Da li vam je nekada palo na pamet da na vašoj terasi u velikom gradu posadite paradajz, krastavac ili neko začinsko bilje? Možda je ranije to delovalo nedostižno, ali urbane bašte postaju sve popularnije i zanimljive.
Iako ove bašte ne mogu doneti prinose kao što bismo ih imali na selu, istraživači su objasnili da one pozitivno utiču na biodiverzitet, lokalne ekosisteme i dobrobit ljudi koji rade tamo.
Kako se navodi u najnovijoj studiji koju su radili istraživači sa nekoliko univerziteta, uključujući Univerzitet Teksasa u Ostinu, tokom posmatranja 28 vrtova urbanih zajednica širom Kalifornije u periodu od pet godina, otkriveni su veoma zanimljivi podaci. U navedenom periodu oni su istraživali biodiverzitet u biljnom i životinjskom svetu, kao i funkcije ekosistema kao što su oprašivanje, sekvestracija ugljenika, proizvodnja hrane, kontrola štetočina i dobrobit ljudi.
Otkriveno je da ove bašte, zapravo, pružaju nutritivne resurse i takođe podržavaju visok nivo biljnog i životinjskog biodiverziteta.
Pročitajte još:
- KAKO URBANO PLANIRANJE MOŽE DA DOPRINESE OČUVANJU VRSTA
- URBANI USEVI MOGU IMATI VEĆE PRINOSE OD KONVENCIONALNE POLJOPRIVREDE
- DA LI JE VERTIKALNA POLJOPRIVREDA SA VISOKIM PRINOSOM BUDUĆNOST POLJOPRIVREDE?
Procene su da će do 2030. godine oko 60 odsto svetske populacije živeti u gradovima, a urbane farme i bašte trenutno obezbeđuju oko 15-20 odsto ponude hrane, tako da su od suštinskog značaja za rešavanje izazova u snabdevanju hranom.
Studija je otkrila da odluke koje baštovani donose takođe mogu imati veliki uticaj na lokalni ekosistem. Na primer, sadnja drveća izvan ležišta može povećati sekvestraciju ugljenika bez ograničavanja oprašivača.
Iako je ovaj trend urbanog baštovanstva uzeo maha širom Evrope, gajenje voća, povrća i bilja u Srbiji, na ovaj način, za sada nije toliko popularno, ali se svest o tome širi i broj ljudi koji umesto da prošetaju do prodavnice, neke od namirnica “nabavljuju” na svojim terasama se iz godine u godinu povećava.
Energetski portal
