Home Blog Page 631

Ukida se zabrana izvoza ulja i kvasca

Foto-ilustracija: Unsplash (Cassiano Barletta)
Foto-ilustracija: Unsplash (Theme Photos)

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da će vlada danas ukinuti zabranu izvoza ulja i kvasca, proizvoda koji su bili najtraženiji u prethodnom periodu.

Ljajić je gostujući na TV Prva podsetio da je ranije ukinuta zabrana za izvoz šećera i brašna, navodeći da je u martu, zbog povećane potražnje, izvezeno brašna i pšenice jednako kao u januaru i februaru, što je dobra okolnost imajući u vidu da se bliži nova žetva.

Govoreći o snabdevenosti, Ljajić je rekao da je ona sasvim dobra i da nema opasnosti da može doći do problema u isporukama glavnih životnih namirnica.

On je dodao da se može dogoditi da ima povremenih problema u isporukama određene robe, ali da takvih situacija sa osnovnim namirnicama nema.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Može li poljoprivreda prihvatiti električni traktor?

Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Goodwill)

Kalifornijski dizajner Stefan Hekerot svoj život posvetio je pronalaženju alternativa za fosilna goriva. Više od 40 godina proizvodi električna vozila i uređaje koje pokreće solarna energija, a pažnju su mu privukli i traktori.

Foto-ilustracija: Unsplash (Clint Patterson)

Hekerot je 2012. pokrenuo kompaniju “Solectrac Inc.”, koja je najviše usmerena na proizvodnju traktora na električni pogon. Pet godina kasnije, njegova dva modela, Compact Electric Tractor i eUtility, postali su, kako kaže, prvi komercijalno dostupni električni traktori u Sjedinjenim Američkim Državama, piše “Modern farmer”.

“Traktori su tihi, a što je najbitnije, ne zagađuju životnu sredinu. Iako sam imao dosta ponuda od raznih kompanija koje se bave proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije, “Solectrac” nisam želeo da prodam, jer imam dalje planove i želim da radim na njihovoj inovaciji”, rekao je Stefan.

Zavisno od opterećenja, mogu da rade do šest sati, a imaju i zamenjivu bateriju.

Postavlja se pitanje imaju li ovi traktori dovoljno snage da prestignu konvencionalne modele? Stručnjaci u poljoprivrednoj industriji smatraju da postoji nekoliko prepreka koje sprečavaju procvat i jačanje ove ekološke opcije.

Majk Pankonin, stručnjak za vozila i mašine, kaže kako je najveći problem električnih uređaja kao i ovih traktora – baterija.

“Trajanje baterije zavisi od opterećenja i posla koji mašina obavlja, a ono je kod većine poljoprivrednih radova jako veliko. Zato još uvek smatram da su konvencionalni traktori puno efikasniji, ali i ekonomičniji. S njima se može raditi i po 12 sati, a da se poljoprivrednik ne brine hoće li ga u pola posla morati da ga ponovo napuni”, pojašnjava Pankonin.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jinen Shah)

S njim se složio i dr. Rodžer Hoj, rukovodilac laboratorije na Univerzitetu u Nebraski gde su Stefanovi traktori testirani. “Jako su dobro napravljeni, ali veliki im problem stvara baterija na kojoj se mora dosta poraditi. Osim nje, mislim da je veliki problem i u ceni. Ona mora biti pristupačna prosečnom poljoprivredniku, a trenutno se traktori Solectrac prodaju po ceni od 45.000 dolara”, naglašava Hoj.

Hekerot priznaje da će biti potrebno neko vreme da svojim traktorima osvoji celokupnu poljoprivrednu zajednicu jer postoji puno onih koji ne žele da napuste tradicionalne načine, ali se nada da će upravo on to uskoro promeniti.

Izvor: Agroklub.rs

Hrvatski sabor usvojio Strategiju prilagođavanja klimatskim promenama

Foto-ilustracija: Unsplash (Drew Beamer)

Strategija prilagođavanja klimatskim promenama je prvi strateški dokument koji daje procenu promene klime za Hrvatsku do kraja 2040. i 2070. godine, moguće uticaje i procene ranjivosti. Cilj Strategije je osvestiti važnost i pretnje klimatskih promena za društvo i nužnost integracije koncepta prilagođavanja klimatskim promenama u postojeće i nove politike, kako bi se smanjila ranjivost okoline, privrede i društva uzrokovana klimatskim promenama. Uz to, cilj je podstaći, odnosno usmeriti naučna istraživanja kako bi se bolje shvatila kompleksnost uticaja klimatskih promena i smanjio stepen neizvesnosti vezan uz efekat klimatskih promena, navodi se na stranici Prilagođavanje klimatskim promenama Ministarstva zaštite okoline i energetike.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ornella Binni)

Strategija sadrži projekcije klime u Hrvatskoj za 2040. godinu s pogledom na 2070. godinu uzimajući u obzir sledeće klimatske parametre: padavine, snežni nanos, površinsko oticanje, temperaturu vazduha, ekstremne vremenske uslove, vetar, evapotranspiracija, vlažnost vazduha, vlažnost zemljišta, sunčeve zrake i srednju niov mora. U Strategiji je prikazana i ranjivost sektora na klimatske promene, među kojima je odabrano osam ključnih sektora (vodni resursi; poljoprivreda; šumarstvo; ribarstvo; biodiverzitet; energetika; turizam i zdravlje) i dva međusektorska tematska područja (prostorno planiranje i uređenje i upravljanje rizicima). Za njih su navedene 83 mere prilagođavanja klimatskim promenama koje su raspodeljene u pet grupa i za koje su istaknute procene potrebnih iznosa i izvora finansiranja prema sektorima.

Strategija prilagođavanja klimatskim promenama sprovodiće se akcijskim planovima koji će sadržati razradu konkretnih mera i aktivnosti, a donosiće se svakih pet godina. Akcijski planovi za svaku meru i aktivnost će dati opis, način sprovođenja, redosled ostvarivanja aktivnosti, rok izvršenja, obveznike i koordinatore sprovođenja mera i aktivnosti, kao i izvore finansiranja.

Na osnovu ove Strategije prilagođavanja izradiće se prvi akcijski plan, pri čemu  sve mere i aktivnosti treba da budu komplementarne s ciljevima iz Evropskog zelenog dogovora. Odgovarajućim sistemom praćenja sprovođenja mera i aktivnosti i praćenja njihovog efekta i delotvornosti prikazivaće se efikasnost sprovođenja Strategije prilagođavanja koja se mora su koordinaciji sa svim sektorima, uz participativni pristup i uključivanje svih učesnika u njeno sprovođenje i praćenje. Strategija prilagođavanja klimatskim promenama u Hrvatskoj za period do 2040. godine s pogledom na 2070. godinu s priloženim izveštajem o sprovedenom savetovanju sa zainteresovanom javnošću dostupna je na linku.

Izvor: Ekovjesnik, Ministarstvo zaštite okoline i energetike Republike Hrvatske

Na koji način je pandemija pomogla divljem cveću?

Foto-ilustracija: Unsplash (Aaron Burden)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dabir Bernard)

Vazduh je dosta čistiji, značajno se smanjila buka, brojne životinje su prestale da se skrivaju i vratile se u gradska područja, ali šta je sa cvećem?

U mnogim zemljama prestalo se sa košenjem divljeg cveća pored puta ili na ivicama parkova.

Mnogi se zalažu i za to da se ovo cveće ne seče i da se proredi košenje trave. Među njima je i dobrotvorna organizacija za divlje biljke “Plantlife”, koja napominje da prestanak određenih komunalnih radova usled pandemije može biti veoma koristan za prirodu u gradskim sredinama.

Razlozi za smanjenjem aktivnosti ovih službi svode se na uštedu novca, ali je često su prouzrokovani i odlukom osoblja da ostane u izolaciji ili, u nekim slučajevima, zbog zaraze.

Vlasti mnogih zemalja rešile su i da ograniče seču cveća, a da komunalne poslove službi preraspodele na prikupljanje i odnošenje smeća.

Sve ove promene doprinose raskošnom oporavku divlje prirode na ovim malim livadama, u čemu će posebno uživati pčele, leptiri, slepi miševi i drugi oprašivači.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anatoly S.)

Dodatnu korist za cveće predstavlja i smanjenje saobraćaja. Ivice kolovoza često su natopljene azotom iz izduvnih gasova iz vozila, što često potpomaže određenim otpornijim vrstama koje postepeno postaju dominantnije i gotovo invazivne u odnosu prema nežnijem divljem cveću, zbog čega ga ima sve manje. Prema procenama, prošle godine je u Velikoj Britaniji zbog saobraćaja nastradalo i oko 100.000 ježeva, 100.000 lisica, 50.000 jazavaca, 30.000 jelena godišnje, kao i sove i mnoge druge vrste ptica i insekata.

Samo u Velikoj Britaniji gradske zelene površine nastanjuje oko 700 vrsta divljih cvetova, što čini 45 odsto ukupne flore u toj zemlji. Ipak, svakog proleća to cveće biva pokošeno, i pre nego što procveta.

 

Pandemija prepolovila prihode aerodroma

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Kako prenosi Nova ekonomija, ekonomska analiza koju je izvršio Međunarodni Savet Aerodroma (ACI World) predviđa da će pandemija virusa KOVID-19 na globalnom nivou dovesti do smanjenja putničkog saobraćaja za dve petine i prihoda aerodroma za skoro polovinu u 2020. godini, navodi se u saopštenju Saveta.

ACI World očekuje smanjenje putničkog saobraćaja za blizu dve petine (38,1 odsto) ili 3,6 milijardi putnika u odnosu na predviđanja pre pojave virusa KOVID-19.

Foto-ilustracija: Unsplash (Belinda Fewings)

Azijsko-pacifički region, Bliski istok i Evropa – tri tržišta koja se najviše oslanjaju na međunarodni saobraćaj – izgubiće značajan udeo putnika, premašivši jednu trećinu u sva tri slučaja. Očekuje se da će aerodromi u Americi, za koje je karakterističan značajan udeo domaćeg saobraćaja, izgubiti preko jedne trećine ukupnog prevoza putnika. Apsolutno smanjenje saobraćaja do kraja 2020. godine može dostići do 1,5 milijardi putnika u Azijsko-pacifičkom regionu, 0,8 milijardi putnika u Severnoj Americi i približiti se milijardu putnika u Evropi. Južna AmerikaKaribi, Bliski istok i Afrika mogu izgubiti realno 250, 160 i 80 miliona putnika.

Pad broja putnika i obustava letova dovešće do smanjenja prihoda a od očekivanog prihoda oko 172 milijardi dolara sada se predviđa da bi aerodromski sektor mogao da izgubi oko 45 odsto ili preko 76 milijardi dolara do kraja ove godine.

„Drastičan pad u ovakvom obimu predstavlja egzistencijalnu pretnju po globalni aerodromski sektor. Potrebna je brza, efikasna i odgovarajuća reakcija vlasti kako bi se sačuvali milioni radnih mesta, zaštitilo osnovno poslovanje i omogućile najveće šanse za sektor da prebrodi krizu i brzo se oporavi. Globalni aerodromski sektor se suočava sa gubicima koji se mere u milijardama dolara već u prvom kvartalu 2020. godine, a sada se predviđa da će se uticaj virusa KOVID-19 produžiti ne samo na drugi kvartal, već i na drugu polovinu ove godine.

Većina stručnjaka u avio-transportnom sektoru se slaže da bi oporavak mogao da traje od godinu dana do 18 meseci da bi se dostigao nivo saobraćaja pre krize i da bi sektor tek krajem 2021. godine mogao da počne da beleži obim saobraćaja kao pre pojave virusa KOVID-19. Fer i odgovarajuća globalna reakcija u vidu ekonomskih mera je neophodna da bi se zaštitilo osnovno poslovanje aerodroma, sačuvali milioni radnih mesta širom sveta i obezbedio opstanak ovog sektora i postavili temelji za oporavak“, izjavila je Angela Gitens, genrealna direktora ACI Worlda.

Foto-ilustracija: Unsplash (Olivia Snyder)

S obzirom na nagli pad prihoda, aerodromi preduzimaju sve moguće mere kako bi očuvali finansijsku stabilnost. Iako imaju visoke fiksne i neizbežne troškove, aerodromi maksimalno smanjuju varijabilne izdatke time što zatvaraju delove infrastrukture, odlažu kapitalna ulaganja i bave se troškovima zaposlenih. Ove teške odluke se donose kao neophodan odgovor na krizu sa kojom se ovaj sektor suočava.

Što se tiče izgleda za oporavak, ACI smatra da je razumno očekivati brži oporavak domaćeg putničkog saobraćaja. Kad je reč o međunarodnom, oporavak će trajati duže s obzirom na to da svi međunarodni letovi podrazumevaju recipročne dozvole, a zemlje će izlaziti iz trenutne krize u različito vreme i različitim tempom shodno smanjivanju nedavno uvedenih ograničenja.

Izvor: Nova ekonomija

Kako izgleda nov način prodaje i snabdevanja građana poljoprivrednim proizvodima?

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)
Foto-ilustracija: Unsplash (Syd Wachs)

Sekretarijat za privredu, u saradnji sa JKP „Gradske pijace”, organizovao je nov način prodaje i snadbevanja građana proizvodima malih, registrovanih poljoprivrednih proizvođača za vreme trajanja vanrednog stanja zbog nemogućnosti rada gradskih pijaca.

Na zvaničnoj internet stranici „Gradskih pijaca” https://bit.ly/3aSMNT3 trenutno se nalazi preko 250 kontakata poljoprivrednih prizvođača i zakupaca sa beogradskih pijaca od kojih će građani moći direktno da nabavljaju njihove proizvode.

Za sve dodatne informacije dostupan je broj 011/7857-940, kao i imejl-adresa: info@bgpijace.rs.

Izvor: Grad Beograd

Niža cena gasa u Bosni i Hercegovini

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nadzorni odbor sarajevske kompanije “BH-gas” usvojio je odluku da cena prirodnog gasa za industrijske potrošače u drugom kvartalu bude niža za 6,5 odsto u odnosu na cene koje su bile u primeni u prvom kvartalu, saopšteno je iz ove kompanije.

“Smanjenje cene prirodnog gasa zasnovano je na smanjenju cene nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu“, istakli su iz “BH-gasa” i podsetili da su od početka godine industrijskim potrošačima smanjili cenu prirodnog gasa za 10 odsto.

U saopštenju je navedeno da se može očekivati dalji pad cena prirodnog gasa, jer je formula za obračun njegove cene bazirana na prosecima nafte i naftnih derivata za proteklih devet meseci.

“Prema procenama, “BH-gas” će i u trećem kvartalu izvršiti korekciju cene prirodnog gasa prema industrijskim potrošačima, i to u onom obimu koliko to smanjenje bude obračunato od isporučioca “Gazprom eksporta”“, istaknuto je u saopštenju.

Iz “BH-gasa” navode da sve aktivnosti koje vodi kompanija imaju za cilj da olakšaju poslovanja industrijskih potrošača, svojih direktnih kupaca koji koriste prirodni gas kao energent.

Izvor: Capital.ba, Srna

Naučnici su stvorili enzim koji priprema PET ambalažu za reciklažu kroz nekoliko sati

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Plastične flaše širom sveta predstavljaju veliki problem kada je u pitanju plastični otpad. Veći deo njih je nemoguće reciklirati, a mnoge i ne dobiju priliku za razgradnju već završe negde na dnu mora.

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Međutim, naučnici su stvorili mutirani bakterijski enzim koji za samo nekoliko sati “razbija” plastične boce spremne za recikliranje.

Proučavanje započeto je pregledom 100.000 mikroorganizama za “perspektivne kandidate”, uključujući i posebnu vrstu bube, koja je prvi put otkrivena 2012. godine. Naučnici su uveli mutacije u odgovarajući enzim kako bi poboljšali njegovu sposobnost razgradnje PET plastike. Takođe su ga učinili stabilnim na 72° C, blizu savršene temperature za brzu razgradnju. Tim je koristio optimizovani enzim da razbije tonu otpadnih plastičnih boca, koje su u roku od 10 sati razgradile za 90 odsto.

U daljem laboratorijskom radu, ovaj enzim poslužio je za razgradnju flaša do hemijskih gradivnih blokova koji su potom poslužili za pravljenje novih visokokvalitetnih flaša

Kompanija “Carbios” koja je prva na tržište iznela ovu tehnologiju ima u planu da se u narednih 5 godina bavi reciklažom u daljoj proizvodnji.

U partnerstvu sa kompanijama Pepsi i L’Oreal, planiraju da ubrzaju razvoj i proširenje ove inicijative.

Kako na milijarde tona plastičnog otpada neprestano zagađuje celu planetu, predstavljajući posebnu opasnost za život u okeanima, smatra se da je ovo otkriće veoma značajno, jer pored toga što je neophodno smanjiti upotrebu plastike, jedno od rešenja je i reciklaža.

Ovo otkriće daje mogućnost pravog biološkog recikliranja PET plastike, što je veliki korak za cirkularnu reciklažu.

Pored toga, očekuje se i slabije oslanjanje na naftu, kao i smanjenje emisija ugljen-dioksida, ali i posticanje na prikupljanje plastike za recikliranje i time i postepeno smanjivanje otpada.

Jelena Cvetić

Na pomolu rešenje višedecenijskog problema – Zrenjanin će uskoro imati ispravnu vodu za piće

Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Johnson)

Zrenjanin je svakog dana sve bliže rešavanju višedecenijskog problema sa neispravnom pijaćom vodom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

Početkom nedelje je Zavod za javno zdravlje Zrenjanin objavio rezultate analiza vode na izlazu iz postrojenja za preradu i one jasno pokazuju da je investitor uspeo da prečisti vodu i dovede je do toga da ona sada odgovara svim parametrima.

Pored činjenice da voda na izlazu iz postrojenja odgovara Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode, mnogo je bitnija činjenica da je po rezultatima Zavoda za javno zdravlje, voda u gradskoj mreži takođe u okviru Pravilnika.

Prema rečima gradonačelnika Čedomira Janjića, građani neće dugo čekati na skidanje zabrane na upotrebu vode.

“Sa izuzetno velikim razlogom za optimizam želim da poručim građanima Zrenjanina da smo napokon uspeli da prečistimo vodu i stavimo je u okvire koje nalažu Zakon i Pravilnik. Ova informacija je od izuzetnog značaja za sve građane i smatram da baš sada, u ovoj teškoj situaciji, kada se cela država nalazi u vanrednom stanju zbog pandemije koronavirusa, građanima mogu da saopštim da smo na korak od skidanja zabrane. Moji saradnici i ja, i pored svih nedaća i sabotaža na koje smo nailazili pri rešavanju ovog problema, radimo danonoćno na sledećem koraku, a to je dugo očekivano skidanje zabrane. U prethodnom periodu je bilo najava da će ovaj problem biti rešen, ali sada imamo rezultat koji nam jasno pokazuje da smo uspeli da napravimo ozbiljan pomak”, poručuje gradonačelnik Janjić.

Gradonačelnik je takođe napomenuo da je u toku rešavanje problema sa pritiskom u mreži, zbog čega je sinoć došlo do prekida vodosnabdevanja grada, i da će vrlo brzo i on biti rešen.

“Takođe želim da poručim građanima da radimo na hitnom rešavanju problema vezanog za pritisak vode u mreži. Iskreno žalim što nam se ovaj problem dešava sad u sred pandemije, međutim, isto tako verujem da ćemo i ovaj problem uspešno rešiti i da će u skorijoj budućnosti Zrenjaninci imati normalno i kvalitetno vodosnabdevanje. Mnogi će pitati zašto ranije nije rešen problem oko pritiska i moram priznati da smo imali mnogo problema sa postrojenjem za preradu vode. Takođe, imamo i velike gubitke u samoj mreži i to je još jedan problem kojem ćemo se posvetiti u što hitnijem roku. Sada se sa razlogom nadam da će svi problemi u veoma kratkom roku biti rešeni na zadovoljstvo svih građana”, istakao je Čedomir Janjić.

Foto: Wikipedia/Alexzr88

Tokom obraćanja povodom ovog problema objasnio je razlog prekida vodosnabdevanja: “Razlog za ovaj prekid jesu prepravke koje investitor mora izvršiti kako bi i pre završetka gradnje dodatnog rezervoara poboljšao pritisak u mreži. Molimo građane da razumeju ovakvu odluku, takođe molim i medije da prenesu građanima ovu veoma bitnu informaciju. Od investitora imam uveravanja da će se potruditi da ovaj prekid ne traje onoliko koliko je najavljeno i da će uraditi sve kako bi ova prepravka bila što pre završena. Posle ovako dobrih i ohrabrujućih analiza i stanja u gradskoj vodovodnoj mreži, smatram da svi zajedno možemo uložiti dodatni napor kako bi došli do cilja, a to je nedvosmisleno ukidanje zabrane na upotrebu vode”, poručio je gradonačelnik.

“Činjenica je da je zabrana još uvek na snazi, ali tenutno građani Zrenjanina u vodovodnoj mreži imaju vodu odličnog kvaliteta, tačnije vodu koja odgovara Pravilniku. Ove analize potvrđuju da smo na pravom putu koji će rezultirati skidanjem zabrane koja je na snazi od 2004. godine. Potvrdilo se naše verovanje da će kvalitet vode u mreži biti dobar. I na izlazu iz postrojenja imamo kontinuirano dobru vodu”, istakao je juče gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić.

U prilogu su rezultati poslednjih dostupnih analiza koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, a tiču se kvaliteta vode u vodovodnoj mreži u gradu Zrenjaninu. Ovi najnoviji rezultati pokazuju da je i voda koja izlazi iz gradske vodovodne mreže odličnog kvaliteta, a ne samo ona koja izlazi iz postrojenja za preradu vode.

Izvor: Grad Zrenjanin

Očekuje se da će pčelarstvo u Srbiji pretrpeti veliku štetu ove godine

Foto-ilustracija: Unsplash (Meggyn Pomerleau)

Kako piše Nova ekonomija, razmere štete koje će pčelari i pčelastvo pretrpeti zbog zabrane odlaska u pčelinjake starijima od 65 godina, sabiraće se na jesen ali je već sada izvesno da će ta šteta biti ogromna.

Foto-ilustracija: Unsplash (Meggyn Pomerleau)

“Većina naših članova, preciznije 2818 pčelara je u grupi onih koji imaju više od 65 godina i kojima je obilazak pčela zabranjen. Zbog toga je ugroženo više od 160 hiljada košnica”, kaže za portal Nova ekonomija Radivoje Stojanović, zamenik predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Mraz i sneg tokom marta, ali i nemogućnost odlaska na pašu pčele je već dovela u opasnost i većini preti glad. To bi moglo da na određen način ugrozi i proizvodnju hrane kod nas.

“Nemerljiv je uticaj pčela, one su glavni oprašivači u prirodi. Na gubitku će, sem pčelara, biti i poljoprivrednici jer je procena da pčele podižu prinos ratarskim kulturama za najmanje četvrtinu, kaže Stojanović.

Foto-ilustracija: Unsplash (Damien Tupinier)

Vrednost svake košnice je između 250 i 300 evra, kada je košnica, kako to pčelari kažu, u paši. Nemogućnost da pčelari obiđu svoje košnice poslednjih dana koriste lopovi. Tako je članovima Saveza pčelarskih organizacija Srbije iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica.

“Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno, a ova godina biće izgubljena za pčelare”, objašnjava Stojanović dodajući i da su mnogim njihovim članovima upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.

Pčelari podsećaju na primere iz okruženja, recimo Hrvatske i Republike Srpske, koje su takođe pogođene koronavirusom, a gde su pčelari izuzeti od zabrane kretanja. Ne gube nadu da bi i kod nas moglo nešto da se promeni, iako je, kažu, vremena sve manje.

Izvor: Nova ekonomija

Dodatni oprez za vlasnike kućnih ljubimaca – i mačke se mogu zaraziti koronavirusom

Foto-ilustracija: Unsplash (Amber Kipp)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Fink)

Moguće je da mačke mogu da se zaraze koronavirusom, ali izgleda da psi nisu osetljivi, pokazuju rezultati nedavno sprovedene studije, a zbog čega Svetska zdravstvena organizacija traži da se detaljnije ispita eventualni prenos virusa između ljudi i kućnih ljubimaca.

Rezultati studije, objavljeni na sajtu časopisa “Science”, pokazuju da se mačke i kune mogu zaraziti virusom koji izaziva KOVID-19, dok psi nisu osetljivi na novi koronavirus, navodi Rojters.

Kako stručnjaci smatraju, psi, kokoške, svinje patke verovatno se neće zaraziti.

Studija je imala za cilj i da se utvrdi koje su životinje ranjive na virus kako bi mogle da se koriste u eksperimentalne svrhe.

Virus iz Vuhana, kako se veruje, proširio se sa slepih miševa na ljude.

I pored nekoliko prijavljenih mačaka i pasa kod kojih su testovi na koronavirus bili pozitivni, nije zabeležen nijedan slučaj prenosa sa životinje na čoveka i nema dokaza da u slučaju zaraze ljubimci mogu da prenesu virus vlasniku. Ipak, potrebno je sprečiti širenje virusa među životinjama.

Svakako, čuvajte svoje ljubimce i preuzmite neophodne mere zaštite koje se odnose i na njih.

Izvpr: RTS

Himalaji vidljivi sa ogromne udaljenosti usled manjeg zagađenja vazduha u Indiji

Foto: Twitter (screenshot)

Samo nedelju dana nakon “zatvaranja” Indije s ciljem sprečavanja širenja novog koronavirusa, usled smanjenog intenziteta saobraćaja i privrednih aktivnosti, već se lakše diše. Nos nije jedino čulo Indijaca koje primećuje značajno bolji kvalitet vazduha – poboljšanje se takođe i vidi.

Foto: Twitter (screenshot)

Na društvenoj mreži Tviter korisnik iz indijske države Pundžaba je objavio fotografije planinskog venca Himalaji, okovanog snegom, koje je napravio u gradu Džalandar udaljenom između 200 i 300 km. Pojedinci tvrde da takav prizor zbog smoga nije viđen poslednjih 30 godina.

Zadivljujući, očaravajući, iznenađujući, nesvakidašnji… Samo su neki od epiteta koje su stanovnici pripisali ovoj pojavi.

Na Himalajima se nalazi deset od ukupno 14 planinskih vrhova viših od 8.000 metara, a među njima je i najviši na svetu Mont Everest na nadmorskoj visini od 8.848 metara.

Indijci su iznenađeni i time što noću mogu da vide zvezde.

Indija važi za zemlju sa izrazito visokim nivoom zagađenja vazduha, a čak 21 grad od ukupno 30 svetskih urbanih centara sa najlošijim kvalitetom vazduha se nalazi u njenim granicama. Iako je tokom 2019. godine zagađenje opalo za 20 odsto, količina sitnih štetnih PM 2,5 čestica u atmosferi je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u indijskim gradovima i dalje bila čak 500 puta viša u odnosu na preporučene vrednosti.

Najveći zagađivači vazduha su saobraćaj, termoelektrane, građevinarstvo, sagorevanje biomase, podizanje prašine sa puteva i aktivnosti u domaćinstvima. Situaciju dodatno pogoršavaju spaljivanje otpada, poslovanje restorana i drugo.

Zabrana kretanja i rada kancelarija, fabrika i prodavnica trajaće do 15. aprila, kako je najavljeno.

U zemlji je, zaključno sa 9. aprilom, potvrđeno 6.276 slučajeva oboljevanja od KOVID-19. Umrlo je 186 ljudi.

Jelena Kozbašić

Saveti za smanjenje upotrebe plastike

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (The Creative Exchange)

U svom obrazovanju i radu usmerena sam na zaštitu životne sredine, ali nisam militantni eko fundamentalista. Ne izbije mi vena na čelu od besa kada vidim nekoga da pije vodu iz plastične flaše, niti ćete me ikada čuti da držim slovo nekome ko ne nosi ceger i višekratne kese. Iskreno, i meni se takvi, uslovno rečeno, prestupi prema prirodi omaknu. Mnogi su zapravo vrlo pesimistični u vezi sa tim koliko mi kao pojedinci imamo priliku da doprinesemo očuvanju našeg okruženja, pogotovo u zemlji u kojoj je energetski sistem ustrojen na uglju. U svakom slučaju, na nama je da budemo najbolja moguća verzija sebe, a rudnike i termoelektrane ko… šiša.

Današnji problem na koji ćemo se fokusirati jeste plastika. Invazivna i sveprožimajuća, zagađuje plaže, vodotokove, mora, vazduh, hranu i vodu, a naučnici su njene tragove pronašli čak i u stolici ljudi – što je donekle i očekivano s obzirom na to da nam je dospela i u tanjire i čaše, a nemoguće ju je svariti. Iako se radi na pronalaženju njene zdravije alternative, pa se u te svrhe koriste seme maslina i šećerna trska, i dalje većina plastičnih predmeta oko nas vodi poreklo iz naftnih derivata.

Jedan od postulata ekonomije je i taj da potrošači diktiraju proizvodnju, a evo kako da pošaljemo impuls fabrikama da ne želimo proizvode koji su pakovani u smeće – ili su, još gore, smeće sami po sebi.

1. Izbegavajte nepotrebno plastično pakovanje!

Boce razumem i tolerišem. Trenutno je plastika verovatno najisplativiji način za pakovanje različitih tečnosti – od omekšivača preko jogurta do soka – i tako će biti dok ne zaživi tzv. skladištenje i kupovina dobara u rinfuzi ili se ne vratimo korenima i pravljenju potrepština u kućnoj radinosti. Poštovanje mog prvog saveta za smanjenje upotrebe nužnog zla biće vrlo jednostavno. Svešće se na – NE BUDITE LENJI! Na kraju krajeva, nadam se da ga već i primenjujete.

Najšokantnija otkrića u marketima poslednjih meseci bila su mi izrendana šargarepa, isečene jabuke i očišćene narandže u plastičnim posudama. Kome su ona uopšte namenjena? Osobama koje nemaju dva minuta slobodnog vremena i rende ili nož? S obzirom na to da je takav skup ljudi nepostojeći, namenjeno je nikome i ni u čijoj korpi i treba da (ne) završi.

Čak ni šampinjoni na koje smo donekle i navikli da budu u kutiji od stiropora i omotu od plastike, ne moraju da se prodaju na taj način. Ukoliko ne možete ni da zamislite kako pečurke izgledaju na gomili, po okončanju vanrednog stanja – pravac pijaca :)

2. Eko nabavka

Kupovina voća i povrća obično znači da ćete kući doneti nekoliko jednokratnih plastičnih vrećica. Da biste to izbegli, tu su Vita Eco Bags. Ako ste vični šivenju, džačiće sašijte od stare posteljine i krpa.

Pored obilja prodavnica zdrave hrane, koje neretko skrenu u nezdravom smeru i u svoj asortiman uvrste i slatkiše, nemate izgovor da svoj mentalitet sladokusca ne zadovoljavate pazareći ih upravo na meru gde ih pakuju u papirne kese. Na raspolaganju su vam i brojni drugi artikli i ovo su u suštini mesta koja su najpribližnija konceptu “nestvaranja otpada” (zero waste).

3. Predak i naslednik folija i celofana – voštana krpa

Za očuvanje svežine i namirnica najčešće se upotrebljavaju folije i celofan. U tek nekoliko jednostavnih koraka, uz malo pamuka i pčelinjeg voska, njihova zamena nosiće etiketu Made at Home, a sve zasluge preuzećete vi.

Foto-ilustracija: Pixabay
  • Iskrojite parčiće odgovarajuće veličine i oblika od tkanine sa 100 odsto pamuka. Mislite izvan kvadrata i pravougaonika – za čuvanje pojedine hrane u frižideru, idealno rešenje će biti – krugovi, npr. za prekrivanje tegli.
  • Zagrejte rernu na između 50 i 75 stepeni.
  • Poredajte krpe u tepsiju, obloženu aluminijumskom folijom.
  • Napravite sitne komadiće (pleonazam je ovde neophodan, treba da budu baš sitni) pčelinjeg voska i pospite krpe njime.
  • Ostavite tepsiju u rerni otprilike 10 minuta ili dok se vosak ne istopi u potpunosti. Tekstil će biti natopljen njime. Kako biste ga bolje rasporedili, nakon 5-8 minuta u rerni, rasporedite ga četkom i na krajeve koji su možda ostali suvi.
  • Odmah nakon što izvadite svoj proizvod iz šporeta, uklonite krpe sa vrele folije kako se ne bi zalepile za nju. Ostavite ih da se ohlade na ravnoj površini, poput stolice, a strana krpa na kojoj je vosak neka bude gore.

Održavaju se pranjem sapunom u mlakoj vodi, a kada prestanu da prijanjaju jednako dobro kao na početku, ponovite proces.

4. Bitan saveznik za borbu protiv zagađenja otpadom – bambus

Obožavam slamčice. Svesna sam da određeni broj pojedinaca na tu činjenicu gleda s nipodoštavanjem zato što imam oko 20 godina više u odnosu na uzrast kada ih klinci prerastu. Ako ste i vi jedan od njih… Šta da vam kažem? Tužite me!

Kako mi je bitno da moj ritual pijenja ne ugrožave kitove i ostala morska stvorenja, imam one od bambusa. U Ikei 10 komada košta 600 dinara. Pretpostavlja se da njihov životni vek ide i do nekoliko godina, tako da su istovremeno i isplativo rešenje. Slamčice od papira i metala sam takođe probala. Prve mi ne odgovaraju jer se brzo raskvase, a i upitna je mogućnost njihovog recikliranja, a druge su mi zarđale nakon jednog meseca. Bambus opstaje već duže vreme!

Od te brzorastuće biljke proizvode se i četkice za pranje zuba. Uprkos tome što i one imaju određene nedostatke iz perspektive ekologije, biorazgradivost “štapa” garantuje da su one ipak manje “naopake” u poređenju sa plastičnim.

Kuhinjske daske, pribor, posuđe… Bambus ima potencijal da doprinese rezu neverovatne količine od 8 milijardi kilograma plastike koja svake godine završi u okeanima.

5. Reciklaža, apciklaža

Kao što pomenuh ranije, naravno da mi se tokom svakodnevice omakne plastika. Reciklaža je u našoj zemlji prilično nerazvijena, ali ja se trudim da odvojim sva plastična pakovanja koja koristim posebno od ostalog đubreta i da ih ostavim pored kontiša u vreći s natpisom PLASTIKA u nedostatku reciklažnih ostrva u mom kraju. Živim u nadi da tako iole olakšam posao sakupljačima sekundarnih sirovina i da ona zapravo dospeju u neko postrojenje za preradu. Čak i u tom slučaju, mogu da se pretvore jedino u vlakna za odeću i tepihe i materijal nižeg kvaliteta, ali ne i da poprime svoju prvobitnu formu.

Priliku da plastičnim proizvodima sami produžimo život i da ona nastave cirkulisanje imamo kroz brojne do-it-yourself projekte, tj. takozvanu apciklažu (upcycling). Pogledajte sposobnost transformacije plastičnih flaša OVDE.

6. Prilagodljivost sopstvenim resursima i kreativnost – za manje smeća i više sreće

Članica sam Fejsbuk grupe Za manje smeća i više sreće. Osnovala ju je Milja Vuković, dokaz da nam čak ni plastične kante za otpad ne trebaju, s obzirom na to da je svoj životni stil prilagodila ideji da ne stvara đubre. Njena grupa sada broji više od 10.000 entuzijasta voljnih da i oni smanje svoj razorni uticaj na planetu. Članovi tamo dele i brojne lokalne male biznise koji će vam svojim rukotvorinama olakšati misiju za manje smeća i više sreće, ali i recepte utemeljene na otpacima od hrane za koje ste možda mislili da su neiskoristivi.

Pre nekoliko dana je jedna šminkerka podelila načine kako da istrošimo senke za oči kojima je istekao rok. Mogu da vaskrsnu u različitim oblicima, od svetlucavog laka za nokte do lava hajlajtera za telo, što mi do tada nije bilo ni na kraj pameti.

Ideja je mnoštvo i svako ima svoj zaseban put, prilagođen onome što je njemu višak – ili manjak. Probudite svoju kreativnost! Imajte na umu da ćete se čak i pravljenjem sapuna, sirćeta i biljnog mleka otarasiti plastičnog pakovanja u kome bi oni bili uskladišteni da ste ih uzeli u trgovini.

Jelena Kozbašić

Još jedan požar na Fruškoj gori

Foto: Wikipedia/Jovancavic
Foto-ilustracija: Unsplash (Andy Watkins)

Na Fruškoj gori ponovo je izbio požar, rečeno je Tanjugu u Nacionalnom parku Fruška gora, a to su prethodno pokazale i fotografije koje su Novosađani objavili na društvenim mrežama.

“Požar je izbio u delu zaštitne zone Nacionalnog parka koji obuhvata livado-stepsko nisko rastinje. Dakle, nije šuma, nego gori livada. Osumnjičeni postoji, u toku je potraga za njim, a požar zajedno gase vatrogasna brigada i čuvarska služba Nacionalnog parka”, rekli su sinoć Tanjugu u NP Fruška gora.

Tanjugu je u policiji potvrđeno da je gorelo u policiji nisko rastinje, na potezu kod Čerevića. Vatrogasci su izašli na teren.

Sudeći po fotografijama koje su Novosađani objavili na društvenoj mreži Fejsbuk, a snimke poslali i Tanjugu, požar se video i sa terasa stambenih zgrada u Novom Sadu.

“Sa terase kula na Novom naselju, gde stanujemo, večeras smo videli da gori vatra na Fruškoj gori. Zapravo, na toj lokaciji je Fruška gora i pretpostavljamo da je tamo izbio požar. Videle smo vatru i nama izgleda kao da se ta vatra širi”, kaže u izjavi za Tanjug očevidac Aleksandra Saška Krstić, inače svetska šampionka u kik boksu.

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

EU podržava partnerske zemlje u borbi protiv pandemije sa gotovo 16 milijardi evra

Foto: EU info centar

Evropska komisija i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj juče su izneli planove za snažan i ciljani odgovor Evropske unije kao podrška naporima partnerskih zemalja u rešavanju pandemije koronavirusa.

Foto: EU info centar

Zajednička akcija EU biće usmerena na rešavanje neposredne zdravstvene krize i nastalih humanitarnih potreba, jačanje zdravstva, sistema za snabdevanje vodom i sanitarnih sistema partnera, njihove kapacitete za istraživanje i spremnost za rešavanje pandemije, kao i ublažavanje negativnih društveno-ekonomskih uticaja.

Kako bi podržala ove aktivnosti, EU će obezbediti finansijsku podršku partnerskim zemljama u iznosu većem od 15,6 milijardi evra iz postojećih spoljnih akcionih resursa. Zajedno sa svojim partnerima EU osigurava da se već dodeljena značajna sredstva namene za pomoć u borbi sa posledicama pandemije koronavirusa.

“Virus ne poznaje granice. Za ovaj globalni izazov potrebna je snažna međunarodna saradnja. Evropska unija neumorno radi u borbi protiv pandemije. Svi znamo da samo zajedno možemo zaustaviti širenje korona virusa širom sveta. Sa tim ciljem, EU će uskoro organizovati virtualni događaj na kom će se obavezati na pomoć u mobilizaciji neophodnih finansijskih sredstava i podršku Svetsku zdravstvenu organizaciju u pomoći najugroženijim zemljama“, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

„Pandemija koronavirusa zahteva ujedinjeno, globalno delovanje kao odgovor. Evropska unija i njene države članice igraju svoju ulogu u rešavanju ove zdravstvene krize i njenih teških posledica – u zemlji i inostranstvu. Iako radimo sve što je moguće da pružimo podršku našim građanima, takođe moramo da pomognemo našim partnerima, kako u neposrednom okruženju, tako i šire, kako bi se izborili sa uticajem koji će pandemija imati na životni vek, stabilnost i bezbednost, jer njihovi problemi su i naši problemi. Ovo je globalna borba koju ćemo ili pobediti ili izgubiti zajedno. Saradnja i zajednički napori na međunarodnom nivou i multilateralna rešenja put su ka napred, za istinsku globalnu agendu za budućnost“, tvrdi visoki predstavnik Borelj.

„Sve dok koronavirus predstavlja opasnost po život bilo gde, nismo sigurni. To je srž međunarodne saradnje i partnerstva. Moramo da sarađujemo kako bismo izašli na kraj sa našim zajedničkim izazovima. Danas, Evropska komisija preuzima inicijativu i predvodi sa ovim značajnim globalnim paketom vrednim više od 15,6 milijardi evra, uz zajednički rad sa našim partnerima, posebno u Africi, za sigurniju budućnost za sve nas“, navodi komesarka za međunarodna partnerstva Juta Urpilainen.

„Kao deo globalnog odgovora na pandemiju koronavirusa preusmeravamo više od 3,8 milijardi evra predviđenih sredstava za Zapadni Balkan i naše neposredne susede na istoku i jugu, tamo gde su im stvarne potrebe: hitan odgovor na zdravstvenu krizu, za jačanje zdravstvenog sistema i ublažavanje društveno-ekonomskog uticaja pandemije. Delimo kontinent i možemo uspeti samo zajedno”, poručuje komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji.

„Suočavamo se sa nečime što bi moglo postati najveća humanitarna kriza u poslednjih nekoliko decenija. Udar izbijanja koronavirusa na najnestabilnije zemlje, migrante i najugroženije ljude verovatno će biti dramatičan. Ovo se posebno odnosi na zatvorene kampove u kojima se nalaze izbeglice i interno raseljena lica, koji su često zatvorena okruženja uslovima opasnim po zdravlje. Zato moramo snažno da reagujemo na vanredne situacije u zdravstvu, osigurati da humanitarne organizacije i pojedinci i dalje imaju mogućnost da isporuče pomoći od životne važnosti i podršku u transportu i logistici za ključne humanitarne operacije”, upozorava komesar za upravljanje krizama Janez Lezarčič.

Paket “Tim Evropa”

Evropska unija oformila je Tim Evropa čiji je cilj spašavanje života i pružanje brze i ciljane podrške partnerima da se suoče sa ovom pandemijom. Ovaj tim kombinuje resurse iz EU, njenih država članica i finansijskih institucija, posebno Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kako bi podržao partnerske zemlje i ispunio njihove kratkoročne potrebe, ali i dugorčne kada govorimo o uticaju virusa na društvo i ekonomiju. Prvi paket rešenja Tima Evropa već se primenjuje u neposrednom susedstvu – Zapadnom Balkanu, na istoku pa do juga.

Foto: EU info centar

EU, kao globalni akter i glavni donator u sistemu međunarodne pomoći, će promovisati koordinirani multilateralni odgovor, u partnerstvu sa Ujedinjenim nacijama, međunarodnim finansijskim institucijama, kao i G7 i G20.

Evropska unija će nastaviti da prilagođava svoj odgovor na evoluirajuću situaciju i fokusiraće se na najugroženije zemlje kojima je potrebna zdravstvena podrška, poput zemalja u Africi, susedstvu, Zapadnom Balkanu, Bliskom Istoku i Severnoj Africi, delovima Azije i Tihom okeanu, Latinskoj Americi i Karibima. Odgovor EU će se usredsrediti na najugroženije ljude, uključujući migrante, izbeglice, interno raseljena lica i njihove domaćinske zajednice i integrisati njegove strateške ciljeve utvrđene u Zelenom dogovoru i Digitalnoj agendi.

Od ukupnog paketa od 15,6 milijardi evra, 3,25 milijardi evra se preusmerava u Afriku, uključujući 1,19 milijardi evra za severnoafričke susedske zemlje.

EU obezbeđuje 3,07 milijardi evra za celo susedstvo – 2,1 milijarde evra za jug i 962 miliona evra za partnerske zemlje sa istoka – i 800 miliona evra za Zapadni Balkan i Tursku.

Pored toga, ukupni paket uključuje još 1,42 milijarde evra garancija za Afriku i susedstvo iz Evropskog fonda za održivi razvoj (EFSD).

EU će podržati Aziju i zemlje Tihog okeana sa 1,22 milijarde evra, dodatnih 291 milion evra namenjeno je za Afriku, Karibe i Pacifik, 918 miliona evra za podršku našim partnerima u Latinskoj Americi i Karibima i 111 miliona evra za podršku prekomorskim zemljama.

Isporuka globalnog paketa odgovora EU u praksi

Za akcije hitne pomoći namenjeno je 502 miliona evra, a sredstva se usredsređuju između ostalog na:

  • Pružanje neposredne podrške planovima za reagovanje Svetske zdravstvene organizacije i Ujedinjenih nacija, kao i apelu pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca za jačanje spremnosti i reakcije u vanrednim situacijama u zemljama sa slabijim zdravstvenim sistemima i zemljama koje se bave humanitarnim krizama;

  • Pružanje neposredne humanitarne podrške u pogođenim zemljama, posebno u oblasti zdravstva, vode, sanitarnih i higijenskih uslova (VASH) i logistike;

  • Podrška povećanoj proizvodnji ličnih zaštitnih sredstava i medicinskih sredstava u Evropi kako bi se zadovoljile hitne potrebe u Evropi i u partnerskim zemljama;

  • Organizovanje isporuke pomoći (in-kind) pogođenim zemljama kroz Mehanizam civilne zaštite Unije;

  • Pružanje garancija i likvidnosti lokalnim bankama preko međunarodnih finansijskih institucija i evropskih finansijskih institucija za razvoj, koje podržava Evropski fond za održivi razvoj;

  • Podrška globalnim naporima u borbi protiv izvoznih ograničenja i obezbeđivanju netaknutih lanaca snabdevanja, posebno za osnovna medicinska sredstva i lekove;

  • Povezivanje zapadnog Balkana sa inicijativama EU kao što su Sporazum o zajedničkoj nabavci medicinske opreme i evropski sistem za brzo upozoravanje na zarazne bolesti. Zemlje koje pregovaraju o svom pristupanju mogu se prijaviti i za fond solidarnosti EU.

Pomoću 2,8 milijardi evra za podršku istraživanjima, zdravlju i sistemima vode EU, između ostalog, pruža:

  • Podršku partnerskim zemljama u izgradnji otpornih, prilagodljivih sistema zdravstvene i socijalne zaštite;

  • Podršku naporima u komunikaciji i osvešćivanju osnovnih zaštitnih mera i saveta o higijeni kako bi se sprečilo širenje;

  • Omogućavanje korišćenja nekih sredstava EU iz globalnih zdravstvenih inicijativa poput Globalnog fonda za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije, Globalnog saveza za vakcine i imunizaciju (GAVI) i Globalnog finansijskog fonda da se koriste za reagovanje na koronavirus, osiguravajući redovno funkcionisnje zdravstvenih programa;

  • Podršku daljim istraživanjima dijagnostike, lečenja i prevencije i kada vakcina bude dostupna, brzo odobravanje i subvencionisanje vakcina i njihova isporuka ugroženim zemljama;

  • Podršku obuci stručnjaka, epidemiološki nadzor i jačanje regionalnih zdravstvenih organizacija u Africi, Latinskoj Americi i Karibima, Aziji i Tihom okeanu;

  • Dobrodošlicu zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu u Odbor za zdravstvenu bezbednost EU uz razmišljanje na koji način je najbolje povezati potencijalne kandidate;

  • Podršku jednakom pristupu zdravstvenim sistemima za migrante, izbeglice i zajednice domaćina.

EU je 12,28 milijardi evra usmerila za rešavanje ekonomskih i socijalnih posledica. Time je:

  • Obezbedila direktnu budžetsku podršku i koncesijsko finansiranje za partnerske zemlje da usvoje reforme za socijalno-ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva i mere zaštite radnika tokom krize;

  • Obezbedila mobilizaciju makrofinansijske pomoći za zapadni Balkan i susedne zemlje sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF);

  • Podržala privatni sektor, posebno mala i srednja preduzeća (MSP) i samozaposlene, putem garancija, odredbi o likvidnosti i tehničkoj pomoći i daljem preusmeravanju garancija iz Evropskog fonda za održivi razvoj na kratkoročnu podelu rizika na zajmove;

  • Dala kredite javnom sektoru od Evropske investicione banke, pre svega za zdravstvenu opremu i zalihe;

  • Radila sa međunarodnim organizacijama i evropskim kompanijama na izgradnji snažnih i otpornih lanaca vrednosti u strateškim sektorima i obezbeđivanju radnih prava i društvene odgovornosti preduzeća;

  • Promovisala načine pomoći kod dugovanja za pogođene zemlje koje razmatra MMF.

Izvor: EU info centar

Rusija i OPEK postigli sporazum za smanjenje globalne proizvodnje nafte

Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Forbes)

U okviru sporazuma koji je postigla sa zemljama OPEK-a, Rusija je izrazila spremnost da za 14 odsto smanji proizvodnju nafte, odnosno za 1,6 miliona barela dnevno, saopštio je neimenovani zvaničnik ruskog ministarstva energetike, prenosi agencija “Tas”.

Foto-ilustracija: Unsplash (Robby McCullough)

“Potvrđujem našu spremnost da smanjimo proizvodnju ruske nafte za 1,6 miliona barela dnevno”, rekao je zvaničnik Kremlja.

Očekuje se da danas bude održana video-sednica zemalja OPEK o smanjenju svetske proizvodnje nafte.

Prema nekim izvorima, u novi sporazum su uključene Sjedinjene Američke Države, Meksiko, Norveška, Kanada i druge zemlje, a predviđeno je ukupno smanjenje globalne proizvodnje za 70 miliona barela dnevno.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je ranije da je Rusija spremna da smanji proizvodnju nafte samo ukoliko i drugi svetski proizvođači nafte, uključujući i SAD, prihvate da urade isto. Prethodni sporazum u okviru OPEK istekao je 31. marta, ali Rusija i Saudijska Arabija nisu postigle dogovor o njegovom produženju.

Naime, zbog neuspešnih pregovora o produženju prethodnog sporazuma, zemlje OPEK-a su po inerciji povećale svoju proizvodnju, ali u trenutku širenja koronavirusa u svetu i pada potražnje za naftom na svetskim tržištima, cena nafte po barelu pala je na 22 dolara, najniže u poslednje dve decenije.

Krajem marta je dogovoren nastavak pregovora i upućen poziv svim zemljama proizvođačima “crnog zlata” da se uključe u njih.

Izvor: RTS

Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Toto Slot
Slot Dana
Taruhan Bola
slot bola
bola slot
rujak bonanza
www.layarkampung21.com - Layarkampung21 www.layarkampung21.org - Layarkampung21 www.layarkampung21.xyz - Layarkampung21 id.pinterest.comfilmbox21 - Layarkampung21 x.comFilmbox21movie - Layarkampung21 heylink.mefilmbox21 - Layarkampung21 linktr.eefilmbox21 - Layarkampung21 linkr.biofilmbox21 - Layarkampung21 www.youtube.com@filmbox21official - Layarkampung21 heylink.melayarkampung21 - Layarkampung21 x.comlayarkampung21 - Layarkampung21 www.pinterest.comlayarkampung21 - Layarkampung21 linktr.eelayarkampung21 - Layarkampung21 linkr.biolayarkampung21 - Layarkampung21 t.melayark21official - Layarkampung21