Tema globalnog zagrevanja nije nova, a načini na koje sve svet pokušava da ga smanji i zaustavi prožimaju ogroman broj zemalja, klimatskih i energetskih politika, podsticaja i dijaloga. Ipak, geoinženjering je možda osmislio način da se privremeno smanji globalno zagrevanje tako što se u atmosferu ubace sitne čestice koje odbijaju sunčevu svetlost. Naučnici već godinama razmatraju ovu ideju, poznatu kao stratosferska injekcija aerosola (engl. stratospheric aerosol injection). Ipak, do sada se verovalo da bi ova tehnika mogla da funkcioniše samo ako se aerosoli ubacuju u najviše slojeve atmosfere iznad tropskih oblasti – na visinama preko 20 kilometara, gde komercijalni avioni ne lete.
Nova studija, koju su vodili istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu objavljena u naučnom časopisu Earth’s Future, donosi iznenađujuće otkriće: aerosoli bi mogli da se efikasno ubrizgavaju i na mnogo nižim visinama, oko 13 kilometara, iznad polarnih oblasti – dakle bliže Severnom i Južnom polu. To znači da bi se, uz određene prepravke, bez potrebe za pravljenjem potpuno novih letelica, mogle koristiti postojeće.
Pročitajte još:
- Kemtrejls ili nešto drugo – kako beli tragovi na nebu utiču na globalno zagrevanje
- Energetska efikasnost leži i u geometriji krovova – Lekcije energetske štednje kroz vekove
- Avio-sektor EU gotovo dostigao nivo emisija pre pandemije – Kako smanjiti zagađenje?
Geoinženjerska strategija
Naučnici su koristili sofisticirani klimatski model (UKESM1) kako bi simulirali različite scenarije. U eksperimentima su u stratosferu ubacivali sumpor-dioksid, gas koji se pretvara u sićušne reflektujuće čestice. Te čestice bi se, nakon ubacivanja, zadržale u stratosferi mesecima i odbijale deo sunčevih zraka nazad u svemir, čime bi se temperatura na Zemlji smanjila.
Simulacije su pokazale da bi ubrizgavanje 12 miliona tona sumpor-dioksida godišnje, na visini od 13 km, u proleće i leto svake hemisfere, moglo da ohladi planetu za oko 0,6 stepeni Celzijusa.
Stratosfera je izabrana jer ako bi se čestice pustile niže, u troposferu, brzo bi nestale zbog oblaka i padavina. U stratosferi, međutim, mogu da ostanu duže i imaju jači efekat.
Ova strategija, koja je jednostavnija i dostupna ranije, jer se ne prave nove skupe letelice decenijama, ima ipak i jednu manjkavost. Potrebna je tri puta veća količina čestica da bi se postigao isti efekat kao na većim visinama. To povećava rizike, kao što su kisele kiše i neujednačeno hlađenje – na primer, tropske oblasti bi se i dalje jako grejale.
Iako ova metoda ne može da zameni smanjenje emisije gasova staklene bašte, naučnici ističu da je važno da razumemo sve opcije koje se mogu razvijati i kombinovati.
Energetski portal
