Energetska efikasnost leži i u geometriji krovova – Lekcije energetske štednje kroz vekove

Stari niski krovovi na skromnim kućama širom sveta nisu samo pitanje arhitekture i stila jednog prošlog doba, već i iznenađujuće efikasno rešenje za očuvanje toplote, pokazuje najnovije istraživanje termodinamičara Adrijana Bejana sa Univerziteta Djuk u saradnji sa Pežmanom Mardanpurom sa Međunarodnog Univerziteta Florida.

Kako je objašnjeno na sajtu Univerziteta Djuk, Bejan je bio gostujući profesor u italijanskom gradu Beneventu i za to vreme je posmatrao gotovo jednolične, plitke krovove. Kako bi razlučio da li se radi o lokalnoj arhitekturi ili su tadašnji graditelji razumeli principe protoka toplote, ispitao je matematičke jednačine kojima je potom opisao kretanje vazduha u potkrovlju. Rezultati su potvrdili pretpostavku: visina i širina krova utiču na to da li će se vazduh kretati mirno, zadržavajući toplotu, ili će se kovitlati i ubrzavati hlađenje.

Pročitajte još:

• Svetski dan energetske efikasnosti: Kako domovi mogu doprineti održivoj budućnosti

Kako je objašnjeno u istraživanju, za najbolje očuvanje toplote važno je koliko je krov visok u odnosu na svoju širinu. Dakle, kada je vrh krova niži (≈ do 1 m) vazduh se kreće mirno, klizi ravnomerno i stvara „džep” koji dobro zadržava toplotu. Kada je vrh viši od otprilike 1 m, vazduh počinje da se kovitla i brže odnosi toplotu iz potkrovlja, tačnije povećava razmenu toplote sa spoljašnjim okruženjem. Stoga, za niži vrh najbolji su plitki, široki krovovi – za minimalne gubitke toplote idealno da krov bude tri do četiri puta širi nego što je visok; dok je za viši vrh energetski najbolje rešenje krov oblika jednakostraničnog trougla (visina ≈ širina), gde ako ga učinite još strmijim od toga, gubici ponovo rastu.

Iako današnja gradnja nije kao ranije, jer postoje napredna rešenja, poput pametnih termostata, dobrih prozora, i slično, istraživanje podseća da i sama geometrija krova može uticati na potrošnju energije. 

Energetski portal