Fizički i sajber napadi na ključnu energetsku infrastrukturu širom Evrope postaju sve učestaliji, pa je tako od 2022. godine, u Baltičkom moru zabeleženo najmanje šest sumnjivih sabotaža na podmorskim električnim i internet kablovima, dok je 11 takvih kablova onesposobljeno tokom 2023. godine, saopštilo je udruženje WindEurope.
Ovi podmorski električni kablovi dovode električnu energiju sa mora na kopno i imaju ključnu ulogu u povezuju energetskih tržišta, dok njihova bezbednost direktno utiče na stabilnost i otpornost evropskog elektroenergetskog sistema.
Upravo zbog toga udruženje WindEurope aktivno jača saradnju sa institucijama odbrane kako bi se zajedno suočili sa sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima. Na godišnjem skupu WindEurope 2025, održanom u Kopenhagenu, zabeleženo je najveće prisustvo predstavnika sektora odbrane do sada – uključujući NATO, Evropsku odbrambenu agenciju (EDA) i različite nacionalne vojne organizacije.
Jedan od ključnih inicijativa je projekat Symbiosis, koji ima za cilj da uskladi offshore vetroparkove sa odbrambenim aktivnostima država.
Vetroturbine kao osmatračnice
Ugradnjom senzora i radarskih sistema u vetroparkove, moguće je poboljšati nadzor pomorskih teritorija i pomoći obalskoj straži i oružanim snagama u otkrivanju i prevenciji sajber napada i drugih pretnji.
Povećanje bezbednosnih mera podrazumeva dodatne troškove, ali oni predstavljaju tek mali deo ukupnih ulaganja u offshore vetroparkove. WindEurope zbog toga teži uravnoteženom pristupu – kako navode u saopštenju, važno je da rasprava o tome ko snosi dodatne troškove bude vođena na osnovu činjenica i u duhu saradnje.
Pročitajte još:
- Vetroenergija stagnira, javnost sve više veruje u nuklearnu energiju širom Sjedinjenih Država
- Kako su poskupljenja fosilnih goriva ubrzala razvoj vetra u Nemačkoj, Poljskoj i Baltiku
- Više od 11 milijardi evra za jačanje evropskog lanca snabdevanja vetroenergijom
Ključne preporuke za jačanje bezbednosti
Za jačanje bezbednosti vetroenergetske infrastrukture ključno je da se bezbednosna rešenja integrišu već u najranijim fazama razvoja projekata, kako bi se rizici sveli na minimum od samog početka.
Takođe, potrebno je uspostaviti otvorenu i redovnu komunikaciju između industrije vetroenergije i sektora bezbednosti, uz aktivnu podršku donosioca odluka, što omogućava bržu razmenu informacija i bolju koordinaciju.
Od suštinskog je značaja i postojanje centralizovanog sistema za hitne slučajeve, svojevrsnog „911” mehanizma, koji bi omogućio brzu reakciju u slučaju incidenata u offshore vetroparkovima.
Pored toga, redovno organizovanje obuka i simulacionih vežbi predstavlja važan korak u podizanju spremnosti svih aktera da efikasno odgovore na potencijalne pretnje i vanredne situacije.
Novi standardi i evropska tehnologija
Vetroturbine su sofisticirani sistemi opremljeni elektronikom i senzorima koji prikupljaju velike količine podataka zbog čega su ranjivi na sajber napade.
Nova EU direktiva o mrežnim i informacionim sistemima (NIS2) proširuje obaveze sajber bezbednosti na 18 sektora, uključujući i energetiku. Operateri vetroelektrana moraće da ispune stroge zahteve u upravljanju rizicima i prijavljivanju incidenata.
U pripremi su i posebna pravila za elektroenergetski sektor, kodeks sajber bezbednosti, kao i nacionalne strategije za zaštitu obnovljivih izvora energije.
„Zaštita od sajber pretnji mora postati obavezan kriterijum u javnim nabavkama i aukcijama vetroenergije. Samo tako se može osigurati dugoročna otpornost evropskog energetskog sistema”, navode iz udruženja.
Energetski portal
