Plan kvaliteta vazduha je dokument koji Niš po zakonu mora da ima, ali iako ga je Institut za javno zdravlje još krajem 2020. godine sastavio – do danas on zvanično nije usvojen, jer Ministarstvo za zaštitu životne sredine za to nije dalo saglasnost. Nisu odgovorili u čemu je problem, a to ne zna ni predsenik niške Komisije za zaštitu životne sredine Miodrag Stanković, koji pretpostavlja da nije bio usklađen sa Budžetom i da zato borba za zdraviji vazduh u institucijama praktično stoji u mestu već dve godine.
Novinari Južnih vesti su još početkom decembra prošle godine pitali nadležne šta je sa Planom kvaliteta vazduha, na koji se godinama čekalo, a koji je tek krajem 2020. i zvanično objavljen. Institut za javno zdravlje je jedini odgovorio – da za to nisu nadležni, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije pojasnilo zbog čega na njihov Plan nisu dali saglasnost.
Miodrag Stanković je kao predsednik skupštinske Komisije za zaštitu životne sredine takođe saznao da Niš već dve godine nema Plan kvaliteta vazduha, iako takav dokument jeste sastavljen i kaže da je to bila jedna od tema njihove četvrte sednice.
Saznanja koja smo dobili iz Instituta za javno zdravlje, odnosno Centra za higijenu i humanu ekologiju – merenje kvaliteta vazduha koje je sprovedeno još 2018. godine pokazalo je treći stepen zagađenja vazduha u našem gradu i s obzirom da se radilo o visokom stepenu zagađenja bilo je potrebno izraditi Plan merenja i praćenja kvaliteta vazduha još tada. Plan kvaliteta vazduha za anglomeraciju Niš je urađen 2020. godine od strane Instituta, ali on do danas nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine – potvrđuje i Stanković.
Pročitajte još:
- KAKO CRVI MOGU DA OTKRIJU KOLIKO JE ZAGAĐEN VAZDUH U STANU
- UŽIČKI VRTIĆI DOBILI DVADESET PREČIŠĆIVAČA VAZDUHA
- INTENZIVNE AKTIVNOSTI U CILJU POBOLJŠANJA KVALITETA VAZDUHA
Zašto Ministarstvo nije dalo saglasnost ni Komisiji nije objašnjeno, ali jeste da je dokument vraćen lokalnoj samoupravi, da je bilo potrebno da se doradi, ali ne i šta konkretno.
„Ono što su takođe tada rekli iz Instituta je da je neophodna međusobna saradnja Grada Niša, Uprave za imovinu i održivi razvoj, KLER-a i Centra za higijenu i humanu ekologiju, kako bi se napravio dobar i kvalitetan Plan, kao i da je potrebno da Grad raspolaže verifikovanim podacima o kvalitetu vazduha za svih pet gradskih opština, što danas nije slučaj’’, ističe Stanković.
Stanković pretpostavlja da su razlozi za to što ovaj dokument nije zvanično usvojen to što nije bio usklađen sa Budžetom grada. Zato Niš praktično dve godine stoji u mestu i osim nekih internih projekata za smanjenje zagađenja vazduha, ne postoji institucionalna borba.
Ukazuje i na to što Niš više nema ni gradskog većnika koji bi se bavio zagađenjem vazduha, ali ni posebnu Gradsku upravu zaduženu samo za rešavanje tog problema.
„Na potezu je sada Grad, odnosno Gradsko veće, ali mi nemamo gradskog većnika koji se bavi konkretno ovom problematikom, treba neko u Veću da bude zadužen za tako nešto, a ranije smo imali i Sekretarijat za zaštitu životne sredine, sada ni to nemamo, već samo službu pri Gradskoj upravi koja radi neke poslove. Inicirano je da se povežu sve te institucije koje na neki način imaju neku ingerenciju kada je reč o kvalitetu vazduha i neko mora da preuzme obavezu, ja očekujem da to uradi Gradsko veće i da se to prilagodi budžetu, da se vidi šta konkretno može da se realizuje u 2023. godini, šta sledeće godine’’, ističe Stanković.
Zbog svega Stanković sumnja i da gradskoj vlasti zagađenje vazduha nije prioritet, iako je reč o problemu koji direktno utiče na zdravlje njihovih građana.
Da je usvojen na vreme lokalna samouprava bi imala dve godine da bar deo plana realizuje, a da li će sada nešto učiniti tim povodom – pitanja su upućena Gradskom veću preko Pres službe, a odgovore očekujemo.
Stanković kaže da će i Komisija kojom predsedava ponovo da uputi neke predloge.
„Ja sam inicirao kao predsednik Komisije da se predvide budžetska sredstva, da se uskladi sa nacrtom i da onda takav Plan ode do Ministarstva, ali evo do danas se ništa po tom pitanju nije desilo. Predložićemo i zvanično da Grad taj plan dostavi Institutu na doradu, da se taj Plan možda nađe i na nekoj javnoj raspravi i da nakon toga se uskladi, da se vidi koje su mogućnosti što se tiče budžeta za realizaciju i da onda takav plan ode prema Ministarstvu, da se usvoji i da se odmah krene u realizaciju’’, najavljuje Stanković.
Podsetimo, da je reč o važnom dokumentu, kojim osim što je obavezan po Zakonu o zaštiti vazduha, može da pomogne da se adekvatno upravlja kvalitetom vazduha, ranije je pojasnila i profesorka Amelija Đorđević, koja je tada istakla i da je rok od šest meseci koji je Institut imao za izradu kratak da bi se Plan kvaliteta vazduha ozbiljno uradio.
Profesorka je takođe nedavno upozorila da upravljanje kvalitetom vazduha u Srbiji ne postoji, kao i da je predlog za bolji monitoring u Nišu, koji je sa kolegama uradila još pre dve godine, ostao samo mrtvo slovo na papiru, jer su ga nadležni ignorisali.
Izvor: Južne vesti
