Home Blog Page 339

Centralna Evropa se udružuje oko vodonika

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Operateri prenosnog sistema gasa iz Slovačke, Rumunije, Mađarske i Poljske dogovorili su strateško partnerstvo za razvoj regionalne mreže za vodonik. Prema sporazumu o partnerstvu, kompanije iz regiona sarađivaće i u dekarbonizaciji, razvoju zelenih gasova i istraživanju mogućnosti za (smanjenje emisije) CO2.

Partnerstvo je inicirao rumunski Transgas (Transgaz) a uključeni su i poljski Gas-sistem (Gaz-System), slovački Eustrim (Eustream) i mađarski FGSZ. Četiri operatera su potpisala memorandum o razumevanju i pozvala ostale iz regiona da im se priključe.

Saradnja će, kako su rekli u Eustrimu, omogućiti zajednički rad u više oblasti.

Ciljevi partnerstva su i deljenje dobre prakse oko vodonika i transporta CO2, dekarbonizacija poslovanja i proizvodnja vodonika. Sporazum o saradnji takođe nastoji da identifikuje tržište vodonika i primenu u različitim industrijama, kao i rad na izradi relevantnog regulatornog okvira.

Kako je naveo Euraktiv Slovačka, predviđena je i saradnja u pripremi studija izvodljivosti.

„Memorandumom o razumevanju podržavaju se u velikoj meri sve inicijative koje će ubrzati razvoj lanca vrednosti za vodonik u regionu Centralne Evrope i skreće pažnja na regionalne karakteristike za ujednačenu evoluciju mreže za vodonik u EU“, navodi se u saopštenju Eustrima.

Aktivnosti te kompanije ukazuju da je ona poslebno zainteresovana za istraživanje upotrebe vodonika

U septembru 2021. Eustrim je potpisao memorandum o razumevanju sa kompanijama EP Infrastruktura, NAFTA i RWE Snabdevanje i trgovina o potencijalnom razvoju proizvodnje tzv. plavog vodonika u Slovačkoj.

Očekuje se da vodonik ima značajnu ulogu u dostizanju ciljeva EU za smanjenje emisije sa efektima staklene bašte za 55 odsto do 2035.

U Slovačkoj vodonik snažno podržava ministar ekonomije Ričard Sulik koji je obećao milijardu evra investicija. Oko 200 miliona evra od te sume bilo bi potrošeno na istraživanje upotrebe vodonika u sektoru transporta.

Direktor Slovačkog udruženja za električna vozila (SEVA) Patrik Križanski kaže da vodonik ima veliki potencijal u dekarbonizaciji industrije ali ne i u transportnom sektoru, gde ne može da konkuriše električnim vozilima na baterije.

Izvor: Beta/ EURACTIV

Inovativna rešenja u oblasti zaštite životne sredine

Foto: EU info mreža
Foto: EU info mreža

Deset inovativnih rešenja u oblasti zaštite životne sredine predstaljeno je u završnici studentskog Think Green haktona održanog od 13. do 15. aprila 2022, u Naučno-tehnološkom parku Beograd (NTP Beograd). 

Na trodnevnom događaju učestovalo je više od 45 studenata, podeljenih u 10 multidisciplinarnih timova, koji su kreirali rešenja za 6 postavljenih izazova u oblasti zaštite životne sredine: od upravljanja poljoprivrednim, reciklabilnim i otpadom visoke vrednosti, do monitoringa punjača za električna vozila i balansiranje proizvodnje i potrošnje električne energije. Izazove su definisale kompanije članice NTP Beograd.

Prvog dana hakatona timovima su dodeljeni izazovi uz tačan opis problema, a studenti su potom imali 48 sati da kreiraju svoja rešenja koja se sastoje od tehničkog dela i ispitane potrebe na tržištu. Njih su predstavili poslednjeg dana hakatona pred stručnim žirijem, koji je odabrao tri tima koja su najbolje odgovorila izazovima.

„Cilj Think Green hakatona je da motiviše studente da razmišljaju o ekologiji i zelenim tehnologijama, kao i da se upoznaju sa osnovama tehnološkog preduzetništva i načinima na koje ono može da reši globalne izazove. Organizacijom ovakvih događaja NTP Beograd nastoji da podstakne i ohrabri razvoj kreativnog razmišljanja, preduzetničkog duha i inovativnih tehnoloških rešenja među mladima,” istakao je Bojan Milenković, koordinator za podršku razvoju inovacija u Naučno-tehnološkom parku Beograd.

Studenti su na razvoju inovativnih rešenja radili uz podršku 15 tehnoloških i biznis mentora, a imali su priliku da čuju i predavanja o aktuelnim ekološkim trendovima u svetu, razvoju inovativnih biznisa i iskustvima sa globalnih hakatona.

Nagradu za najbolje rešenje poneo je tim TerraWatt koji je predložio rešenje za razvoj inteligentnog sistema za merenje i kontrolu na električnoj mreži, koji se može koristiti za predikciju potrošnje električne energije kod trgovaca električnom energijom. Drugo mesto pripalo je timu Wastelocate za predloženu platformu za unapređenje ciklusa upravljanja poljoprivrednim otpadom i povezivanje poljoprivrednika sa prerađivačima poljoprivrednog otpada, dok je treće mesto poneo Otpadium za aplikaciju za uspostavljanje komunikacije između poljoprivrednika i otkupljivača poljoprivrednog otpada.

Sva tri prvoplasirana tima dobijaju priliku da uz ekspertsku podršku nastave razvoj poslovne ideje tj. inovativnog rešenja do koga su došli na hakatonu. Dva prvoplasirana tima kao nagradu dobijaju i višednevnu studijsku posetu u evropsku prestonicu inovacija 2020, Luven u Belgiji, a za trećeplasirani tim je obezbeđena vredna literatura u oblasti razvoja inovativnih biznisa i startap kompanija.

Studentski Think Green hakaton organizovan je u okviru projekta „EU podrška Naučno-tehnološkom parku Beograd u pružanju usluga inovativnim kompanijama“, dok je deo nagrada obezbeđen kroz projekat „Puls Evrope – medijske posete EU“. Oba projekta finansira Evropska unija.

Kroz različite projekte, EU više od dve decenije podržava reformski proces u Srbiji – između ostalog radi se na unapređenju životne sredine, podršci preduzetništvu, razvoju inovacija…

Ovu godinu, Evropska unija je proglasila godinom mladih.

„Događaji poput ovog, na kojima mladi iskazuju svoj potencijal i na kreativan način nude različita rešenja, u ovom slučaju u oblasti životne sredine, pokazatelj su da mladi, uz adekvatnu podršku, mogu biti pokretači promena u društvu. Drago nam je da kao EU projekat možemo da podržimo mlade koji su ponudili najbolja rešenja i omogućimo im studijsko putovanje u Luven, grad studenata, inovacija i startapova“, rekla je Marina Rakić, vođa tima projekta „Puls Evrope – medijske posete EU“.

Izvor: EU info mreža

Direktor Udruženja mlinara: Uskoro velike nestašice brašna

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Iako je ograničena cena osnovnih životnih namirnica, u koje spada i brašno, bila dovoljno jak udar na mlinare, Vlada Srbije nedavno je donela novu odluku, kojom se ograničava izvoz brašna. Posledica ove, po ocenama stručanjaka besmilene, odluke je obustava proizvodnje brašna, usled gomilanja zaliha kojima preti propadanje. Sada građanima ne prete samo poskupljenja, već i velike nestašice.

Direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović rekao je da je odluka o obustavi proizvodnje sasvim očekivana, jer proizvođači više nemaju za koga da proizvode tolike količine brašna, kada zalihama već preti propadanje usled dugog stajanja na visokim temperaturama.

Međutim, kupci iz inostranstva su se, kako kaže Šajatović snašli, te sada brašno kupuju od drugih dobavljača, dok su srpski mlinari u nezavidnom položaju.

Kada je u pitanju tržište u Srbiji, te posledice koje bi obustava proizvodnje mogla da prouzrokuje, naš sagovornik ističe da bi moglo da se desi da se isporuke pojedinih vrsta brašna, poput tipa 400, smanje, te da bi mogla da usledi nestašica.

On objašnjava da je trenutno potpuno neisplativo za mlinare da melju 100 kilograma pšenice kako bi dobili 15 kilograma tog tipa brašna, jer je cena pšenice trenutno previsoka.

Šajatović pretpostavlja da bi potencijalna nestašica dovela do poskupljenja brašna u prodavnicama, ali naglašava da to nije najgori scenario.

„Ne treba brinuti o cenama, treba brinuti o velikim nestašicama, jer kada dođe do njih, to će biti direktna posledica zabrane izviza, za šta je kriva Vlada, a zbog čega su to uradili verovatno ne znaju ni oni sami“, kaže Šajatović.

Agrarni analitičar Žarko Galetin takođe je stava da su odluke koje su donošene u poslednjih nekoliko meseci bile štetne za proizvođače, te da je njihovo nezadovoljstvo potpuno očekivano.

„Dovoljno je sabrati jedan i jedan i doći do zaključka. Dakle, pšenica je došla do 36 dinara na berzi u Novom Sadu, što je istorijski rekord, te je potpuno neisplativo proizvoditi brašno u ovakvim uslovima“, objašnjava Galetin i dodaje da ga ne bi začudilo kada bi i proizvođači ostalih proizvoda čije su cene zamrznute odabrati obustavu proizvodnje kao način da pokažu državi koliko je ova odluka loša.

Prema njegovim rečima, najgori scenario za građanstvo, ali i za vlast bile bi nestašice, što će se, ukoliko država nešto konkretno ne uradi, zasigurno desiti.

Izvor: Nova

Za iskorenjivanje energetskog siromaštva potrebne hrabre odluke

Foto: Fondacija Centar za demokratiju
Foto: Fondacija Centar za demokratiju

Energetsko siromaštvo ne prestaje da bude jedan od glavnih problema za građane Srbije. Veliki procenat stanovništva ne može da priušti grejanje više od jedne prostorije tokom zimskih meseci, a čak i oni koji se greju na gas i koje bismo nazvali „dobrostojećim“, samo su na korak od energetskog siromaštva, rekli su učesnici debate „Koliko ušteda energije doprinosi Ciljevima održivog razvoja” održanoj juče u prostoru Miljenko Dereta.

Prof. dr Ksenija Petovar predstavila je svoju studiju „Energetsko siromaštvo“ u kjoj se nalaze osnovni koraci neophodni da bi se smanjilo energetsko siromaštvo u Srbiji.

Prema njenim rečima, štednja energije je javni interes, ali se to u našoj zemlji nedovoljno razumeva. Petovar je navela primer Skandinavskih zemalja koje imaju više uslova da budu rastrošne, ali ipak mnogo više polažu na uštedu energije, dok je na Balkanu potpuno suprotno.

Ona se osvrnula i na novčanu pomoć koju osvaruju „energetski ugroženi kupci“ za koju kaže da ne doprinosi rešavanju energetskog siromaštva, već ga dalje reprodukuje. Ovo je naročito važno imajući u vidu da će se broj energetski ugroženih kupaca popeti sa trenutnih 70.000 na 200.000 u narednoj godini, prema predviđanjima profesorke Petovar.

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević upozorio je da bi, imajući u vidu svetsku energetsku krizu, ali i srazmere energetskog siromaštva u Srbiji, trebalo da uzmemo najgori scenarijo prilikom donošenja odluka.

„U Srbiji je i dalje dominantno ogrevno drvo, ali mi imamo 30 godina kontinuiranog gubitka kvalitetnih šuma što se nikada u istoriji nije desilo. Drvo je duplo skuplje nego prošle godine, a lignit, ugalj lošeg kvaliteta, skuplji je nego kameni ugalj na svetskom tržištu. U narednom periodu možemo da očekujemo smanjenu pomoć iz Evropske unije, a otvoreno je i pitanje stabilnog snabdevanja gasom“, objašnjava Kovačević faktore koji mogu da pogoršaju energetsko siromaštvo.

Subvencije nisu namenjene onima kojima su najpotrebnije

Učesnici su se osvrnuli i na aktuelne subvencije za unapređenje energetske efikasnosti kuća gde građani finansiraju 50 odsto radova, dok 50 odsto sredstava daje lokalna samouprava.

Kako kaže Aleksandar Macura iz RES fondacije, ove subvencije promašuju one kojima su najpotrebnije jer je svota novca koju građani moraju da izdvoje još uvek prevelika, a istraživanja pokazuju da većina građana ne može da priušti iznenadne troškove veće od 13.000 dinara.

Foto: Fondacija Centar za demokratiju

Isto važi i za energetski efikasne uređaje koji su preskupi i, samim tim, nedostupni onima kojima su najpotrebniji, kaže Kovačević.

Maja Petković iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture napominje da država ima u vidu nemogućnost građana da energetski saniraju svoje domove uz postojeće subvencije i dodaje da su u planu i subvencije od 100 odsto. Međutim, brojni nelegalni objekti, čije dimenzije premašuju dozvoljene i koji nisu građeni u skladu sa propisima, prave zastoj u realizaciji ovih planova, pa je prioritet države da najpre pomogne onima koji žive u legalnim objektima.

Zaključak debate je da energetsko siromaštvo još uvek nije dovoljno u fokusu u našoj zemlji, te da država mora da se odvaži na hrabre korake kako bi većinsko stanovništvo izvela iz energetskog siromaštva.

Javnu debatu „Koliko ušteda energije doprinosi Ciljevima održivog razvoja“ organizovala je Fondacija Centar za demokratiju u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“.

Milena Maglovski

Vlada Republike Srpske menja Zakon o energetici

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Vlada Republike Srpske, na održanoj sednici, utvrdila je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Važeći Zakon o energetici donesen je 2009. godine, te postoji potreba da se isti uskladi sa zakonima koji su doneseni posle njega i to sa Zakonom o električnoj energiji, Zakonom o gasu, Zakonom o obnovljivim izvorima energije, Zakonom o energetskoj efikasnosti, kao i sa Strategijom razvoja energetike. U tom smislu, ovim zakonom se usklađuju termini i definicije, pitanje sertifikata za proizvodno postrojenje u kom se proizvodi električna energija iz obnovljivih izvora, pitanje garancije o poreklu električne energije iz obnovljivih izvora energije, te se normira nadležnost Vlade za donošenje Strategije razvoja energetike kao sektorske strategije Republike Srpske”, navodi se u saopštenju.

Kako se dalje navodi, pored toga, ovim zakonom se stvara i pravni osnov za donošenje Energetskog i klimatskog plana Republike Srpske, definiše njegov sadržaj, rokovi, procedura usvajanja i institucije koje su zadužene za njegovu izradu.

Podsetimo, novi Zakon o obnovljivim izvorima energije Republike Srpske stupio je na snagu 5. marta 2022. godine. Novine koje donosi odnose se na podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, kao i kod nas, uvodi se novina kupac-proizvođač električne energije (prozjumer).

Energetski portal

Objavljenje nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najvišu maloprodajnu cenu derivata nafte za period od 15 časova 15. aprila 2022. godine do 15 časova 21. aprila 2022. godine.

Nova maksimalna cena evro dizela narednih sedam dana biće 196,3 dinara, dok će evro premijum BMB 95 koštati 174,10 dinara.

Vlada je Uredbom, koja je produžena do kraja aprila, ograničila maksimalnu cenu naftnih derivata.

U skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

“Duh istoka” u srcu Beograda

Foto: Wikipedia (Andrija12345678)
Foto: Wikipedia (Gmihail)

U samom centru Beograda, ušuškana je jedinstvena oaza zelenila i mira. Botanička bašta “Jevremovac” mesto je na kom se mogu videti biljke i drveće iz svih krajeva sveta. 

Osnovana je davne 1874. godine, na inicijativu čuvenog naučnika i profesora botanike Josifa Pančića. Prvobitno se nalazila na Dorćolu, uz obalu Dunava, međutim zbog poplava, dve su uništile ceo biljni fond, premeštena je. Zahvaljujući kralju Milanu Obrenoviću, koji 1889. godine poklonio svoje imanje nasleđeno od dede Gospodara Jevrema Obrenovića, Botanička bašta se danas nalazi u samom centru grada. Njegova želja je bila da se Bašta nazove po njegovom dedi “Jevremovac”.

Za ovaj prostor je veoma značajna i 1892. godina kada je kupljena velika staklena bašta, u to vreme najlepša i najveća u ovom delu Evrope. Izgrađen je u viktorijanskom stilu, sa centralnom kupolom i dva krila. U stakleniku se nalazi oko 1.000 različitih tropskih, subtropskih i mediteranskih vrsta biljaka.

Botanička bašta se prostire na oko pet hektara, otvoreni deo je podeljen na 14 površina koje čine zasebne celine. Više od 1.300 vrsta biljaka grupisano je i geografske i ekološke celine. Ovo mesto je jedinstvena prilika da posetioci na jednom mestu vide decenijama stare brestove, stabla kavakaskih zelkova, kestena, borova, kedrova, čempresa, sekvoje, Gingo biloba, kao i stabla hrasta lužnjaka stare oko 140 godina. 

Foto: Wikipedia (Zoran Cvetkovic)

Posebnu celinu u Botaničkoj bašti “Jevremovac” čini Japanski vrt. Osmišljen i napravljen je tako da se u potpunosti uklopi u pejzaž, čuvajući i negujući umetnost kreiranja tradicionalnih japanskih vrtova. 

Prema narodnom verovanju Japanaca u kamenu prebivaju duhovi, voda je simbol okeana, dok biljke imaju posebnu simboliku. Ovi osnovni elementi su prisutni u japanskim baštama, i posebno su ukomponovani u ambijent “Jevremovca”.

Japanski vrt se prostire na 20 ari, ima jezerce koje se puni vodom iz izvora bašte i pun je biljaka iz ove nam daleke zemlje.

Trešnjino drvo u Japanu predstavlja simbol večite mladosti i proleća i kada je u punom cvetu u Botaničkoj bašti se organizuje tradicionalna manifestacija “Duh istoka”. Na jedinstven način, od 16. do 21. aprila, svi posetioci ove oaze mira imaće priliku da vide izložbe, posete predavanja i radionice i čuju jedinstvenu poeziju koja na svojstven način predstavlja tradiciju i kulturu dalekog istoka. 

Milica Radičević

PKS: Kriza na tržištu energenata traži od privrede prelazak na OIE

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska kriza, dodatno podstaknuta ratom u Ukrajini i prethodnim dešavanjima na tržištu energenata u svetu, ozbiljno će doprineti globalnoj recesiji, rastu cena energenata, posebno električne energije i proizvodnji na svetskom nivou što će dalje imati uticaj i na domaću privredu, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na konferenciji „Biznis trends“ u Beogradu.

„Postoje procene da će zbog krize energenata, pre svega gasa, koji balansira proizvodnju struje u većini zemalja EU, na primer u Nemačkoj, sadašnja kriza ozbiljno doprineti recesiji i padu proizvodnje. I to na nas ima i te kako uticaj, pošto je to tržište na koje najviše izvozimo“, rekao je Čadež na panelu „Bolja kontrola troškova, uređenije tržište i veća efikasnost“ u razgovoru sa Nenadom Savićem, osnivačem i direktorom kompanije „Nova commodities“ koja se bavi snabdevanjem i prekograničnom trgovinom električnom energijom.

Prognoze stručnjaka u Evropi govore da bi u narednih devet godina tržišna cena električne energije mogla da se kreće u rasponu od 90 do 130 evra za megavat-sat, rekao je Nenad Savić, odgovarajući tako na pitanje Čadeža šta privrednici mogu da očekuju po pitanju kretanja cene elekrične energije u narednom periodu.

„Tržište električne energije je u problemu. Pokazalo se neadekvatnim da ispuni svoju osnovnu funkciju i odgovori na ono što se dešava. Tri stvari ga karakterišu, prvi, enormni rast cena koji je do sada nezabeležen. Druga karakteristika koja još više zabrinjava je enormna volatilnost (raspon i brzina kretanja cena), i te razlike su nova realnost i u tom smislu je sve teže odrediti u kom će pravcu tržište ići. Treći faktor je niska likvidnost“, naveo je Savić.

Podsetio je da je tržišna cena električne energije na berzama počela da raste prošle godine u aprilu i maju i da se od tada ne zaustavlja. Kaže da Evropska komisija ima mehanizme da obori cenu električne energije ali da je zbog bržeg procesa dekarbonizacije u EU, prelaska na obnovljive izvore energije i smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, za sada odlučila da to ne učini.

„Ušli smo u novo doba, u novu realnost. Cene koje smo imali pre kovida su prošlost i više se neća vraćati na taj nivo“, smatra Savić.

Podseća da je EPS u ugovorima sa kupcima na komercijalnom tržištu do 30. juna ove godine ponudio cenu za privredu od 75 evra po megavat-satu u nameri da zaštiti industriju i napomenuo da je to neekonomska cena jer je vrednost tog „istog proizvoda“ u vreme kada je doneta ta odluka bila 310 evra na tržištu.

Izvor: Privredna komora Srbije

Srbija – U planu izgradnja 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda 

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Otpadne vode u Srbiji u jednoj godini sadrže 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 tona arsena, 12 tona olova, 11 tona nikla, ukazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine, sa tendencijom njihovog povećanja. Ovaj problem u naredne tri godine treba da reše sva preduzeća u Srbiji koja ispuštaju otpadne vode, ove obaveze u skladu su sa evropskim regulativama. 

Investicije za zaštitu vode u Srbiji procenjuju se na 5,4 milijarde evra, zbog čega se razmatraju potencijalna rešenja do kojih je moguće doći međusobnom saradnjom privatnog, javnog i civilnog sektora.

“Zapravo je mit da je Srbija toliko bogata vodama, 92 odsto se oslanjamo na tranzitne vode. Prema analizama koje smo sproveli, po glavi stanovnika Srbija ima godišnje 1.500 kubnih metara vode koje može da iskoristi, što je niže od proseka koji iznosi 2.500, te moramo da se oslonimo na tranzitne vode u koje se ubrajaju i otpadne vode iz regiona”, izjavio je za televiziju K1 Slobodan Krstović, direktor za strateški razvoj u NALED-u.

Kako je objasnio, pored zagađenja iz tranzitnih voda, i građani značajno doprinose zagađenju. Između osam i 11 odsto komunalnih voda u Srbiji se prečisti pre ispuštanja, što govori o tome da su i građani i industrija zagađivači sopstvenih voda, te je potrebno dosta raditi kako bi se ta voda privela nameni, odnosno koristila kao voda za piće.

“Oko dve trećine stanovništva koristi vodu sa vodovoda, ostatak sa bunara, što ukazuje na značaj podzemnih voda o kojima moramo brinuti i voditi računa. To jeste bitan resurs koji moramo čuvati”, dodao je Krstović.

Govoreći o roku koji su preduzeća dobila za regulisanje otpadnih voda, on je istakao da ima privrednih subjekata koji su odvojili određena finansijska sredstva npr. mesna industrija. Sa druge strane, od 340 kompanija koje izveštavaju Agenciju za zaštitu životne sredine, veliki broj ništa nije uradio po tom pitanju.

“Mi smo kreirali vodič za prečišćavanje otpadnih voda namenjen privrednim, javnim i drugim subjektima u cilju sprečavanja zagađenja voda i životne sredine, kao i unapređenja upravljanja kvalitetom vodnih resursa. Takođe, vodič sadrži predlog kako treba da izgleda proces od planiranja do izgradnje jednog postrojenja”, objasnio je Krstović.

On je najavio da je u planu izgradnja 320 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u vrednosti od 5,4 milijarde evra, što je najveći deo troškova u oblasti harmonizacije i prilagođavanja u oblasti životne sredine.

Izvor: NALED

Air France predstavio novu strategiju za smanjenje emisije CO2

Foto: Air France
Foto: Air France

Kao doprinos Pariskom sporazumu o klimatskim promenama koji je za cilj postavio zadržavanje povećanja globalne prosečne temperature ispod 2 °C, avio-kompanija Air France predstavila je Air France ACT, svoju novu strategiju za smanjenje emisije CO2.

Ova strategija je realistična i naučno zasnovana na procenama razvoja avio-saobraćaja koju je razvila organizacija SBTi (Science-Based Target initiative). Prioriteti strategije Air France ACT su smanjenje emisije CO2 (kako direktne, tokom letova, tako i indirektne, tokom drugih aktivnosti kompanije), kao i unapređenje projekata kompenzacije CO2.

Ključni ciljevi strategije Air France-a su za 30 odsto manja emisija CO2 po putniku po kilometru do 2030. godine u odnosu na 2019. godinu, odnosno 12 odsto manja emisija ugljen-dioksida u apsolutnom iznosu, kao i nulta emisija CO2 do 2050. godineOvi ciljevi u sebe uključuju i razvijanje projekata koji će kompenzovati emisiju ugljen-dioksida na taj način što će do 2050. ukloniti iz atmosfere količinu CO2 koja je ekvivalentna zaostaloj emisiji svake godine. Pod projektima kompenzacije se najpre misli na pošumljavanje tropskih šuma i mangrova. Podsećanja radi, Air France je u periodu između 2005. i 2019. godine emisiju ugljen-dioksida smanjio za 6 odsto.

Pet koraka za postizanje ciljeva održivosti:

1) Obnavljanje flote avionima nove generacije. Airbus A220 i Airbus A350 su avioni koji koriste manje goriva, emituju do 25 odsto manje CO2, a zagađenje bukom smanjuju u proseku za 33 odsto. Trenutno ovi avioni čine 7 odsto Air France-ove flote, dok će do 2030. činiti čak 70 odsto. Kako bi to postigao, Air France će od danas do 2025. godine ulagati milijardu evra godišnje u obnavljanje flote.

2) Povećana upotreba održivog vazduhoplovnog goriva (SAF), koje će smanjiti emisije CO2 u proseku za 80 odsto. Održivo avio-gorivo se pravi od jestivog ulja, poljoprivrednih ostataka ili sintetički od ugljen-dioksida i vodonika. Od početka 2022. godine Air France na svim svojim letovima iz Francuske koristi 1 odsto održivog avio-goriva, dok je cilj da taj udeo do 2030. bude 10 odsto, a do 2050. čak 63 odsto.

3) Korišćenje tehnika eko-pilotiranja kao što su, na primer, upotreba samo jednog motora kad god je to moguće ili optimizacija putanje leta pomoću veštačke inteligencije. Korišćenje eko-pilotiranja bi trebalo da smanji emisiju CO2 za 2 do 3 odsto godišnje.

4) Uvođenje održivog keteringa u cilju smanjenja karbonskog otiska. Na letovima i u salonima, Air France favorizuje lokalne, sezonske proizvode, a do kraja 2022. Air France će 90 odsto plastike za jednokratnu upotrebu zameniti održivim alternativama.

5) Saradnja sa drugim oblicima transporta. Avio-kompanija preporučuje svojim putnicima da za kraće relacije izaberu oblik prevoza sa manjom emisijom CO2 i razvija snažno partnerstvo sa Francuskom nacionalnom železnicom.

Odgovorno poslovanje i održiva budućnost avijacije su osnovna načela avio-kompanije Air France. Da bi što detaljnije predstavio svoju ekološku strategiju, Air France pokreće video-kampanju i namensku veb-stranicu, Air France ACT, namenjenu široj javnosti.

Izvor: TOP ONE

Aplikacija koja čuva životnu sredinu i odgovara na večito pitanje „šta da obučem?!“

Foto-ilustracija: Unsplash (Angela Bailey)
Foto: Unsplash (Becca McHaffie)

Moj krcati ormar me pred svaki izlazak iz kuće obmane da mogu da se obučem kao Kejt Mos, a u stvari je samo osmina njegove sadržine zaista nosiva. Ostalo su stvari dobijene na poklon koje mi se nikada nisu dopadale, očuvane stvari iz 90ih sa naramenicama i garderoba iz moje emo-faze koju nisam prerasla (mada fazu, hvala Bogu, jesam).

Naravno, pravi modni ekspert znao bi kako da ukombinuje sve ove komade i izgleda spremno za „fešn vik“ – ali ja, i ne baš. I taman kada sam želela da poslušam savet jedne mudre gospođe koji glasi: „ako nisi obukla stvar godinu dana, pokloni je (baci, spali, šta god)“, naleteh na aplikacije koje će ih zadržati još koji dan u mojoj kolekciji i možda konačno izvući iz tame ormara.

Akozet (Acloset) je od sada počasna ikonica u mom telefonu, a samo letimični pregled aplikacije obećava mnogo korisnih opcija.

Ova aplikacija omogućava vam da kreirate svoj virtuelni ormar i pratite koliko ste puta obukli neku stvar, a koje uopšte ne nosite. Odevne predmete možete dodavati u „ormar“ tako što ćete ih pronaći pod jednim od 100 brendova ponuđenih u aplikaciji, ili jednostavno možete uslikati svoje komade, a veštačka inteligencija će precizno ukloniti pozadinu što izgleda zaista profi.

Još jedna opcija je da izaberete garderobu iz galerije u kojoj se nalaze neki standardni komadi, mada je po mom mišljenju ova galerija prilično ograničena.

A sada kreće „mix and match“ zabava – bez po muke možete da pravite kolaže iz svog ormara i vidite koji komadi najbolje idu zajendo, a odevne kombinacije možete da sačuvate za nemile „ne znam šta da obučem“ prilike. Ova vrlo korisna alatka će vam uštedeti sate isprobavanja i bez sumnje probuditi malu Anu Vintur u vama.

Foto: Save Your Wardrobe / EP

Aplikacija pomaže korisnicima da spoje održivost i modu tako što im nudi informacije o lokacijama gde mogu donirati garderobu, mestima koja vrše hemijsko čišćenje u skladu sa ekološkim standardima, najbližim krojačima koji vrše prepravke i još mnogo toga, ali ove opcije, nažalost, još uvek nisu dostupne kod nas.

Moram da napomenem da mi se u aplikaciji ne dopada to što uz brendirane artikle stoji link za kupovinu, ali na sve ostalo nemam zamerki. Čak dobijate i informacije o vremenskim prilikama što znači da ćete se uz ovu aplikaciju uvek adekvatno obući.

Kako Aklozet nije jedina aplikacija koja promoviše održivi odnos prema garderobi, reših da brzinski isprobam još jednu zvanu „Save Your Wardrobe“ što u prevodu znači „spasi svoj ormar“. Sudeću po nazivu, namera aplikacije ovde je očigledna, što se ne može reći za prethodnu koja vas suptilno navodi na kupovinu.

SYW je pregledna i jednostavna za upotrebu mada, opet, brojne korisne opcije nisu dostupne kod nas.

I ovde je moguće da slikate svoju kolekciju odeće i ubacite u ormar, a to je, koliko vidim, i jedina opcija u ovoj aplikaciji.  Uklanjanje pozadine nije tako precizno kao u prethodnoj, ali ćemo im oprostiti jer SYW dolazi sa sjajnim blogovima koji vas inspirišu i ohrabruju da koračate stazom održive mode.

Milena Maglovski

Predstavljena inicijativa za pravednu zelenu tranziciju i dekarbonizaciju Srbije

Foto: UNDP Communications Serbia
Foto: UNDP Communications Serbia

U Vladi Srbije danas je predstavljena nova inicijativa za pravednu zelenu tranziciju i dekarbonizaciju srpske privrede i industrije, koju će uz finansijsku podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike sprovoditi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Cilj ove inicijative, čija je vrednost 1.010.000 dolara, je da podstakne proces dekarbonizacije, odnosno napuštanja uglja kao dominantnog izvora za proizvodnju energije u Srbiji, istovremeno vodeći računa da i cena i koristi ove tranzicije budu ravnomerno raspoređeni u društvu.

Zelena tranzicija može da donese značajan boljitak za životnu sredinu i zdravlje ljudi, privredu i društvo u celini, ali će uticati na industriju, rudarstvo i evoluciju energetskog sektora u Srbiji. Zato je neophodno da zelena tranzicija bude pravedna i strateški isplanirana na vreme, kako bi se minimizirao gubitak radnih mesta i obezbedila ekonomska sigurnost za stanovništvo u delovima zemlje koji se oslanjaju na ove sektore.

„Kako bi doprineo tranziciji ka dekarbonizovanom društvu, radi budućnosti čovečanstva, Japan će sa oko 42 miliona dolara podržati 23 zemlje, među kojima je i Srbija. Osim finansijske, Japan će podršku pružiti i u vidu znanja i ekspertize. Konkretno, kroz ovu inicijativu želimo da obezbedimo da princip pravednosti bude sastavni deo zelene tranzicije i dekarbonizacije privrede. Istovremeno ćemo pomoći da se uvedu inovativni poslovni modeli i osiguraju investicije u zelene tehnologije“, istakao je Takahiko Kacumata, ambasador Japana u Srbiji.

“Vlada Srbije je od kad je formirana opredeljena za borbu protiv klimatskih promena, što znači da zaštita životne sredine i energetika više ne mogu ići odvojeno. Projekat koji danas predstavljamo je važan jer šalje poruku da ne odustajemo od procesa zelene energetske tranzicije, već da on treba da se ojača i ubrza, jer on nije omča oko vrata, nego način da se prevaziđu problemi i izvor nove nacionalne i energetske moći”, poručila je Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike.

Ona je dodala da su mnoge zemlje otišle daleko u tom procesu, ali i da je Srbija, koja je na početku tog procesa, pokazala da je aktivna u njemu, o čemu govori donošenje Zakona o klimatskim promenama koje je pripremilo Ministarstvo zaštite životne sredine, kao i set modernih zakona iz oblasti energetike, uključujući prvi poseban Zakon o korišćenju OIE i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Pomoćnica ministarke zaštite životne sredine Sandra Dokić ističe da je ova inicijativa od velikog značaja za efikasnu i pravednu zelenu tranziciju privrede i društva u Srbiji.

„Važan korak smo napravili u martu prošle godine kada je usvojen Zakon o klimatskim promenama koji predviđa donošenje podzakonskih akata i strateških dokumenata koji će nam odrediti jasan pravac kretanja ka niskougljeničnom društvu. Ta tranzicija mora da bude pravedna, zbog čega je neophodno da vodimo računa o svakom pojedincu i da uspostavimo otvoren dijalog sa svima na koje će ona direktno ili indirektno uticati. Na ovom putu, kao i za svaku veliku sistemsku promenu, znače nam jaka partnerstva, kako bismo udružili znanja, uključili sve aktere i na najbolji način sproveli sve ono što su zelene politike i prioriteti Vlade Srbije“, rekla je Dokić, ističući da je značajno i što upravo ovaj projekat koji finansira Vlada Japana počinje istovremeno sa aktivnostima Ministarstva u okviru projekta Zelena agenda u Srbiji, koji takođe doprinosi zelenoj tranziciji.

“Pravedna zelena tranzicija je sastavni deo, a ne posledica procesa dekarbonizacije privrede. Uz podršku Vlade Japana i u partnerstvu sa Vladom Srbije, UNDP će se pobrinuti da, paralelno sa zelenom transformacijom srpske privrede i društva, bude obezbeđena adekvatna podrška i pravedna tranzicija za regione, sektore i lokalne zajednice koje ekonomski zavise od intenzivnog korišćenja fosilnih goriva, posebno uglja – kako niko ne bi bio izostavljen”, rekla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.

Foto: UNDP Communications Serbia

UNDP će u okviru nove inicijative podržati Vladu Srbije u izradi Plana pravedne tranzicije ka nisko-ugljeničnoj ekonomiji, a preduzeća iz javnog i privatnog sektora pozvati da predlože inovativna rešenja za dekarbonizaciju privrede i industrije, i smanjenje zagađenja životne sredine. Pored toga, biće podržana primena najboljih predloga u praksi.

Osim što predstavlja održivo rešenje za krizu na globalnom energetskom tržištu, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, kao i energetska efikasnost, neophodni su kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) koje negativno utiču na klimatske promene i izazivaju globalno zagrevanje.

Srbija se kao potpisnica Sporazuma iz Pariza o klimi obavezala da smanji emisije GHG, a zelena transformacija privrede i društva je neizostavan deo pristupanja zemlje Evropskoj uniji i istovremeno uslov da srpski proizvodi ostanu konkurentni u EU, koja je glavno izvozno tržište Srbije.

Izvor: UNDP

ABB i Samsung Electronics zajednički pokreću holističku tehnologiju za pametne zgrade

Foto: ABB
Foto: ABB

ABB i Samsung Electronics će kroz globalno partnerstvo ponuditi zajednički razvijene tehnologije koje omogućavaju uštedu energije, upravljanje energijom i povezivanje s inteligentnim internetom stvari (IoT) u stambenim i komercijalnim zgradama. Zgrade čine gotovo 40 odsto svetske godišnje emisije CO2, a partnerstvo između dve kompanije stvoriće platformu za izgradnju dugoročnog odnosa za inovacije na pametnoj tehnologiji, pametnom upravljanju i pametnim uređajima.

Korisnicima će biti omogućen širi pristup tehnologijama automatizacije zgrada i boljem upravljanju uređajima. Pametne kuće koriste umrežene uređaje i uređaje integrisane kroz centralizovan sistem kako bi uštedeli novac, vreme i energiju. Na primer, korisnici će sa svojim ličnim uređajima moći pratiti i kontrolisati brojne kućne aparate, detektore gasa i dima, sisteme za energiju, sigurnost i udobnost iz jedne aplikacije povezivanjem Samsungove aplikacije SmartThings s ABB-ovim rešenjima za automatizaciju zgrada. Između ostalog, uređaji kao što su mašina za pranje sudova i mašina za pranje veša mogu se ciljano koristiti tokom vremena smanjene potrošnje energije. Na taj se način postiže optimizacija opterećenja mreže i smanjenje troškova energije.  

Uz rešenja za automatizaciju zgrada, dve kompanije nastoje da prošire interakciju između HVAC proizvoda (grejanje, ventilacija i klimatizacija) i upravljačkog sistema prostora s promenljivim protokom rashladnog sredstva (VRF) kompanije Samsung Electronics i ABB-ovog komercijalnog i upravljačkog sistema HVAC-a.  

Mike Mustapha, predsednik ABB Smart Buildings divizije, izjavio je: “Zamišljamo budućnost u kojoj naši kupci mogu imati koristi od značajnih ušteda energije i smanjenja emisije CO2 daljim poboljšanjem pristupa potpuno integrisanoj i holističkoj tehnologiji pametnih zgrada. Partnerstvo s velikim vodećim tehnološkim liderom kao što je Samsung Electronics dodatno podržava ABB-ovu viziju i ponudu povezivanja celih zgrada s otvorenim rešenjima, te pružanje uvida u ukupnu potrošnju energije, uključujući elemente kao što je punjenje električnih vozila (EV). To ne samo da smanjuje carbon footprint iz izgrađenog okruženja, već pruža besprekorno i privlačno korisničko iskustvo.”  

Chanwoo Park, rukovodilac IoT poslovanja u Samsung Electronicsu, rekao je: „Ovde su dva dobavljača udružila snage kako bi pomogli građevinskim kompanijama i investitorima u njihovim projektima pametnih zgrada. Uz sva rešenja koja dolaze iz jednog izvora možete biti sigurni da će proizvodi neometano funkcionisati zajedno kako prilikom naknadnog opremanja postojećih zgrada tako i prilikom izgradnje novih. Budući da postoji samo jedna platforma za ceo sistem, korisnička usluga je takođe optimizovana.”

Izvor: ABB

Beogradski metro – U toku nasipanje Makiškog polja

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

U toku su radovi na nasipanju Makiškog polja za izgradnju Beogradskog metroa. Radnici su do sada raščistili oko 11 hektara, a nasuto je oko šest hektara od ukupno nešto više od 75 hektara, koliko treba da se sredi.

“Radovi idu prema utvrđenoj dinamici, a ono što nas čeka u narednim fazama izgradnje metroa jeste potpisivanje nekoliko ugovora i početak izgradnje. U maju se potpisuje ugovor za pristupne saobraćajnice, koje će biti bulevarskog tipa, sa četiri trake, biciklističkim stazama, razdelnim ostrvom i trotoarima, kako bi građani iz svih krajeva Beograda mogli da dolaze na prvu stanicu metroa. U toku leta biće potpisana dva ugovora, ugovor o izgradnji prve linije metroa i ugovor o izgradnji depoa”, objasnio je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Kako se dalje navodi u novembru će početi izgradnja depoa, u martu sledeće godine grade se pristupne saobraćajnice, u septembru 2023. godine počinju da se grade prve stanice metroa, jer je u međuvremenu već 16 stanica projektovano, a sada se radi na projektima za izvođenje.

Tokom 2023. godine iz Kine će stići dve mašine, počeće se sa bušenjem tunela, kako bi do 2028. godine bila završena prva linija metroa. Prema planu do 2030. godine biće gotova druga linija metroa, ukupno 42 kilometara metro mreže i 44 metro stanice.

Direktor „Mostogradnje ING” Goran Petrović izjavio je da radovi idu prema planu, da je drveće i šiblje raščišćeno na 110.000 kvadratnih metara, dok je na 65.000 kvadratnih metara izvršen iskop zemlje i odvoz viška materijala te kompletno nasut teren. 

Energetski portal

Otvorene prve Nacionalne konsultacije o životnoj sredini, u susret konferenciji Stokholm+50

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Srbija će učestvovati na globalnoj konferenciji planiranoj za jun ove godine, “Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika”, a juče su u sklopu priprema za konferenciju otvorene prve Nacionalne konsultacije o životnoj sredini, saopšteno je iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Na prvim konsultacijama koje organizuje Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a uz podršku Vlade Švedske, učestvovalo je više od 150 predstavnika državnih institucija, civilnog sektora i akademske zajednice.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je Srbija posvećena ispunjenju globalnih ciljeva održivog razvoja, a zaštita životne sredine je jedan od prioriteta.

„Niz konsultacija koje smo danas pokrenuli od velikog je značaja, jer ćemo na taj način, uz učešće svih zainteresovanih strana, sagledati najvažnije ekološke probleme i pripremiti predloge za nacionalni izveštaj koji ćemo predstaviti na konferenciji u Stokholmu. Za nas je jednako važna saradnja na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou, jer samo na taj način možemo da dođemo do adekvatnih rešenja koja su važna za održiv razvoj“, rekla je Vujović.

Ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David ističe da je Srbija izabrana kao jedna od 59 zemalja u kojima Vlada Švedske podržava konsultativni proces uoči sastanka u Stokholmu u junu.

„Nacionalne konsultacije su važna prilika za dijalog različitih aktera u srpskom društvu o ključnim prioritetima akcije za zaštitu životne sredine između. Zaključci ovih konsultacija će biti predstavljeni na sastanku Stokholm+50 u junu. Veoma sam srećna što angažovanje za zaštitu životne sredine u srpskom društvu raste, kao i u Evropi i širom sveta“, izjavila je ambasadorka Ben David.

Stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji Fransin Pikap izjavila je da je zabrinjavajuće videti da svet ni posle 50 godina nije napravio dovoljan pomak ka zaštiti životne sredine i sprečavanju promene klime.

„Ove nacionalne konsultacije pomažu u sagledavanju ključnih ekoloških izazova, kao i toga šta Srbija treba da preduzme da bi smanjila zagađenje životne sredine, očuvala biodiverzitet, i adekvatno odgovorila na izazove klimatskih promena. Zato okupljamo predstavnike svih segmenata društva, uključujući mlade, kako bi svi bili jednako uključeni u davanje preporuka“, rekla je Pikap.

Na događaju je predstavljena i onlajn digitalna platforma „SparkBlue“, putem koje će zainteresovani aktivno uključe u proces nacionalnih konsultacija kako bi dali svoj doprinos, pratili tok dijaloga i ostvarene rezultate u vidu preporuka za dalje korake u unapređenju životne sredine u Srbiji. Na osnovu ključnih nalaza i preporuka Nacionalnih konsultacija, UNDP će podržati pripremu nacionalnog izveštaja koji će delegacija Srbije predstaviti na globalnoj konferenciji u Stokholmu.

Konferencija “Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika”, okupiće 2. i 3. juna 2022. godine u glavnom gradu Švedskeua 59 država sveta, uključujući i Srbiju.

Energetski portal

Grčka dobila najveću solarnu farmu sa bifacijalnim panelima u Evropi

Foto-ilustracija: Unsplash (Red Zeppelin)
Foto-ilustracija: Unsplash (Asia Chang)

Grčka je sve bliža cilju od 35 odsto električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine jer je ove nedelje otvorena najveća solarna farma sa bifacijalnim panelima u Evropi.

Kako prenose svetski mediji, solarna farma snage 204 MW nalazi se u gradu Kozaniju u regionu Zapadne Makedonije i biće priključena na elektroenergetsku mrežu Grčke u narednih nekoliko nedelja.

Sastoji se od 500.000 bifacijalnih solarnih panela, a očekivana godišnja proizvodnja iznosi 350 GWh što je dovoljno za potrebe 75.000 domaćinstava.

Projekat je vredan 130 miliona evra, a vlasnik solarne farme je najveća rafinerija nafte u Grčkoj Helenik Petroleum koja ostaje dosledna svojoj tranziciji ka čistoj energiji. Mediji prenose da je Helenik Petroleum najavio dodavanje baterija za skladištenje energije novoj solarnoj farmi te da će nastaviti sa ulaganjima u obnovljive izvore koji bi trebalo da dostignu 1GW do 2026. godine.

Šta su bifacijalni solarni paneli?

Iako se domaćinstva i kompanije još uvek češće opredeljuju za monofacijalne solarne panele, barem kada je reč o našim prostorima, bifacijalni ili dvostrani solarni paneli uskoro bi mogli da postanu dominantni kako na krovovima, tako i na zemlji.

Solarne ćelije u oba tipa solarnih panela potpuno su iste, a jedina razlika je u tome što monofacijalni paneli imaju neprozirnu pozadinu, dok bifacijalni imaju reflektujuću koja omogućava izlaganje solarnih ćelija sunčevoj svetlosti i na pozadini panela, objašnjeno je na sajtu Deege Solar.

Bifacijalni solarni paneli dizajnirani su tako da generišu više električne energije prikupljajući sunčeve zrake koji se odbijaju o podlogu na kojoj se nalaze. Zato je najbolje postaviti ih u blizini reflektujućih površina kao što su pesak, kamen ili sneg i ostvariti i do 30 odsto veću efikasnost u odnosu na monofacijalne.

Milena Maglovski