Kako brza moda utiče na globalno zagađenje i zašto treba da razmislite dva puta pre nego što iz radnje izađete sa kesama punim komada koje ćete obući samo par puta?

Prema nekim istraživanjima, procenjuje se da modna industrija učestvuje sa 10 odsto u ukupnom globalnom zagađenju, što je značajan udeo u negativnom uticaju na životnu sredinu. Tako moda zagađuje i više nego „prljave“ industrije, sa ozbiljnim uticajem na stvaranje štetnog otpada, zagađenje vode i njenu prekomernu potrošnju.

Brza moda

Stopa konzumerizma povećava se iz godine u godinu i to dramatično. Kao rezultat toga, brendovi brze mode su zarobljeni u beskonačnom ciklusu hiperprodukcije, izbacujući nove kolekcije vrtoglavom brzinom kako bi išli u korak sa sve većim zahtevima svojih kupaca. I sve to ima ogromnu cenu. Divlje životinje, ljudi, okolina – svi u tom procesu stradaju. Kako ćemo se suočiti sa ovim rastućim problemom i na makro i na mikro nivou? Ipak, dobra vest je – još uvek možemo napraviti razliku.

Brojke su zabrinjavajuće

Da li ste znali da danas kupujemo i do 60 odsto više odeće nego pre 15 godina? Na godišnjem nivou kupi se više od 56 miliona tona odevnih komada, dok je samo 12 odsto od recikliranih materijala. Šta je sa ostatkom?

Modni brendovi pripremaju i do 52 mikrokolekcije godišnje! Nekada je modni svet pripremao kolekcije za proleće/leto i jesen/zimu, koristili su se kvalitetni materijali i posebna pažnja se obraćala na to da odeću možemo nositi više sezona, uz aksesoare koji bi ih činili trendi komadima čak i u novoj sezoni. Danas stvari stoje potpuno drugačije što vodi do masovne proizvodnje trenutno moderne odeće uz minimalni fokus na kvalitet. Hiperprodukcija može da bude isplativa samo uz hiperpotrošnju, pa su i cene ovih komada snižene kako bi bile pristupačne širokim masama. A kako su materijali lošijeg kvaliteta, komadi traju kraće u odnosu na ranije pa potrošači mnogo češće kupuju nove. Procenjuje se da trećina proizvedene odeće nikad ne bude ni prodata, a da na deponijama širom sveta završi čak 92 miliona tona. Prognoze su da ćemo, ukoliko nešto ne preduzmemo, do 2030. godinšnje bacati preko 134 miliona tona tekstila!

Nije otpad jedini problem. Masovna proizvodnja odeće podrazumeva i masovnu proizvodnju sirovina, za šta je potrebno mnogo resursa. Tekstilna industrija odgovorna je za skoro 1,4 milijardi litara otpadnih voda sa preko 70 različitih toksičnih supstanci.

Pročitajte još:

• EPSON LANSIRAO NOVU SERIJU ŠTAMPAČA
• EPSON: KLIMATSKE PROMENE SU PRIMARNO PITANJE I PORED SUKOBA I EKONOMSKIH PROBLEMA
• KAKO JAPANSKE KOMPANIJE VEĆ GODINAMA UNAZAD IMAJU VODEĆU ULOGU U ODRŽIVOM POSLOVANJU

Hajde da usporimo malo

Kako pojedinci mogu da individualno doprinesu smanjenju štetnog uticaja na životnu sredinu? Za početak promenimo svoje potrošačke navike u vezi sa modom.

1. Razmislite pre nego što posegnete za novom krpicom – da li vam je zaista potrebna?
2. Uverite se u kvalitet materijala. Veštački materijali prave ekološku štetu – posebno poliesteri koji zahtevaju mnogo energije tokom proizvodnje, mnogo vode za hlađenje i pranje, pri čemu u otpadnim vodama ostaje velika količina mikroplastike koja može završiti u morima i okeanima i samim tim posredno u našoj hrani.
3. Pogledajte etiketu. Naučite više o proizvođačima. Istražite koji su to brendovi koji vode brigu o procesu proizvodnje, od odabira održivih ili reciklabilnih materijala, preko tehnologija štampe i bojenja do socijalno-ekonomskog aspekta podrške radnicima u fabrikama.
4. Birajte lokalne, male brendove – nema komplikovanog lanca nabavke i transporta zahvaljujući čemu se smanjuje karbonski otisak, ali i čini da podržimo lokalnu zajednicu i dizajnere.

Primer iz prakse

Mnoge velike kompanije svesne su da bez promene modela rada neće biti ni poboljšanja. Veliki proizvođači biraju materijale koji se mogu reciklirati, preraditi ili trampiti u akcijama staro za novo. Ipak, za sada je reč o manjini i veoma je izazovno uklopiti modnu industriju i ciljeve održivog razvoja.

Još jedna od opcija je povratak na čuveni princip „manje je više“ – birati kvalitetne i dugotrajne odevne predmete koji ostavljaju utisak i manifestuju lični stil.

Japanska kompanija Epson, koja između ostalog, proizvodi rešenja za štampu na tekstilu, udružila se sa poznatim japanskim modnim dizajnerom Juimom Nakazatom (Yuima Nakazato) kako bi na nedavno održanoj Nedelji visoke mode u Parizu za sezonu proleće – leto 2023. predstavila zadivljujuće i održive kreacije. Koristeći Epson digitalnu štampu na tekstilu za reprodukciju svog jedinstvenog i kreativnog pogleda na svet, Juima Nakazato je realizovao neke od svojih kreacija uz pomoć novog, održivijeg i potencijalno transformacionog procesa proizvodnje tekstila u industriji.

Ova tehnologija suvih vlakana, koja se već komercijalno koristi za recikliranje kancelarijskog papira i koja praktično ne zahteva vodu, prilagođena je za proizvodnju netkanog materijala za štampanje od korišćene odeće. Novi proces proizvodnje tkanina predstavljen je u Parizu i biće deo trogodišnje saradnje dizajnera i kompanije Epson, a prvi put je korišćen u kreiranju predmeta tokom izložbe u Tokiju 25. januara 2023.

Saradnja između dve firme se gradi na velikom potencijalu kompanije Epson u podršci modnoj industriji, a cilj jeste proizvodnja visokokvalitetnih odevnih predmeta po meri sa malim uticajem na životnu sredinu. I Epson i Juima Nakazato žele da podignu svest o svetskim vodama i negativnom uticaju otpada koji je povezan sa prekomernom proizvodnjom. Sajam u Parizu ilustruje kako prelazak na digitalnu štampu na tekstilu korišćenjem ekološki prihvatljivijeg pigmentnog mastila nudi modnoj industriji održiviji i manje rasipnički način štampanja tekstila.

Tkanina uzeta za kreiranje najnovije Juima Nakazato modne linije sastoji se od materijala od korišćenih odevnih predmeta poreklom iz Afrike, koja je odredište za najveću količinu tekstilnog otpada iz drugih delova sveta. Nakazato je posetio Keniju gde je sakupio oko 150 kg otpadnog odevnog materijala namenjenog za „planinu odeće“ odbačenog tekstila na koji je tamo naišao. Epson je zatim primenio svoj proces suvih vlakana za proizvodnju preko 50 metara nove netkane tkanine od ponovo vlakana, od kojih su neke korišćene za štampanje pigmentnim mastilima pomoću Epsonove tehnologije digitalnog štampanja Mona Lisa.

Hitoši Igaraši (Hitoshi Igarashi) iz Epsonovog odeljenja za rešenja za štampanje objašnjava važnost održive tehnologije: „Iako u ranim fazama, Epson veruje da njegova tehnologija suvih vlakana u kombinaciji sa digitalnim štampanjem pigmentnog mastila može da ponudi modnoj industriji mnogo održiviju budućnost, značajno smanjujući upotrebu vode i istovremeno omogućavajući dizajneri imaju slobodu da u potpunosti izraze svoju kreativnost.

„Epsonova vizija životne sredine posvećena je doprinosu cirkularnoj ekonomiji, a ovaj razvoj bi mogao biti jedan korak ka postizanju toga. Tehnologija suvih vlakana primenjena u modnoj industriji nudi mogućnost proizvodnje materijala za novu odeću koja je reciklirana od korišćene odeće.”

U probnom postupku distribuiranog štampanja za dekoraciju prostorija, Epson inkjet štampači u Japanu i Francuskoj uz daljinsku podršku Epsonovih inženjera korišćeni su za kreiranje ukrasa u konferencijskim salama. I Epson i Juima Nakazato nameravaju da nastave da istražuju mogućnosti za doprinos održivijoj modnoj industriji.

O kompaniji Epson

Epson je globalni lider na polju tehnologije posvećen cilju da postaje nezamenjiv za društvo kada je u pitanju povezivanje ljudi, stvari i informacija uz pomoć svojih originalnih, efikasnih, kompaktnih i preciznih tehnologija. Kompanija je fokusirana na inovacije i prevazilaženje očekivanja kupaca u inkdžet tehnologiji, vizuelnim komunikacijama, nosivim uređajima i robotici. Epson je ponosan na svoje doprinose u razvijanju održivog društva i na stalne napore ka ostvarivanju ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Predvođena japanskom korporacijom Seiko Epson, međunarodna Epson grupa ostvaruje godišnju prodaju od preko bilion japanskih jena. global.epson.com 

Ekološka vizija 2050 – eco.epson.com 

Izvor: Epson