju veći broj električnih vozila kako bi se primakli zacrtanoj margini za isplativost svog biznisa.

Da bismo utvrdili kako se razvija elektromobilnost u našoj zemlji, biće dovoljno da napravimo mali osvrt. Činjenica je da do pre sedam, osam godina gotovo da nije bilo javnih punjača, a izvestan broj kompanija odlučio se za tada vizionarski pristup pa su ugrađivali punjače na svojim parkinzima kako bi učinili mogućom planiranu zamenu svoje flote električnim vozilima. Naravno, tada je bilo tek par desetina električnih vozila.

Danas, stvari stoje malo bolje. Ako danas pogledate mapu na plugshare.com, uočićete na desetine lokacija sa punjačima u našoj zemlji. Ipak, promene u sektoru transporta tek nam predstoje kao i promene u načinu korišćenja prevoznih sredstava. Nema sumnje da će u fokusu biti razvoj mreže punjača za električna vozila kako bi se omogućila tranzicija ka održivom transportu.

U FOKUSU:

Kompanija Charge&GO, kao lider razvoja elektromobilnosti u Srbiji, upravo radi na širenju svoje mreže punjača. Trenutno je u toku postavljanje punjača na svim lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop. Od početka avgusta vozači električnih vozila mogu da svrate do Stop Shop-a u Sremskoj Mitrovici, Lazarevcu i Požarevcu i dopune svoje baterije. Na parkingu Stop Shop-a u Vršcu, dostupan je punjač snage 120 kW, dok je posetiocima ovog lanca prodavnica u Zaječaru na raspolaganju punjač snage 60 kW.

Očekuje se da uskoro budu pušteni u rad punjači snage u rasponu od 24 do 120 kW u Čačku, Subotici i Smederevu, a do kraja godine i na drugim Stop Shop lokacijama širom Srbije.

Na mapi Charge&GO mreže mogu se naći i brzi i ultrabrzi punjači na GAZPROM benzinskim stanicama, kao i na četiri naplatna punkta na autoputu, i to kod Vrčina, Horgoša i Trupala-Niš. Najlakši način za pristup punjačima predstavlja aplikacija Charge&GO koja vozačima električnih automobila pruža mogućnost da napune svoje vozilo, obave plaćanje a zatim i pregledaju sesije punjenja. Potrebno je da prvo da se korisnik registruje i nakon toga može da uživa u svim pogodnostima kao što su niže cene. Osim mreže punjača u našoj zemlji, korisnicima aplikacije na raspolaganju su i hiljade punjača širom Evrope koji su deo partnerske mreže.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Epson i WWF započinju trogodišnje partnerstvo za oporavak i obnovu šuma

08.03.2023

Korporacija Seiko Epson danas je pokrenula trogodišnje međunarodno partnerstvo sa globalnom organizacijom za zaštitu prirode WWF fokusirajući se na obnovu i očuvanje šuma u celom svetu. Ovo je prva saradnja ove vrste za japanski tehnološki brend i bazira se na dobrim odnosima dveju organizacija koje su u martu 2022. otpočele saradnju u cilju očuvanja mora u jugoistočnoj Aziji.

Na osnovu zajedničke ambicije da se radi na rešavanju zajedničkih ekoloških problema, partnerstvo će obuhvatiti tri cilja:

Proučavanje Epsonovog uticaja na životnu sredinu,
Podrška WWF-ovim projektima obnove i očuvanja šuma u sedam zemalja u četiri regiona
Komuniciranje o pitanjima životne sredine.

Kako bi ovo sproveo u delo, Epson planira da u naredne tri godine, počevši od marta 2023. godine, uloži 240 miliona japanskih jena (otprilike 1,6 miliona evra) u WWF projekte očuvanja šuma.

Kroz partnerstvo, Epson će podržavati aktivnosti i napore za oporavak prirode koje sprovodi WWF na nekoliko „frontova krčenja šuma“¹ i imaće za cilj da poboljša održivost u svom lancu snabdevanja kao potpisnik WWF-ovog programa Forest Forward². Da bismo zajedno ostvarili svet koji ima pozitivan uticaj na prirodu, saradnja će takođe promovisati odgovorno korišćenje šumskih resursa (papira) u poslovanju, kao i buduća razmatranja očuvanja slatkovodnih ekosistema i aktivnosti koje doprinose cirkularnoj ekonomiji³.

Pročitajte još:

„Oduševljeni smo što smo potpisali ovaj sporazum sa WWF-om“, rekao je Yasunori Ogawa, globalni predsednik kompanije Epson. „Svet se suočava sa ekološkom katastrofom i od suštinskog je značaja da sada delujemo kako bismo očuvali biodiverzitet naše planete pre nego što bude prekasno. Ovo partnerstvo odražava Epsonovu posvećenost očuvanju životne sredine, smanjenju otpada i obezbeđivanju korišćenja prirodnih resursa na održiv način. Sa ciljem da se ostvari budućnost u kojoj ljudi mogu da žive u harmoniji sa prirodom, WWF je pravi izbor za Epson.”

U 2021. godini, Epson je objavio svoju viziju životne sredine u kojoj se obavezao da će postati ugljenično negativan i da će eliminisati upotrebu neobnovljivih podzemnih resursa do 2050. godine. Da bi postigla ove ciljeve, kompanija pokreće niz inicijativa usmerenih na postizanje dekarbonizacije, uspostavljanja kruženja resursa, obezbeđivanje proizvoda i usluga koji smanjuju uticaje na životnu sredinu i razvoj ekoloških tehnologija. Epson prepoznaje da je angažovanje cele zajednice neophodno da bi se postiglo održivo društvo i radimo sa partnerima kao što je WWF na podizanju svesti i preduzimanju hrabrih poteza za rešavanje ekoloških problema sa kojima se suočava naša planeta“.

„WWF pozdravlja ovo ambiciozno partnerstvo sa Epsonom za budućnost šuma“, rekao je TOBAI, Sadajosi, izvršni direktor WWF Japan. „To nije samo posvećenost jedne kompanije, već takođe predstavlja značajan korak napred u ubrzavanju napora privatnog sektora da spreči degradaciju prirode, posebno šuma, od kojih svi zavisimo“.

Zaštita i odgovorno upravljanje šumskim ekosistemima bili su visoko na dnevnom redu nedavnih globalnih diskusija kao što su UN COP27 za klimu i UN COP15 za biodiverzitet. Od ključne je važnosti da se ova pitanja ređavaju tako što će se svi akteri čvrsto obavezati i hitno napraviti neophodne promene kako bismo preokrenuli gubitak biodiverziteta i izgradili održivije društvo.

Kroz partnerstvo i učešće u programu Forests Forward, Epson i WWF zajedno rade na spasavanju ugroženih šuma u vitalnim predelima unutar i izvan Epsonovog lanca snabdevanja poboljšanjem upravljanja šumama i obnavljanjem prirode.

Detalji o partnerstvu

Projekti očuvanja šuma koje sprovodi WWF Japan

WWF Japan radi na očuvanju šumskih ekosistema u oblastima krčenja šuma kao što su jugoistočna Azija i Južna Amerika, prelasku na održivu proizvodnju poljoprivrednih, šumarskih i stočarskih proizvoda koji su vodeći pokretači krčenja šuma i promovišu održivu potrošnju u Japanu, zemlji koja je poznata kao veliki potrošač.

Rad na očuvanju retkih tropskih šuma i tresetnih močvara koje su dom divljih životinja kao što su tigrovi i orangutani. Okolne šume se smanjuju zbog vađenja sirovina za proizvodnju papira i proizvodnje palminog ulja. Zasluge: © Anton Vorauer/WWF

Razvijanje aktivnosti za promovisanje održive poljoprivrede. Pored očuvanja šuma i drugih ekoloških pitanja, cilj nam je da pomognemo u poboljšanju života malih proizvođača. (Region Jugoistočne Azije Mekong) Zasluge: WWF-Japan

Front krčenja šuma

Uzroci, tempo i veličina krčenja šuma i degradacije šuma su se vremenom menjali. Način na koji su različiti uzroci krčenja šuma povezani i efekti koje oni imaju na šume razlikuju se u različitim regionima. Globalno, primenjeno je mnoštvo pristupa kako bi se zaustavilo krčenje šuma i degradacija šuma. Iako je postignut napredak u zaustavljanju gubitka i degradacije šuma, oba se nastavljaju alarmantnom brzinom. Prema izveštaju WWF-a, 43 miliona hektara šume izgubljeno je u „frontovima krčenja šuma“ u 24 zemlje između 2004. i 2017. Za više detalja, posetite projekte WWF-ovog Fronta za krčenje šuma.

Forest Forward

WWF-ov program Forest Forward uključuje preduzeća, lokalne zajednice i druge ključne zainteresovane strane da promene metode vrednovanja šuma, upravljanja, zaštite i oporavka u korist prirode, ljudi i klime.

Za više detalja posetite https://forestsforward.panda.org/

Cirkularna ekonomija

Za razliku od jednosmernog poslovanja zasnovanog na tradicionalnim metodama masovne proizvodnje i masovnog odlaganja, kružni društveno-ekonomski sistem reciklira ograničene resurse i nastavlja da ih koristi što je duže moguće kako bi eliminisao otpad. Od početne faze razvoja, proizvodi i usluge su dizajnirani da u velikoj meri minimiziraju upotrebu i odlaganje novih resursa.

Epson i WWF Marine Conservation u jugoistočnoj Aziji

Pokrenut 2022. godine u jugoistočnoj Aziji, Epson se udružio sa WWF Singapur kako bi proširio napore na obnovi korala u Indoneziji, Maleziji, Tajlandu i Singapuru, kao i na obnovi mangrova na Filipinima. Radeći sa lokalnim pojedincima i institucijama, ovi napori na obnovi podržavaju i obnavljaju kritično važno zdravlje morskog ekosistema od kojeg svi zavisimo, uz izgradnju kapaciteta među lokalnim zajednicama kao ključnim akterima u dugoročnom održavanju i upravljanju njihovim obalnim resursima. Ovi aktuelni programi dopunjuju predstojeće aktivnosti očuvanja šuma na ostrvima Borneo i Sumatra u cilju zaštite biodiverziteta iznad kopna i pod vodom, doprinoseći obnovi oba ekosistema u većem obimu.

Izvor: Executive

Bajatović: Gas će poskupeti jednom ili dva puta do kraja godine

08.03.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (stevepb)

Najveći udar krize prošle godine pretrpeo je energetski sektor, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović nazvala je ovo najneizvesnijim periodom u energetici u poslednjih 50 godina na panelu posvećenom energetici na Kopaonik biznis forumu, piše Danas.

Ona je istakla da su u takvim uslovima obezbeđene dovoljne količine gasa u skladištima u Mađarskoj i Srbiji, veće rezerve naftnih derivata nego u 2021. i cene električne energije koje su i pored povećanja i dalje među najnižim u regionu čime je sačuvana konkurentnost privrede i privlačnost za investicije.

Da bi prikazala koliko je finansijski udarac bio veliki ona je uporedila cene po kojima je EPS prodavao struju.

„U maju 2021. godine, pre rata u Ukrajini, EPS je formirala cenu za industriju na 60 evra za megavatčas. U julu 2022. električna energija na berzi je bila 372 evra za megavatčas, a u tom trenutku u Srbiji po preporuci vlade, EPS je privredi prodavao po pet puta nižoj ceni, po 70 evra po megavatčasu“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, da bi se pripremili za narednu zimu, pred nama je još mnogo posla.

„Posvetićemo posebnu pažnju dugogodišnjim problemima, neinvestiranju u proizvodnju uglja, neinvestiranju u OIE, potrebi za unapređenjem energetske infrastrukture, produktivnosti energetskih preduzeća i neefikasnosti u potrošnji energije“, rekla je Đedović na panelu.

Ona je rekla da su prioriteti Ministarstva povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije, obezbeđenje domaće potrošnje, povećanje broja ruta i snabdevača energijom i održanje sigurnosti snabdevanja.

Pročitajte još:

Ministarka je najavila i dugo odlagane reforme energetskog sektora kako bi se povećala efikasnost EPS-a, Elektrodistribucije i Srbijagasa.

„Cilj je da sva preduzeća posluju profitabilno, da budu kičma energetskog sistema i budućeg privrednog razvoja“, napomenula je ona.

Što se tiče naredne zime, Đedović je istakla da se ubrzano radi na izgradnji gasne interkonekcije sa Bugarskom, kao i jačanje gasifikacione mreže.

„Nastavićemo da razgovaramo o popunjenosti skladišta u Mađarskoj. Radimo na završetku TE “Kostolac B3”, koja bi trebalo da se završi ove godine. To je dodatnih pet odsto kapaciteta elektroprivrrede i to je nov, moderan, čist sistem koji će pomoći u energetskoj tranziciji“, rekla je Đedović.

Ona je takođe rekla da će u narendih nekoliko meseci biti održane i aukcije za obnovljive izvore energije.

Ministarka je najavila i promene zakona o OIE, završetak nacionalnog energetskog i klimatskog plana, a menjaće se i zakon o energetici.

„Ovo će biti godina enegetskih reformi. Koliko god promene bile bolne i koliko god da iziskuju vreme, one su neminovnost“, poručila je Đedović.

„Energija je najskuplja kada je nema“, rekao je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, ukazujući da bi bila katastrofa u privredi da su cene struje i gasa prebačene na korisnike.

On je najavio „jedno ili dva povećanja“ cene gasa do kraja godine, napominjući da je nabavna cena energenta za Srbijagas 727 dolara, bez troškova, a da Srbijagas prodaje gas po 396 dolara.

„I dalje neće biti tržišne cene, ali je po ovim cenama nemoguće poslovati, posebno i ako se traži investiranje, posebno u zalihe“, rekao je Bajatović dodajući da je odobreno 800 miliona dolara za Srbijagas u budžetu, „što nije puno po ovim cenama, ako želite socijalnu politiku i investicije u zalihe“.

Bajatović se osvrnuo na dostupnost gasa iz različitih pravaca. Pored cevi iz Mađarske kroz koju je trebalo da dolazi ruski gas preko Ukrajine, on je istakao da je važno za Srbiju da može da računa na gas iz Turskog toka.

„Možemo da računamo na neke količine iz Azerbejdžana, ali problem je što oni traže ugovore na 10-15 godina. Treba reći i da izvoz gasa iz Azerbejdžana direktno zavisi od uvoza gasa iz Rusije. Ako ako hoćemo da računamo na gas iz Azerbejdžana i LNG iz terminala u Aleksandropulosu moramo da proširimo kapacitete gasovoda Niš-Beograd“, objasnio je Bajatović.

On je istakao da je u skladištu u Banatskom Dvoru ostalo 296 miliona kubnih metara gasa i da je moguće povećati kapacitet za 200 miliona kubika, a da je u Mađarskoj ostalo oko 200 miliona kubika, što znači da faktički imamo pokrivenu potrošnju u zimskoj sezoni.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Danas

Država će obezbediti stabilno snabdevanje energenata

08.03.2023

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Država će obezbediti stabilno snabdevanje svih energenata i u narednom period, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na Kopaonik biznis forumu.

„U vreme svetske energetske krize obezbedili smo dovoljne količine gasa u skladištima u Srbiji i Mađarskoj, a rezerve nafte uvećane su za 54 odsto u odnosu na 2021. godinu. Pri tome, uspeli smo da cena električne energije za domaćinstva, uprkos korekciji u januaru, bude i dalje među najnižima u Evropi i regionu, što je slučaj i sa cenom gasa. Zahvaljujući fiskalnim reformama iz prethodnih godina i aktivnom delovanju države u energetskoj krizi, uspeli da sačuvamo konkurentnost privrede i privlačnost Srbije za investicije, kao i da se enormni rast cena na berzama ne prelije u punoj meri na domaće tržište “, naglasila je ministarka.

Na panelu “Energetska sigurnost u uslovima globalne ekonomske krize – Izazovi i preporuke za budućnost”, ministarka Đedović rekla je da je 2023. važna godina za energetski sektor Srbije, u kojoj će biti završeni projekti važni za sigurnost snabdevanja električnom energijom i gasom i određeni dugoročni ciljevi u energetskoj tranziciji i način i put njihovog ostvarivanja, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

,,Posle 32 godine Srbija će dobiti novu veliku elektranu, TE Kostolac B3, snage 350 MW, a završetkom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, povezaćemo se sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke i tako ostvariti diversifikaciju snabdevača. Pripremamo i izmene Zakona o korišćenju OIE koje treba da omoguće sprovođenje aukcija za prvih 400 MW iz energije vetra, a na srednji rok očekujemo da naši kapaciteti iz OIE budu oko tri puta veći nego danas. Ove godine očekuje nas i usvajanje strateških dokumenata kojima ćemo odrediti dugoročne ciljeve u oblasti OIE, energetske efikasnosti i smanjenja emisija štetnih gasova. Suština ovih procesa je da dok napredujemo u procesu energetske tranzicije, povećavamo udeo OIE u proizvodnji energije i idemo ka dekarbonizaciji energetskog sektora, u svakom trenutku imamo sigurno i stabilno snabdevanje”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, mesec i po dana do kraja grejne sezone može se reći da je ispunjen prvi zadatak postavljen na početku mandata Ministarstva – obezbeđivanje dovoljnih količina električne energije i gasa za građane i privredu i da domovi građana budu topli.

,,S druge strane, ništa bolje ne testira otpornost od kriznih situacija, niti ima boljeg trenutka od krize da stvari pokrenu ili ubrzaju. Zato smo upravo u ovakvoj situaciji rešili da se uhvatimo u koštac i sa preko potrebnim reformama energetskog sektora, da završimo započete i pripremamo nove projekte, uključujući OIE i reverzibilne hidroelektrane, i da više radimo na promeni svesti u vezi sa potrošnjom energije”, navela je ministarka Đedović.

Govoreći o reformama u energetskom sektoru, ona je rekla da je država prepoznala da i te kako postoji prostor da se unapredi efikasnost donošenja odluka u javnim preduzećima, da se optimizuju procesi i bolje upravlja rizicima.

,,Krajnji cilj je da sva preduzeća u energetskom sektoru posluju efikasno i profitabilno, i da budu “kičma” snažnog energetskog sektora koji će Srbiju učiniti energetski bezbednom i energetski nezavisnom, što je jedan od preduslova za dugoročan i stabilan privredni rast”, rekla je ministarka.

Ona je naglasila veća energetska sigurnost podrazumeva i značajno povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima i će država nastaviti da ulaže u tu oblast i u javnom sektoru i kroz program subvencija za građane.

,,Ne možemo imati veću sigurnost snabdevanja ukoliko samo radimo na povećanju proizvodnje, a ne vodimo računa o tome kako trošimo energiju, jer je na primer, potrošnja toplotne energije po metru kvadratnom u Srbiji oko dva puta veća od proseka u zemljama EU. Obezbedili smo dodatna sredstva za mere povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima, u iznosu od oko 70 miliona evra. Plan je da javni poziv bude raspisan u drugoj polovini 2023, a očekujemo da će subvencije moći da dobije više od 80.000 domaćinstava”, navela je ministarka.

Ministarka je podsetila da je strateški cilj da se obezbedi energetska nezavisnost po najnižoj ceni za građane i privredu.

,,To zahteva da ne razmišljamo samo o tome kako će neke odluke biti primljene kod građana, već o tome šta je dugoročno održivo, kako da budemo energetski bezbedni i nezavisni, a da imamo održive cene. Mi smo i do sada nastojali da svako poskupljenje prati rast standarda građana. Na tome ćemo raditi i dalje, i borićemo se da svako naredno povećanje cena bude što manje”, zaključila je ministarka Đedović.

Energetski portal

1...339340341...1,673 Page 340 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM