300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova

12.11.2020

alfonso-navarro-qph7tJfcDys-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje “Za nekoga smeće, za drugoga blago” postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Snaga postrojenja biće 30 MW. U toku jedne godine od ukupno 300.000 tona sirovine, ono će generisati dovoljno električne energije za 27.000 engleskih domova. Prvi kilovati iz Centra za obnovljivu energiju u engleskoj luci poteći će, kako se prognozira, u drugoj polovini 2024. godine.

Luke PD će projekat sprovesti u saradnji sa novoosnovanim preduzećem WCP koje je zaduženo za razvoj, finansiranje i finalizaciju elektrane i sa konsultantskim kućama AFRY i RPS.

Procenjuje se da će tokom građevinskih radova biti otvoreno do 300 radnih mesta, dok će funkcionisanje elektrane po završetku projekta zahtevati oko 40 stalnozaposlenih stručnjaka i radnika.

Iako učesnici u svom obraćanju medijima naglašavaju ekološku komponentu i održivost energane na otpad, podrška sličnim poduhvatima nije univerzalna. Sagorevanje smeća zarad proizvodnje energije rezultuje zagađenjem vazduha i stvaranjem hemijskih ostataka. Povrh toga, konstrukcija takvih postrojenja je znatno skuplja u odnosu na moderne deponije koje preveniraju curenje štetnih gasova odgovarajućim procedurama, a njihovo korišćenje ima negativan efekat na reciklažu.

Insineracija otpada se u Evropi promoviše kao alternativno upravljanje smećem koje je bolje za našu planetu. Međutim, iako bi se, prema nekim proračunima, njenom popularizacijom naspram fosilnih goriva emisije ugljen-dioksida smanjile i za do 50 miliona tona, ugljenični otisak spaljivanja đubreta je daleko od nultog.

Tokom 2017. godine je u 28 zemalja Evropske unije, procesom pretvaranja smeća u energiju, oslobođeno 40 miliona tona ugljen-dioksida. Iste godine, Evropljani su u energetske svrhe sagoreli 70 miliona tona čvrstog komunalnog otpada, 118 odsto više nego 1995. godine. Upravo se čvrsti komunalni otpad smatra jednim od najpogubnijih za klimu. Spaljivanjem jedne tone posledično nastaje između 0,7 i 1,7 tona ugljen-dioksida. Posebno je problematično to što veliki udeo u sadržaju kontejnera za smeće ima plastika koja nastaje iz fosilnih goriva.

Prosečni ugljenični intenzitet elektromreže u 28 zemalja Evropske unije je u konstantnom padu, zbog porasta upotrebe obnovljivih izvora energije. Tokom 2019. godine je bio 296 g CO2eq/KWh. Ugljenični intenzitet insineracije otpada je gotovo dvostruko veći, oko 580 g CO2eq/kWh. Njeni protivnici savetuju da se Evropa okrene solarnoj energiji i energiji vetra ukoliko želi da ostvari ciljeve Pariskog sporazuma i zauzda skok temperature.

Someone didn’t get the memo. I tu ne mislim samo na Engleze ;)

Jelena Kozbašić

Tesla gradi najveću bateriju na svetu

12.11.2020

tesla-električni-punjač — Foto-ilustracija: Pixabay

Najveća litijum-jonska baterija na svetu biće izgrađena u blizini mesta Gelong u Australiji. Planirano je da nova baterija bude puštena u rad do kraja 2021. godine, a biće tri puta veća od one koja postoji u južnoj Australiji.

Novi sistem “Viktorija Big Bateri Megapak” (Victorian Big Battery Megapack) imaće mogućnost da snabdeva elektroenergetsku mrežu snagom od čak 300 megavata, dok će pun kapacitet biti 450 MWh.

Ceo sistem biće dobro povezan sa obližnjim vetroelektranama i solarnim elektranama, a napajanje i puštanje u rad pokretaće softver.

Baterija, koja će biti izgrađena, pomoći će modernizaciju i stabilizaciju električne mreže i značajno će pomoći Australiji da postigne svoj cilj od 50 odsto obnovljivih izvora energije od 2030. godine.

Novi sistem zajedno postavljaju francuska energetska kompanija Neoen i Tesla. Naime, ova kompanije snabdeva strujom potrošače u ovom delu zemlje.

Prema analizama na svaki uloženi dolar baterija će doneti više od 2 dolara koristi za domaćinstva i preduzeća ovog dela Australije.

Pročitajte još:

U južnoj Australiji postoji baterija koja je 2017. godine izgrađena za samo 60 dana i već je nadograđena na 150 MW. Ovaj sistem se veoma brzo pokazao jako efikasnim. Odmah nakon puštanja u rad, baterija je gotovo sat vremena eletričnom energijom napajala 30.000 domaćinstava. Ona je i napravljena tako da u slučaju raznih prirodnih nepogoda, kada dođe do nestanka električne energije, obezbedi napajanja za određeni period.

Da je ulaganje u izgradnju ovih baterija isplativo, pokazuje podatak da je do kraja 2019. godine, ovaj sistem doneo uštedu od 50 miliona dolara, koliko je iznosila inicijalna investicija u njega.

Milica Radičević

Englezi traže nekog “dovoljno ludog” da sadi koprivu

12.11.2020

stinging-nettle-kopriva — Foto-ilustracija: Pixabay

Kopriva je poznata biljka širom sveta, a njena hranljiva vrednost u kombinaciji sa lekovitošću i biološki vrednim sastojcima, opravdava njenu viševekovnu upotrebu. Ali, njen uzgoj uglavnom je malo poznat. Ljudi je obično beru za svoje potrebe na mestima gde ona raste samoniklo.

Međutim, potencijal ove biljke je prepoznao jedan edinburški startap, “Nuisance Drinks” kojeg je osnovao Hugo Morisej. Ova kompanija početkom godine predstavila je gazirano piće od koprive koje je, kako tvrde, izuzetno dobro prihvaćeno na tržištu.

Kopriva nije korov?

S obzirom na to da je potražnja za tim pićem velika, vlasnik razmišlja o povećanju količine. Ali, problem je nedostatak sirovine – koprive. Trenutno je beru na imanju Houptaun u blizini Edinburga, a objavili su i poziv farmerima za saradnju. Žele da pronađu nekog, “dovoljno ludog” ko će za njih da uzgaja ovu biljku.

“Poljoprivrednici koprivu često vide kao korov i smetnju na poljima, ali ona je zapravo vrlo hranljiva i zaista sam želeo da pronađem način kako najbolje da iskoristim prednosti te biljke”, rekao je vlasnik za FarmingUK. Dodao je i da je njegova mama pripremala osvežavajući sodu od koprive dok je bio dete, a to ga je ujedno i podstaklo na proizvodnju.

Pročitajte još:

Morisej proučava kako se njegovo piće može komercijalno proizvoditi i kako mu produžiti rok trajanja bez ugrožavanja kvaliteta.

Poljoprivrednici se boje ulaganja u nepoznato tržište

Prema rečima Davida Losona, botaničara iz “SAC Consulting”-a, škotskog ruralnog koledža (SRUC), kopriva ima potencijal da postane komercijalna kultura na raznim tržištima. Uz sokove, proteini se mogu koristiti u hrani za životinje ili ljude, a vlakna iz stabljike su prikladna za izradu odeće.

Osim toga, ona se koristi u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji. Međutim, ovaj naučnik smatra da su najveći izazovi troškovi održivog poslovnog procesa za oblikovanje tržišta.

“Poljoprivrednik će uvek oklevati da ulaže ako ne postoji poznato tržište“, objašnjava Loson pa dodaje da se moraju iskoristiti svi tržišni potencijali.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Kopřiva)

“Ako se kombinuje sa ekološkim rešenjem za proizvodnju odeće i proteina, možda će biti područje interesa za vladina finansijska sredstva za razvoj tržišta”, smatra.

Otkos koprive i do deset puta godišnje

Loson kaže da je ovu biljku lako uzgajati te da može biti deo plodoreda. Jedino na šta treba paziti je azot u zemljištu jer je osetljiva na njegov nedostatak.

Ona se obično proizvodi iz rasada, a najbolja je jesenja sadnja rizoma. Za uzgoj rasada za veće površine seme se može sejati u jesen pre mrazeva ili u proleće, ako se prethodno drži oko deset dana u frižideru.

Treba napomenuti i da se košenje obavlja pet do osam puta godišnje, a nekad i više. To se radi dok je biljka mlada i visine oko 30 centimetara. Što se tiče nege, potrebno je okopavanje, prihrana i eventualno zalivanje. Zanimljivo je i to da nije podložna bolestima ni štetočinama što je značajno u organskoj proizvodnji.

Izvor: Agroklub

Sud oborio odluku švedskih vlasti, Huavei se vraća u 5G trku

12.11.2020

Švedska_saobraćaj — Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Insoll)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Brinkhorst)

Švedski telekomunikacioni regulator PTS zaustavio je rasprodaju frekvencija za 5G mrežu nakon što je sud suspendovao njegovu odluku kojom je kineski „Huavej“ isključen iz trke za 5G mrežu.

Prošlog meseca Švedska je zabranila ugradnju „Huavejeve“ opreme u svojoj 5G mreži navodeći kao razlog nacionalnu bezbednost.

Takođe, zatraženo je od kompanija koje učestvuju u aukciji frekvencija da odstrane svu opremu kineske kompanije do 1. januara 2025. godine.

„Huavej“ se prošle nedelje žalio na odluku, a administrativni sud u Stokholmu odlučio je da dozvoli „Huaveju“ da učestvuje u predstojećim aukcijama 5G spektra.

Pročitajte još:

Kako je rekao izvršni potpredsednik kineske kompanije Kenet Fredriksen, „Huavej“ ne planira nikakvu dalju pravnu akciju i iščekuje konstruktivan dijalog sa švedskim vlastima.

Očekivalo se da aukcije počnu od danas i one bi išle na korist „Nokiji“ i „Eriksonu“, pošto je regulatorno telo zatražilo od ponuđača da iz svoje infrastrukture ostrane opremu „Huaveja“ i kompanije ZTE.

Aukcijama će biti dodeljene frekvencije u opsegu 3,5 i 2,3 gigaherca, koje su ključne za 5G mrežu.

U međuvremenu, Kina je prva u svetu uspešno lansirala satelit kojim će testirati 6G mrežu.

Tehnologija satelita nije namenjena isključivo za komunikaciju.

Satelit će imati i neke druge funkcije, uključujući daljinsko posmatranje i nadgledanje prirodnih katastrofa, dok će i dalje vršiti testove, navode sa Univerziteta.

Iz Centra za lansiranje satelita Tajijan u provinciji Šanži, u orbitu je lansirano još 12 satelita.

Cilj Kine je da testira tehnologiju, mrežu izuzetne brzine koja će biti osnova komunikacije u budućnosti.

Izvor: RTS

Na samitu Zapadnog Balkana u Sofiji lideri zemalja pokazali posvećenost daljem jačanju regionalne saradnje

12.11.2020

Bugarska_Sofija (2) — Foto-ilustracija: Unsplash (Natalya Letunova)

Foto-ilustracija: Unsplash (Christopher Rusev)

Evropska komisija pozdravlja posvećenost koju su u utorak na samitu u Sofiji pokazali lideri Zapadnog Balkana za dalje jačanje regionalne saradnje kao načina napredovanja na njihovom evropskom putu.

Pozitivan odgovor regiona na Ekonomsko-investicioni plan, njegova posvećenost poboljšanom povezivanju i odobravanje ključnih inicijativa kao što su uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, pokretanje Zelene agende za Zapadni Balkan i dalja podrška integraciji Roma pomoći će ubrzanju postpandemijskog oporavka podsticanjem održivog ekonomskog rasta.

Predsednica Komisije, Ursula von der Lajen, rekla je uoči samita:

„Zapadni Balkan je apsolutni prioritet moje Komisije od prvog dana. Budućnost regiona je u Evropskoj uniji. Ova 2020. godina bila je izazovna, ali mi smo čvrsto stajali zajedno. Naš ekonomsko-investicioni plan koji je nedavno usvojen ubrzaće ekonomski razvoj Zapadnog Balkana i podstaći će njegovo približavanje Evropskoj uniji, podržaće sprovođenje temeljnih reformi i približiti region jedinstvenom tržištu EU. Plan vam može pomoći da promenite svakodnevni život ljudi i poslovanje u regionu za pet godina od sada.“

Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borelj je dodao:

„Drago mi je kad vidim da lideri Zapadnog Balkana prihvataju vitalnu ulogu regionalne saradnje. Važno je za pomirenje, kao i za ekonomski oporavak. Ne smemo zaboraviti da oporavak mora biti održiv i socijalno pravedan. Zbog toga su Ekonomsko-investicioni plan i Zelena agenda za Zapadni Balkan usredsređeni na moderne, zelene investicije usmerene na ljude. To takođe znači da investicije moraju biti potkrepljene temeljnim reformama koje su potrebne na evropskom putu “.

Pročitajte još:

Na samitu je učestvovao i Oliver Varheji, komesar za susedstvo i proširenje, koji je naglasio:

„Angažovanje sa našim zapadnobalkanskim partnerima ostaje ključni prioritet za EU, a evropska perspektiva ostaje pokretač promena u regionu. Posvećenost lidera regiona razvoju zajedničkog regionalnog tržišta i sprovođenju zelene i digitalne tranzicije presudna je za približavanje regiona EU. Zajedno sa investicijama u povezanost i ljudski kapital, ovo su ključni elementi Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija predložila u oktobru. Ovo će doneti opipljive koristi ljudima na Zapadnom Balkanu i ojačati naše veze sa regionom. “

Inicijative podržane u Sofiji nadovezuju se na obaveze koje je region ranije preuzeo na samitu EU-zapadni Balkan u Zagrebu u maju 2020. Podržaće ih Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020. godine. Ovaj plan ima za cilj da mobiliše do 9 milijardi evra bespovratnih sredstava EU kako bi ubrzao socijalno-ekonomski oporavak regiona od pandemije koronavirusa i ubrzao njegovo ekonomsko približavanje EU. Pored toga, predviđa se novi Garancijski instrument za Zapadni Balkan, koji može podržati investicije do 20 milijardi evra.

U utorak u Sofiji, na sastanku koji su zajednički ugostile Bugarska i Severna Makedonija i kojem je prisustvovalo nekoliko država članica EU i institucija EU koje su uključene u Berlinski proces, lideri Zapadnog Balkana pozdravili su Plan i obavezali se na sprovođenje reformi neophodnih za postizanje njegovih ambicioznih ciljeva.

Lideri na samitu takođe su pozdravili novi paket povezivanja za 2020. godinu sa šest projekata u oblastima održivog transporta i čiste energije koje je Komisija predstavila u sklopu Okvira za investicije u Zapadni Balkan (WBIF). Ovaj paket predstavlja prvi korak ka primeni vodećih projekata Ekonomsko-investicionog plana, dok istovremeno dovršava ispunjavanje obećanja EU iz 2015. godine o milijardu evra podrške povezivanju u regionu.

Izvor: EU info

Zašto se u japanskim selima postavljaju roboti-vukovi

12.11.2020

Japanski grad Takikava rasporedio je u okolnim naseljima robote u vidu vukova, u pokušaju da se uplaše medvedi koji postaju sve veća opasnost za meštane.

Predstavnici gradskih vlasti Takikave, na ostrvu Hokaido, nabavili su i postavili dva robota poznata po imenu „Monster volf”, pošto su od septembra, medvedi sve češće viđeni u okolnim naseljima.

Japanese town deploys Monster Wolf robots to deter bears https://t.co/fCsfGrLztX

— The Guardian (@guardian) November 11, 2020

Sve su češći neprijatni susreti seljana sa medvedima, što se nikada ranije u ovim krajevima nije dešavalo, prenosi Gardijan.

Susret sa ovom opasnom životinjom bila je prava retkost, ali je u poslednje vreme, odnosno, tokom tekuće godine, već zabeleženo više desetina napada, od kojih su se dva završila smrtnim slučajem.

Zato su vlasti prošlog meseca sazvale hitan sastanak kako bi se razmotrilo na koji način mogu da se spreče nemili događaji u budućnosti.

Pročitajte još:

Japan neće potpisati Sporazum Ujedinjenih nacija o zabrani nuklearnog oružja

apanski voz provozao novinare brzinom od 382 kilometara na sat

Japan će kontaminiranu vodu iz nuklearke u Fukušimi ispustiti u more

Jedan od načina koji su izabrale lokalne vlasti u Takikavi su roboti-vukovi. Neobični roboti imaju četiri noge, čupavo telo, plavu grivu i crvene oči koje sijaju.

Kada robot-vuk detektuje pokrete, pomera glavu, svetli očimai emituje zvuk koji liči na vučje zavijanje.

Inače, proizvođač ovih robota „Ohta seiki” prodao ih je oko 70 od 2018. godine.

Zanimljivo je da je japanski vuk naseljavao centralne i severne delove zemlje, pre nego što je, pre više od jednog veka, izlovljen do izumiranja.

Alert! “Monster Wolf” is coming！#Japan pic.twitter.com/POPm2Q45od

— Frontline (@Frontlinestory) November 12, 2020

Iz gradskih vlasti Takikave, saopšteno je da medvedi postaju sve aktivniji i opasniji dok traže hranu pre nego što uđu u zimski san krajem novembra.

Smanjenje roda orašastih plodova ove godine možda je nateralo životinje da se odvaže i priđu bliže gradovima i selima u potrazi za hranom, navode u izveštajima lokalni mediji.

Obilaznica oko Beograda uskoro završena

12.11.2020

radovi_put — Foto-ilustracija: Unsplash (Jamar Penny)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Resende)

Iako je situacija sa koronavirusom usporila mnoge projekte, obilaznica oko Beograda koju radi kineska kompanija “Pauer Čajna” ne stoji i velike su šanse da do Nove godine budu spojeni Bubanj Potok, Surčin i Pančevo dugo očekivanim prstenom oko Beograda. Ova obilaznica spaja i niški auto-put kod Bubanj Potoka, Miloša Velikog, auto-put Beograd-Zagreb i Pančevački auto-put. Radovi zbog koronavirusa nisu prekidani.

Epidemija je usporila mnoge projekte, ali ne i radove na obilaznici oko Beograda. Radi se danonoćno da bi se saobraćajnica od 47 kilometara završila u roku.

Probijen je tunel Straževica, izliveni su i stubovi vijadukta koji treba da uđe u taj tunel, a završen je i most preko Save kod Ostružnice.

Prema planu teku i veliki zemljani radovi na petlji Bubanj potok. Kada bude završen čitav projekat sa šest traka do Pančeva biće duži od 60 kilometra.

Pročitajte još:

“Ja sam sigurna da će kineska komapnija ‘Pauer Čajna’ učiniti sve svoje napore da završi ovaj projekat visokom kvalitetom i ugovorenom roku”, kaže Čen Bo, ambasadorka Kine u Srbiji.

Najviše radnika je trenutno na potezu od Orlovače do Bubanj Potoka. Gradi se nekoliko mostova i veliki vijadukt koji ulazi u tunel. Noseći stubovi su završeni i ostalo je da se spoje.

“Radićemo, imaćemo sastanke svakih mesec dana sa izvođačima. Mi u ‘Putevima Srbije‘ očekujemo da konačno završimo taj sektor i četiri i pet i šest i da nikada više ne bude više problema oko saobraćaja u Beogradu”, kaže Zoran Drobnjak iz “Puteva Srbije”.

Na delu od Dobanovaca do Bubanj potoka je 79 mostova. Najveći, preko reke Save kod Ostružnice, sastoji se od tri konstrukcije duge 1.965 metara.

Na trasi su i četiri tunela “Lipak”, “Železnik” i “Beli potok” i “Straževica” duga gotovo 800 metara.

Izvor: RTS

Elektronske procedure u energetici i rudarstvu za bolji poslovni ambijent

12.11.2020

brown-coal-rudarstvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović rekla je da je planirano uvođenje elektronske procedure u energetici i rudarstvu u cilju lakšeg privlačenja novih investicija u ovu strateški važnu oblast.

Mihajlović je naglasila da su sektori energetike i rudarstva ključni za stabilno funkcionisanje i razvoj privrede, kao i za podizanje kvaliteta života građana.

Ona je podsetila na napredak koji je ostvaren u građevinarstvu zahvaljujući uvođenju e-dozvola, i dodala da Ministarstvo planira da po sličnom modelu unapredi poslovni ambijent i u energetskom sektoru.

S reformama e-energetika i e-rudarstvo želimo da povećamo transparentnost i predvidivost za investitore, smanjimo troškove i skratimo procedure, bilo da su u pitanju energetske dovole i priključci na struju, gas, toplotnu energiju ili procedure koje se tiču geoloških istraživanja i rudarstva, navela je potpredsednica Vlade.

Mihajlović je objasnila da je ideja da sve procedure u oblasti rudarstva i energetike budu elektronske, kao što su u građevinarstvu.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, to će zahtevati izmene određenih zakona i drugih propisa, a sistem na koji bi se ugledala ova reforma jeste jednošalterski sistem, koji je uspešno sproveden i u oblasti građevinskih dozvola i upisa prava svojine.

To bi značilo da se svi postupci odvijaju elektronski, bez potrebe da se obilaze šalteri, i da se potpuno transparentno objavljuju svi najvažniji podaci za jednog investitora, od objavljivanja cenovnika, preciznog definisanja postupaka, mogućnosti praćenja predmeta, do statistike o efikasnosti energetskih subjekata, dodala je ona.

Izvor: Vlada Srbije

Glečeri u Kini tope se velikom brzinom, naučnici upozoravaju na moguće nestašice vode

11.11.2020

glacier-glečeri — Foto-ilustracija: Pixabay

Tibetanska visoravan je poznata i kao treći pol Zemlje, zbog količine leda koja se nalazi na njoj. Najveći glečer na planinskom lancu dugom 800 kilometara, koji se nalazi na sušnom severoistočnom obodu Tibetanske visoravni, smanjio se za oko 450 metara od polovine prošlog veka, kada su naučnici postavili prvu stanicu za njegovo nadgledanje i proučavanje.

Glečeri na planini Kilian u Kini tope se rekordnom brzinom, dok globalno zagrevanje donosi nepredvidive promene i povećava izglede za dugoročne nestašice vode, upozoravaju naučnici.

Globalno zagrevanje donosi nepredvidive promene i povećava mogućnost oskudice vode.

Glečer površine 20 kvadratnih kilometara, poznat pod nazivom Laohugou broj 12, smanjio se za oko sedam odsto otkako je merenje počelo, a topljenje se ubrzalo u poslednjih nekoliko godina.

„Kada sam prvi put došao ovde 2005. godine, glečer je bio tamo gde se reka savija u mestu na stenama u dolini Laohugou. Dalje nizvodno, u blizini Dunhuanga, nekada velikog čvora na drevnom Putu svile, voda koja je isticala iz planina formirala je jezero u pustinji prvi put posle 300 godina, izvestili su državni mediji”, istakao je Kin Ksiang, direktor stanice za glaciologiju i ekološko okruženje Kilijan Šan sa Kineske akademije nauka.

Zabrinjavajuć je i gubitak debljine glečera za oko 13 metara leda, koji se topi zbog sve viših temperatura.

Pročitajte još:

Od polovine prošlog veka prosečne temperature su se uvećale za 1,5 stepen Celzijusa, a bez izgleda za okončanje globalnog zagrevanja, pa eksperti nemaju ohrabrujuće prognoze za 2.684 glečera na planini Kilijan.

Smanjenje glečera u periodu između 1990. i 2010. godine bilo je za 50 osto veće nego u periodu između 1956. i 1990. godine, pokazuju podaci Kineske akademije nauka.

Protok vode u reci u blizini najvećeg glečera je skoro duplo veći nego pre 60 godina, tvrde naučnici.

Zbog globalnog zagrevanja, sneg i kiša u ovom regionu su povremeno bili ređi nego uobičajeno, iako je topljenje glečera dovelo do većeg protoka vode u rekama i potocima, zemljoradnici u podnožju planine se i dalje suočavaju sa nestašicama vode.

Ove nove promene takođe donose opasnost od poplava, koje se u ovom regionu sve češće dešavaju u proleće, dok na leto dolazi do nestašice vode, kada je ona neoneophodnija za zalivanje useva.

Topljenje kineskih glečera bi vrhunac moglo da dostigne za deset godina. Nakon toga topljenje glečera bi bilo naglo smanjeno zbog smanjenja njihove veličine i broja, što bi moglo da dovede do nestašica vode, upozoravaju naučnici.

Izvor: RTS

Održan Treći regionalni poslovni forum

11.11.2020

Treći regionalni poslovni forum održan je u Privrednoj komori Vojvodine. Ovogodišnji Forum, koji je zbog trenutne situacije, održan onlajn organizovali su Skupština AP Vojvodine, Pokrajinske Vlade, Privredne komore Vojvodine i Razvojne agencije Vojvodine, zajedno sa Skupštinom evropskih regija (AER), Fondom „Evropski poslovi“ i Evropskom preduzetničkom mrežom.

Otvarajući Forum predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević ocenio je da Poslovni forum predstavlja izvanredan ambijent koji bi trebao da postigne rezultatate.

On je rekao da je AP Vojvodina za prvih osam meseci imala ukupan promet oko devet milijardi evra, što je svega pet odsto manje u odnosu na prošlu godinu. A kad je reč o izvozu, on iznosi oko 4,5 milijardi evra, što je svega oko tri odsto u odnosu na poslednji presek.

”Ono što je takođe bitno, jeste da je pokrivenost uvoza izvozom 95 odsto, što je veliki uspeh. Smatram da je organizovanje ovog događaja veoma značajno, što se i vidi po interesovanju kompanija iz cele Evrope i sveta. Ovakvim forumima umrežavamo naše privrednike, stvaramo kvalitetan ambijent za zajednička ulaganja, investicije i projekte. Naša poznata maksima je: razvijen region, razvijena država”, naglasio je Vučurević.

Pročitajte još:

Učesnicima Foruma obratio se i predsednik Skupštine AP Vojvodina Ištvan Pastor koji je zahvalio ovogodišnjim učesnicima i organizatorima, i ocenio je da nam predstoji vreme puno izazova u kome su dva cilja primarna: očuvanje zdravlja ljudi i stvaranje uslova za normalno funkcionisanje privrednih delatnosti, koliko god je to moguće. On je naglasio da su predstavljeni rezultati kojima i Republika Srbija i AP Vojvodina mogu da se ponose, s obzirom da imamo najmanji pad ukupnog društvenog proizvoda u Evropi, a da u poslednjih devet meseci industrija i prerađivačka delatnost u AP Vojvodini beleže rast preko četiri odsto.

Regionalni poslovni forum okupio je preko 210 učesnika iz 28 zemalja sa tri kontinenta, a za B2B susrete prijavilo se preko 200 učesnika.

Izvor: Privredna komora Vojvodine

Hitno rešavanje problema neprijatnih mirisa u Čukaričkom rukavcu

11.11.2020

waste - water — Foto ilustracija: Pixabay

Gradska sekretarka za inspekcijske poslove Sonja Božović izjavila je danas da je vodni inspektor ovog sekretarijata, nakon prijave građana na neprijatne mirise u Čukaričkom rukavcu, obavio vanredan nadzor na ovoj lokaciji.

Tom prilikom Agenciji za zaštitu životne sredine naloženo je vanredno uzorkovanje vode Topčiderske reke. Rezultati su ukazali na povećan raspad organskih materija do koga dolazi usled izlivanja fekalno-sanitarnih voda, a jedan od uzroka može biti i neadekvatno ispuštanje septičkih jama.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić uputio je apel nadležnim organima za hitno rešavanje ovog problema, zbog čega će vodna inspekcija Sekretarijata za inspekcijske poslove i predstavnici JVP „Srbijavode” u četvrtak, 12. novembra, obići Čukarički rukavac radi rešavanja problema – čišćenja mulja i omogućavanja protoka vode – istakla je Sonja Božović.

Ona je dodala da će, osim toga, vodni inspektor u saradnji sa Mobilnom ekotoksikološkom ekipom Gradskog zavoda za javno zdravlje 13. novembra ponovo obići lokaciju, kada će se obaviti ciljana ispitivanja vode.

„Grad Beograd je trenutno u izgradnji jednog velikog kolektora za prečišćavanje otpadnih voda. Biće ih ukupno četiri, no moram napomenuti da je to jedan proces koji je dugotrajan“, navodi dr Ivana Vilotijević, gradski sekretar za zaštitu životne sredine Beograda.

Pročitajte još:

U Srbiji bi trebalo izgraditi 350 postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Imamo preko 40 gotovih projekata. Jedan od izvora podizanja BDP-a je investicija u sisteme za preradu otpadnih voda i u regionalne centre“, navodi bivši ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan.

Prema najnovijem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine na 40 mesta u Srbiji zabeležene su koncentracije zagađujućih materija poput nikla, olova i kadmijuma, koje ostavljaju dugoročne posledice. Najlošiji kvalitet vode je u Vojvodini, a najčistije su rečice na jugu Srbije. Njih pak ugrožava gradnja mini hidroelektrana.

Izvor: Grad Beograd

Saradnja Ministarstva energetike sa EPS-om

11.11.2020

energy_elektromreža — Foto-ilustracija: Pixabay

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa generalnim direktorom „Elektroprivrede Srbije“ Miloradom Grčićem, direktorom ODS „EPS distribucija“ Bojanom Atlagićem i njihovim timovima o saradnji Ministarstva sa ovim javnim preduzećima.

Mihajlović je najavila da će Ministarstvo pokrenuti izmenu nekoliko važnih zakona, pre svega Zakona o energetici, Zakona o efikasnom korišćenju energije i Zakona o rudarstvu, kao i izradu novog zakona o obnovljivim izvorima energije.

“Želim da vam poručim da je ovo ministarstvo otvoreno i tu za vas. Planiramo da sve što se radi učinimo najboljim mogućim, tu smo da budemo podrška, ne opstrukcija, i očekujem isto i sa vaše strane. Jedno ste od najvažnijih preduzeća u zemlji, ali može i mora da se radi bolje”, naglasila je ona.

Grčić je upoznao potpredsednicu Vlade sa poslovanjem EPS-a, kao i sa projektima koji se trenutno realizuju, pre svega izgradnjom postrojenja TE „Kostolac“, modernizacijom sistema TENT A i projektom adaptacije brodske prevodnice u sastavu HE “Đerdap 2”.

Pročitajte još:

Atlagić je govorio o stanju i održavanju mreža, mrežarinama, postojećim ulaganjima i planovima za naredni period.

Tokom sastanka bilo je reči i o kvalitetu električne energije i načinima da se isporuka poboljša, kao i o tome da se izgradnjom i održavanjem mreže, novim trafo-stanicama i dalekovodima unapređuje kvalitet električne energije.

Izvor: Vlada Srbije

Bečke linije proširuju kar-šering ponudu

10.11.2020

Gradsko saobraćajno preduzeće „Bečke linije“ proširuju svoju kar-šering ponudu za 28 električnih vozila na različitim lokacijama u gradu. Ponuda pod nazivom „WienMobil Auto“ je uključena u aplikaciju „WienMobil“ koja objedinjuje ponude različitih pružaoca usluga u oblasti mobilnosti.

Nezavisno od toga da li putnici koriste javni gradski prevoz, bicikl, kar-šering, taksi ili se kreću peške aplikacija „WienMobil“ omogućava planiranje rute i rezervisanje različitih vozila uzimajući u obzir članstva i pretplate u sektoru saobraćaja.

Vozila se mogu iznajmiti na šest „WienMobil“ lokacija, ali i na drugim lokacijama u gradu. Bečlije koje poseduju godišnje karte za javni gradski prevoz imaju dodatne popuste na ovu uslugu.

„Ponuda „Bečkih linija“ je raznolika i prilagodljiva kao i naši putnici. „WienMobil Auto“ nudi fleksibilnost i čini posedovanje sopstvenog automobila suvišnim“, izjavila je Aleksandra Rajnagl direktorka „Bečkih linija“.

Pročitajte još:

„Bečke linije“ su na šest „WienMobil“ lokacija povezale „klasičan“ javni gradski prevoz koji uključuje autobuse, tramvaje i metro sa ponudom koja obuhvata iznajmljivanje skutera, automobila i bicikala.

Sistem iznajmljivanja bicikala „Citybike“ biće modernizovan do 2022. godine i proširen na teritoriju celog grada. Korisnici aplikacije „WienMobil“ takođe imaju pristup saobraćajnim informacijama „Bečkih linija“ u realnom vremenu, digitalnim kartama za prevoz i ponudi mnogobrojnih partnera gradskog saobraćajnog preduzeća.

Izvor: Eurocommpr

Otkriveno jedinstveno stanište morževa

10.11.2020

Na obalama Karskog mora na severu Rusije naučnici su otkrili veliko stanište morževa koje je ugroženo topljenjem leda i intenzivnim potragama za naftom.

Ovo jedinstveno utočište gde se morževi okupljaju, razmožavaju i žive nalazi se u zabačenom delu ruskog poluostrva Jamal. Ruski naučnici koji proučavaju ove životinje, prošlog meseca su na ovom poluostrvu izbrojali preko 3.000 velikih sisara.

„Ovo stanište je jedinstveno jer su se na jednom mestu okupili i mužjaci i ženke i mladunci različite starosne dobi“, naglašava Aleksander Sokolov, arktički istraživač Ruske akademije nauka i dodaje da je ovo otkriće „jedinstvena laboratorija na otvorenom“.

Naučnike je posebno zainteresovalo to što mužjaci i ženke zajedno žive, što inače nije slučaj. Uglavnom su krda odvojena po polovima i spajaju se samo kada je sezona parenja.

Morževi uglavnom žive na santama leda koje plutaju Arktikom ili na arktičkim ostrvima. Ali zbog klimatskih promena površine leda su značajno smanjene, tako da oni ostaju bez svog prirodnog staništa. Dodatno ih ugrožavaju i sve veći broj brodova koji plove ovim delom sveta u potrazi za nalazištima nafte i prirodnog gasa.

Pročitajte još:

“Stanište na ostrvu Jamal prvi put je otkriveno prošle godine, ali je tek prošlog meseca detaljno istraženo i potrvđeno je da se populacija atlanskih morževa oporavlja” rekao Andrej Boltunov iz Istraživačko-ekspedicionog centra za morske sisare.

On navodi da je ovo otkriće pozitivan znak i napominje da za sada ima malo informacija da bi se donosili opsežni zaključci, jer se broj dana bez leda na Karskom moru poslednjih decenija sve više povećava.

Odrasli morževi mogu biti teške preko 1.500 kilograma i dugački do 3,5 metra. Dobri su plivači, mogu da zarone na dubinu do 90 metara i pod vodom mogu provesti čak pola sata.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) 2016. godine proglasila je morževe za vrstu koja je “skoro ugrožena” i procenila da je ukupan broj odraslih atlantskih morževa u svetu oko 12.500.

Milica Radičević

Energetika i rudarstvo osnova za razvoj i budućnost Srbije

10.11.2020

planina_Srbija_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Erdin Akcinar)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je sa šefom Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stivenom Ndegvom o nastavku saradnje, posebno u oblasti reformi, zelene ekonomije i energetske efikasnosti.

Mihajlović je prenela da je na sastanku bilo reči o nekoliko važnih strateških pravaca, poput zelene ekonomije i zelene energetike, jer, iako znamo da se deo struje dobija iz uglja, drugi deo je iz hidroenergije i želimo da energetiku pospešimo i učinimo čistijom.

S druge strane, kako je navela, razgovarali smo i o energetskoj efikasnosti, odnosno racionalnoj upotrebi energije, na čemu ćemo raditi sa Svetskom bankom.

Potpredsednica Vlade je istakla da je jedna tema danas posebno delegirana od strane Ministarstva, a to je reforma i stvaranje energetskog i rudarskog sektora pogodnim prostorom za investiranje.

Prema njenim rečima, kao što smo uveli elektronske građevinske dozvole, tako ćemo raditi na uvođenju e-energetike i e-rudarstva, da sve dozvole, licence, potrebne potvrde za rad i projekte učinimo digitalizovanim i elektronski dostupnim.

U pitanju je ozbiljna reforma koja zahteva izmenu mnogih zakona u ovom sektoru, navela je ona i iskazala zahvalnost Svetskoj banci, koja je naš prijatelj svih ovih godina i sa kojom smo u prethodnom ministarstvu uradili mnoge velike stvari, od reformi građevinskih dozvola, železnice, do velikih infrastrukturnih projekata.

Pročitajte još:

Sigurna sam u to da ćemo kroz buduću saradnju učiniti da energetika, kao bazičan sektor u Srbiji, donese ogromne rezultate i veliki doprinos rastu BDP-a, zaključila je Mihajlović.

Ndegva je preneo da je na sastanku bilo reči o reformama u ovom sektoru, što će doprineti razvoju zemlje, o novim mogućnostima u sektoru rudarstva, kao što je litijum, ali i o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti, posebno zelenoj energiji.

U saradnji sa drugim partnerima, nastavićemo da podržavamo Srbiju u svim reformskim procesima, kao što su e-energetika i e-rudarstvo, poručio je on.

Izvor: Vlada Srbije

1...630631632...1,670 Page 631 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM