Poslednjih dana na reci Neretvi ponovo su primećeni bageri. Kako piše Bljesak.info, nakon tekstova koje su objavili o nelegalnom iskopavanju šljunka iz korita Neretve, privatni vlasnici nastavljaju da uništavati reku, ovaj put sa svim potrebnim dozvolama. 

“Takav odnos prema neobnovljivim prirodnim resursima je nedopustiv i vreme je da vlasti u Bosni i Hercegovini pokrenu javnu raspravu o ovom važnom pitanju”, navode iz WWF Adria.

Kako ističu, iako je iskopavanje šljunka i peska iz reka u BiH dozvoljeno uz potrebne dozvole, reč je o izuzetno invazivnom postupku za koji danas znamo da trajno narušava dinamiku vodotoka.

Trajni gubitak reka? 

Negativne posledice uključuju uništavanje ključnih rečnih staništa, gubitak biljnih i životinjskih vrsta, nedostatak taloga u rekama i deltama, te povećan rizik od poplava i suša. 

“Kao i u ostatku sveta i u BiH, potreba za šljunkom i peskom raste iz godine u godinu. I dok celo društvo ima pravo da uživa u napretku zemlje, to ne sme doći po cenu trajnog gubitka reke i prirode uopšte”, rekli su.

Postoje alternative, poput iskopavanja šljunka i peska iz podzemnih ležišta, što ima manji uticaj na prirodu.

“Takvi radovi na Neretvi posebno su problematični jer postojeće hidroelektrane na reci zaustavljaju prirodni tok sedimenta, pa svako dodatno vađenje nizvodno od brane dodatno pogoršava stanje reke, a moglo bi imati posebno negativan uticaj na ribe i svu poljoprivrednu proizvodnju duž Neretve “, objašnjavaju iz WWF Adria.

Ističu da se, prema izjavama stanovništva koje živi pored reke i predstavnika ŠRD “Bjelave” iz Čapljine, zbog zatrpavanja reke i nedostatka taloga smanjuje nivo podzemnih voda i suše se bunari za pitku vodu.

Posledice su očigledne, a doprinosi i postojećim problemima u delti Neretve koja tone i postaje sve slabija svake godine. Dakle, šteta nastala vađenjem šljunka iz korita ubrzava postojeću degradaciju reke, što bi moglo rezultirati trajnim problemima za sve koji žive uz Neretvu, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u Hrvatskoj.

“Zbog svega navedenog, Bosna i Hercegovina ovom problemu treba da pristupi ozbiljno, posebno s aspekta da se radovi često izvode mimo svih postojećih propisa, odnosno potpuno nezakonito. Za početak je potrebno pooštriti postojeće zakonodavstvo, uvesti obavezu da se sprovedu neophodne studije procene uticaja na životnu sredinu i pojačati kontrolu nad čitavim procesom, uključujući informacije o ukupnoj količini iskopanog šljunka i peska, i uspostaviti sistem kazni za nepoštovanje zakona”, navode sagovornici.

Suprotno uvreženom mišljenju, zbog vremena potrebnog za njihovo formiranje, šljunak i pesak nisu obnovljivi izvori, već su neophodni za normalno funkcionisanje reke i njenih obala.

“Uklanjanjem iz reka suočavamo se sa ozbiljnim posledicama koje će biti sve ekstremnije pod uticajem klimatskih promena, a tome svedoče ovogodišnje nepogode koje su zahvatile Evropu, posebno u Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Sada je pravi trenutak da učinimo nešto kako bi se ovaj važan resurs zaštitio“, navode iz WWF Adria.

Izvor: Bljesak.info