Poštanska služba Austrije do 2030. godine prelazi na električna vozila

29.03.2021

električni_auto_punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Austrijsku poštansku flotu do 2030. godine u potpunosti će činiti električna vozila. Ova služba je još 2011. godine počela da isporučuje poštu i pakete e-automobilima i trenutno poseduje najveću flotu električnih vozila u Austriji, koja opslužuje oko 80 odsto svih dostavnih okruga širom zemlje.

Mreža elektropunjača prati njihove ambicije kada je u pitanju potpuni prelazak na električna vozila. Trenutno raspolažu sa 2.400 punjača, ali planiraju da, sa povećanjem poštanskih električnih vozila, proporcionalno povećavaju i broj mesta za punjenje ovih automobila.

„Austrijska pošta već koristi električna dostavna vozila u svakodnevnim dostavama od 2011. godine. Električni pogon na baterije se pokazao optimalnim za nas. Zato nam je glavni cilj da i dalje nastavimo sa povećanjem našeg e-voznog parka i da do 2030. godine budemo bez emisije štetnih gasova”, rekao je Paul Janacek iz pošte Austrije.

Pročitajte još:

Pošte Švajcarske, Portugalije i Novog Zelanda, imaju slične planove kada je u pitanju prelazak na električna vozila za isporuku paketa i pisama. I njihov cilj je da do 2030. godine za isporuku paketa i pisama koriste isključivo električna vozila.

Poštanska flota Srbije u svom voznom parku ima peta malih dostavnih vozila na električni pogon. Ona se koriste za dostavu poštanskih pošiljaka u najužim gradskim jezgrima Beograda, Niša i Novog Sada. Zbog svojih dimenzija posebno pogoduju vožnji i zaustavljanju u užim gradskim zonama, uskim ulicama i malim prostorima za parkiranje. Vozila se koriste za specijalizovane dostave post-ekspres pošiljaka, paketa, EMS pošiljaka, keš-ekspresa, telegrama i uputnica.

Milica Radičević

Rusi najavili prvi avion sa električnim motorom

29.03.2021

avion rusi električni — Foto: Tviter skrinšot

Iako su avioni odgovorni za svega 2,5 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida u svetu, imperativ postizanja klimaske neutralnosti ne zaobilazi ni avioindustriju. Iz tog razloga svetske aviokompanije ulažu u razvijanje tehnologije električnih letelica sa nultim emisijama, a najnoviji doprinos ovom razvoju dali su Rusi.

Kako prenose svetski mediji, stručnjaci sa Instituta Moskovske avijacije razvili su novi električni motor zahvaljujući Fondu za napredne projekte (RFARP).

Ovaj motor baziran je na novoj tehnologiji koja podrazumeva principe superprovodljivosti i visoke temperature, a stručnjaci za superprovodnike iz kompanije Superoks tvrde da superprovodljiva platforma visoke temerature (HTSP) smanjuje električnu otpornost i povećava efikasnost rada motora.

Tvorci ovog električnog motora nadaju se da će kroz dve godine avioni moći da lete zahvaljujući isključivo električnim motorima, a da dodatni motori neće biti potrebni. Takođe, kako se uporedo radi i na usavršavanju baterija za avione, možemo očekivati da će do 2050. godine sve letelice biti na električni pogon.

Novi električni motor napraviće revoluciju u avioindustriji jer je pogodan za gotovo sve vrste letelica – avione, helikoptere i razne letelice sa vertikalnim uzletanjem (eVTOL), kao i za hibridne ili potpuno električne letelice.

Pročitajte još:

Spreman da poleti

Ruski stručnjaci zamenili su jedan od tri motora koji se nalaze u repu aviona Jak-40 novim električnim motorom sa superprovodnicima, a dosadašnja testiranja na zemlji prošla su uspešno. Ipak, sada je vreme da električni motor svoju snagu demonstrira i na nebu, a ukoliko doživi uspeh, ova tehnologija ubrzaće put ka ugljenično neutralnim letelicama.

Električni motor sa superprovodnicima prvi je motor ovog tipa koji je došao do faze testiranja što ga čini jednim od najvažnijih projekata u savremenoj aviaciji, prenose svetski mediji.

Rusi će ponosno predstaviti svoj prvi avion sa električnim motorom u Moskvi na Međunarodnom vazdušno-svemirskom salonu MAKS od 20. do 25. jula ove godine.

Ovaj projekat nije mogao da prođe nezapaženo, pa su predstavnici Erbasa i Siemensa već ponudili predlog za saradnju Ruskom istraživačkom institutu, pa opravdano možemo očekivati da će se novi električni motori uskoro naći u letelicama za komercijalnu upotrebu.

Milena Maglovski

U Novom Sadu biće posađeno 3.000 sadnica bresta

29.03.2021

U blizini gradske deponije u Novom Sadu počela je sadnja 3.000 stabala bresta koje je povodom Svetskog dana šuma i Svetskog dana voda, JKP “Vode Vojvodine” doniralo gradu. Kako je u pitanju veoma osetljiva lokacija, jer se otpad ne tretira na adekvatan način, posađeno drveće će napraviti prirodnu barijeru.

“Brest će biti zasađen na 2,5 hektara površine, kako bismo dobili eko barijeru koja je u interesu svih, a pre svega građana Nemanovaca. Ubrzano pripremamo dokumentaciju za izgradnju regionalne deponije, odnosno Centra za upravlјanje čvrstim otpadom, i to u saradnji sa Evropskom unijom i Ministarstvom za evropske integracije. Centar će biti udalјeniji od naselјenih mesta, smanjili smo prostor za njegovu izgradnju, da bismo dobili više mesta za nove zasade i zelene površine. Tehnologija koja se bude koristila neće dozovoliti emisiju štetnih gasova, i neće biti neprijatnih mirisa. Građanima Nemanovaca, Pejićevih salaša i Klise može biti samo bolјe nego što je sada, jer glavni cilј nam je da postojeća smetlišta postanu ekološka brda i da se izgradi novo postrojenje koje neće remetiti kvalitet života lјudi. Planiramo realizaciju još mnogo dobrih projekata kao što je novi koncept rezervata prirode Begečka jama, ali i Šodroša”, istako je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada.

Drveće zajedničkim snagama sade radnici JKP „Gradsko zelenilo“, Gradske uprave za zaštitu životne sredine i Saveta gradonačelnika za ozelenjavanje.

“Sadimo drveće koje će živeti decenijama, tako da je ovo ulaganje u budućnost. Moramo shvatiti da imamo posebnu odgovornost prema životnoj sredini. Klimatske promene utiču i na život lјudi i na prirodu, a posebno je ugroženo zelenilio u gradovima. Zbog toga povećavamo zelene površine i uvodimo zalivne sisteme da očuvamo vitalnost postojećih. Prati se koje bolesti i štetočine napadaju zelenilo, a istražujemo i koje bilјne vrste mogu najbolјe da usvajaju zagađujuće čestice. Savet za ozelenjavanje ima odličnu saradnju sa Gradom, upravama i javnim preduzećima, jer je sinergija lokalne samouprave i univerziteta od presudnog značaja. U toku je izrada katastra zelenih površina koji će omogućiti bolјe upravlјanje zelenilom”, rekao je prof Saša Orlović, predsednik Saveta za ozelenjavanje.

Pročitajte još:

Prema rečima direktora JVP “Vode Vojvodine” ovo je prvi put da oni višak sadnica ne prodaju, nego ih doniraju lokalnim samoupravama.

“Naši kapaciteti su sadnice za 120.000 hektara, a potrebe su nam 80.000 hektara. Ove godine su to sadnice za vodna područja, a planiramo i uzgoj mednih i dekorativnih vrsta. Oko 15.000 sadnica poklonićemo Apatinu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu i drugim opštinama”, istakao je direktor Srđan Kružević.

Energetski portal

Očekuje se viša cena maline – i dalje problem kvalitetni sadni materijal

29.03.2021

malina maline — Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Foto-ilustracija: Unsplash (Angel Sinigersky)

Zaliha malina u hladnjačama nema mnogo zbog potražnje na svetskom tržištu, a cena je trenutno prilično visoka. Već ove godine proizvođačima bi u startu mogle biti ponuđene dobre otkupne cene, prenosi portal Agroklub.

Malinarstvo u sklopu voćarstva u Zapadnoj Srbiji je, može se reći, najzastupljenija grana. Prošla godina je bila jedna od gorih u nizu loših godina za ovu kulturu, smatra Saša Radosavljević, specijalista strukovni inženjer za zaštitu i proizvodnju bilja.

„Poljoprivrednici imaju iz godine u godinu sve veća ulaganja, ali ohrabruje najava da bi ove godine otkupna cena mogla biti veće. Prema nekim informacijama od hladnjačara, pravi se kalkulacija, da otkupna cena bude 2,20 do 2,30 eura“, navodi Radosavljević.

Sadni material – slaba karika

Kao i ranijih godina, kad otkupna cena maline na tržištu dostigne dobru cenu, javlja se i interesovanje za zasnivanje novih zasada. Problem na koji stručna javnost upozorava već duži niz godina je da u Srbiji nedostaje kvalitetan sadni materijal.

„U ovim krajevima od davnina se gajila malina, kraj je bio jedan od najzastupljenijih u pogledu površina i količina koje su se proizvodile. Ali nekako su danas malinari ostali u tom prošlom vremenu, što je i uzrokovalo kasnije do smanjenja malinjaka. Ariljci su počeli da gaje malinu sa pojavom sorte vilamet i prihvatili su nove trendove i agrotehniku i dobijali su veće prinose“, kaže naš sagovornik i dodaje da valjevski kraj sada, u odnosu na njih zaostaje poprilično kada se uporede prinosi po aru.

Zemljište, sadnice i agrotehničke mere

Gotovo je postala praksa da se novi zasadi formiraju iz rodnih zasada, a to sa sobom nosi moguće probleme sa bolestima korenovog sistema. Ipak, stručnjaci savetuju i one koji se bave malinarstvom i one koji hoće da posade za sebe manju površinu, da sadnice uzimaju samo kod proverenih rasadničara.

„Ako uzmete sadnicu iz rasada, uz punu primenu agrotehnike, prinosi se mogu očekivati tek u trećoj godini, a ako je ona iz sertifikovanog rasadnika, ona već sledeće godine daje rod, prvenstveno je u tome razlika. Ali ipak se mora naglasiti da je najbitnija analiza zemljišta, ukoliko je potrebno popraviti kvalitet, nabaviti dobre sadnice i kasnije koristiti sve predviđene agrotehničke mere.“

Pročitajte još:

Mnogo malinara greši što nakon berbe ne ulazi u malinjake. A najbitnije je da se malinjaci očiste desetak dana nakon berbe, ostavi se šest do 10 lastara i tada se koriste i preparati protiv grinja. Nakon mesec dana tretira se i protiv didimele i na taj način je malinjak spreman za zimsko bakarno prskanje.

„Ono što su neka iskustva sa terena je da se, recimo, nedostatak magnezijuma loše odražava na prinose maline. To se ogleda na listu i ljudi pogrešno tumače da je u pitanju neki patogen, pa su se bespotrebno koristila hemijska sredstva. Generalno, moj savet poljoprivrednim proizvođačima je da kad kupuju zaštitna sredstva, pogledaju sadržaj aktivne materije i cenu“, kaže ovaj stručnjak.

Kako daje primer, ako je u poljoprivrednoj apoteci za neki preparat raspon cena od tri do devet hiljada dinara, a malo ili uopšte se ne razlikuje količina aktivne materije.

„Kada imate stručno lice da vam napravi plan zaštite sa određenom količinom aktivne materije, a ne sa komercijalnim nazivima preparata, onda se može dosta uštedeti“, naglašava Radosavljević i dodaje da ušteda može biti i do 1.200 eura.

Očekuje se „potez“ države

Situacija u malinjacima nije obećavajuća, što je posledica dešavanja u prethodnim godinama. Kao što smo pomenuli, postoje najave hladnjačara da bi ovogodišnji rod mogao dostići i otkupnu cenu od 300 dinara, a stručnjaci podsećaju da se zbog malih količina prošle godine otkupljivala i ona slabijeg kvaliteta, što nije dobro.

Resorno ministarstvo je najavilo da će subvencionisati promenu sadnog materijala do čak 90 odsto, ali i da će se potruditi oko plasmana.

Izvor: Agroklub

Grad Užice pristupio Sporazumu gradonačelnika za klimu i energiju

29.03.2021

Ginko-1280x853-768x512 — Foto: Grad Užice

Foto-ilustracija: Unsplash (Dejan Zakic)

Projekat ”Cimate Action Zlatibor” ima za cilj uspostavljanje institucionalnog okvira za jačanje kapaciteta Zlatiborske oblasti u procesima tranzicije i prilagođavanja klimatskim promenama, a u ovom projektu učestvuju Grad Užice i Regionalna razvojna agencija Zlatibor.

Grad Užice danas je pristupio “Sporazumu gradonačelnika za klimu i energiju” koji je 2008. godine pokrenut na inicijativu Evropske unije. Potpisnici ovog sporazuma se obavezuju da će na teritoriji svog grada ili opštine sprovesti neophodne aktivnosti kako bi se povećala energetska efikasnost i upotreba obnovljivih izvora energije.

“Značaj potpisivanja ovog sporazuma, pored toga što doprinosi povezivanju lokalnih i regionalnih centara, ogleda se i u poštovanju svih energetskih i klimatskih evropskih standarda. Grad Užice se obavezuje da će potpisivanjem sporazuma do 2030. godine smanjiti emisiju ugljen-dioksida i ostalih štetnih gasova na teritoriji grada za najmanje 40 odsto. Benefit potpisivanja sporazuma je i u tome što ćemo upravo kao potpisnici ovog sporazuma moći da sa svojim projektima učestvujemo na međunarodnim konkursima koji se odnose na ovu oblast”, istakla je posle potpisivanja sporazuma gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.

Člab gradskog veća za zaštitu životne sredine Nada Jovičić istakla je da se potpisivanjem ovog sporazuma ne nameću nikakve nove takse ni fizičkim ni pravnim licima, već da je neophodno nastaviti procese koji su i sada aktivni oblasti energetske efikasnosti kako bi se u narednim godinama postigao konačni cilj.

Pročitajte još:

Pored Grada Užica potpisnici sporazuma su i opštine Čajetina, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Arilje, Požega, Kosjerić i Bajina Bašta. To će prema rečima Petra Vukotića, menadžera projekta, doprineti bržem donošenju Regionalnog akcionog plana i formiranju Centra kompetencija za energetsku efikasnost i životnu sredinu Zlatiborske oblasti.

“Idemo ka tome da prvi u Srbiji dobijemo Zeleni region. Time ulazimo na listu svih gradova i opština Evropske unije koji su se obavezali da će smanjiti nivo ugljen dioksida za 40 procenata do 2030. godine. To jeste veoma ambiciozan plan, ali bitno je da se zna da opštine moraju da se trude i preduzimaju određene aktivnosti na godišnjem nivou”, dodao je Vukotić.

Projekat “Cimate Action Zlatibor” finansira Evropska klimatska inicijativa u saradnji sa Nemačkim saveznim ministarstvom za životnu sredinu i nemačkom organizacijom GIZ.

Energetski portal

3 najbolja električna automobila za 2021. godinu

28.03.2021

tesla_electric_car_električni_automobil — Photo-illustration: Pixabay

Kako svet ide ka smanjenju zagađenja i postizanju klimatske neutralnosti, na putevima širom planete sada se nalazi sve više električnih vozila. Iako se tehnologija u oblasti ekoloških vozila još uvek intenzivno razvija, neki predstavljeni modeli zaista su pravi kraljevi luksuza, brzine, ekonomičnosti i, što je najvažnije, ekologije. Istraživali smo svetske liste najboljih električnih vozila i sada vam predstavljamo našu listu od 3 najbolja automobila na baterije za 2021. godinu.

Porše Tajkan

Jasno je zašto se ovaj model nalazi pri vrhu skoro svih svetskih listi. Brzina punjenja baterije često je presudna kod odabira elekrtičnog automobila, a baterija Tajkana može se napuniti do 80 odsto za samo 23 minuta. Još jedna veoma bitna stavka je i trajanje baterije, a ovaj model može preći čak 450 km sa jednim punjenjem.

Zapravo, postoji nekoliko verzija ovog modela, a razlike su u tome da li želite pogon na dva ili sva četiri točka, kao i da li želite bateriju od 79kVh ili 93 kVh. Ukoliko se opredelite za jaču varijantu Tajkana, performanse postaju još bolje pa sa jednim punjenjem možete preći i do 484 km.

Još jedna neverovatna prednost Tajkana je i to što može razviti brzinu od nule do 100 kmh za samo 2,8 sekundi, dok je maksimalna brzina 250 km/h.

Ovaj Poršeov model našao se na samom vrhu svetskih listi zahvaljujući svojim performansama, ali kako mu je cena i do 161.913 eura, Tajkan definitivno nije među prodavanijim električnim automobilima.

Tesla model 3

Nasuprot Tajkanu, Teslin model 3 jedan je od najprodavanijih električnih automobila širom sveta, a nijedna svetska lista nije ga izostavila. Performanse modela 3 čine ga veoma popularnim jer sa jednim punjenjem možete preći 447 km, a ubrzanje do stotke moguće je za samo 5,3 sekunde.

Ipak, ovo nije jedino što je Teslin model 3 učinio najprodavanijim modelom širom sveta – cena od 47.223 eura takođe je primamljiva.

Maksimalna brzina punjenja modela 3 je 24,5 minuta, mada samo kada je reč o superpunjaču od 250 kW. Na regularnim punjačima punjenje zna da potraje i po nekoliko sati pa Teslin model u ovoj kategoriji nije šampion. Ipak, Teslin model 3 ne zaostaje kada je u pitanju brzina na putevima jer može da se kreće i do 250 km/h.

Kada je u pitanju enterijer, ovaj model ima minimalističlki stil a sve što će se naći ispred vas kada sednete u ovo vozilo jesu volan i veliki pametni ekran sa HMI sistemom. Zbog kosine krova, prostor na zadnjim sedištima donekle je skučen, ali teslinom tvorcu bilo je važno da postigne sportski izgled i aerodinamičnost.

Pročitajte još:

Reno Zoi

Ovaj model jedan je od najprodavanijih u Evropi a evo i zašto: baterija od 52 kWH dovoljna je da se pređe 360 km sa jednim punjenjem, a ubrzanje od nule do 100 moguće je za samo 10 sekudni.

Ipak, punjenje može da potraje i do sat vremena, mada Zoi ima druge kvalitete koje ga dovode na svetske liste najboljih automobila za 2021. godinu.

U enterijeru dominira veliki ekran sa pametnim HMI sistemom koji vozača upozorava o napuštanju trake, mrtvim tačkama i drugim opasnostima na putu.

Dimenzije ovog malenog automobila čine ga idealanim za gradsku vožnju, ali kada se nađe na autoputu i neophodno je da demonstrira brzinu, ovaj model može da se kreće do 140 km/h.

Možda se pitate zašto je ovaj, ne naročito brzi automobil, nalazi na našoj listi, ali odgovor leži u kombinaciji njegovih performansi i cene jer za samo 25.000 eura dobijate prilično dobar električni automobil.

A koji električni automobil je po vama najbolji?

Milena Maglovski

Podsticanje korišćenja obnovljivog vodonika u okviru novog zakona o OIE

28.03.2021

hemija vodonik — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Terry Vlisidis)

Novim zakonom o obnovljivim izvorima energije, koji je u proceduri usvajanja, stvoreni su uslovi za korišćenje i podsticanje inovacionih tehnologija koje koriste obnovljive izvore energije.

Pored solarne i energije vetra, novi zakon obuhvataće i obnovljivi vodonik koji se može koristiti u oblasti toplotne energije, saobraćaja i prirodnog gasa, navodi se na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Stvarajući pravni okvir za korišćenje obnovljivog vodonika, Srbija se svrstala zajedno sa razvijenim zemljama Evropske unije. EU je prošle godine objavila svoju strategiju za vodonik, a osnovni cilj je dekarbonizacija proizvodnje vodonika i njegova upotreba kao zamene za fosilna goriva.

Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike razgovarali su sa timom za vodoničnu strategiju koji čine predstavnici Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i poslovnog udruženja ”Elektromašinogradnja”, o mogućnostima za razvoj vodoničnih tehnologija u Srbiji, kao deo procesa dekarbonizacije i okretanja klimatski neutralnom razvoju.

Pročitajte još:

Na sastanku kojem su prisustvovali državni sekretari u Ministarstvu i pomoćnici ministarke rečeno je da Ministarstvo podržava inicijativu tima za vodoničnu strategiju i da će raditi na tome da vodonična strategija bude deo nove strategije razvoja energetike do 2050. godine.

„Niz razvijenih zemalja, kao i Evropska unija, tokom 2020. godine donelo je svoje vodonične strategije, a i Srbija ima šansu da se uključi u ovaj proces tako da do 2030. godine budemo aktivni učesnici u vodoničnoj tranziciji, a do 2050. godine ravnopravni sa drugim učesnicima u ovom procesu.“, izjavio je vođa tima za vodoničnu strategiju, Miljan Vuksanović.

Energetski portal

Na deponiji kod Gornjeg Međurova preko 100.000 kubika smeća – najavljeno čišćenje i nadzor inspektora

28.03.2021

smeće_otpad_deponija — Foto-ilustracija: Pixabay

Deponija kod niškog sela Gornje Međurovo prostire se na oko 20 hektara i ima više od 100.000 kubika smeća koje je uglavnom građevinski otpad. Direktor JKP Mediana Dragoslav Pavlović najavio je da će krenuti u čišćenje ove deponije, kao i da je procena da će im trebati oko godinu dana da se ona sredi.

Prema rečima predsednika Gradske opštine Palilula, Bratislava Vučkovića, plan je da inspektori dežuraju svakodnevno na toj lokaciji, kao i da se postavi video-nadzor.

Kako bi sprečili ljude da i dalje bacaju smeće na deponiju, postavili su table sa upozorenjem na ulazu, a kako kaže Vučković, uvodi se konstantan inspekcijski nadzor u toku dana, dok će nadzor noću biti preko kamera. Napominje da je ova deponija posledica dugogodišnjeg nemara izvođača građevinskih radova.

„Zahtevaće se od tih graditelja da dostave potvrdu gde su odložili otpad, a to je gradska deponija. Oni to sve obračunavaju u cenu izvođenja radova, ukalkulisana je cena uklanjanja otpada“, kaže Vučković.

Ta deponija, prema proceni direktora JKP Mediana Dragoslava Pavlovića, je prevelika da bi se za godinu dana uredila.

„Ovde se bez kontrole već 20 godina odlaže otpad, ovde ima preko 100.000 kubika otpada. Mahom je građevinski otpad, postoji i deo komunalnog otpada „, navodi Pavlović.

Pročitajte još:

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski nije optimista da se problem divljih deponija može lako rešiti, već smatra da je potrebno mnogo edukacije i priče da se promeni svest kod ljudi.

„Nije realno očekivati da ovo može da se sanira za dva ili dvadeset dana. Novac u ovom trenutku nije problem, uradićemo rebalans i daćemo više od 5 miliona Mediani da to očisti, ali pitanje je šta dalje. Da li će Komunalna inspekcija imati snage da 365 dana kontroliše ovaj prostor, a uz to ovo nije jedina deponija u gradu“, rekla je Sotirovski.

Svi ljudi sa teritorije grada Niša, kako poručuje direktor JKP Mediana, mogu besplatno da odlažu komunalni, građevinski i sve ostale vrste otpada, osim opasnog otpada, na gradsku deponiju, gde je, kako kaže, za fizička lica ulaz potpuno besplatan.

Izvor: Južne vesti

Bečki aerodrom uskoro postaje klimatski neutralan

28.03.2021

avion aerodrom — Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Bečki aerodrom Švehat nastavlja da sprovodi mere koje žele da doprinesu zaštiti klime. Tako je u sredu najavljeno da će na području aerodroma biti izgrađen najveći fotonaponski sistem u Austriji.

Obuhvatiće osam solarnih sistema ukupne snage oko 24 MV, koji će se prostirati na površini od oko 24 hektara, što približno odgovara površini od 48 fudbalskih terena. Očekuje se da će se godišnje proizvoditi približno 30 miliona kVh električne energije.

Time bi trebalo da se pokrije trećina potrošnje električne energije na aerodromu, a tolika količina energije dovoljna je, na primer, za snabdevanje oko 7.000 domaćinstava godišnje.

Aerodrom Švehat počeo je sa instaliranjem solarnih sistema 2016. godine. Do sada je na području aerodroma instalirano pet takvih sistema, uglavnom smeštenih na krovovima zgrada ili hangara, a sada se postavljaju još tri nova.

Dva manja solarna sistema biće na parkingu, a jedno će se nalaziti na prostoru u blizini piste. Izgradnja novih solarnih sistema trebalo bi da započne ovog proleća, dok bi u leto 2022. godine trebalo da budu pušteni u rad.

Pročitajte još:

Instalacija solarnih sistema samo je jedna od mnogih mera koje ovaj aerodrom sprovodi u cilju postizanja klimatske neutralnosti. Tako se, na primer, postojeće osvetljenje postepeno zamenjuje ekološkim LED osvetljavanjem.

Bečki aerodrom je takođe sve više oslanja na električnu mobilnost i trenutno ima više od 380 e-vozila. Nova i moderna zgrada Bečkog aerodroma Ofis Park 4 koristi geotermalnu energiju,pa je nekoliko puta proglašavana za najodrživiju poslovnu zgradu u Austriji.

Prošle godine aerodrom Švehat smanjio je emisiju CO2 za 70 odsto, a potrošnju energije za više od 40 odsto. Generalni direktor Ganter Ofner istakao je da je ovaj aerodrom na dobrom putu da postane prvi „zeleni“ aerodrom u Evropi koji će za samo nekoliko godina postići klimatsku neutralnost.

Izvor: Ekovjesnik

Prve eko patike napravljene od 97 odsto prirodnih materijala

27.03.2021

Zaštita životne sredine postaje tema broj jedan i sve se više priča o tome, i upravo to je dovelo do toga da većina ljudi želi da koristi ekološki prihvatljive proizvode koji su napravljeni od prirodnih materijala. Kao što znamo, modna industrija je jedan od najvećih zagađivača, međutim, sve više kreatora i dizajnera teži ka održivoj modi.

Braća Hrvoje i Domagoj Boljar dugo su radili na tome da osmisle i naprave patike od prirodnih materijala. I uspeli su u tome, njihove MIRET patike su napravljene od prirodne gume, kaučuka, industrijske konoplje, lana, kukuruza i prirodne vune koja stiže iz Novog Zelanda.

“Hrvoje je studirao industrijski dizajn, ja preduzetništvo i stekli smo veliko iskustvo u obućarskoj industriji kroz posao oca, koji je bio u toj branši. Godinama smo bili deo obućarskog i modnog sveta, tako smo dobili retku priliku da upoznamo i mračnu stranu industrije o kojoj se malo govori – ekološka šteta koju pravi proizvodnja materijala, ali i navike samih potrošača koje nanose velike štete okolini”, objašnjava Domagoj Boljar za naš portal.

Kako ističu, pre sedam godina Hrvoje je došao na ideju da napravi ekološku obuću.

“Naše patike su napravljene od 97 odsto prirodnih materijala, od devet biljnih materijala i novozelandske eko vune. Đon je napravljen od prirodne gume, odnosno od lateksa dobijenog od kaučuka, koji ima fantastičan miris i najbolje karakteristike savitljivosti i izdržljivosti. Pertle su od eukaliptusa, postava od ekološki uzgajane industrijske konoplje, ulošci su od plute i obloženi su materijalom od recikliranih jutenih vreća koje su se koristile za transport kafe”, ističe naš sagovornik.

Pročitajte još:

Ove patike se proizvode u Hrvatskoj, a partneri braće Boljar zajedno sa njima rade na razvoju materijala, a sve u cilju da zadovolje njihovu viziju i ispune sve ekološke i etičke standarde.

“U svetu postoji još brendova koji su se okrenuli održivoj obući, ali mi smo jedini koji su održivi deo doveli do čak 97 odsto. Naš cilj je napravimo patike koje su 100 odsto prirodne”, kaže Domagoj.

Braća Boljar trenutno proizvode dva uniseks modela, plitke i duboke patike koje su dostupne u veličinama od 34 do 49.

Milica Radičević

RERI i BOŠ: U ponovno izloženom Nacrtu Plana kvaliteta vazduha za Beograd nisu napravljena značajna poboljšanja

27.03.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovali su treći krug javnih konsultacija, ovaj put o ponovljenom javnom uvidu u Nacrt Plana kvaliteta vazduha za Beograd. Nakon održana prva dva kruga konsultacija, u decembru 2020. godine i januaru 2021. godine, organizovanjem trećeg kruga nastavili smo proces sprovođenja javnih konsultacija sa ciljem da se javnost uključi u postupak izrade novog Plana kvaliteta vazduha za Beograd.

Tokom prethodnih konsultacija jasno se videlo da postoji interesovanje javnosti, kao i potreba da nadležne institucije uključe javnost u izradu plana. Jer, očigledno je da Grad Beograd sam ne može da izradi plan koji će zadovoljiti potrebe građana i doprineti smanjenju zagađenja vazduha, navodi se u saopštenju.

Nakon što je Nacrt Plana kvaliteta vazduha izložen na javni uvid 15.01.2021. godine, javnosti je ostavljen rok od samo 15 dana da dostavi svoje komentare. Nakon više od mesec dana, Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je odgovore na poslate komentare i ponovo izložio Nacrt Plana na javni uvid.

“Međutim, gradske vlasti ni ovoga puta nisu organizovale javne konsultacije na kojima je javnost mogla da iznese svoje mišljenje i predloži rešenja za poboljšanje kvaliteta vazduha. Zbog toga su to ponovo učinile organizacije civilnog društva. Uvodna izlaganja, u okviru javnih konsultacija, imali su Mirko Popović (RERI), Aleksandar Macura (RES Fondacija), Elizabet Paunović (ekspert za javno zdravlje) i profesor Vladimir Đurđević (Fizički fakultet), nakon čega su se uključili i drugi učesnici. Događaj je moderirao Ognjan Pantić (BOŠ)”, piše u saopštenju.

Veliki uspeh BOŠ-a i RERI-ja je u tome što je tokom javnog uvida u Nacrt Plana kvaliteta vazduha za Beograd poslato 35 komentara, što je u poređenju sa 2016. godinom, kada je prethodni Nacrt Plana bio na javnom uvidu i kada nije stigao nijedan komentar na tadašnji Nacrt, značajan napredak koji pokazuje da su javne konsultacije od izuzetnog značaja i za samo učestvovanje građana u izradi dokumenta.

Pročitajte još:

Tokom javne diskusije učesnici su se složili da nisu napravljene značajne promene u okviru samog dokumenta i da nedostaci, na koje su učesnici javnih konsultacija ukazivali, i dalje nisu otklonjeni, kao i da su prilikom razmatranja komentara koji su poslati Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, mnoge od primedbi olako odbačene, bez podrobnog razmatranja sugestija.

Nacrtu plana i dalje nedostaju: ciljevi smanjenja zagađenja kvaliteta vazduha, analiza mera u pogledu dobiti i troškova, analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana, precizni indikatori i rokovi za realizaciju mera, procena planiranog poboljšanja kvaliteta vazduha i vremenskog perioda potrebnog za dostizanje tih ciljeva, kao i precizan inventar emisija zagađenja. Shodno ovome učesnici se i dalje slažu u stavu da bi predloženi Nacrt plana trebalo povući iz procedure, budući da ne zadovoljava osnovne zakonske kriterijume i standarde koje bi Plan kvaliteta vazduha trebalo da ispunjava, kao i da usvajanje ovog dokumenta i primena navedenih mera neće odgovoriti na hitnu potrebu da se problem zagađenja vazduha u Beogradu reši.

Na poslednjim održanim javnim konsultacijama pojavili su se i predstavnici Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji se nisu složili sa zaključkom da Nacrt plana nije izrađen u skladu sa Zakonom i Pravilnikom o sadržaju planova kvaliteta vazduha, već su konstatovali da su ispoštovali sadržaj i zahteve Pravilnika. Predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda su se pojavili na javnim konsultacijama, ali nisu učestvovali u diskusiji, te su zaposleni u Gradskom zavodu, u toku diskusije, na sebe praktično preuzeli odgovornost koju nosi organ nadležan za izradu plana, a ne izrađivač koji zapravo ima ulogu konsultanta koji je pružio uslugu.

“Tokom trećeg kruga javnih konsultacija prisutni učesnici su imali puno pitanja za predstavnike vlasti i izrađivače plana, što pokazuje da ovakav događaj treba da bude organizovan od strane javnih vlasti. Očigledno je da građani žele da učestvuju u procesu izrade dokumenata i da je neophodno da im se to omogući. A upravo to je posao institucija koje su odgovorne građanima za vođenje javnih poslova koji su u njihovoj nadležnosti”, zaključuju iz ovih organizacija.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Evropa je na pola puta do zatvaranja termoelektrana na ugalj

27.03.2021

Samo pet godina od istorijskog Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj ili je već zatvorena ili se obavezala da će prestati sa radom do 2030. godine. Ova značajna prekretnica postignuta je onog trenutka kada je britanska energetska kompanija EDF najavila zatvaranje termoelektrane Vest Burton do 2022. godine. Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

Upotreba uglja u Evropi naglo opada od 2012. godine. Trinaest evropskih zemalja više ne koristi ugalj, a još jedanaest je usvojilo odluke o postupnom ukidanju uglja do 2030. Čak i u zemljama gde je ugalj osnovni energent, poput Grčke – čiji se udeo lignita u energetskom miksu smanjio sa oko 50 odsto na 20 odsto u poslednjih pet godina i radi se na ubrzanom prelasku na čiste izvore energije već do 2023. godine, naime pet godina ranije nego anticipirano.

Mađarska je još jedna istočnoevropska zemlja koja je odlučila da ubrza ukidanje uglja do 2025. godine, umesto 2030.

Kako se navodi u saopštenju preko potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana što pre usvoje održivi pristup u susret energetskoj budućnosti i obezbede siguran prelazak na obnovljive i čiste izvore energije. Do sada je Severna Makedonija jedina zemlja zapadnog Balkana koja planira da postupno ukida ugalj do 2030. U poslednjih 18 meseci Severna Makedonija (rekonstrukcija Oslomeja), Crna Gora (Pljevlja II) i Kosovo (Kosova e Re) odustali su od novih projekata za proizvodnju uglja, što čini važan podsticaj u smeru ka održivoj energetskoj tranziciji.

Pročitajte još:

„U novembru prošle godine lideri zemalja zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o zelenoj agendi za zapadni Balkan, obavezujući se na dekarbonizaciju do 2050. godine, u skladu sa predstojećim klimatskim zakonom Evropske unije. Dakle, potrebno je zaustaviti sve planove za igradnju novih termoelektrana na ugalj, i nadovezati se na politički okvir koji nam garantuje održiv put energetske tranzicije ka pravednoj društvenoj transformaciji, zdravoj i čistoj budućnosti. To je takođe u skladu sa ambicijama za pridruživanje EU“, rekao je Viktor Berišaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).

„Nalazimo se pred kraj života evropske industrije uglja. Nakon godina neprestanog pada, polovina evropskih termoelektrana postaje istorija. Vlade, energetske kompanije i finansijske institucije sada moraju da planiraju izlazak uglja do 2030. ili ranije, da okončaju sve tokove finansiranja uglja i fosilnog gasa, i umesto toga, usmere svoju podršku na održive i obnovljive izvore i pravednu tranziciju ugroženih zajednica. Sledećih pet godina ćemo se pozdraviti sa preostalim postrojenjima“, rekla je Katrin Gutmann, direktorka kampanje „Evropa van uglja“ (Europe Beyond Coal).

Izvor: Europe Beyond Coal

Skratiti proceduru za priključenje na elektromrežu sa 125 na 50 dana

27.03.2021

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Procedure za dobijanje priključka na elektromrežu za privredu trenutno traju 125 dana, ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović u razgovoru sa predstavnicima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) razgovala je o tome da se ova procedura ubrza.

Kako je istakla, efikasnije procedure za dobijanje priključka na elektromrežu veoma je važno za privredu, potencijalne investitore i sa 125 dana treba skratiti na 50.

“Srbija je posvećena unapređenju uslova poslovanja i dobijanje priključka na mrežu jedan od elemenata koji utiče na ukupno rangiranje Srbije na Duing biznis listi Svetske banke. Ako smo mogli da unapredimo sistem izdavanja građevinskih dozvola da smo danas 9. na svetu po tom kriterijumu, nema razloga da nemamo bolju poziciju i u drugim oblastima. Trenutno smo 94. po dobijanju priključka na elektromrežu, a mi verujemo da možemo biti i 22, ako bi procedure bile efikasnije”, navela je Mihajlovićeva.

Pročitajte još:

Predstavnici NALED-a predstavili su potpredsednici Vlade i njenom timu rezultate ankete sprovedene među privrednicima i nadležnim organima na lokalnom i republičkom nivou u vezi sa procedurom priključenja na elektromrežu i predlozima da se smanje troškovi i vreme trajanja ove procedure.

Energetski portal

Biorazgradive maske iz kojih raste cveće

26.03.2021

maske_zdravlje_virus — Foto-ilustracija: Unsplash (Macau Photo Agency)

Pandemija koronavirusa promenila je mnogo toga u našim životima. Gotovo je nezamislivo da izađemo na ulicu, odemo do prodavnice ili uđemo u gradski prevoz bez maske na licu. To je dovelo do toga da se one troše neverovatnom brzinom i da ih sve više ima na divljim deponijama, morima i okeanima.

View this post on Instagram

A post shared by Marie Bee Bloom (@mariebeebloom)

Prema podacima, tokom prošle godine u okeanima je završilo čak 1,56 milijardi zaštitinih maski, što ostavlja velike posledice na morski svet i ekosistem.

Naučnici intenzivno rade na tome da pronađu način za recikliranje maski za jednokratnu upotrebu, jer je za njihovu razgradnju potrebno 450 godina.

Nakon mnogo truda i rada naučnici iz Australije napravili su materijal koji povezuje iseckane maske za lice sa recikliranim betonom i on se može koristiti za izgradnju veoma trajnih puteva. Dok južnokorejski student, Kim Ha-neul, od maski prave tronožne stolice.

View this post on Instagram

A post shared by Marie Bee Bloom (@mariebeebloom)

Jedna firma iz Francuske počela je da proizvode maske od konoplje koje su u potpunosti biorazgradive. Za oblogu maske koriste mešavinu kukuruza za veću udobnost, a elastična traka se može reciklirati.

Pročitajte još:

Međutim, holandska dizajnerka Marijana de Grot otišla je korak dalje i osmislila je biorazgradive maske koje su napravljenje od slojeva pirinčanog papira. Trake za ovu masku napravljene su od predene vune, a možete ih podešavati pomoću cvetića koji su napravljeni od kartona za jaja.

I to nije sve, u potpunosti su ekološki prihvatiljive, a kada završite sa nošenjem, zakopate ih i iz semena koje se nalazi unutar njih porašće cveće.

Dizajnerka ovih maski na sve je mislila, pa je tako i logo na njima ispisan mastilom koje je napravljeno od prirodnih sastojaka.

Maske se za sada mogu kupiti Holandiji, Belgiji i Nemačkoj i to poceni od tri evra.

Milica Radičević

Koje namirnice sadrže najviše, a koje najmanje pesticida?

26.03.2021

jagode — Foto-ilustracija: Unsplash (Artur Rutkowski)

„Probajte groždje, nije prskano!“ – svako od nas makar jednom je čuo ovu rečenicu od pijačnih prodavaca koji se svojski trude se da svoje namirice predstave u najboljem svetlu, što će reći kao ukusne, sveže i, što je najvažnije, neprskane.

Ipak, ukoliko niste spremni da izdvojite više novca za organsku hranu, teško da ćete pojesti voće ili povrće koje nije hemijski tretirano. Pesticidi mogu izazvati niz zdravstvenih problema kod ljudi, a mi vam donosimo spisak namirnica sa kojima morate biti naročito oprezni jer već dugi niz godina prednjače po količini ovih hemikalija.

Jagode su rekorderi po prskanosti

Preko 70 odsto voća i povrća proizvedenog za komerijalno tržište sadrži pesticide, ističe Odsek za agrikulturu SAD-a, a neke biljke se u toku svog životnog ciklusa prskaju i po 30 puta.

Američko neprofitno ekološko udruženje EWG ocenilo je da jagode i spanać drže prvo mesto u ovoj neslavnoj kategoriji jer je kod ovih namirnica potvrđeno prisustvo preko 20 različitih pesticida. Zatim slede breskve, kajsije, jabuke, grožđe, trešnje, kruške, celer, paradajz i krompir, ističe EWG.

Lekari i naučnici preporučuju da sve ove namirnice, od kojih neke svakodnevno konzumiramo, nabavljamo od lokalnih i pouzdanih proizvođača, dok bi idealno bilo kada bismo sami mogli da ih proizvodimo.

Na sreću, ima i onih namirnica za koje ne moramo tražiti lokalne ili organske proizvođače jer one same po sebi ne zahtevaju tretiranje pesticidima, a hemijske analize pokazale su da su ove namirnice bezbedne čak i kada ih nabavljamo iz uvoza.

Neke od ovih namirnica su avokado, kupus, luk, ananas, plavi paradajz, brokoli, bundeva, dinja, karfiol i pečurke, prenose svetski mediji. Iako ste već imali dobar razlog da ove namirnice uvrstite u svoju ishranu budući da obiluju hranljivim sastojcima i vitaminima, još jedan dobar razlog je i odsustvo pesticida što ih čini izuzetno pogodnim za ishranu dece.

Pesticidi nikoga ne štede

Naučnici upozoravaju da pesticidi nisu opasni samo po ljude, već mogu narušiti čitave ekosisteme i naneti veliku štetu biljkama i životinjama. Svake godine poljoprivrednici širom sveta iskoriste preko 400 miliona kilograma pesticida u šta spadaju razni insekticidi, herbicidi i fungicidi, prenose svetski mediji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Prekomerna upotreba pesticida mora se okončati jer svake godine od posledica trovanja ovim hemikalijama strada između 10.000 i 20.000 farmera, kao i oko 70 miliona ptica.

Pesticidi imaju niz negativnih efekata po zdravlje ljudi a naučnici tvrde da posledice uključuju veći rizik od dobijanja raka, povećanu neplodnost, kao i niz kardiovaskularnih i psihičkih oboljenja.

Pored toga što se pesticidi prskaju, postoji još jedna metoda primene pesticida koja uključuje tretiranje semena i zemlje ovim hemikalijama. Kada poljoprivrednici na ovaj način tretiraju biljke, praktično je nemoguće odstraniti pesticide ljušćenjem ili pranjem jer se oni nalaze z samom plodu.

I ne samo to, pesticidi se primenjuju i nakon berbe kako bi se plodovi zaštitili od insekata i buđi, pa tako imamo hranu koja je praktično izložena hemikalijama od trenutka kada je zasejana do trenutka kada se nađe u prodaji, prenose svetski mediji.

Pročitajte još:

Udruženja za zaštitu životne sredine širom sveta sada se zalažu za upotrebu tradicionalnih metoda u borbi protiv korova i parazita, kao i bezbednih pesticida koji ne sadrže otrovne hemikalije, baš kao u organskoj proizvodnji. Za suzbijanje korova nekada su se koristili ašov i motika, mada ovoj metodi sada retko pribegavaju i manji proizvođači hrane jer je daleko lakše i brže upotrebiti pesticide.

Kada je u pitanju komercijalna proizvodnja, o upotrebi tradicionalih metoda nema ni govora jer se sve vrti oko uvećanja proizvodnje i profita, a pesticidi u tome igraju važnu ulogu.

Nada leži u većem korišćenju biopesticida koji se za sada koriste samo u organskoj proizvodnji. Ovi pesticidi baziraju se na prirodnim sastojcima koji su netoksični po ljude i okolinu i deluju samo na ciljanu invazivnu vrstu. Iako su manje efikasni od hemijskih pesticida i imaju sporije dejstvo, šira upotreba biopesticida zaštitiće ljude, ali i biljni i životinjski svet, prenosi poljoprivredni portal Agroklub.

Milena Maglovski

Crna Gora u potrazi za naftom – počelo bušenje podmorja

26.03.2021

montenegro-more-crna-gora — Foto-ilustracija: Pixabay

Konzorcijum kompanija Eni i Novatek započeli su istražno bušenje koje treba da pokaže da li ima nafte u crnogorskom podmorju.

U moru između Bara i Ulcinja na dubini od 6,53 hiljade metara počelo je istražno bušenje koje će trajati četiri i po do šest meseci, prenosi RTCG.

Nakon ovih istraživanja, biće definisani potencijali ležišta, kako bi se maksimalno iskoristio njihov kapacitet i isprojektovao način proizvodnje, koja bi mogla da zaživi u periodu od pet godina od završetka prve bušotine.

Ove kompanije prve istražne bušotine rade na oko 28 kilometara od obale. Takođe, konzorcijum će, u okviru svog koncesionionog bloka, uraditi još jednu istražnu bušotinu i to gasnu, koja će u tehnološkom smislu biti manje zahtevna.

Pročitajte još:

Podsetimo, nevladina organizacija (NVO) Green Home pozvala je Ministarstvo kapitalnih investicija da raskine ugovor sa koncesionarima i napusti ideju eksploatacije iz podmorja Crne Gore. Oni su naveli da ekonomija i ekologija moraju ići zajedno, ali da u Crnoj Gori eksploatacija iz podmorja u ekološkoj državi ne može.

Energetski portal

1...450451452...1.557 Page 451 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM