Da li je vertikalna poljoprivreda sa visokim prinosom budućnost poljoprivrede?

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Kada pomislite na poljoprivredno imanje, najčešće ljudi zamišljaju dugačke redove useva koji se protežu dokle god pogled doseže. Ali, prema agro-tehnološkom startapu „Plenti“ (Plenty), trebali bismo da počnemo da gledamo u drugom pravcu –  vertikalno. Ukoliko želimo bogat prinos, ovo je budućnost poljoprivrede u koju treba ulagati i koju treba razvijati. Da bude još čudnije, „Plentijeva“ poljoprivredna vizija smeštena je u zatvoren prostor i njenu populaciju čine isključivo – roboti.

„Realnost je takva da postoji pet mesta na celom svetu na kojima biste mogli da  zaista ekonomično uzgajate voće i povrće, a sva ta zemlja je, u ovom trenutku, već poprilično istrošena“, objašnjava Nejt Stori, suosnivač i glavni direktor naučnog odeljenja kompanije „Plenti“, a prenosi Forbs (Forbes).

„Vertikalna poljoprivreda je tu da bi nam pomogla da podmirimo sve veću potražnju za svežim namirnicama – u ovom slučaju radi se o svežem voću i povrću. Svesni smo da je takva vrsta robe sada najtraženija i mislim da smo pronašli način kako da podmirimo sve zahtevnije tržište“, nastavlja svoju priču Stori.

„Plenti“ teži eksponencijalno boljem prinosu, za 400 puta većem po hektaru, dok potrošnju vode smanjuje za neverovatnih 95 odsto. Sistem je osmišljen tako da podjednako dobro uspeva na farmama zatvorenog i otvorenog tipa i na skoro svim podlogama.

Na farmi „Plenti“, biljke će biti poređane po policama ili nosačima koji su postavljeni vertikalno ka plafonu. Umesto da sunce obasjava useve, za to će biti zadužena LED svetla punog spektra koja će u potpunosti kontrolisano obasjavati useve sa svih strana. Gigantski roboti će razmeštati stalke sa biljkama i pomeriti ih po potrebi. Veštačka inteligencija će donositi odluke o temperaturi, svetlosti i vodi, neprekidno poboljšavajući uslove farme.

I proces upravljanja vodom je detaljno osmišljen.

„Kad malo bolje razmislite, shvatićete da preko 90 odsto vode koju koristite za zalivanje u  polju bude  uzalud potrošeno tokom procesa transpiracije, zar ne?“, objašnjava Stori Forbsu. „Ili tokom evaporacije, dok isparava sa površine tla ili kroz telo biljke. Dakle, možemo reći da je praktično sve urađeno za „badava“. Na našoj farmi biljke takođe podležu procesu transpiracije, ali mi hvatamo vodenu paru i ona iznova dobija svrhu.“

Kada je proizvod spreman za konzumiranje, neće morati da putuje hiljadu kilometara do svog odredišta. Čitav komšiluk će moći da se posluži svežim plodovima. Trenutno u toj mogućnosti mogu da uživaju samo žitelji San Franciska (SAD), jer je „Plenti“ upravo tamo stacioniran. Kompanija trenutno gradi i svoju drugu farmu, u Komptonu (Kalifornija, SAD). Nemojte misliti da ovaj startap neće uskoro otvoriti vrata i svoje treće, pa i četvrte farme – investitori poput Džefa Bezosa (vlasnika najveće svetske onlajn prodavnice – Amazon) i bivši izvršni direktor kompanije Gugl, Erik Šmit, uložili su 400 miliona dolara kapitala u budžet „Plentija“.

Jovana Canić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti