Čelik čini 47 odsto tipičnog kamiona sa dizel-motorom, takozvanog teškog kamiona, i odgovoran je za oko 44 odsto CO2 emitovanog iz njegove proizvodnje. Ali, šta bi bilo kada bi sav ovaj čelik mogao da se zameni alternativom sa malom emisijom CO2?
Kompanija Volvo Trucks će 2025. početi da još masovnije uključuje čelik sa malom emisijom CO2 u komercijalnu proizvodnju. To predstavlja značajan korak napred ka njenom cilju da se do 2040. dostigne lanac snabdevanja sa nula-neto emisija.
Novi čelik sa malom emisijom CO2 proizvodi se korišćenjem recikliranih materijala i obnovljive energije, što smanjuje emisije za oko 80 odsto u poređenju sa standardnim čelikom.
Od sledeće godine će se novi čelik sa malom emisijom CO2 koristiti za proizvodnju okvira šina u oko 12.000 Volvo FH i Volvo FM kamiona, čime će se, prema procenama, proizvesti oko 6.600 tona manje CO2. To je ekvivalent očekivanoj godišnjoj emisiji CO2 koju proizvede 910 stanovnika Evrope.
Zašto je čelik sa malom emisijom CO2 ključni faktor za proizvodnju kamiona sa nula-neto emisija?
Ako Volvo Trucks želi da ispuni svoje ekološke ambicije, uključujući lanac snabdevanja sa nula-neto emisija, od ključne je važnosti da koristi alternativu standardnom čeliku sa malim emisijama CO2.
– Pošto je čelik najveći strukturni materijal u kamionu i pošto njegova proizvodnja ima najviše uticaja na životnu sredinu, mogućnost primene alternative sa malom emisijom CO2 u serijskoj proizvodnji zaista je važna za ispunjavanje naših ekoloških ambicija – kaže Hokan Bjorklund, arhitekta proizvoda u kompaniji Volvo Trucks.
U FOKUSU:
- Za nove zelene kilovate četiri solarne elektrane u Prnjavoru
- Izazovi i prilike za Crnu Goru na putu ka cirkularnoj ekonomiji
- Kuda odlazi naš otpad i šta nam dolazi
Kompanija Volvo Trucks je 2022. godine postala prvi proizvođač kamiona u svetu koji koristi čelik proizveden bez fosilnih goriva. Taj čelik je proizveden korišćenjem nove tehnologije, koja podrazumeva korišćenje vodonika umesto uglja u procesu redukcije gvožđa, čime se praktično eliminišu sve emisije CO2. Međutim, tehnologija je još u razvoju, tako da još uvek nije komercijalno dostupna u velikim količinama. U međuvremenu, firma Volvo Trucks istražuje načine na koje može da koristi reciklirani čelik kako bi smanjila ugljenični otisak svojih kamiona danas.
Sada, kada bolje poznajemo čelik sa malom emisijom CO2, sledeći korak je da zamenimo čelik u različitim delovima kamiona. A taj plan je već u pripremi.
Kako čelik sa malom emisijom CO2 može da utiče na budućnost kamionskog transporta?
Pre nego što je mogla da uključi novi čelik sa malom emisijom CO2 u proizvodnju, kompanija Volvo Trucks je morala da ispita i proveri njegov kvalitet.
– Sa tehnološke strane, morali smo bolje da razumemo čelik. Zbog sadržaja recikliranih materija postoje neke razlike u njegovim svojstvima. Zato smo morali da se uverimo da može da prođe sve naše interne provere u pogledu izdržljivosti i obrade površine, kao i da su mu karakteristike jednake kao karakteristike klasičnog čelika. Tek tada smo odlučili da počnemo da ga primenjujemo tokom proizvodnje – objašnjava Harša Ar, glavni inženjer u firmi Volvo Trucks.
Budući da je ovo nedavno razvijen proizvod, količine novog čelika su i dalje relativno male. Međutim, kako dobavljač bude povećavao proizvodnju svih klasa čelika, kompanija Volvo Trucks se nada da će ga više koristiti kako bi zamenila potrošnju standardnog čelika.
– Naša strategija je bila da u okviru pilot-projekta počnemo sa jednom vrstom čelika određene debljine, ali plan je oduvek bio da se ova praksa proširi pod uslovom da ishod bude uspešan. Sada, kada bolje poznajemo ovaj čelik i kada smo ga proverili, sledeći korak je da ga primenimo na različite klase i debljine čelika i zamenimo čelik u različitim sekcijama kamiona. A taj plan je već u pripremi – kaže Harša.
Uspešna primena čelika sa malom emisijom CO2 uklanja jednu od najvećih prepreka na putu ka proizvodnji teških kamiona sa nula-neto emisija. Uz njegovu primenu, kompanija Volvo Trucks pravi važan korak napred ka ispunjavanju svog ekološkog cilja.
Volvo Trucks
Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA
