Home Blog Page 341

ReLOaD2: 7 gradova i opština otvara javne pozive za finansiranje projekata organizacija civilnog društva

Foto: UNDP Srbija
Foto: Wikipedia/ Katarina Z

Uz podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sedam lokalnih samouprava u Srbiji raspisaće do kraja aprila javne pozive za finansiranje projekata organizacija civilnog društva (OCD) koji mogu da doprinesu lokalnom razvoju.

Javne pozive će otvoriti Grad Kruševac, Uprava za omladinu i sport grada Novog Sada, Grad Subotica, kao i opštine Babušnica, Vladičin Han, Vrnjačka Banja i Topola.

Cilj ovih javnih poziva je da, jačanjem saradnje sa organizacijama civilnog društva, lokalne vlasti u ovim gradovima i opštinama unaprede kvalitet javnih usluga koje pružaju građanima i građankama.

Kroz javne pozive će biti podržani projekti OCD koji doprinose unapređenju položaja i kvaliteta života mladih i pripadnika i pripadnica ranjivih grupa, kao i drugi projekti koji su u skladu sa razvojnim prioritetima ovih sedam lokalnih samouprava, poput unapređenja javnog zdravlja, zaštite životne sredine i razvoja turizma i kreativnih industrija.

Sve zainteresovane organizacije civilnog društva svoje predloge mogu da prijave putem pojedinačnih javnih poziva koje će svaka lokalna samouprava zasebno raspisati tokom aprila 2022. godine.

Prvi javni poziv otvorila je opština Vrnjačka Banja, a rok za prijavu je 12. maj. Info-sesija o ovom javnom pozivu biće održana 14. aprila 2022. Više informacija se može pronaći na internet stranici Vrnjačka Banja – ReLOaD2 (https://bit.ly/3DKiuNv), a dokumentacija za prijavu se može preuzeti na ovom linku.

Svi detalji o uslovima, rokovima i načinu prijave, kao i sva neophodna dokumentacija, biće po otvaranju ostalih javnih poziva dostupni na zvaničnim internet stranicama lokalnih samouprava, kao i na ovom sajtu.

Foto-ilustracija: Pixabay

Za realizaciju najuspešnijih projektnih predloga koji pristignu na javne pozive u 2022, biće izdvojeno ukupno do 525.000 američkih dolara, odnosno do 75.000 američkih dolara po lokalnoj samoupravi što, osim sredstava koje je obezbedila EU, uključuje i sufinansirajuća sredstva lokalnih samouprava.

U toku trajanja javnih poziva biće organizovane obuke i obezbeđena mentorska podrška za predstavnike i predstavnice zainteresovanih OCD o pripremi i upravljanju projektima. Tačan datum i mesto održavanja ovih obuka biće objavljeni na zvaničnim internet stranicama lokalnih samouprava. Sva pitanja u vezi sa javnim pozivima zainteresovane OCD mogu da pošalju na adresu: reload.rs@undp.org.

Javni pozivi za finansiranje projekata organizacija civilnog društva raspisuju se u okviru projekta „ReLOaD2 – Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2“, koji finansira Evropska unija, a sprovodi UNDP.

Izvor: UNDP

Otvoren konkurs ORCA Akademije: „Prijavi se i ostvari svoj san!“

Foto: ORCA Promo
Foto: ORCA Promo

Liderski trening program ORCA Akademije je prvi i jedinstveni trening program u Srbiji i svetu koji se bavi jačanjem liderskih potencijala građana za javno zastupanje zaštite prirode i životinja.

Nastao na osnovu potreba našeg društva i po ugledu na savremene evropske programe obrazovanja u ovim oblastima, Liderski trening program ORCA Akademije koristi multidisciplinarni pristup (integrišući znanja iz oblasti prirodnih i društvenih nauka) i iskustvo iz dugogodišnjeg rada u zaštiti životinja i prirode u Srbiji i na prostoru zapadnog Balkana.

Cilj ovog treninga je da razvija znanja i veštine polaznika koji su im potrebni za primenjenu i savremenu zaštitu životinja i prirode.

Program je namenjen studentima diplomskih i postdiplomskih studija, stručnjacima iz relevantnih oblasti i aktivistima organizacija civilnog društva koji imaju jasnu ideju i konkretnu inicijativu kojom žele da pomognu zaštiti prirode i životinja na lokalnom ili nacionalnom nivou.

Više o konkursu saznajte OVDE.

Izvor: ORCA

Američka kompanija za energiju vetra kažnjena zbog stradanja 150 orlova

Foto-ilustracija: Unsplash (Mathew Schwartz)
Foto-ilustracija: Pixabay

Jedna američka kompanija koja se bavi energijom vetra osuđena je da plati više od osam miliona dolara kazne i restitucije jer je najmanje 150 orlova stradalo tokom protekle decenije u njenim vetroparkovima u osam država SAD, saopštili su u sredu savezni tužioci.

„ESI Enerdži“, podružnica „NektEra Enerdži“ izjasnila se krivom po tri tačke za kršenje Zakona o pticama-selicama tokom suđenja u utorak u Čejenu, u Vajomingu. Krivično je optužena za smrt devet orlova u njenim vetroparkovimaa širom SAD.

Kompanija je priznala smrt orlova i na 50 vetroelektrana od 2012, ali su tužioci utvrdili da ih je trostruko više.

Ptice ginu kada ulete u lopatice vetrogeneratora. Pošto se tela ptica ne nađu uvek, zvaničnici su rekli da je broj verovatno veći od 150.

Kompanija ESI se u okviru sporazuma o priznanju krivice složila da potroši 27 miliona dolara za pet godina na mere za sprečavanje smrti orlova, uz zaustavljanje turbina kada je veća verovatnoća da će ih biti u blizini.

Računa se da će ta kompanija platiti po 29.623 dolara po mrtvom orlu.

Savezne vlasti SAD su od dolaska predsednika Džozefa Bajdena na vlast pojačale doslednost zaštiti beloglavih i drugih orlova i drugih ptica u skladu sa Zakonom o sporazumu o pticama selicama, pošto je krivično gonjenje po tom zakonu bilo zaustavljeno pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom.

Po saveznom zakonu, nezakonito je ubijati ili nanositi štetu orlovima.

Beloglavi orao državni simbol SAD, uklonjen je iz zaštite po Zakonu o ugroženim vrstama 2007. godine, posle povećanja broja tih ptica što je bila posledica njihovog oporavka od široko rasprostranjenog uginuća od pesticida i drugih problema. Zvaničnici za divlje životinje kažu da je više od 300.000 beloglavih orlova sada u SAD.

Druga vrsta, zlatni orlovi, nije prošla tako dobro, iako se njihov broj smatra stabilnim, ali ne raste zbog vetroelektrana, sudara s vozilima, krivolova i trovanja olovnom municijom. Procenjuje se da na zapadu SAD ima 31.800 zlatnih orlova, a ljudi godišnje izazovu smrt više od 2.000.

Izvor: Beta Zelena Srbija

EP – Usvojena Rezolucija o pravu na popravku, kraj za “programirano starenje” uređaja

Foto-ilustracija: Pixabay (Jarmoluk)
Foto-ilustracija: Pixabay (Paolobors)

Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o pravu na popravku električnih i elektronskih uređaja zahvaljujući kojoj bi građanima Evrospke unije trebalo da bude olakšana popravka uređaja, ali i bolja dostupnost rezervnih delova.

U Rezoluciji se navodi da potrošačima treba omogućiti da prilikom kupovine proizvoda dobiju informacije o očekivanom trajanju, kao i o mogućnosti popravke. Na osnovu dobijenih informacija oni će imati veliku pomoć pri donošenju odluke o kupovini određenog proizvoda.

EP je pozvao da se građani zaštite od prakse „programiranog starenja“, odnosno „pravljenja grešaka“ od strane proizvođača.

Prema ranijim istraživanjima velika većina potrošača radije bi popravila električni uređaj, nego kupila novi. Ono što su mnogi primetili jeste da se uređaji često pokvare vrlo brzo nakon isteka garancije, što znači da građani u tom slučaju moraju da plate punu cenu za popravku ili da kupe novi uređaj.

U Evropskom parlamentu su rešili da ovaj trend zaustave, zato je u Rezoluciji o pravu na popravku posebna pažnja posvećena delu koji se odnosi na dostupnost rezervnih delova i lakšu proceduru za popravku uređaja.

Rezolucija je usvojena sa 509 glasova za, tri protiv i 13 suzdržanih. Evropski parlament očekuje da će Zakon o pravu na poravku biti predložen u trećem kvartalu godine.

Jedan od globalnih problema današnjice jesu sve veće količine električnog i elektronskog otpada koji se uglavnom neadekvatno odlaže, što predstavlja veliki problem za zaštitu životne sredine. Donošenje novog Zakona sigurno će uticati na to da ovog, opasnog otpada, bude što manje u našem okruženju.

Milica Radičević

Odbijena nominacija Fruške gore za listu svetske baštine UNESKO

Foto: Wikipedia/Jovancavic
Foto: Wikipedia/Lightstalker200

Šume Fruške gore nominovane su za UNESKO-vu listu svetske baštine, međutim nisu dobile zeleno svetlo jer nisu dostavljene informacije o njihovoj seči, kao ni o planu za njeno smanjenje.

“Zbog neadekvatnog upravljanja šumama u JP „Nacionalni park Fruška gora“, na koje je svoju saglasnost dao Pokrajinski zavod za zaštitu prirode još 2016. godine, a na koje već godinama ukazuju aktivisti,  propala je nominacija naših bukovih šuma za UNESKO listu svetske prirodne baštine”, navodi se na sajtu Udruženja za zaštitu šuma koje je partner Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”.

Kako kaže Dušan Beređi, aktivista “Odbranimo šume Fruške gore” u poslednjih godinu dana primećena je intenzivna seča šuma u blizini lokaliteta „Ravne“ i „Papratski do“, koji su nominovana za svetsku baštinu. 

“Nije problem samo seča, nego se tamo dešavaju intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne. Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora… Interesovalo nas je šta se dešava sa nominacijom bukovih šuma i otkrili smo da su se naši strahovi obistinili. Zbog prekomernih seča Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode”, dodaje Beređi.

U maju 2020. godine pet lokaliteta bukovim šumama u Srbiji nominovano za UNESKO-vu listu svetske prirodne baštine. U NP „Fruška gora“ – lokaliteti u režimu zaštite prvog stepena „Papratski do” i „Ravne”, u NP „Tara“ – lokaliteti „Zvezda” i „Klisura Rače” i u NP „Kopaonik“ – „Kozje stene. To je bio prvi pokušaj Srbije da neko prirodno dobro nominuje za ovu listu. Ova područja su označena kao deo prekograničnog dobra “Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope”, zajedno sa bukovim šumama Albanije, Austrije, Belgije, Bugarske, Hrvatske, Nemačke, Italije, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije i Ukrajine.

„Nominacije je značajna jer uvrštavanje naših bukovih šuma na UNESKO-vu listu pokazuje brigu države o sopstvenoj prirodnoj baštini, a ne može se zanemerati ni prestižni efekat u širem kontekstu. Najveći značaj je svakako ekološki efekat ovog vida nominacije i on je nemerljiv, jer čiste i mešovite šume bukve rastu jedino na evropskom kontinentu i najznačajniji su listopadni šumski ekosistem Evrope. Zaštita ovih šuma je ključna za očuvanje prirodnog nasleđa naše zemlje za buduće generacije”, ističe Beređi.

Kako se dalje navodi odbačena nominacija fruškogorskih lokaliteta je još jedan pokazatelj da u Nacionalnom parku “Fruška gora” imamo problem prekomernih seča i one su direktan ugrožavajući faktor za sve šume i šumske ekosistema, a evo sad imamo i potvrdu za bukove šume.

Dragana Arsić, aktivista “Odbranimo šume Fruške gore” objašnjava da oni već tri godine ukazuju na nesavesno gazdovanje šumama.

“Nažalost država Srbija u proteklih 10 godina nije pokazala političku volju da donese ni Strategiju zaštite prirode ni Strategiju razvoja šumarstva, pa je ova neuspešna nominacija najvrednijih Fruškogorskih bukovih šuma, samo posledica nebrige o prirodnim dobrima”, ističe Arsić.

Autori Dušan Beređi i Dragana Arsić

Izvor: Udruženje za zaštitu šuma

Zaplovio Sajam nautike, lova i ribolova

Foto: Beogradski sajam
Foto: Beogradski sajam

Uz prisustvo brojnih visokih gostiju, izlagača i posetilaca, u hali 1 Beogradskog sajma svečano je otvoren 42. Međunarodni sajam nautike, lova i ribolova. 

Sajam će biti održan od 7. do 11. aprila 2022. godine, pod sloganom „Isplovi, zabaci, ulovi“. Ova specijalizovana regionalna manifestacija namenjena je ljubiteljima i korisnicima svih vrsta plovila, sportovа na vodi i ronjenjа, opreme za lov i ribolov, nautičkе, kamp i outdoor opremе. 

Govoreći na ceremoniji svečanog otvaranja, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović, izrazio je zadovoljstvo činjenicom da se „posle pauze vraćaju događaji i skupovi“.

„Nautički turizam je budućnost ove zemlje“, rekao je on. „Srbija je zemlja ogromnih ali nedovoljno iskorišćenih potencijala na Dunavu, Tisi, Savi… Ceo svet se divi našoj zemlji zbog prirodnih odlika, Đerdapske klisure, klanca gde je Dunav najuži, ali i dela Dunava kod Golupca gde je Dunav najširi. Na Dunavu imamo više starih tvrđava – Ramsku, Golubačku, Kalemegdan, Petrovaradin, u blizini Dunava je Viminacijum, na samoj obali je Lepenski vir“.

„Ovo ministarastvo“, rekao je on, „u saradnji sa Agencijom za luke, radi maksimalne iskorišćenosti svih turističkih potencijala, preduzima brojne mere kako bismo izgradili osnovnu lučku infrastrukturu za putničke kruzere. Do početka pandemije imali smo eksponencijalni rast broja stranih turista koji su posećivali našu zemlju putem kruzera. Samo 2019. godine imali smo blizu 250.000 putnika. Korona je to zaustavila, ali je u najavi da ćemo već ove godine imati snažan oporavak i da će se videti značaj novih ulaganja kad su u pitanju pristaništa. Posle višedecenijskog zapostavljanja saobraćajne i lučke infrastrukture mi želimo da sistemski pokrenemo investicije u sektoru vodnog saobraćaja i infrastrukture“. 

Srbija će investirati pola milijarde evra u razvoj vodnog saobraćaja, što će iz korena promeniti vodni saobraćaj i koridore. To su ulaganja u luke i bezbednost plovidbe, ali i u uređenje naših reka kako bi bile plovne 365 dana u godini. Kada je u pitanju nautički turizam, tek nam predstoje ulaganja u razvoj marina, u nova privezišta za čamce. To je način da se dodatno obogati turistička ponuda, ne samo na velikim rekama nego i na mreži kanala Dunav –  Tisa – Dunav. Tako ćemo domaćim i stranim turistima omogućiti da vide sve lepote“, rekao je ministar Momirović. 

Dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam u Pokrajinskoj vladi Autonomne pokrajine Vojvodine, zahvalio je Beogradskom sajmu što posle dužeg vremena „nismo na Zoom platformi, nego uživo“. 

„Za Vojvodinu kao najrazvijeniju regiju u Republici Srbiji važno je da svi zajedno Dunav približimo građanima Srbije. Dunav je još uvek i često metafora i pesnička kategorija, ali danas bi trebalo da zajedno sa drugima učinimo dodatni napor pa da uradimo kao što je Beograd na vodi atrakcija regiona, kao što je voz Beograd – Novi Sad atrakcija cele Srbije… Dakle da zajedno razvijemo mnogo projekata i da naši ljudi upoznaju Dunav i druge plovne puteve“.

„Jedina dobra stvar koju je za sobom ostavila pandemija jeste što su građani upoznali našu zemlju, iako je trebalo da lepotu Krupanjskog vrela, na primer, upoznamo i ranije, ili ružičasto jezero u Pačiru. Dakle da ne čekamo sledeću pandemiju nego da se u sve to upustimo već od danas, da zajedno sa nadležnim ministarstvom uđemo u priču sa nautičkim turizmom. U toku je izrada nove strategije razvoja turizma za narednih pet godina za Vojvodinu. Koncept aktivnog odmora karakterističan je za vojvođanski turizam, a posle aktivnosti slede dobri salaši, vina, hrana i – dobri ljudi. Zato želim da ovo bude novi početak razvoja nautičkog i lovnog turizma u celoj Srbiji“, zaključio je Ivanišević.

Foto: Beogradski sajam

Direktor Agencije za upravljanje lukama Srbije, Vuk Perović, ukazao je na značaj plovne i lučke infrastrukture u kontekstu celokupne nautičke privrede, podsećajući na ulaganja koja su ovaj sektor privrede podigla na značajno viši nivo. Potcrtao je značaj i obim kruzerskog turizma, koji ima izvanredan potencijal, ali zahteva sistemsku i sistematsku brigu o svakom pojedinačnom pristaništu i njegovom „bekgraundu“.

Rekao je da u bliskoj budućnosti slede investicije kako bi čamci i jahte koji uplovljavaju u marine imali sigurne vezove i snabdevanje strujom i vodom. Namera je da se obezbede uslovi da barem pet posto prihoda od turizma bude iz njegovog nautičkog segmenta.

Na Sajmu nautike, lova i ribolova predstavljeni su aktuelni trendovi i dometi u različitim segmentima domaće i regionalne nautičke privrede i lovne i ribolovne delatnosti, od industrijskih i ekonomskih do sportskih, rekreativnih ili turističkih. Posetiocima je na raspolaganju reprezentativna ponuda glisera, jahti, jedrilica, čamaca, skutera, brodskih i vanbrodskih motora, opreme za sportove na vodi, obuke, čartera i drugih elemenata nautičkog turizma. Učešće na sajmu uzelo je više od 100 direktnih i indirektnih izlagača. 

Značajan deo izlagačkog programa prilagođen je rečnim nautičarima, ljubiteljima Save, Dunava, jezera i plovnih kanala. Kratkih rukava neće ostati ni oni koji uživaju u regatama, splavarenju i ostalim sportsko-rekreativno-turističkim aktivnostima koje omogućuju vodni potencijali Srbije. 

Lovno-ribolovni segment sajma, brojem i raznovrsnošću izlagača, te kvalitetom eksponata, po pravilu uspeva da opravda poverenje i ispuni sve ozbiljnije zahteve posetilaca. I ove godine izlagači će ponuditi izuzetno kvalitetne artikle, uključujući i svetske novitete i aktuelnosti. Naši najveći uvoznici i distributeri predstavili su lovačko naoružanje, municiju i konfekciju, štapove za pecanje i sav drugi ribolovački pribor. Odazvao se i veliki broj zanatlija, čiji su proizvodi postali poznati i traženi širom sveta, gde god se peca.

Sajam se održava u halama 1 i 4 Beogradskog sajma. Radno vreme sajma jeod 10 do 19 časova, a poslednjegdana sajma od 10 do 16 časova. Ulaznica košta 400 dinara, a parking u sajamskom krugu 150 dinara po satu.

Izvor: Beogradski sajam

Da li je Afrika nova Rusija za Evropu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)
Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Iako je napuštanje fosilnih goriva jedan od prioriteta Evropske unije na njenom putu ka ugljeničnoj neutralnosti, rat u Ukrajini definisao je koja fosilna goriva će prva napustiti EU – ruska.

Ipak, momentalna obustava uvoza energetnata sa istoka značila bi recesiju za mnoge zemlje članice jer Rusija snabdeva Evropsku uniju sa 45 odsto tečnog gasa, 29 odsto sirove nafte i 70 odsto uglja, prenose svetski mediji.

Ova situacija mogla bi da bude šansa za Afriku koja je bogata fosilnim gorivima i koja, uz dodatna ulaganja u infrastrukturu, može da zameni Rusiju na evropskom tržištu.

Da li je Afrika u stanju da poveća izvoz gasa u Evropu?

Od svih fosilnih goriva, za ruski gas je najteže pronaći alternativu jer on zahteva odgovarajuću gasnu infrastrukturu za koju su potrebne godine da bude izgrađena.

Prema podacima Eurostata, Evropska unija je 2019. godine uvozila 13 odsto prirodnog gasa iz Alžira i Katara, a jasno je da bi ova brojka morala značajno da se uveća ukoliko Afrika pretenduje da postane jedan od glavnih snabdevača Evropske unije.

Ove godine biće održana Afrička nedelja nafte (AOW) od 3. do 7. oktobra u Kejptaunu pod temom „Održivi rast u svetu sa niskim sadržajem ugljenika“ gde će zvaničnici razgovarati o održivom razvoju nafte i gasa i uslovima za eventualno širenje na evropsko tržište.

Potpredsednik za energetiku Afričke nedelje nafte Paul Sinkler odgovorio je na pitanje mogu li afričke zemlje popuniti rusku prazninu u Evropskoj uniji u svom autorskom tekstu objavljenom u African Business.

Prema njegovim rečima, Severna Afrika je mnogo bolje pozicionirana da poveća isporuke gasa Evropi nego što je to Podsaharska Afrika kojoj nedostaje gasna infrastruktura.

Alžir i Egipat već su značajni izvoznici gasa u Evropu, a izgrađeni su i gasovodi koji im omogućavaju da povećaju izvoz. To nije slučaj sa Nigerijom koja poseduje najveće rezerve gasa u Africi, ali kojoj nedostaju gasovodi za isporuku Evropi.

U toku je izgradnja nekoliko plutajućih gasnih terminala koji bi mogli da nadoknade infrastrukturne nedostatke u Africi i dopreme gas Evropi.

Francuska kompanija TotalEnergies nastaviće ove godine izgradnju terminala u Mozambiku koje će postati operativnan najverovatnije 2026. godine. Međutim, problem je u tome što je većina ugovora o snabdevanju sa terminala sklopljena sa otkupljivačima iz Indije, Japana, Kine i Indonezije, pa će veoma mali kapacitet biti rezervisan za evropsko tržište. 

Foto-ilustracija: Pixabay

Italijanska kompanija Eni počeće pre kraja godine proizvodnju na svom plutajućem terminalu tečnog prirodnog gasa kod obale Mozambika, a najavljen je i projekat Tanzanija LNG koji bi mogao da snabdeva Evropu gasom otkrivenim u moru.

Ipak, malo je verovatno da će Afrika pomoći Evropi da prevaziđe trenutnu energetsku krizu. Dodatna prepreka za proboj Afrike na evropsko tržište je i siromaštvo koje će usporiti značajna infrastrukturna ulaganja. Brza izgradnja gasovoda i plutajućih gasnih terminala gotovo je nemoguća što znači da je većina afričkih zemalja za sada propustila svoju šansu, piše Sinkler.

Milena Maglovski

Zabeležena rekordna koncentracija metana u atmosferi 2021. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Stijn te Strake)

Drugu godinu za redom naučnici Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA) zabeležili su rekordno povećanje koncentracije metana u atmosferi. Metan, nevidljivi gas, efikasniji je u zadržavanju toplote od ugljen-dioksida, i kao takav odgovorniji je za efekat staklene bašte.

Nastaje proizvodnjom, transportom i upotrebom fosilnih goriva, dok znatan deo dolazi iz poljoprivrede, pre svega stočarstva. Prema ranije objavljenim istraživanjima, smanjenje emisije metana je najbrži način za usporavanje globalnog zagrevanja.

Prema prikupljenim podacima globalne emisije metana “velikom brzinom idu u pogrešnom pravcu”.

Godišnji porast metana u atmosferi tokom 2021. iznosio je 17 delova na milijardu, što je najveći porast zabeležen od kada su sistematska merenja počela 1983. godine.

Tokom 2021. godine, nivoi metana u atmosferi iznosili su u proseku 1.895,7 delova na milijardu. Procenjuje se da oko 30 odsto metana dolazi iz proizvodnje fosilnih goriva

Kada je reč o nivou ugljen-dioksida u atmosferi i ovaj nivo raste velikom brzinom. Naučnici su otkrili da je globalni površinski prosek ugljen-dioksid tokom 2021. godine bio 414,7 delova na milion, što je povećanje od 2,66 delova na milion u odnosu na prosek 2020. 

Na prošlogodišnjoj konferenciji COP 26, jedan od najzačajnijih događaja bio je postizanje dogovora kojim se više od 100 zemalja obavezalo da smanji globalnu emisiju metana. Države koje su potpisale ovaj sporazum usaglasile su se u tome da ulože dodatne napore kako bi umanjile emisije metana za 30 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe zabeležene 2020.

Ovaj sporazum potpisale su SAD, EU, Brazil, Pakistan, Indonezija i Argentina čije su emisije metana u samom svetskom frhu. Nažalost, najveći emiteri ovog izuzetno štenog gasa Kina, Rusija, Indija i Iran, nisu potpisale sporazum.

Evropska unija već skoro tri decenije preduzima korake za smanjenje emisije metana, dok SAD novim propisima pokušava da smanji emisiju ovog gasa.

Milica Radičević

Doneta odluka o novim cenama goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Kako je saopštilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija danas od 15 časova maksimalna cena evro dizela biće 196,40 dinara, dok će BMB 95 koštati 174,20 dinara. Do danas je evro dizel bio 197, a benzin 175 dinara.

Kako je određeno Vladinom uredbom, prosečne cene derivata evro dizel i Evro Premijum BMB 95 obračunava Ministarstvo rudarstva i energetike svakog petka i da najkasnije do 13 časova ga dostavlja Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija koje utvrđuje najviše maloprodajne cene.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Samo zajedno možemo doprineti održivoj budućnosti

Foto: KLM
Foto: Ljubaznošću Jelene Banac

Putovanja su neodvojivi deo savremenog života i danas se više ne postavlja pitanje da li ona treba da postanu ekološki održivija, već samo kako to da se uradi.

Već dugi niz godina Aviogrupa Air France – KLM postavlja održivo poslovanje kao svoj korporativni cilj. Brojni projekti poput modernizacije flote, izbacivanja plastike za jednokratnu upotrebu, reciklaže, programa za kompenzaciju ugljen-dioksida i razvoja održivog avio-goriva imaju za cilj da se smanji karbonski otisak i doprinese održivijoj budućnosti.

Već 16 godina zaredom, Air France – KLM je prema Dow Jones indeksu lider avio-industrije u oblasti održivog poslovanja. Ali sada grupa ide korak dalje – radi na razvoju i redovnoj upotrebi održivog avio-goriva (SAF – sustainable aviation fuel). SAF je jedan od ključnih činilaca u ekološkoj tranziciji avijacije, tačnije u smanjenju emisije ugljen-dioksida.

Šta je SAF i zašto je on bitan

Održivo avio-gorivo je mlazno gorivo napravljeno isključivo iz obnovljivih izvora, kao što su korišćeno jestivo ulje, drvni ostaci ili sintetički kerozin i ono može da zameni obično fosilno gorivo ili da mu se doda bez ikakvih modifikacija motora i dodatnih troškova. SAF se razlikuje od običnog bio-goriva, jer se princip održivosti primenjuje i u samoj proizvodnji, što znači da njegova proizvodnja ne dovodi do krčenja šuma ili smanjenja proizvodnje hrane. Trenutno je SAF najvažniji činilac u borbi za održiviju avio-industriju, jer njegova upotreba može da smanji emisiju ugljen-dioksida za čak 75 odsto!

Početak redovne upotrebe održivog avio-goriva

Avio-kompanije iz grupe Air France – KLM (Air France, KLM, Transavia) počele su početkom 2022. godine da koriste SAF na svim svojim letovima iz Francuske i Holandije u cilju smanjenja emisije ugljen-dioksida. Za sad se na ovim letovima običnom gorivu dodaje između 0,5 odsto i 1 odsto održivog avio-goriva, a ovaj pionirski korak je kruna decenijskog rada na implementaciji SAF-a u avio-industriji.

Još 2009. godine KLM je bio prva avio-kompanija koja je uvela bio-gorivo na svoje letove, a od 2011. i KLM i Air France su počele da koriste održivo gorivo na svojim komercijalnim letovima. U februaru 2021. godine KLM je izveo prvi komercijalni let na svetu koji je koristio sintetički kerozin proizveden na bazi ugljen-dioksida, vode i obnovljive energije sunca i vetra. Maja 2021. Air France je obavio prvi dugolinijski let između Pariza i Montreala koristeći SAF proizveden u Francuskoj, dok je već u oktobru iste godine, na letu između Pariza i Nice, u mešavini goriva koju je Air France koristio bilo čak 30 odsto SAF-a. Prema trenutnim tehnološkim uslovima, na letovima se može koristiti najviše 50 odsto održivog avio-goriva.

Izazovi

Foto: KLM

Do današnjeg dana upotreba održivog avio-goriva na letovima komercijalnih avio-kompanija bila je manja od 0,1 odsto. Industrija održivog avio-goriva je još uvek u povoju i, samim tim, susreće se sa mnogim izazovima. Prvi je nedovoljna proizvodnja – još uvek ne postoji dovoljno fabrika koje proizvode ovu vrstu goriva, tako da trenutno nije moguće odmah uvesti veću količina SAF-a u potrošnju.

Problem koji ide sa manjom proizvodnjom je i veća cena goriva – trenutno je proizvodnja SAF-a četiri puta skuplja od proizvodnje fosilnog kerozina. Prebačeno u novac, karta za let na kom se koristi od 0.5 odsto do 1 odsto održivog avio-goriva biće skuplja između 1 i 12 evra u zavisnosti od dužine leta i klase u kojoj putnik leti. U avio-industriji se nadaju da će razvoj proizvodnje i upotrebe SAF-a dovesti i do njegovog pojeftinjenja.

Samo zajedno možemo napraviti veliki korak ka održivoj budućnosti

I do sada su Air France – KLM nudili putnicima mogućnost da kompenzuju svoj karbonski otisak kroz različite programe (na primer, novac prikupljen KLM CO2ZERO inicijativom koristio se za pošumljavanje naše planete, te je u Panami zasađeno preko hiljadu hektara prašume), Od 13. januara 2022, putnici mogu i da dokupe dodatnu količinu održivog avio-goriva i tako direktno smanje emisiju ugljen-dioksida. Pored pojedinaca i kompanije mogu doprineti energetskoj tranziciji avijacije preko Air France – KLM Korporativnog SAF programa.

Da bi se ostvarilo značajno smanjenje emisije ugljen-dioksida, različite industrije i kompanije moraju da rade zajedno, jer se samo tako može stimulisati potražnja, a time i proizvodnja i dostupnost SAF-a. Ulaganje u Korporativni SAF program kompanijama pruža priliku da aktivno pokrenu prelazak sa konvencionalnog, fosilnog goriva na SAF i na taj način smanje ekološki otisak sopstvenih poslovnih putovanja.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Fakultet tehničkih nauka najbolji na poslovnoj trci Schneider Electric Serbia Business Run u Novom Sadu

Foto: Raša Aleksić
Foto: Raša Aleksić

Serija poslovnih trka Schneider Electric Serbia Business Run počela je 7. aprila trkom na pet kilometara i druženjem zaposlenih na Štrandu u Novom Sadu.

Novi Sad je bio centar najvećeg tim bilding i najodrživijeg sportsko-poslovnog događaja u Srbiji. Rekordan broj zaposlenih (preko 2.000 prijavljenih) iz preko 100 kompanija koje posluju u Novom Sadu i šire trčali su na Štrandu i Sunčanom keju. Najbrojnija kompanija je bila Schneider Electric, ponosni pokrovitelj serije, sa čak 417 takmičara koja je ujedno proglašena i najfit kompanijom.

Najbrži tim trke u Novom Sadu je Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, drugo mesto je zauzela kompanija BrightMarbles doo, dok je treće mesto zauzeo tim TTTech Auto, najbrži u muškoj konkurenciji bio je Dušan Krstić sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, a najbrža koleginica je Sandra Uzelac iz kompanije Samer.

Ispred Schneider Electric tima, učesnik trke i HR direktorka Neda Lang je o rekordnom broju prijavljenih kolega rekla: „Rekordan broj prijavljenih čini nas ponosnim, jer to je pokazatelj da je naš zajednički sportski duh upravo razlog zašto smo naslovni sponzor ovog događaja. Uvek ćemo biti prisutni u manifestacijama koje doprinose zelenijoj budućnosti. To je jedino moguće ispuniti ako u ovakvim akcijama učestvujemo zajedno u što većem broju, inspirišući i ostale da neguju sportske navike i zajedništvo, ali i vodeći računa o održivosti.“

Dušan Krstić sa Fakulteta tehničkih nauka je povodom pobede izjavio: „Fakultet je ove godine prvi put učestvovao i posebno mi je drago da smo i pobedili na najvećem sportsko-poslovnom događaju u Srbiji. Organizacija je bila jako dobra, trka je bila sjajna, sa velikim brojem trkača i nadam se da ćemo i dalje učestvovati“.

Foto: Raša Aleksić

Najbrža koleginica za primer Sandra Uzelac iz kompanije Samer je rekla: „Bilo je uzbudljivo i dosta ljudi, a i vreme nas je poslužilo. Drugi put dolazim na Business Run u Novi Sad i ovo je moja dupla pobeda.“ 

Takmičenjem u trci od pet kilometara, ali i navijanjem i druženjem posle trke zaposleni su pokazali kako se brane boje svojih kompanija. Osim što su pokazali svoje trkačko umeće, zaposleni su proveli nezaboravno vreme sa svojim kolegama uz timsko fotografisanje, poslovno umrežavanje i žurku sa kolegama iz drugih kompanija.

Schneider Electric Serbia Business Run na trci u Novom Sadu pokazala je pravi primer održivosti ovakve vrste masovnog događaja. Uz pomoć kompanije Schneider Electric, lidera u domenu održivosti, i drugih kompanija koje su podržale zelenu inicijativu Business Run-a na trci u Novom Sadu su korišćeni solarni paneli koji su pružali deo energije za potrebe trke, kao i solarna klupa za punjenje mobilnih telefona i Wi-Fi. Takođe plastične flaše, limenke i karton sa trke su reciklirani

Srbiju i dalje očekuju sjajne trke zaposlenih u Subotici (21. aprila), Nišu (8. septembra) i Beogradu (29. septembra).

Serbia Business Run tradicionalno podržavaju kompanije kojima je zdrav način života i aktivnost zaposlenih jedna od suštinskih vrednosti, pored naslovnog sponzora partneri serije su i Intersport, Herbalife i Esensa. Svaka od kompanija, pored toga što je stala iza događaja, njemu direktno i doprinosi kroz zanimljive aktivacije ili poklone za učesnike.

Izvor: Beogradski trkački klub

Velika Britanija najavila izgradnju osam novih nuklearnih reaktora i više vetroelektrana

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Britanske vlasti objavile su da planiraju izgradnju osam novih nuklearnih reaktora i proširenje proizvodnje energije snagom vetra, u nastojanju da smanje zavisnost od nafte i prirodnog gasa iz Rusije i drugih stranih dobavljača zbog rata u Ukrajini.

Premijer Boris Džonson izjavio je da su ti planovi deo nove strategije energetske bezbednosti koja će ubrzati razvoj projekata sa solarnom energijom i vodonikom.

Vlada je ranije saopštila da želi da gotovo utrostruči kapacitet proizvodnje nuklearne energije, na 24 gigavata, do 2050. godine.

„Postavljamo smele planove za povećanje i ubrzanje pristupačne, čiste i bezbedne energije proizvedene u Velikoj Britaniji, za domaće potrebe, od novih nuklearnih do vetrocentrala na moru, u narednoj deceniji“, rekao je Džonson.

On je kazao da će to smanjiti britansku zavisnost od izvora energije izloženih promenljivim cenama na svetskim tržištima koje London ne može da kontroliše.

London je razvio strategiju energetske bezbednosti posle skoka cena nafte i prirodnog gasa usled rata u Ukrajini, u vreme zabrinutosti da bi isporuke energenata iz Rusije mogle da budu smanjene.

Visoke cene energenata doprinose krizi u Velikoj Britaniji, gde su cene gasa i struje za domaćinstva skočile 54 odsto ovog meseca.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Sremska Mitrovica prva u Srbiji dobila reciklažno dvorište

Foto: NALED
Foto: NALED

Građani Sremske Mitrovice od sada će sav kabasti otpad moći da odlažu u osam specijalnih kontejnera u okviru novoformiranog reciklažnog dvorišta, prvog centra ove vrste u Srbiji. Ne samo da će značajno doprineti zaštiti životne sredine u svojoj zajednici jer će reciklažno dvorište pomoći da se udeo malih divljih deponija u gradu smanji za 80 odsto, već će i sami imati veliki benefit kroz smanjenje računa za komunalne usluge.

Reciklažno dvorište otvoreno je u okviru inicijative “Za nula otpada u Sremskoj Mitrovici” koju je pokrenulo JKP “Komunalije” i koja je prošle godine pobedila na konkursu u okviru projekta “Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji”. Na konkursu su odabrane tri najperspektivnije ideje za grupno (crowdfunding) finansiranje kojima se rešavaju problemi u lokalnim sredinama.

“Očekujemo da će građani Sremske Mitrovice umesto deponija izabrati naše dvorište i da ćemo u narednom periodu smanjiti prisustvo ovih štetnih materija za 30 odsto. Osim za građane, ovaj jedinstveni reciklažni centar biće otvoren i za sakupljače sekundarnih sirovina, a kroz brigu o svojoj lokalnoj zajednici moći će da ostvare dodatnu zaradu”, poručio je Radoslav Jevremović, generalni direktor JKP Komunalije.

Nakon postavljanja na NALED-ovu platformu za donacije, projektu JKP Komunalije su se svojim sredstvima pridružili brojni privrednici iz Sremske Mitrovice, a veliku finansijsku podršku dala je i kompanija British American Tobacco, članica NALED-a, koja je za ovu priliku izdvojila 1,18 miliona dinara.  

“Velika je čast biti deo ovakvog projekta za koji verujemo da je samo jedan u nizu koraka ka izgradnji kvalitetnije životne sredine za sve građane. Na tom putu sarađujemo sa Vladom Srbije, važnim organizacijama kao što je NALED, kao i lokalnom samoupravom, a sve u cilju preduzimanja konkretnih mera ka izgradnji boljeg sutra. U fokusu svih aktivnosti BAT-a je stvaranje održivosti. U skladu sa tim naša ESG strategija prepoznaje reciklažu kao jedan od važnih prioriteta”, poručio je Dragan Penezić, menadžer za regulatorne poslove i odnose sa državnim organima u BAT-u.

Prema njegovim rečima, od izuzetne je važnosti da kompanije budu podrška pozitivnim promenama u oblasti zaštite životne sredine i da učestvuju u stvaranju uslova za efikasniju reciklažu, a podjednako je bitno uticati na građane da i sami budu pokretači takvih promena u svojoj zajednici.

Neadekvatan način odlaganja otpada jedan je od dugogodišnjih problema i formiranjem reciklažnog dvorišta biće omogućeno propisno odlaganje otpada poput bele tehnike, nameštaja i građevinskog otpada. Građani će moći da dovezu i besplatno odlože otpad nakon čega će biti spreman za dalju reciklažu.

“Zaštita životne sredine je jedan od strateških reformskih prioriteta NALED-a i radimo na unapređenju prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada, otpada od stakla i hrane, upotrebljenih baterija i sijalica i električnog i elektronskog otpada. Sada je 19.000 domaćinstava iz Sremske Mitrovice dobilo priliku da učestvuje u reciklaži, a raduje činjenica da će biti organizovana i letnja učionica kako bi mališani stekli neophodna znanja iz ekologije”, ističe Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u.

Značaj NALED-ove platforme za donacije i njen veliki potencijal u povezivanju lokalnih zajednica prepoznali su međunarodni partneri i uz podršku Nemačkog saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) kroz Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje, pokrenut je projekat “Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“. Cilj projekta je bio razvoj platforme za donacije i identifikovanje ključnih izazova sa kojima se suočavaju svi akteri crowdfunding finansiranja.

Izvor: NALED

Koliko sveća za čašu vina?

Foto: Twitter Screenshot
Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon što je prijatno martovsko sunce izmamilo prve pupoljke u vinogradima širom Francuske, u opštini Fontne pre Šablis, jednoj od mnogobrojnih u kojoj nastaje prvoklasno francusko vino, ovih dana jutarnje temperature spuštale su se i do -5 stepeni.

Prošlogodišnje viralne fotografije vatrenih plamenova koji se pomaljaju između nepreglednih čokota na francuskim proplancima obrnule su još jedan krug jer se francuski vinogradari opet bore sa aprilskim mrazevima.

Kako bi zaštitili osetljive pupoljke vinove loze, vinogradari su bili primorani da noćima bdiju nad svojim vinogradima i pale sveće, baklje i slamu ne bi li ugrejali okolni vazduh.

Malo ko bi pomislio da iza svakog gutljaja cenjenog francuskog vina stoji ovako mukotrpan rad i neizvesnost oko godišnjeg prinosa koja vinogradarima zadaje najveće muke.

Srećom, tviter kaže da je većina blagovremeno reagovala pa sada spokojno mogu da očekuju krupne i slatke grozdove, no ima i onih koji su „šerovali“ tužne slike promrzlih čokota.

Ostaje nada da se neće ponoviti prošla godina koju su zvaničnici francuske vlade okarakterisali kao „najveću poljoprivrednu katastrofu na početku 21. veka“ nakon što je mraz oštetio industriju vina za dve milijarde evra.

Ko se boji zime još?

Domaći vinogradari su, čini se, uigrani pa im ni debeli minusi ne mogu zakinuti godišnji prinos.

Kako sam po prirodi takva da svaka tema može da me zaintrigira (čak i golubarstvo), bilo mi je interesantno da  zavirim u tajne ovdašnjih majstora za vinovu lozu i možda otkrijem gde to francuski greše.

Ključno je, kaže struka, ne žuriti sa zimskim orezivanjem čokota te sačekati sredinu februara, idealno Svetog Trifuna koji se i svetkuje kao zaštitnik vinogradara. Da je ovo tačno tvrde i brojni francuski mediji koji navode da su oni, koji su lozu orezali kasnije, pretrpeli manje štete usled aprilskih mrazeva.

Nažalost, živimo u vremenu kada ni najiskusniji vinogradari ne mogu uvek da računaju na bogat rod. Globalni rast temperature, izazvan klimatskim promenama, dovodi do toga da biljke ranije počinju da zelene i cvetaju, da bi ih kroz samo nekoliko dana pokosila hladna arktička struja.

Kako globalno zagrevanje preti da nam uskrati mnogo šta, naposletku i vino, neka ovaj blog bude povod da se i ljubitelji ovog otmenog pića uključe u borbu protiv globalnog zagrevanja.

Milena Maglovski

Evropa se okreće tečnom gasu, traže spas u plutajućim gasnim terminalima

Foto: You Tube Screenshot / Shell
Foto-ilustracija: Pixabay

Razapete između hitnih zahteva da što pre obustave uvoz energenata iz Rusije i borbe da zaštite sopstvenu ekonomiju, većina zemalja Evropske unije aktivno traga za alternativnim rešenjima koja će im obezbediti dovoljno gasa, nafte i uglja.

Spas od energetske krize i ruskog gasa mnoge vide u tečnom gasu (LNG) koji bi se, umesto cevovodima, dopremao specijalnim plutajućim terminalima.

Kako javlja Euractiv, Nemačka, Francuska i Italija najavile su zakup ili kupovinu plutajućih terminala kako bi povećale uvozni kapacitet.

Nemački vicekancelar Robert Habek posetio je tokom proteklih nedelja potencijalne dobavljače LNG-a kao što su Kanada, SAD, Norveška i Katar u pokušaju da zameni 46 milijardi kubnih metara ruskog gasa koji je Nemačka potrošila prošle godine.

Italija je nagovestila interesovanje za dva plutajuća terminala, a francuska vlada je saopštila da će instalirati plutajući terminal u luci Le Havre, izvestio je Les Echos, a preneo Euractiv.

Nedavno su i Estonija i Finska izrazile interesovanje za plutajuće terminale budući da dve zemlje u velikoj meri zavise od ruskog gasa.

Ministar za ekonomska pitanja i komunikacije u Estoniji Taavi Aas i njegov finski kolega Mika Lintila složili su se da će zemlje udružiti svoje snage za iznajmljivanje plutajućeg terminala za tečni prirodni gas koji treba da obezbedi sigurnost snabdevanja, prenosi Estonska državna televizija ERR.

Plan predviđa da i Estonija i Finska izgrade neophodne privezne molove i zakupe plutajući LNG terminal između njih koji bi se mogao koristiti sa obe strane Finskog zaliva. Pristaništa će biti izgrađena u Paldiskiju u Estoniji i Inkou u Finskoj.

Ipak, nisu sve zemlje u Evropi saglasne kada je reč o ruskom gasu. Mađarska je u sredu saopštila da je spremna da plati rublje za ruski gas čime kontrira zahtevu Evropske unije da ne plaća gas u ovoj valuti, preneo je Rojters.

Milena Maglovski

Unapređenje ekoloških standarda uz podršku EU

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Media EU

Uz podršku Evropske unije u Srbiji se sprovodi reforma u sektoru voda koja će doprineti unapređenju efikasnosti u pružanju vodnih usluga, ocenjeno je u Privrednoj komori Srbije na predstavljanju novog projekta „EU podrška reformama u sektoru voda“ koji finansira Evropska unija.

Učesnike je pozdravio Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije i istakao da su u komunalnom sektoru brojni izazovi i problemi, ali da uz projekte poput ovog mogu da se definišu problemi u lokanim samoupravama i da se strateški rešavaju.

Uvodna izlaganja održali su Vedrana Ilić, v. d. pomoćnika ministra, Sektor za međunarodnu saradnju i evropske integracije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Antoan Avinjon, program menadžer Delegacije Evropske unije u Srbiji. 

Ilić je istakla da je projekat „EU podrška reformama u sektoru voda“ od izuzetnog značaja ne samo zbog izrade veoma korisnih dokumenata, već i zbog sveobuhvatne koristi kroz sagledavanje svih nedostataka i izazova koje je potrebno da se prevaziđu na putu ka uspostavljanju adekvatne tarifne politike u sektoru voda u Srbiji.

”Projekat će kroz realizaciju dve komponente pokušati da unapredi sistem cena vode u Republici Srbiji pružanjem podrške u proceni stanja pružanja usluga i izradi predloga za povećanje efikasnosti usluga sektora voda i za sprovođenje revidiranih zahteva za nadoknadu troškova (uključujući implementaciju Tarifne metodologije) i uspostavljanje regulatornog sistema cena vode. Posebna pažnja biće posvećena podršci u sprovođenju tarifne metodologije na lokalnom nivou, u 20 pilot opština/gradova – Požega, Brus, Blace, Kruševac, Sokobanja, Šabac, Lebane, Loznica, Pančevo, Čačak, Užice, Smederevo, Arilje, Kosjerić, Raška,  Kraljevo, Niš,  Vršac, Subotica i Ivanjica”, dodala je Ilić.

Avinjon je podsetio da se reforme u Republici Srbiji uz podršku EU sprovode zbog građana, sa ciljem da građani imaju kvalitetniju vodu, efikasnije i bolje vodne usluge. On se zahvalio Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičkoj direkciji za vode i predstavnicima lokalnih samouprava na zajedničkom angažovanju u implementaciji ovog projekta. Naglasio je da je ova reforma dug proces te da je neophodan dijalog svih učesnika za njeno uspešno sprovođenje.

Tokom naredne dve godine, u saradnji sa državnim institucijama, predstavnicima javnih komunalnih preduzeća iz 20 lokalnih samouprava koji su prisustvovali skupu, projekat će direktno doprineti kvalitetu života građana poboljšanjem standarda i efikasnosti usluga u sektoru voda, unapređenjem poslovanja komunalnih preduzeća (uključujući odnose sa potrošačima), i povećanoj transparentnosti i jedinstvenim pristupom vodnim tarifama, osiguravajući pravednu metodologiju obračuna troškova koja se može koristiti širom zemlje.

Krajnji cilj svih ovih aktivnosti jeste poboljšanje kvaliteta životne sredine i života građana Republike Srbije, unapređenjem ekoloških standarda u Srbiji u skladu sa standardima i najboljom praksom zemalja članica EU.

U pregovorima o članstvu u EU, Srbija je krajem 2021. godine otvorila klaster 4 koji obuhvata četiri poglavlja, među kojima je i zaštita životne sredine. EU je do sada uložila više od 400 miliona evra bespovratnih sredstava kroz brojne programe i projekte za zaštitu životne sredine u Srbiji.

Uz podršku EU izgrađena su postrojenja za preradu otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli i Vrbasu, a obnovljeni sistemi za vodosnabdevanje u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi. U Velikom Gradištu izgrađen je potpuno nov sistem za vodosnabdevanje. U Rasinskom okrugu obnovljen je i izgrađen regionalni sistem vodosnabdevanja u Kruševcu, Aleksandrovcu, Ćićevcu i Varvarinu, dok je u Raškoj, pored sistema za vodosnabdevanje, izgrađen i sistem za preradu otpadnih voda.

Najvažniji akt EU u oblasti voda je Okvirna direktiva o vodama, koja je na snazi od 2000. godine i čiji je cilj održivo upravljanje svim vodama i sa vodom povezanih ekosistema radi poboljšanja zdravlja i blagostanja građana.

Projekat „EU podrška reformama u sektoru voda“ finansira EU, a njime upravlja Ministarstvo finansije, Sektor ѕa ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU. Korisnik projekta je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede – Republička direkcija za vode. Projekat realizuje EPTISA Servicios de Ingenieria S.L. Spain u konzorcijumu sa EPTISA Southeast Europe d.o.o. Serbia.

Izvor: Media EU