Zagađenje vazduha često podseća na gustu maglu koja prekriva gradove, a umetnici je neretko koriste kao inspiraciju za moćne, mistične fotografije. I dok na slikama može delovati apstraktno i zadivljujuće, stvarnost je mnogo ozbiljnija – zagađenje vazduha odgovorno je za najveći broj prevremenih smrti širom sveta.
Azija, najnaseljeniji kontinent na planeti, u svom južnom delu ima jednu od najbrže rastućih ekonomija sveta – Indiju. Ovaj brzi ekonomski razvoj pozicionira Indiju visoko na listi zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Podaci pokazuju da njen glavni grad, Nju Delhi, zauzima mesto sa najlošijim kvalitetom vazduha među svim svetskim prestonicama. Glavni izvori ovog zagađenja dolaze od emisija iz vozila, kuvanja, termoelektrana, grejanja, ali i industrijskih postrojenja.
Fine čestice PM 2.5 jedan su od najrasprostranjenijih zagađivača, posebno u urbanim sredinama. Njihova veličina iznosi svega do 2,5 mikromilimetara, što im omogućava da lako dospevaju u pluća i krvotok, izazivajući ozbiljne zdravstvene probleme, poput respiratornih i kardiovaskularnih bolesti. PM 2.5 obuhvata širok spektar čestica, a jedna od glavnih komponenti ovih čestica je čađ. Čađ nastaje usled sagorevanja fosilnih goriva, bio-mase i hemikalija i sadrži sitne čestice nesagorelog ugljen-dioksida.
U FOKUSU:
- Naučnici iz „Vinče” dizajniraju multifunkcionalni filter za prečišćavanje otpadnih voda i proizvodnju vodonika
- Od otpada do modne revije
- Reciklažni automati – pametno rešenje za čistu budućnost
Iako je Indija zemlja u kojoj su prisutne visoke koncentracije čađi, ujedno je taj problem bio i inspiracija za razvoj inovacije. MIT Media Lab, istraživački centar na Masačusetskom institutu za tehnologiju u Kembridžu, razvio je tehnologiju KAALINK, specijalizovanu za hvatanje čađi iz vazduha. Ovaj mali uređaj postavlja se u izduvne cevi vozila ili, recimo, generatora, a njegova sposobnost hvatanja čestica čađi iznosi čak 95 odsto. Zahvaljujući ovoj inovaciji, startap Graviky Labs stvorio je potpuno novi proizvod – ekološki prihvatljivo mastilo pod nazivom AIR-INK.
AIR-INK koristi emisije čađi koje nastaju u industrijskim i saobraćajnim procesima, umesto da zavisi od fosilnih goriva, kao što je to slučaj sa tradicionalnim mastilima. Na ovaj način, mastilo ne samo da smanjuje potrebu za fosilnim resursima već i doprinosi unapređenju kvaliteta vazduha zato što prikuplja čestice koje bi inače ostale u atmosferi.
Tehnologija KAALINK za svega 45 minuta rada može prikupiti dovoljno emisija za proizvodnju oko 30 mililitara mastila. Do sada je startap razvio dva proizvoda: marker u različitim veličinama vrha, od dva do 50 milimetara, kao i boju za štampanje. Ovih 30 mililitara mastila dovoljno je da napuni jedan marker ili jednu bočicu boje za štampanje. Nakon što se čađ prikupi, ona prolazi kroz proces prečišćavanja kako bi se uklonile opasne supstance, kao što su teški metali i kancerogeni materijali, osiguravajući da konačan proizvod bude bezbedan za upotrebu.
Ovaj tekst započet je notom umetnosti, pa će tako biti i završen. Iako je čađ prisutna u vazduhu odavno inspirisala umetnike da stvaraju nestvarne i mistične fotografije, njen spoj sa ekologijom otvara potpuno novu dimenziju u svetu umetnosti. Proizvod poput AIR-INK omogućava da čađ, ranije štetan nusproizvod industrije i saobraćaja, postane koristan materijal za umetnička dela. Ono što je nekada bilo simbol zagađenja, sada se transformiše u alat za održive inovacije.
Priredila: Katarina Vuinac
Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
