Mikroplastika prvi put pronađena u ljudskim plućima

13.04.2022

glitter_šljokice_mikroplastika_microplastics — Foto-ilustracija: Unsplash (Karina Vorozheeva)

Naučnici već godinama upozoravaju na to da je cela planeta Zemlja zagađena mikroplastikom. Nakon saznanja da je mikroplastika po prvi put otkrivena u ljudskoj krvi, stiže vest da je pronađena duboko u plućima živih ljudi.

Istraživanja dokazuju da mikroplastika prodire u ljudsko telo, da pluta po njemu i zadržava se. Prema najnovijim istraživanjima čestice mikroplastike pronađene su u uzorcima tkiva 11 od 13 pacijenata koji su bili podvrgnuti operacijama.

Ukupno je pronađeno 39 čestica mikroplastike u svim delovima pluća. Najviše je bilo čestica polipropilena (PP), koji se koristi u plastičnoj ambalaži za hranu, i polietilen tereftalata (PET), koji se koristi za izradu odeće i flaša.

Istraživanje pod nazivom „Detection of microplastics in human lung tissue using μFTIR spectroscopy“ objavljeno je u časopisu Science of the Total Environment, a za njega su korišćeni uzorci zdravog plućnog tkiva, i analizirane čestice veličine do 0,003 mm.

Čestice mikroplastike i ranije su pronalažene u ljudskom telu, tačnije u uzorcima tkiva uzetih tokom obdukcije. Naučnici su tada pronašli čestice polietilena koji se koristi za proizvodnju plastičnih kesa. Jedan od njihov zaključaka bio je „štetni zdravstveni ishodi mogu biti povezani sa ovim kontaminantima nakon udisanja“.

Pročitajte još:

Kada je reč o najnovijem istraživanju, naučnici su rekli “disajni putevi su veoma uski i niko nije mislio da mikroplastika može tamo da prođe, ali očigledno jeste”.

“Ovi podaci predstavljaju važan napredak u oblasti zagađenja vazduha, mikroplastike i zdravlja ljudi“, navodi se u saopštenju.

Mikroplastika je svaki komad plastike manji od 5 milimetara kao što su vlakna od odeće, perlice, plastične granule i komadići polomljene plastike. Ona nastaje i razgradnjom plastičnih predmeta usled prirodnih vremenskih procesa.

Znali smo da mikroplastika utiče na životnu sredinu, vodu, zemljište, životinje i bilo je samo pitanje trenutka kada će se pojaviti u ljudskom telu. Kakve posledice ima po naš organizam, verovatno ćemo uskoro saznati.

Milica Radičević

Zelena nijansa crnog zlata

13.04.2022

Kada se pomene NIS, prva asocijacija za većinu potrošača je proizvodnja i prodaja goriva. Međutim, tokom protekle decenije energetska tranzicija nije zaobišla ni domaću naftnu industriju.

Naime, NIS je još 2012. godine definisao strategiju prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding u okviru koje je započeto širenje delatnosti kompanije u oblasti elektrogeneracije. Šta je to značilo?

Svakako, jaču usmerenost ka ekološki prihvatljivijim projektima i racionalnijem korišćenju energije. Tako je već 2013. NIS započeo svoj program kogeneracije – konkretno, na osam lokacija u Srbiji izgrađene su mini elektrane čija je ukupna maksimalna snaga 14MW.

U ovim elektranama, u koje je kompanija uložila više od 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvode se iz gasa koji je zbog lošijeg kvaliteta ranije spaljivan na baklji:

“Efikasnije korišćenje gasnih resursa doprinelo je većoj energetskoj efikasnosti uz značajan ekološki efekat. Proizvedena energija se koristi kako za potrebe kompanije, dok se deo plasira na slobodno tržište”, navode u NIS-u uz konstataciju da je realizacija ovog projekta omogućila kompaniji da uđe u poslove trgovine električnom energijom, najpre u Srbiji, a zatim i na regionalnom tržištu.

U fokusu:

Od nafte do struje

Pored kogeneracije, NIS uskoro očekuje i finalizacija najznačajnije investicije u segmentu elektrogeneracije, a reč je o elektrani TE-TO Pančevo, koju kompanija gradi zajedno sa ruskim „Gasprom energoholding“.

Vrednost samog projekta je oko 180 miliona evra, dok instalisani kapacitet postrojenja iznosi do 200 MW. Kao ključni igrač na domaćem tržištu derivata, NIS je, vodeći se savremenim energetskim trendovima, na svojim benzinskim stanicama uveo i mogućnost punjenja automobila na električni pogon:

„Naše benzinske stanice deo su Charge&Go mreže elektropunjača. Vozači elektroautomobila mogu da se dopune na nekim od naših auto-putskih stanica – ‘Velika Plana-desna’, ‘Stari Banovci’, ‘Novi Sad 16’ i ‘Sokolići 1’, koja je i prva benzinska stanica na auto-putu „Miloš Veliki“. Takođe , usluga će biti uskoro omogućena i na najnovijem NIS-ovom objektu, „Zmaj 1” u Beogradu, kao i na benzinskoj stanici „Krnješevci”, na auto-putu „Beograd-Zagreb“, kažu u NIS-u.

Veće količine čistijeg gasa

Još 2016. godine NIS je kod Elemira pustio u rad Aminsko postrojenje za prečišćavanje gasa koje je omogućilo značajno poboljšanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, kao i povećanje obima njegove proizvodnje.

Uz to rad ovog postrojenja, u koje je NIS uložio više od 30 miliona evra, ima značajne ekološke efekte jer je način prerade takav da u potpunosti sprečava dospevanje ugljen-dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte”.

Postrojenje u Elemiru je prvo HiPACT (High Pressure Acidgas Capture Technology) postrojenje u Evropi, a ova tehnologija se smatra jednom od najefikasnijih u svetu među postojećim metodama u procesu prerade gasa.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Posle decenije NES evolucije, dolazi NES revolucija

13.04.2022

wind-turbine-vetropark — Foto-ilustracija: Pixabay

Veljko Ožegović, zamenik generalnog direktora u New Energy Solutions, predstavnik je te kompanije kao redovni član u Skupštini Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije. Ovaj mladi elektroinženjer je jedan od najperspektivnijih menadžera u regionu, te OIE Srbija ima od njega velika očekivanja u doprinosu rada Inženjerskom forumu i grupaciji RES mladi lideri. U internacionalnim krugovima se već dokazao kao govornik na vebinaru koji smo krajem prošle godine organizovali sa ambasadom Španije u Beogradu.

New Energy Solutions ove godine obeležava 10 godina postojanja. Od grupe pojedinaca postali ste ozbiljna developerska, konsultantska i servisna kompanija. Šta je obeležilo prvu deceniju rada New Energy Solutions-a i koja je tajna Vašeg uspeha?

Veljko Ožegović: Agilnost tima uz marljiv rad i apsolutnu posvećenost, definitivno su ključne karakteristike koje su dovele do toga da kroz prethodnu deceniju od male grupe kvalitetnih pojedinaca evoluiramo u kompaniju sa prepoznatim pedigreom i dokazanim dostignućima, a sve uz jasno vidljiv potencijal za dalji rast i ostvarivanje sve većih ciljeva.

New Energy Solutions je formiran sa ciljem da razvije vetropark “Kovačica”, ali se ubrzo pokazalo da ste spremni za mnogo više od toga?

Veljko Ožegović: Tačno tako. Počeli smo kao mali tim formiran da iznese razvoj projekta vetroelektrane “Kovačica”. Ubrzo je kvalitet prepoznat i ukazana nam je prilika da različitim klijentima pružimo svoje usluge. Kako je tržište projekata iz obnovljivih izvora sazrevalo, a naši kapaciteti da struktuiramo i vodimo kapitalne investicije rasli, generisana je vizija i NES-ov organizam je bio spreman da raste.

Posle razvoja vetroparka “Kovačica”, usledio je razvoj vetroparka “Pupin”? Šta možete da nam kažete o tom projektu?

Veljko Ožegović: Projekat vetroelektrane “Pupin” usledio je kao prirodni nastavak uspešne saradnje sa klijentom, odnosno vlasnikom vetroparka “Kovačica”. Projekat je osmišljen kao nova etapa, odnosno proširenje realizovane vetroelektrane “Kovačica”, kroz instalaciju novih 95.5 MW kapaciteta. Među projektima unutar našeg razvojnog portfolia, projekat vetroelektrane “Pupin” se izdvaja kao najzreliji. Trenutno je u završnoj fazi razvoja, u postupku formiranja finansijske konstrukcije i pripremi za fazu izgradnje. Procenjena vrednost ove investicije iznosi oko 100 miliona evra.

Kada se očekuje izgradnja tog vetroparka i šta ta dva vetroparka znače za lokalnu samoupravu, za energetski sistem Srbije, za Vašeg investitora i za New Energy?

Veljko Ožegović: Realizacijom projekta vetroparka “Kovačica”, ostvarena je najveća investicija u opštini Kovačica, sa vrednošću od 189 miliona evra. Pored direktnih finansijskih benefita za opštinu, brojni periferni benefiti koje lokalna zajednica ima od ovog projekta dodatno su doprineli ojačanju veoma pozitivnog opšteg utiska o njemu, kao što je primera radi izgradnja javne atarske putne mreže u dužini od 40 km unutar obuhvata vetroparka kojom je poboljšan saobraćaj poljoprivrednih mašina lokalnog stanovništva. Naša kuća je ovoj opštini sada već jednu celu dekadu dokazan partner i u potpunosti je prihvaćena od strane lokalne zajednice. Shodno tome se i sa pozitivnim osećajem gleda na projekat vetroelektrane “Pupin” kao nove nadolazeće investicije velikog obima. Sa aspekta razvoja projekta, u drugoj polovini ove godine planiramo da projekat dovedemo na nivo spremnosti za izgradnju, dok će zatvaranje finansijske konstrukcije projekta i sam početak izgradnje zavisiti od zaokruživanja zakonodavnog okvira, sadržaja podzakonskih akata, sa sve definisanom maksimalnom otkupnom cenom električne energije koja je postavljena za aukciju. Iako je ova maksimalna cena definisana prilično nisko usled nepotpunog odražavanja svih relevantnih činilaca poput inflacije, troškova balansiranja, disrupcije tržišta sa porastom cena sirovina, materijala i opreme, itd. Usled toga, tek nakon što svi potrebni parametri budu poznati, upotpuniće se sagledavanje isplativosti projekta i tada ćemo se odrediti povodom započinjanja realizacije projekta.

Pročitajte još:

Osim razvojem, bavite se i održavanjem i upravljanjem vetroparkovima? Da li nam možete reći nešto više o tome?

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

Veljko Ožegović: Naš specijalizovani tim unutar sektora upravljanja elektranama trenutno obavlja poslove upravljanja i održavanja dve najveće vetroelektrane u Srbiji, vetroelektrane “Čibuk 1” i vetroelektrane “Kovačica”. Uzimajući u obzir činjenicu da ove dve elektrane, ukupne investicije od skoro pola milijarde evra, čine otprilike dve trećine od totalnog instalisanog kapaciteta u vetru srpskog elektroenergetskog sistema, verujem da se može uvideti nivo ekspertize koju je naša kompanija vremenom uspela da izgradi u ovoj oblasti.

Koje usluge New Energy Solutions još pruža? Zašto se baš Vama za servis obraćaju vodeći strani investitori?

Veljko Ožegović: Okupljajući vodeće stručnjake iz različitih oblasti sa bogatim kako lokalnim, a tako i internacionalnim znanjem i iskustvom, NES je kroz postepen ali organski rast izrastao u kompaniju sposobnu da pokriva kompletan ciklus životnog veka projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, obavljajući čitav spektar svih aktivnosti unutar faze razvoja (od inicijacije projektne ideje do potpunog kompletiranja razvoja i uvođenja projekta u status spremnosti za izgradnju), potom po ulasku projekta u fazu izgradnje NES-ov poseban sektor obavlja poslove upravljanja procesima izgradnje OIE elektrana, a po uspešno realizovanoj izgradnji kada elektrana postane spremna za operaciju, kao što smo se toga i dotakli kroz prethodni odgovor, NES vrši upravljanje i održavanje OIE elektranama. Potvrda izuzetno profesionalnog i visoko kvalitetnog nivoa obavljanja pomenutih poslova dolazi iz činjenice da smo sa našim klijentima, koji su vodeći igrači u ovoj oblasti svetskog renomea, ostvarili dugotrajan partnerski odnos, a sve na bazi uspešne saradnje utemeljene na principima do kojih NES ponosno drži, a to su integritet, posvećenost i odgovornost.

Da li ste zainteresovani za proizvodnju solarne energije i da li radite na projektima iz te oblasti?

Veljko Ožegović: Apsolutno. Iako na našem tržištu još uvek nema velikih utility-scale solarnih elektrana, ipak imajući u vidu da se pored zrele industrije, stiču i potrebni zakonski uslovi sa aspekta definisanja regulative, ceo sektor se priprema za ekspanziju projekata solarnih elektrana. Sa druge strane, kako izgradnja velikih solarnih elektrana zahteva okupaciju površine ogromnih razmera, izazov je naći povoljnu lokaciju za elektranu ovakvog tipa, a da to nije zemljište višeg kvaliteta u svrsi poljoprivrede. NES odabiru lokacije pristupa uz uvažavanje principa očuvanja osnovne namene kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta, a to je poljoprivreda. Shodno tome, razvoj solarnih elektrana planiramo na lokacijama podobnijim za tu namenu. Sve u svemu, obazirući se na tržišne okolnosti, danas NES svakako vidi šansu da doprinese razvoju solarnih kapaciteta i povećanju udela i raznovrsnosti obnovljivih izvora energije u našem elektroenergetskom sistemu.

S obzirom na to da Vam je prošlu deceniju obeležila NES-ova evolucija, šta se može očekivati u narednoj?

Veljko Ožegović: NES revolucija.

Izvor: Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije

Mihajlović u Beču: Srbija posvećena borbi protiv klimatskih promena

13.04.2022

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović kopredsedavala je Osmim energetsko-klimatskim komitetom Energetske zajednice u Beču. Ona je izjavila da Srbija, kao i druge članice ove organizacije, ostaje posvećena zajedničkoj borbi protiv klimatskih promena, zelenoj agendi i energetskoj tranziciji, stoji u saopštenju Vlade.

Mihajlović je istakla da je suština da se kroz saradnju ostvari dugoročna regionalna energetska stabilnost i bezbednost i ocenila da je energetska bezbednost danas najvažnije pitanje na globalnom nivou te da je Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, opredeljena da zajedno sa državama Unije radi na povećanju energetske bezbednosti.

„Nema stajanja – danas ne postoji nijedna zemlja koja je rekla da energetska tranzicija nije prioritet i koja ne radi na ispunjenju obaveza – da do 2050. bude karbonski neutralna i da do 2030. godine donesemo mere koje se tiču unapređenja energetske efikasnosti, povećanja učešća obnovljivih izvora energije, diverzifikacije izvora, i interkonekcija u gasnom sektoru“, napomenula je ona.

Prema njenim rečima, bez zelene energetike, unapređenja energetske efikasnosti, novih investicija u kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije nećemo biti energetski bezbedni, niti je moguće da napredujemo u procesu dekarbonizacije.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da je povećanje investicija u nove kapacitete koji koriste obnovljive izvore prioritet i da je neophodna saradnja sa državama u regionu kako bi se osigurale stabilnost i bezbednost u energetskom sektoru.

Ona je rekla da je ovaj sastanak pokazao koliko smo uradili za poslednjih godinu i po dana u oblasti energetike, istakavši da Srbija prednjači u odnosu na zemlje regiona i da je najbolji zakon u oblasti obnovljivih izvora energije upravo naš, a to je mišljenje cele Evrope i investitora.

„Na nama je sada da u toku ove godine završimo strategiju razvoja energetike i nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku. U isto vreme, trebalo bi da učinimo sve što možemo da stvaramo uslove za nove investicije u oblasti obnovljivih izvora energije, što je veoma važno kako bismo dugoročno osigurali energetsku bezbednost“, poručila je Mihajlović.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski rekao je da je današnji sastanak posebno važan zbog trenutka u kojem je organizovan, imajući u vidu energetsku krizu, uz ocenu da je Srbija ostvarila veliki napredak u energetskim reformama.

„Ništa nije važnije od toga da obezbedimo ljudima dovoljno električne i toplotne energije i gasa i to po pristupačnim cenama koje su prihvatljive za domaćinstva. Razgovarali smo o tome, kao i o načinima za povećanje energetske bezbednosti, odnosno osiguravanja stabilnog snabdevanja i cenama koje će biti pristupačne“, istakao je Lorkovski.

Energetski portal

Koliko su porasle cene hrane i šta je na to uticalo

13.04.2022

grocery-hrana-namirnice — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrad Vosoughi)

U poređenju sa martom prošle godine, cene prerađene hrane su prošlog meseca bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto. Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, saopštava Narodna banka Srbije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, što je blisko ostvarenjima iz prethodnih meseci, saopšteno je iz kabineta guvernera Srbije Jorgovanke Tabaković.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata.

Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, kao i u periodu decembar 2021. – februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2 odsto.

NBS saopštava da su sporijem rastu cena prerađene hrane doprinele i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto.

„Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat – prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane“, pojašnjeno je u kabinetu guvernera.

Pročitajte još:

Globalni faktori uticali na rast cena energenata

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto.

Kako je saopšteno, njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Rob Maxwell)

„Rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1 odsto i znatno je niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske“, saopšteno je is NBS.

Uticaj rata u Ukrajini

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo bi da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.

Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva koronavirusa, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini.

To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

„I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini, kao i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: RTS

Rimac Nevera neustrašiv čak i po snegu i ledu (VIDEO)

12.04.2022

Hrvatski proizvođač električnih hiperautomobila Rimac Automobili započeće u narednih nekoliko meseci prve isporuke električnog modela Rimac Nevera nakon što je ovo vozilo uspešno okončalo sve bezbednosne testove.

Poslednje testiranje izvelo je Neveru na ledene i snegom prektrivene staze u Pirelijevom centru Sotozero u blizini Arktičkog kruga u Švedskoj.

Zbog neuobičajeno visokih dnevnih temperatura, tim kompanije Rimac obavljao je testiranja noću kada su se temperature spuštale i do -15°C.

„Proces testiranja po hladnom vremenu bio prilika da Neveru dodatno usavršimo pre prvih isporuka koje nas očekuju kroz nekoliko meseci. Čak i nakon dve nedelje provedene na temperaturama od oko -15°C i prilično zahtevnog režima testiranja, naš prototip je ispunio 100 odsto očekivanja tako da znamo da svi naši sistemi mogu pouzdano da rade u ekstremnim uslovima”, rekao je Mate Rimac, izvršni direktor Rimac grupe.

Pročitajte još:

Dvonedeljna testiranja u Švedskoj poslužila su kao prilika za testiranje Nevere sa njenim preporučenim zimskim gumama – Pirelli P Zero Vinter, a rezultati su tačno onakvi kakve je kompanija očekivala, ocenio je glavni vozač Miroslav Zrnčević.

Električni Rimac Nevera od 1.914 konjskih snaga već je prošao homologacione testove bezbednosti za SAD i EU, a sledeći korak je isporuka prvim vlasnicima.

Ovaj model opremljen je baterijom od 120 kWh, može se kretati maksimalnom brzinom od 412 km/h, dok ubrzanje od nula do 100 km/h postiže za samo 1,97 sekundi. Iako deluje da je Nevera zbog svojih super-performansi namenjen isključivo profesionalnim trkačima, iz kompanije tvrde da ga mogu voziti i manje iskusni vozači.

Milena Maglovski

Do zlata od elektronskog otpada

12.04.2022

gold-zlato-nakit — Foto-ilustracija: Pixabay (Engin Akyurt)

Kraljevska kovnica novca, The Royal Mint, u Velikoj Britaniji, planira da izgradi fabriku u kojoj će elektronski otpad koristiti za proizvodnju zlata. U ovoj fabrici, prvoj takve vrste u svetu, pomoću revolucionarne tehnologije, sav elektronski otpad biće recikliran i od njega će izrađivati nakit.

Iz elektronskih uređaja, telefona i laptopova, pomoću specijalnih hemijskih jedinjenja, izvlačiće zlato, srebro i paladijum.

Prema planovima fabrika će biti izgrađena u Južnom Velsu i zahvaljujući, do sada neviđenoj tehnologiji, obnoviće neverovatnih 99 odsto dragocenih metala iz otpada.

Primena nove tehnologije u velikoj meri bi mogla da pomogne u rešavanju globalnog problema sve veće količine elektronskog otpada koji ima veoma štetan uticaj na životnu sredinu.

Izgradnja fabrike trebalo bi uskoro da počne, prenose svetski mediji, a očekuje se da u rad bude puštena 2023. godine. U punom kapacitetu nedeljno će prerađivati 90 tona otpada, prema proračunima to bi trebalo da stvori stotine kilograma zlata.

Pročitajte još:

Nova fabrika funkcionisaće po principima cirkularne ekonomije, zahvaljujući njihovoj primeni elektronski otpad će u potpunosti biti iskorišćen, što znači očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.

Istraživanja pokazuju da se godišnje, širom sveta, proizvede više od 50 miliona tona elektronskog otpada, dok se, nažalost, svega 20 odsto reciklira. Ukoliko se nastavi ovim tempom do 2030. godine proizvodiće se 74 miliona tona ovog otpada.

Reciklažom i primenom inovativnih tehnologija u velikoj meri može se uticati na smanjene količine e-otpada, dok se ponovnom upotrebom sirovina čuvaju prirodni resursi naše Planete i štiti životna sredina.

Milica Radičević

Konkurs za izbor najboljeg turističkog sela i ove godine

12.04.2022

log-cabin-kuća-selo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Sve lokalne samouprave u kojima se razvija ruralni turizam imaju šansu da se prijave na konkurs za izbor najboljeg turističkog sela Srbije u 2022. godini, navodi se u saopštenju Vlade.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić istakla da i ove godine, imajući u vidu da je protekla godina bila veoma uspešna i da je Mokra Gora proglašena za jedno od najboljih sela, Srbija nastoji da svet prepozna atrakcije njenih ruralnih destinacija koje na najbolji način oslikavaju autentičnost naše kulture.

Ona je objasnila da se ovim konkursom podstiče razvoj inovacija i preduzetništva, unapređuje turistički proizvod i način života zajednice, kao i promocija prirodnih i kulturnih resursa sela u Srbiji.

Pročitajte još:

Svetska turistička organizacija UN (UNWTO) raspisala je konkurs za izbor najboljih turističkih sela (The Best Tourism Villages) u nameri da se na taj način identifikuju najbolji primeri inovativnog razvoja i pristupa turizmu u ruralnim oblastima, sa osnovnim ciljem da turizam postane jedan od pokretača ruralnog razvoja i blagostanja zajednice.

Više o konkursu saznajte OVDE.

Sve dodatne informacije u vezi sa prijavom i uslovima konkursa nalaze se na linku.

Energetski portal

Nemačka planira da ima potpuno čistu energiju do 2035.

12.04.2022

wind-park-vetropark — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Sungrow Emea)

Rat u Ukrajini i energetska kriza primorali su Nemačku da ubrza energetsku tranziciju. Vlada je usvojila predlog zakona čija realizacija treba da omogući da zemlja do 2035. skoro potpuno pređe na obnovljive izvore energije.

Novelirani zakon o obnovljivim izvorima energije predviđa da do 2030. godine 80 odsto struje u Nemačkoj bude proizvedeno iz obnovljivih izvora, a do 2035. godine 100 odsto.

Paket zakona na više od 500 strana nazvan je Uskršnji paket, pošto vlada očekuje da će u parlamentu biti usvojen do Uskrsa, 17. aprila. Usvojen je na inicijativu ministra za privredu i zaštitu klime, lidera nemačkih Zelenih Roberta Habeka.

Habek je u januaru ove godine, predstavljajući bilans rada, upozorio da Nemačka mora da utrostruči brzinu smanjivanja emisije CO2, pošto u suprotnom neće ispuniti zacrtane klimatske ciljeve do 2030.

Prema novom paketu zakona, obnovljivi izvori energije će ubuduće biti smatrani prioritetnim javnim interesom. To treba da ukloni birokratske prepreke i ubrza izdavanje dozvola za njihovu izgradnju.

Izgradnja vetroparkova na kopnu i mora i solarnih elektrana treba da bude znatno ubrzana, kako bi 2030. obnovljivi izvori podmirivali 80 odsto potreba za strujom, a 2035. gotovo 100 odsto potreba. U Nemačkoj je 2021. godine udeo svih obnovljivih izvora u proizvodnji struje iznosio 42 odsto. Udeo energije vetra i sunca iznosio je, prema podacima NVO Ember, 29 odsto.

Izgradnja ofšor vetroparkova poslednjih je godina u Nemačkoj tapkala u mestu, 2021. nije u pogon puštena nijedna. Vladajuća koalicija sada planira da postojeću snagu vetroparkova na moru sa sadašnjih 7,8 Gigavata do 2030. poveća najmanje na 30 GW, do 2035. na 40 GW, a do 2045. na 70 GW.

Pročitajte još:

Plan je da i na kopnu izgradnja bude ubrzana i da postojeći kapaciteti od oko 56 GW do 2030. budu povećani na 115 GW. U predlogu zakona je predviđeno da dva odsto ukupne površine zemlje bude namenjeno izgradnji vetroparkova.

Međutim, najveću prepreku predstavlja zemljište za izgradnju, pošto zakoni nemačkih pokrajina propisuju određenu udaljenost vetroparkova od naseljenih mesta. Habek je najavio da će u tu svrhu do leta biti predložen još jedan zakon.

Kapacitet solarnih elektrana, prema predlogu zakona, do 2030. treba da bude podignut na 230 GW, sa sadašnjih 59 GW. Planirana je godišnja stopa povećanja kapaciteta od 22 GW.

Nemačka je još 2011. godine, posle nesreće u japanskoj nuklearki Fukušima, donela odluku da prestane da koristi nuklearne centrale. Tako je krajem 2021. godine isključila tri od do tada još šest aktivnih nuklearnih elektrana, a najkasnije do 31. decembra 2022. planira da isključi i preostale tri.

Vlada je odbacila zahteve da se zbog sadašnje energetske krize produži životni vek nuklearki.

Uz to, ambicija vladajuće koalicije je da se najkasnije do 2030. postepeno odrekne uglja, što zavisi od bržeg razvoja obnovljivih izvora.

Usvajanje predloga zakona ubrzano je energetskom krizom zbog rata Rusiji, jer je Nemačka među članicama EU koje najviše zavise od ruskog gasa, a upravo je gas trebalo da bude prelazno rešenje dio potpunog prelaska na čistu energiju.

Liberalna partija FDP, članica vladajuće koalicije, izrazila je sumnje da se ciljevi koje je zacrtao Habek mogu dostići do 2035. godine, ali je najavila da će u parlamentu iako sa rezervama glasati za predlog zakona. Zatražila je, međutim, da se unesu i određene izmene i dopune.

Ipak, lider FDP i ministar finansija Kristijan Lindner nazvao je obnovljive izvore energije „energijom slobode“ koja će Nemačkoj obezbediti veći stepen energetske nezavisnosti, i najavio da će u dekarbonizaciju i veću nezavisnost od fosilnih goriva u naredne četiri godine biti uloženo 200 milijardi evra.

Za unapređenje predloga zauzeo se i predsednik krovnog saveza nemačkih ekoloških organizacija Kai Nibert. Predsednica Saveznog udruženja za obnovljivu energiju Simone Peter zamerila je što su u predlogu zakona potpuno zanemareni potencijali geotermalne energije.

Nemačka vlada saopštila je i da radi na hitnom programu klimatske zaštite, koji će između ostalog sadržavati mere za unapređenje energetske efikasnosti objekata i postizanje klimatskih ciljeva u saobraćaju.

Izvor: Beta/EURACTIV

Šta su obavezne, a šta operativne rezerve nafte i derivata i ko će sve morati da ih obezbedi

12.04.2022

gasoline-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

Vest da je Evropska unija skinula Srbiju i Zapadni Balkan sa liste sankcija za uvoz nafte donela je olakšanje. Naša zemlja će nesmetano nastaviti da uvozi naftu jadranskim naftovodom i posle 15. maja.

To je važno, jer je pre mesec dana hrvatski „JANAF“ saopštio je da će našoj zemlji, ako ne bude tog izuzeća, od polovine maja morati da prekine dotok nafte, jer je NIS-ov većinski ruski vlasnik „Gasprom njeft“ obuhvaćen sancijama. Tomislav Mićović ističe da je time odahnulo čitavo tržište.

“Negde oko 70 odsto dizela i oko 85 procenata benzina koje se potroši na tržištu Srbije potiče iz prerade nafte u Rafineriji nafte Pančevo. Samim tim svaki poremećaj u dopremanju sirove nafte bi podrazumevao jako veliki nedostatak derivata nafte, rekao bih slobodno nenadoknadiv ili ne lako nadoknadiv nedostatak“, kaže Mićović.

Napominje da je prosto nemoguće logistički obezbediti tako brzo velike količine derivata nafte u okruženju.

Objasnio je i šta je jadranski naftovod, danas JANAF. Ističe da je on napravljen za vreme Jugoslavije – povezivao je tada kada je izgrađen od ostrva Krk, luke Omišalj, rafineriju u Sisku, rafineriju u Bosanskom Brodu, rafineriju u Novom Sadu i rafineriju u Pančevu.

„U međuvremenu niti prerađuje naftu rafinerija u Bosanskom Brodu, niti u Sisku, niti u Novom Sadu – jedina rafinerija koja je ostala na toj trasi naftovoda je pančevačka rafinerija i transport sirove nafte je ovde bio ugrožen. Nije bilo zabranjeno da uvozi sirovu naftu, ali nije imao kako da je dopremi, jer JANAF upravlja nafotovodom na teritoriji Hrvatske, a od granice odnosno Dunava do Novog Sada i Pančeva tim nafotovodom upravlja naša domaća kompanija “Transnafta”“, objašnjava Mićović.

Oko 30 odsto dizela koji se potroši u Srbiji potiče iz uvoza

Određene količine derivata stižu i baržama Dunavom, a Mićović navodi da oko 30 odsto dizela koji se potroši u Srbiji potiče iz uvoza.

„To je jedan značajan procenat i stabilnost tog dopremanja nafte iz okruženja je vrlo bitna za sigurnost snabdevanja tržišta, ali bitna je i kao jedan ozbiljan vid prekogranične konkurencije, to je za svako tržište zdravo da postoji takav jedan odnos između domaće proizvodnje i uvoza“, dodaje Mićović.

Navodi da je jedno vreme bilo problema sa vodostajem Dunava, da barže nisu mogle da se tovare ni blizu punog kapaciteta što je povećavalo broj obrta barži, a u jednom trenutku je krenuo mnogo veći uvoz kako bi se povećale zalihe.

„Država je podsticala naftne kompanije da povećaju što više mogu što više svoje zalihe i u to je u jednom trenutku dovelo i do nedostatka brodova, ali niko nije ostao bez uvoza koji je planirao“, kaže Mićović.

Pročitajte još:

Šta su obavezne, a šta operativne zalihe nafte

Država povećava obavezne rezerve nafte i derivata, kažu ima za dva meseca, ali od jula naftne kompanije moraju da imaju operativne rezerve. Mićović objašnjava da će od 1. jula sve kompanije koje stavljaju naftne derivate na tržište, prozvođači i uvoznici, ukupno oko 9, 10 kompanija, imati obavezu da u svakom trenutku na svojim zalihama o svom trošku imaju derivate nafte na nivou od četiri dana svoje prosečne prodaje u prethodne tri godine.

„Iz godine u godinu će se povećavati taj broj dana i doći ćemo u jednom trenutku do deset dana što je prilično velika zaliha“, dodaje Mićović.

Ističe da će svaka naftna komanija morati iz svog kapitala da uloži novac u te rezerve što podiže troškove stavljanja goriva na tržište.

Na pitanje jesu li naftne kompanije spremne za to, Mićović kaže da za ova četiri dana nije problem da nađu skladišni prostor, ali za deset dana moraće da se investira u skladišni prostor, pre svega veliki uvoznici.

„Naftna industrija Srbije mislim da ima dovoljno skladišnog prostora, jer čitava rafinerija Novi Sad, koja je nekada bila rafinerija, danas može se koristiti kao sladišni prostor“, napominje Mićović.

„Smirila se situacija na tržištu“

Govoreći o tome kakva je sada situacija na tržištu, Mićović kaže da se smirila situacija u odnosu na naglo kupovanje goriva.

„Tada je zaista bilo dramatično, jer nismo stizali da obnavljamo zalihe na bezinskih stanicama koliko su se benzinske stanice brzo praznile, ali niko nije ostao bez goriva to sam ubeđen. Poslednjih par nedelja nešto je veća samo prodaja dizel goriva nego što je to bilo prethodnih godina i ja bih rekao da je to posledica toga što poljoprivrednici imaju mogućnost da kupuju derivate nafte na određenim stanicama po znatno nižoj ceni i to po našoj oceni više nije samo gorivo koje je namenjeno poljoprivredi, tu ima malo i više prodaje nego što bi realno poljoprivreda koristila danas, ali to je već stvar koju će država u komunikaciji sa tim naftnim kompanijama razrešiti“, kaže Mićović.

Dobra je vest da pada cena sirove nafte. Cena nafte brent koja diktira cene na našem tržištu je pala na oko 100 dolara, američka laka nafta je još jeftinija 97 dolara. Mićović ističe da rekordne cene goriva koje imamo na tržištu počinju da ostavljaju posledice i na potražnju.

„Sada više nema tako velike potražnje pri ovako velikim cenama goriva u celom svetu, a druga stvar u Kini se desilo dosta veliko zatvaranje Šangaja i još nekih regiona što je takođe smanjilo potražnju. Kada god se ponuda i potražnja probliže ravnotaži dolazi ili do pada ili do stagnacije cene“, objašnjava Mićović.

Uredba o ograničenju cena je produžena do kraja ovog meseca, ponovo je pojeftinilo gorivo, a Mićović ističe da veruje da se ni u petak neće desiti neke velike promene cena.

„Treba imati u vidu da kada se priča o stabilnosti snabdevanja, ja ne vidim nijedan način kako bi uredba mogla da doprinese povećanju stabilnosti snabdevanja. Ona doprinosi ograničenju cena, ali za stabilnost je bitno da se administriranje što pre skloni sa tržšita, kako bi tržište moglo da odreaguje na sve promene koje se dešavaju, tako se obezbeđuje stabilnost snadbevanja“, smatra Mićović.

Zašto je gas za automobile nikada skuplji

Gas za automobile nikada nije bio skuplji, premašio je 100 dinara, a Mićović kaže da se više dve trećine tečnog naftnog gasa proizvodi prilikom eksploatacije prirodnog gasa.

„On prati te promene na tržištu prirodnog gasa, a tu su jako visoke cene, veliki skokovi, nesigurnost u eksploataciji i transportu – sve se to reflektovalo i na tečni naftni gas“, dodaje on.

Naglašava da dosta tečnog naftnog gasa dolazi iz Ukrajine, Rusije, Kirgistana, Poljske koji su na „vrućem terenu“.

Izvor: RTS

Na Dan zaštite prirode u Srbiji otrovana ptica sa nacionalnog grba

12.04.2022

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Juče, 11. aprila, na više lokacija obeležen je Dan zaštite prirode u Srbiji, a kod Kikinde je pronađena otrovana jedinka orla krstaša, ptice sa nacionalnog grba, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Izuzetno nas je pogodila i uznemirila vest o otrovanom mladom krstašu kod Kikinde. Mima i Mihajlo, prošlogodišnji mladunci mesecima borave upravo na severu Banata i u južnoj Mađarskoj, što pokazuje satelitsko praćenje. Izlaganje otrovnim mamcima može da bude kobno za najređe ptice u Srbiji. Gubitak svake jedinke krstaša predstavlja ogromnu štetu za našu prirodnu baštinu i surovo unazađuje napore da na nebo iznad Srbije vratimo te veličanstvene ptice“, rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Trovanje divljih životinja, posebno ptica grabljivica, jedna je od najvećih opasnosti za njihov opstanak u Srbiji. Samo u poslednje 22 godine od posledica trovanja širom Srbije stradalo je preko 2.300 jedinki zaštićenih ptica, od čega više od 100 orlova belorepana. U većini slučajeva trovanje je bilo namerno i korišćeni su mamci koji su tretirani pesticidima, poput zloglasnog Furadana.

Pročitajte još:

Javnost u Srbiji duže od 8 godina čeka na osnivanje Radne grupa za sprečavanje trovanja i uspostavljanje Protokola o postupanju u slučajevima trovanja divljih životinja, što je preduslov da se sve učestaliji zločini prema prirodi učinkovito istražuju i kažnjavaju. Ono što ometa pomak su institucije koje slabo sarađuju i nevoljno postupaju prema zakonom definisanim nadležnostima, dok građani i udruženja za zaštitu ptica i prirode iz meseca u mesec pronalaze nove leševe zaštićenih vrsta.

Orlovi krstaši dospeli su u žižu javnosti 2016. godine kada je obelodanjeno da su u Srbiji preostale svega dve jedinke. Već narednog proleća članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije započeli su za naše prilike nesvakidašnji program čuvanja poslednjeg gnezda ove kritično ugrožene vrste. Bdenje na teritoriji orlova Bore i Eržike doprinelo je da oni od 2017. do 2021. uspešno podignu 7 mladunaca, te da se u okolini pojave i novi orlovski parovi.

„Ovog proleća u Srbiji je prisutno najmanje 5 parova krstaša i svi se gnezde u prostranom Banatu. Nema veće radosti i ponosa za nas zaštitare prirode od trenutka kada ugledamo orlove na mestima gde ih do skoro nije bilo moguće sresti. Tada postajemo svesni da ogroman terenski rad i nesebičan trud za očuvanje zajedničkog bogatstva daje rezultate na koje može da bude ponosan svaki naš građanin“, ističe Slobodan Knežević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Orlove krstaše većina građana doživljava kao nacionalni simbol i zabrinuta je za njihov opstanak, a slučaj otrovanog krstaša kod Kikinde unemirio je varoš na severu Banata. Orao je pronađen na oranici u blizini Kikinde, a po svemu sudeći stradao je hraneći se zatrovanom lisicom. U blizini su nađeni i leševi mišara, takođe strogo zaštićene vrste.

„Danas timovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i mađarskih kolega iz organizacije MME – BirdLife Hungary, zajedno sa specijalno obučenim psima za pretragu terena, izlaze na teren kako bi otkrili leševe životinja i zatrovane mamce. Nadamo se da će uz našu pomoć predstavnici inspekcija za zaštitu životne sredine, šumarstva i lovstva, te veterine, kao i policijski službenici dati sve od sebe da prikupe dokaze koji bi mogli da dovedu do otkrivanja i kažnjavanja trovača“, pojasnio je Milan Ružić, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije apeluju na institucije da hitno obrazuju radnu grupu, donesu pravilnik i počnu se rešavanjem slučajeva trovanja kao decenijskog problema. Samo tesna saradnja, brza i odlučna reakcija većeg broja institucija kod svakog slučaja trovanja mogu da osiguraju opstanak ugroženih vrsta u Srbiji.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Nissan “menja igricu” u proizvodnji EV baterija

11.04.2022

220401_Nissan_ASSB_Creation_24-1200x800 — Foto: Nissan Press

Japanska auto kompanija Nissan saopštila je da poseduje tehnologiju za proizvodnju najefikasnijih baterija za električna vozila koja će joj pomoći da postane lider među proizvođačima vozila na baterije.

Kompanija je pre nekoliko dana predstavila prototip proizvodnog pogona za laminirane potpuno čvrste baterijske ćelije koje će plasirati na tržište 2028. godine.

Prototip je razvijen u okviru Nisanovog istraživačkog centra u prefekturi Kanagava i deo je dugoročne vizije “Nissan Ambition 2030” koji ima za cilj da lansira električna vozila sa potpuno čvrstim baterijama.

Nissan planira da 2024. godine uspostavi pilot proizvodnu liniju baterija u svojoj fabrici u Jokohami gde će dalje izučavati materijale, dizajn i proizvodne procese.

Iz kompanije navode da cena potpuno čvrstih baterija može iznositi 75 dolara po kWh u 2028. godini, a kasnije i 65 dolara po kWh, što bi električna vozila svelo na isti nivo troškova kao vozila na benzin.

Pročitajte još:

Potpuno čvrste baterije imaju dvostruko veću gustinu energije od konvencionalnih litijum-jonskih baterija, znatno kraće vreme punjenja zbog superiornih performansi punjenja/pražnjenja i nižu cenu zahvaljujući mogućnosti korišćenja jeftinijih materijala.

U kompaniji veruju da će ova svojstva baterija proširiti polje njihove primene na električne kamione i druga električna vozila što će dodatno unaprediti konkurentnost Nisana u svetu elektromobilnosti.

Ambicija za električna vozila do 2030.

Nissan je krajem prošle godine predstavio dugoročnu viziju za razvoj i osnaživanje održive mobilnosti pod nazivom “Nissan Ambition 2030”.

Imajući u vidu trenutne potrebe društva, kupaca i životne sredine, Nissan namerava da postane istinski održiva kompanija te sve više ulaže u proizvodnju električnih vozila i razvoj infrastrukture za punjenje.

Nissan će predstaviti 23 nova elektrifikovana modela, uključujući i 15 novih električnih vozila, do 2030. godine, sa ciljem da preko 50 odsto globalne prodaje brendova Nissan i INFINITI čine vozila na baterije.

Milena Maglovski

Podrška za pravednu energetsku tranziciju Zapadnog Balkana

11.04.2022

termoelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Zemlje Zapadnog Balkana što pre moraju početi sa energetskom tranzicijom kako bi iz upotrebe izbacile ugalj i prešle na obnovljive izvore energije. Ova tranzicija je veoma složen i komplikovan proces jer su elektrane na ugalj, još uvek, najveći izvor energije.

Evropska komisija započela je implementaciju ranije najavljenog projekta energetske tranzicije kako bi se iz upotrebe izbacila upotreba uglja za proizvodnju električne energije na Zapadnom Balkanu i Ukrajini. Projekat je pokrenut sa ciljem da se pomogne zemljama u ovoj veoma zahtevnoj tranziciji i to kroz pružanje tehničke i finansijske pomoći. Ovaj sistem podrške napravljen je za 14 evropskih regiona, među kojima se nalaze i Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija.

Kada je reč o Srbiji na spisku se nalaze Kostolac, Kolubara, Obrenovac i region Pomoravlja. U BiH su uključene termoelektrane “Ugljevik”, “Gacko”, “Tuzla”, dok će u Crnoj Gori u fokusu biti regiona Pljevlja.

Evropska komisija je detektovala sve regione u kojima se ugalj iskopava i koristi za proizvodnju energije i sve one mogu da se priključe projektu pravedne tranzicije. U projektu mogu da učestvuju i zemlje u kojima nema eksploatacije uglja, ali se on intenzivno koristi.

Pročitajte još:

“Cilj je da svim zemljama pomognemo da se oslobode zavisnosti od uglja, ali da energetska tranzicija bude pravedna”, kažu iz Evropske komisije.

Sredstva za realizaciju ovog projekta obezbeđuju Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB), Sekretarijat Energetske zajednice.

Trenutna energetska kriza i rat u Ukrajini utiču na to da, gotovo sve zemlje, ponovo počinju sa upotrebom uglja i ponovnim pokretanjem termoelektrana koje su bile zatvorene. Stručnjaci se nadaju da je ova ponovna upotreba uglja privremena i da će se, uskoro, svi “vratiti” na izvore energije koji nisu toliko štetni. Koliko će to uticati na postizanje klimatske neutralnosti i ispunjavanje zacrtanih ciljeva, ostaje nam da vidimo.

Milica Radičević

H-Bridges tim studenata u finalu najvećeg svetskog univerzitetskog takmičenja iz energetske elektronike

11.04.2022

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

H-Bridges tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta, plasirao se u finalnu rundu International Future Energy Challenge (IFEC) takmičenja, koje predstavlja najveće svetsko univerzitetsko takmičenje iz oblasti energetske elektronike. Za organizaciju ovog takmičneja zadužena je najveća svetska asocijacija inženjera elektrotehnike IEEE. U sklopu takmičenja naš tim se ove, kao i ranijih godina, takmiči sa mnogim poznatim svetskim univerzitetima iz svih krajeva sveta od Amerike i Evrope do vodećih azijskih univerziteta. Ovaj uspeh dolazi kao rezultat predanog i marljivog rada u proteklom periodu i predstavlja odličnu osnovu za ostvarenje dobrog rezultata u samom finalu.

“Nakon pobede na ovom takmičenju 2005. i 2019. godine, te drugog mesta osvojenog 2020. godine, tim ovim uspehom nastavlja kontinuitet dobrih rezultata. Tema ovogodišnjeg projekta na kojem već duže vremena radi je razvoj micro-grid solarnog invertora za priključenje solarnog sistema na električnu mrežu. Projekat je izrada uređaja koji će energiju koja se proizvodi na solarnim panelima prilagoditi uslovima priključenja na električnu mrežu. Samim tim ovakvi projekti će u budućnosti biti u fokusu javnosti, jer omogućavaju postepeni prelazak na obnovljive izvore električne energije u domaćinstvima”, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje navodi, u polufinalnoj rundi takmičenja, performanse koje je prototip ostvario su ostale zapažene. Postigli su skoro sve tehničke zahteve organizatora i prikazao se pun potencijal dizajna kako za dalji takmičarski razvoj, tako i za komercijalnu upotrebu. Tim je uspeo da, po zahtevima takmičenja, razvije uređaj koji ispunjava uslove: galvnske izolovanosti tj. omogućava bezbednost pri upotrebi kako za korisnika tako i za uređaj u slučaju kvara, kompaktanost i kontrolabilnost preko pametnog uređaja (gde krajnji korisnik ima mogućnost da prati stanje celog uređaja) kao i efikasnost celog sistema od preko 95 odsto. Modularnost ovakvog rešenja pruža mogućnost krajnjem korisniku da povezivanjem više istih uređaja kako bi ostvario veću instalisanu snagu. Ovo bi omogućilo upotrebu uređaja na različitim tipovima objekata.

Pročitajte još:

H-Bridges je tim studenata, pretežno sa Elektrotehničkog fakulteta, ali i sa ostalih fakulteta univerziteta u Beogradu koji već godinama tradicionalno učestvuje na IFEC takmičenju i uspeva da svake godine ostvari zapažen rezultat. Izuzev takmičarskog aspekta našeg tima, bavimo se i ozbiljnim istraživačkim radom pa je tako tokom rada na ovom projektu iz naše labaratorije izašlo sedam naučnih radova, nagrađivanih na prestižnim domaćim i međunarodnim konferencijama.

Ove godine, finalna runda takmičenja održava se krajem jula 2022. godine u Noksvilu u američkoj saveznoj državi Tenesi. Kuriozitet samog takmičenja je da studenti rade apsolutno samostalno na svim aspektima projekta, što podrazumeva sve delove razvoja samog uređaja i obezbeđenje svih potrebnih sredstava kako za izradu prototipa, tako i za odlazak na finalnu rundu takmičenja. U ovom projektu imaju podršku Fakulteta, ali i pre svega mnogim domaćim i inostranim kompanijama koje prepoznaju kvalitet rada tima i pružaju podršku u projektu.

Izvor: H-Bridges

Lidl dodeljuje sredstva za čišćenje prirode i doprinosi zaštiti biodiverziteta

11.04.2022

Cisto-iz-ljubavi-2560x1920px — Foto: Čisto iz ljubavi / Promo

Nakon što je prošle godine uspešno sprovela akciju „Čisto iz ljubavi“, u okviru koje je uklonjeno čak 8 tona otpada, kompanija Lidl Srbija poziva organizacije širom Srbije da se i ovog maja aktiviraju i pomognu prikupljanju otpada rasutog po prirodi i okruženju u kome živimo.

Odabranim udruženjima Lidl će dodeliti finansijska sredstva za organizovanje akcija čišćenja sa ciljem uklanjanja otpada iz svog okruženja. Prijave su počele u ponedeljak 4. aprila i trajaće do 24. aprila, a predstavnici lokalnih udruženja se prijavljuju putem sajta: Čisto iz ljubavi – Lidl Srbija, gde ujedno mogu pronaći i više informacija o načinu konkurisanja.

Lidl će partnerske organizacije birati na način da se obezbedi ravnomerna geografska rasprostranjenost lokacija za čišćenje, a fokus će biti na zbrinjavanju prikupljenog otpada tokom akcija održanih u maju.

„Verujemo da se ljubav prema zemlji ogleda kroz brigu o njoj i zato radimo na podizanju svesti o ekološkim temama. Prošle godine smo imali preko 500 volontera i sarađivali smo sa preko 10 lokalnih udruženja, pa ovim putem pozivamo sve zainteresovane da se prijave i zajedno sa nama doprinesu uklanjanju još veće količine otpada“, izjavila je rukovodilac Korporativnih komunikacija u kompaniji Lidl Srbija, Martina Petrović.

Pročitajte još:

Ova akcija Lidla, proistekla je iz strategije Švarc grupe (Schwarz Gruppe) „REset Plastic“, za odgovorno upravljanje plastikom, koja je usmerena na pet oblasti delovanja: od izbegavanja upotrebe plastike, čemu je najbolji primer kompanijsko povlačenje potrošačkih plastičnih kesa i dodatnih poklopaca na mlečnim proizvodima, recikliranja, uklanjanja plastike iz prirode, što se odnosi i na akciju „Čisto iz ljubavi“, do podsticanja ekoloških inovacija i edukacije u ovoj oblasti.

Lidl i GLOBALG.A.P. razvili prvi standard za zaštitu biodiverziteta

Lidl je zajedno sa sertifikacionom kućom GLOBAL G.A.P. i drugim partnerima završio razvoj standarda za zaštitu biodiverziteta u konvencionalnoj proizvodnji voća i povrća u Evropi. U praksi, ovaj projekat omogućava Lidlu da bude prvi evropski trgovac koji podstiče očuvanje raznolikosti vrsta, doprinosi očuvanju kvaliteta i plodnosti zemljišta, dok na duže staze doprinosi boljem stanju prirode.

Od sada će ovaj modul pod nazivom „BioDiversity“ biti dostupan svim učesnicima na tržištu kao dodatni modul za uspostavljeni GLOBALG.A.P. standard za dobre poljoprivredne prakse. Lidl će u prvom koraku, primeniti standard na više od 250 proizvođača iz različitih evropskih zemalja, a u narednom koraku GLOBALG.A.P. dodatak za zaštitu biodiverziteta biće predstavljen svim evropskim proizvođačima voća i povrća.

„Uvođenje prvog standarda biodiverziteta u konvencionalnoj evropskoj proizvodnji voća i povrća pokazuje koliko su inicijativa i saradnja važni. Odlučni smo u nameri da budemo pokretači promena u celoj industriji kako bismo unapredili jedan od izazova našeg vremena, očuvanje biodiverziteta”, izjavila je Petrović.

Izvor: Red Communications

Raspisan Javni poziv za unapređenja energetske efikasnosti – 300 miliona dinara za javne objekte

11.04.2022

glass-work-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je Javni poziv za dodelu sredstava za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja u gradovima i opštinama u Srbiji.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava za koje jedinice lokalne samouprave mogu da konkurišu iznosi 300 miliona dinara, pri čemu je rok za slanje prijava na Javni poziv 25. maj ove godine.

“Ovaj projekat predstavlja nastavak zajedničkog rada Ministarstva i lokalnih samouprava na unapređenju energetske efikasnosti, koja je od ključnog značaja za povećanje energetske bezbednosti, energetsku tranziciju Srbije i zaštitu životne sredine”, navodi se u saopštenju.

Za projekte unapređenja energetske efikasnosti u zgradama maksimalan iznos podsticaja je 30 miliona dinara, pri čemu u opštinama čiji je stepen razvijenosti ispod 50 odsto republičkog proseka država može finansirati i do 100 odsto vrednosti projekta, a u ostalim do 70 odsto.

Pročitajte još:

Za unapređenje energetske efikasnosti modernizacijom sistema javnog osvetljenja finansiraće se do 20 odsto vrednosti projekta, a maksimalno do 4.500.000 dinara, dodaje se u saopštenju.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

1...339340341...1.567 Page 340 of 1.567

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM