Počinje čišćenje leve obale Nišave, uklanja se 4.000 kubika otpada

01.04.2021

Nišava_River_Niš_Serbia — Foto: Wikipedia/Plamen Agov

Na poziv da se krene sa uklanjanjem 4.000 kubika otpada sa leve obale Nišave, koje se nalazi na manje od dva kilometara od strogog centra Niša, kako navode iz Grada, odazvale su se JVP Srbijavode, JKP Mediana i privatne kompanije.

Da se tamo ne bi stvarale nove deponije, nadležni najavljuju pojačanu kontrolu inspekcija i upozoravanje ljudi koji bacaju smeće.

Akcija skupljanja smeća i čišćenja korita Nišave bila je planirana za prošlu nedelju, ali je, kako se tada čulo od nadležnih, loše vreme odložilo početak za ovu sedmicu.

Leva obala Nišave, u blizini starog pogona „Vulkana“ i romskog naselja, zatrpana je sa 4.000 kubnih metara otpada što je jednogodišnji plan JKP Mediana za odvoz smeća sa 50 divljih deponija sa niškog područja – kažu iz Grada.

Kako najavljuju, planirana je dvodnevna akcija u kojoj, pored javnih preduzeća, učestvuju i privatne kompanije sa 15 kamiona, tri utovarivača i bagerom sa, kako opisuju, „dugačkom rukom“ koji čisti korito i priobalje reke.

Pročitajte još:

„Naš zadatak je da uklonimo deponiju, ali i da zaštitimo ovaj prostor od stvaranja nove deponije. Za tu lokaciju postoje zainteresovani investitori koji bi napravili ‘grad u gradu’, a naša obaveza je da prostor komunalno opremimo“, navela je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski.

Tamo će, prema najavama, ubuduće biti pojačana kontrola nadležnih inspekcija, a oni koji i dalje budu bacali smeće na tom potezu reke biće upozoravani.

Nadležni su, kako dodaju iz Grada, pozvali građane da čuvaju svoju životnu sredinu i da se staraju o čistoći svojih reka i njihovih korita.

Izvor: Južne Vesti

Energetski ciljevi zacrtani, očekuju se zeleni rezultati

31.03.2021

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine i težnja ka ublažavanju klimatskih promena odavno su već globalni ciljevi čije bi dosezanje trebalo da dovede do novog, znatno drugačijeg koncepta života na našoj planeti. Na tom putu ka održivoj organizaciji privrede i čitavog društva, postoji niz prepreka, a o tome kako Srbija planira da reši neke od ovih problema i kakvi su planovi za tranziciju ka zelenoj energiji i sveobuhvatnijoj zaštiti životne sredine, razgovarali smo sa Jovankom Atanacković, državnom sekretarkom sektora za zelenu energiju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

EP: Sektor za zelenu energiju je formiran pri Ministarstvu, a kada se očekuje usvajanje Nacionalnog plana za klimu i energetiku?

Jovanka Atanacković: Imajući u vidu globalne politike koje vode ka energetskoj tranziciji potrebno je da se Srbija odlučnije posveti korišćenju zelene energije i razvoju u oblasti energetike. Zato je formiran Sektor za zelenu energiju u Ministarstvu i pojačani su administrativni kapaciteti za veliki posao koji nas očekuje. Sa reformom regulatornog okvira i stvaranja uslova za intenzivnije ulaganje u ovoj oblasti već smo otpočeli, osnovana je Radna grupa za izradu prvog posebnog zakona o obnovljivim izvorima energije, kojim će biti uređena ova veoma kompleksna oblast.

U narednoj godini glavni fokus Ministarstva u oblasti zelene energije biće usvajanje Zakona o obnovljivim izvorima energije koji će postaviti osnove za tranziciju ka zelenoj energetici i dinamičnijem korišćenju obnovljivih izvora energije. Veliki izazov predstavljaće i izrada integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku kojim će se definisati ciljevi za Srbiju do 2030. godine u tri oblasti: energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ovim planom konkretizovaće se mere i aktivnosti, uključujući i projekte u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije koji srpsku ekonomiju i energetiku što pre treba da pozicioniraju naevropskom i svetskom tržištu kao održivu ekonomiju koja proizvodi robe i usluge uz što veće korišćenje obnovljivih izvora. Takođe, sve procedure biće digitalizovane.

U fokusu:

EP: Kakvi su planovi za rešavanje problema zagađenog vazduha?

Jovanka Atanacković: Republika Srbija je potpisivanjem Deklaracije o Zelenoj Agendi u novembru ove godine izrazila spremnost da sektor

elektroenergetike dekarbonizuje i da dokumente javne politike za period do 2050. godine, sa jasno definisanim ciljevima do 2030. godine, kreira na takav način da se ciljevi ostvare. Dekarbonizacijom elektroenergetskog sektora smanjiće se svi oblici zagađenja. Subvencije za finansiranje energetski efikasnih tehnologija u domaćinstvima već su dostupne u okviru kreditne linije za zeleno finansiranje GEFF- Green Energy Financing Facility. Ova kreditna linija deo je programa Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Programom je predviđeno finansiranje na tržištima Zapadnog Balkana, a ukupan iznos kreditne linije je 85 miliona evra. U okviru ove kreditne linije predviđene su subvencije u iznosu od 15 do 20 odsto troškova. Takođe, planiramo da reformišemo sistem finansiranja i sprovođenja projekata u oblasti energetske efikasnosti tako što ćemo izdvojiti Fond za energetsku efikasnost, koji će se puniti ne samo novcem iz budžeta već i od međunarodnih finansijskih institucija, kako bismo, između ostalog, podržali građane da zamene svoje prozore i vrata, jer smo svesni da oni to sami ne mogu da urade. Naš cilj je da podignemo energetsku efikasnost i kroz uštede u domaćinstvima, ali i u javnim zgradama.

EP: Energetska zajednica u svom izveštaju za prošlu godinu navodi da je Srbija u oblasti energetske efikasnosti najviše napredovala. Kakvi su planovi za dalje napredovanje na ovom polju?

Jovanka Atanacković: Srbija u kontinuitetu od 2013. godine i od usvajanja Zakona o efikasnom korišćenju energije transponuje i sprovodi regulativu u oblasti energetske efikasnosti. Regulativa u oblasti energetske efikasnosti je u velikoj meri usaglašena sa direktivama Evropske unije. Kako je u poslednje dve godine EU regulativa u ovoj oblasti značajno izmenjena, Ministarstvo radi na donošenju Novog zakona o efikasnom korišćenju energije sa ciljem da se izvrši potpuno usklađivanje sa trenutno važećom EU regulativom. Posebno značajno će biti to što će novi Zakon omogućiti primenu zahteva Eko dizajna koji će onemogućiti stavljanje na tržište proizvoda koji nisu dovoljno energetski efikasni. U narednom periodu očekuju se i novi propisi o energetskom označavanju proizvoda jer su ove oznake za pojedine proizvode u EU već izmenjene. Krajem 2020. godine raspisan je novi Javni poziv za unapređenje energetske efiakasnosti kod jedinica lokalne samouprave koji će biti finansirani sredstvima Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti u 2021. godini. Očekuje se da javnim pozivom Jedinicama lokalne samouprave budu dodeljena sredstva od oko 250 miliona dinara.

EP: Srbija ima velike potencijale kada je u pitanju snabdevanje energijom iz obnovljivih izvora energije (OIE). Šta je do sada postignuto u ovoj oblasti i kakvi su dalji planovi?

Jovanka Atanacković: Tačno je da Srbija ima značajne potencijale u ovoj oblasti, a još je važnije to što je tehnički iskoristiv potencijal OIE promenljiva veličina i može da se uvećava. On zavisi od različitih faktora. Na primer, potencijal za proizvodnju električne energije iz sunca i vetra zavisi od mogućnosti elektroenergetskog sistema da tu energiju prihvati. Razvijanjem elektroenergetske mreže povećavamo potencijale za korišćenje obnovljivih izvora energije. Potencijal biomase može da se uvećava ukoliko se planski i namenski sade brzorastući energetski zasadi, ili ako se podstiče prikupljanje biorazgradivog otpada koji se takođe smatra obnovljivim izvorom energije. Možda jedan od najvažnijih rezultata u prethodnom periodu predstavlja stečeno poverenje investitora u pravni sistem Republike Srbije, koji su svoj novac investirali u oblast OIE i time poslali dobar signal i ostalim potencijalnim investitorima da je Srbija povoljna destinacija za ulaganje u sektoru energetike. U odnosu na ciljeve do 2020. godine najviše se postiglo u sektoru elektroenergetike. Do sada je izgrađeno 265 elektrana ukupne snage 500 MW, a u narednom periodu se očekuje izgradnja još 300 MW. Razlog za to nalazi se u činjenici da je u ovom sektoru bio kreiran regulatorni okvir koji podstiče izgradnju elektrana koje koriste OIE, modelom tzv. fid-in tarifa. Ovaj model uveden je po uzoru na druge zemlje EU u kojima su, kao i u Srbiji, dale odlične rezultate. U prethodnom periodu u sektoru toplote nije postojala obaveza korišćenja određenog udela OIE u toplanama. Iskustvo u zemljama EU pokazalo je da se bez uvođenja obavezujućih ciljeva u pojedinim sektorima ne postižu ambiciozni ciljevi u ovoj oblasti. Otuda je novom Direktivom za OIE tzv. RED II (Renewable Energy Directive) predviđeno uvođenje obaveznog udela OIE u toplanama. Novom regulativom stvoriće se uslovi za veće „ozelenjavanje” sektora toplote i transporta.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.

Australija uvodi zabranu na proizvode od biorazgradive plastike

31.03.2021

plastika_boce — Foto-ilustracija: Unsplash (Tanvi Sharma)

Foto-ilustracija: Unsplash (Volodymyr Hryshchenko)

Savezna vlada Australije pokrenula je prvi Nacionalni plan za plastiku. Nadležni su odlučni u tome da stanu na put preteranoj upotrebi plastike za jednokratnu upotrebu i proizvoda koji na sebi imaju oznaku biorazgradivo.

Planom su precizirali kako će se boriti protiv upotrebe plastike, recimo, na plažama neće smeti da se koriste plastični predmeti. Posebnu pažnju privlači odluka u kojoj se navodi da će se upotreba biorazgradive plastike postupno ukidati.

Kada kažemo biorazgradiva plastika, svi pomislimo na plastiku koja se u potpunosti razgradi na prirodne komponente. Nažalost, to nije uvek tako jer mnogi proizvodi koji na sebi imaju oznaku biorazgradivo, zapravo su napravljeni od plastike koja se sporo i teško razgrađuje. Mnogi od njih u sebi sadrže fragmente koji kada se razgrade su toliko mali, da su nevidljivi golim okom, ali se i dalje nalaze u prirodi i našem okruženju, navodi se u saopštenju Tehnološkog Univerziteta iz Australije.

Jedan od ciljeva Nacionalnog plana za plastiku jeste da se, u saradnji sa industrijom, do jula 2022. godine postupno ukine ova “fragmentalna” plastika.

Pročitajte još:

Naučnike brine i to što još uvek nije poznato koliko vremena je potrebno da se razgradi plastika od prirodnih materijala. Nema dokaza koji ukazuju na to da je nešto što je označeno kao „biorazgradivo“ bolje za životnu sredinu.

Zato je najbolje izbegavati upotrebu bilo koje vrste plastike. Jedan od predloga, koji se navodi u Nacionalnom planu, jeste zamena plastike za jednokratnu upotrebu alternativama za višekratnu upotrebu. Male promene, kao što je korišćenje staklenih flaša za vodu, šoljica za kafu ili izbacivanje iz upotrebe pribora za jelo za jednokratnu upotrebu može mnogo toga da promeni.

Mnoge zemlje sveta zabranjuju upotrebu plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu jer se ona najteže reciklira. Možda će se uskoro svi ugledati na Australiju i njenu odluku da zabrani upotrebu bioplastike.

Milica Radičević

Ko je odgovoran za „ekološku katastrofu“ kod Kovilova?

31.03.2021

prase, prasići — Foto: Sandy Millar/Unsplash

Fotografije koje izazivaju nevericu i mučninu pre nekoliko dana obišle su društvene mreže, a mediji i dalje pomno prate slučaj deponije svinjskih leševa koja se nalazi na svega deset kilometara od centra Beograda.

Zoran Janković iz udruženja EKO-Pančevački rit istakao je za Energetski portal da je ovaj slučaj prijavljen Veterinarskoj inspekciji 4. marta ali je odgovor usledio tek nakon tri nedelje.

On je dodao da se u odgovoru Veterinarske inspekcije navodi da nisu uočeni ostaci životinja već samo velike humke zemljišta i komunalni otpad. Takođe se navodi i da je slučaj prosleđen Sekretarijatu za inspekcijske poslove jer više nije u naležnosti Veterinarske inspekcije.

Od Sekretarijata za inspekcijske poslove smo, sa druge strane, dobili odgovor da komunalna inspekcija Sekretarijata nije ovlašćena da naloži uklanjanje leševa uginulih životinja koje se navodno nalaze u blizini farme svinja „Vizelj“, već se oni mogu ukloniti isključivo po nalogu veterinarskog inspektora.

„Zakona o upravljanju otpadom propisuje da se odredbe ovog Zakona, u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima, ne primenjuju na leševe životinja koje nisu zaklane, kao i na ubijene životinje u cilju iskorenjivanja epizootične bolesti, a koje su odložene u skladu sa propisima u oblasti veterinarstva“, navodi se u odgovoru Sekretarijata.

Kada je u pitanju pomenuti komunalni otpad, Sekretarijat ističe da će komunalni inspektori ovog Sekretarijata u skladu sa svojim nadležnostima za uklanjanje navedenog otpada pokrenuti upravni postupak.

Janković ističe da su članovi udruženja EKO-Pančevački rit podneli primedbu na odgovore Veterinarske inspekcije i Sekretarijata za inspekcijske poslove, te da se dalji odgovor očekuje.

„Želimo da nam kažu zašto nisu objavili da ima mrtvih životinja jer mi imamo fotografije kao dokaze, a imamo i svedoke. Čak je i veterinarski ispektor 9. marta sa nama obišao teren i uverio se u istinitost naših tvrdnji, a potom je o tome obavestio inspekciju. Sada se u medijima spominje kako je Veterinarska inspekcija na pomenutoj lokaciji izvršila dezinfekciju i deratizaciju, ali zašto bi to radili ukoliko nema leševa?“, pita se Janković.

Pročitajte još:

On dodaje i da je odlaganje životinjskih leševa na ovaj način stara praksa pri čemu se iskopa malo dublja raka i u nju se bacaju životinjski leševi koji se potom prekriju tanjim slojem zemlje. Ovoga puta su, kaže Janković, stare leševe prekrili novim leševima i tako stvorili pravu ekološku katastrofu.

„Vlasnik farme Vizelj pravda se da je za ovo odgovoran stari vlasnik, ali to ne može biti tačno jer smo na licu mesta videli da se tu radi o nedavno uginulim životinjama, a ima i starih od kojih su ostale samo kosti. Uostalom, ako je znao da stari vlasnik pravi deponiju mrtvih svinja, zašto ga nije prijavio nadležnoj inspekciji?“, precizirao je Janković.

On dodaje i da je zabrinut za zdravlje građana jer se postavlja pitanje šta je uzrokovalo ovaj masovni pomor svinja, kao i da li je meso koje je sa ove farme stiglo na trpeze građana ispravno.

Janković kaže da bi Veterinarska inspekcija trebalo da uzme uzorke sa mrtvih svinja i to utvrdi, mada mu nije poznato da li je Veterinarska

inspekcija to i učinila. Ipak, budući da se u odgovoru inspekcije demantuje postojanje bilo kakvih leševa na pomenutoj lokaciji, odgovor se nameće sam.

Još jedno pitanje, na koje za sada nema odgovora, je i šta se dogodilo sa prikolicom punom životinjskih ostataka koja se takođe može videti na fotografijama? Janković ističe da je prikolica koju su fotografisali članovi udruženja brzo uklonjena, ali je pitanje gde.

„Vlasnik farme nema gde da skloni tu prikolicu osim negde u mešaonu hrane, a ovo je nešto što bi inspekcija hitno morala da utvrdi“, rekao je Janković.

Farma „Vizelj“ zagađuje vode?

Zoran Janković dodao je da postoji još jedan ekološki problem kada je u pitanju farma „Vizelj“ jer, kako kaže, otpadne vode sa ove farme zagađuju okolne podzemne i nadzemne vode.

Povodom ovoga nam je stigao i odgovor iz Sekretarijata za inspekcijske poslove gde se navodi da je obilaskom lokacije utvrđeno da se otpadne vode sa farme sistemom kišne kanalizacije sprovode u obodni kanal.

Oni dodaju i da je na osnovu utvrđenog stanja inspektor za zaštitu životne sredine naložio farmi da preko ovlašćene organizacije izvrši ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, te da izveštaj dostavi inspektoru na uvid.

„Po dostavi originalnog izveštaja i razmatranja istog, inspektor za zaštitu životne sredine ovog sekretarijata će preduzeti dalje mere iz okvira svojih nadležnosti. Naglašavamo da je na predmetnoj farmi svinja vršen inspekcijski nadzor i od strane vodne inspekcije Sekretarijata za inspekcijske poslove, prilikom čega je nadziranom subjektu naloženo pribavljanje vodne dozvole, na osnovu Zakona o vodama“, navodi se u odgovoru Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Milena Maglovski

Za razvoj malih biznisa u okviru programa StarTech pet miliona dolara

31.03.2021

dollar-dolar_novac_money — Foto-ilustracija: Pixabay

U saradnji s Vladom Srbije i uz podršku kompanije “Filip Moris” (Philip Morris), NALED je objavio javni poziv za dodelu prvih milion dolara bespovratnih sredstava malim biznisima i svima koji žele da digitalizuju svoje poslovanje i ulažu u razvoj inovativnih proizvoda i usluga kako bi otvorili nova radna mesta i osvojili nova tržišta.

Prvi godišnji konkurs je organizovan u okviru trogodišnjeg projekta StarTech, vrednog pet miliona dolara koji je pokrenut s ciljem unapređenja konkurentnosti domaće privrede i čitavog inovacionog ekosistema.

U naredne tri godine putem grantova biće dodeljeno više od 3,5 miliona dolara i tim sredstvima biće podržano oko 100 domaćih startap timova, preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća. Uz to će biti obezbeđeno i nekoliko hiljada sati ekspertske podrške.

Drugi stub StarTech projekta biće usmeren na unapređenje regulatornog okvira za poslovanje inovativnih kompanija i promociju inovacija, najvećih inovatora i Srbije kao investicione destinacije.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Program podrške za unapređenje konkurentnosti

31.03.2021

soil-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Heather Gill)

Projekat konkurentne poljoprivrede Srbije (Serbia Competitive Agriculture Project) realizuje Ministartvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom, a trajanje projekta je od 2020. do 2024. godine.

Projekat je koncipiran u tri komponente:

Prva komponenta je fokusirana na unapređenju produktivnosti i pospešivanju preduzetničkog duha na porodičnim gazdinstvima, kooperacijama, zadrugama, udruženjima i mikro, malim i srednjim preduzećima kroz finansijsku podršku i razvoj kapaciteta savetodavnih službi, biznis i finansijskog planiranja i poslednje, ne i najmanje bitno, pristup tržištu čime bi se sektor razvijao i rastao.

Druga komponenta namenjena je unapređenju kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspostavljanjem informacionog sistema (eAgrar) koji će suštinski promeniti način funkcionisanja u pogledu digitalizacije usluga namenjenih poljoprivrednicima, a samim tim i smanjenje lista čekanja, „redova i gužvi“ i administrativnih operacija.

Treća komponenta je usmerena na uspostavljanje menadžment tima koji će biti zadužen za implementaciju samog projekta. U strukturnom prikazu, projekat se sastoji od komponenti, podkomponenti i aktivnosti.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede

U Vojvodinu stigle mobilne brane

31.03.2021

1-1-3-1024x683 — Foto: JVP „Vode Vojvodine“

Javno vodoprivredno preduće „Vode Vojvodine“ na upotrebu su dobile 1.200 metara mobilnih brana za odbranu od poplava. Zahvaljujući ovim branama, koje su stigle od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ovo preduzeće biće spremno za brze reakcije u slučaju nailaska visokih vodostaja.

„Brane zamenjuju čak 180.000 džakova, za čije postavljanje bi trebalo angažovati isto toliko ljudi koji bi džakove postavljali šest dana, radeći 20 sati dnevno, što našu spremnost za reagovanje podiže na viši nivo. Naime, za postavljanje mobilnih brana potrebno je 12 obučenih ljudi i one su napunjene za oko 30 sati“, precizirao je Srđan Kružević v.d. direktor JVP „Vode Vojvodine“.

Oprema vredna 570.000 evra nabavljena je preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a kao deo evropskog projekta „Stojimo zajedno“ („Together we stand“).

Pročitajte još:

Pre mesec dana iz istog projekta isporučene su dve mašine za punjenje vreća peskom, kapaciteta 4.600 vreća na sat, dva mobilna svetlosna tornja sa agregatom i dve pumpe kapaciteta 120 litara u sekundi. Radnici su obučeni za montažu i punjenje brana. Mobilne brane se pune vodom, a odbrambenu liniju mogu nadvisiti za oko 1,4 metra, navodi se na sajtu ovog preduzeća.

Ukupna vrednost projekta je 1.797.180,20 evra od čega Evropska unija sufinansira 85 odsto vrednosti projekta. Pravovremeno delovanje u slučaju kriznih situacija igra ključnu ulogu kako bi reakcija na potencijalne prirodne katastrofe bila brža, a šteta što manja.

Energetski portal

Toplana u Valjevu od sledeće grejne sezone prelazi na gas

31.03.2021

gradskatoplana-1-e1458213 valjevo445124 — Foto: Grad Valjevo

Nakon grejne sezone „Toplana Valjevo“ će biti rekonstruisana, a umesto mazuta koristiće se ekološki prihvatljiviji gas što će u velikoj meri smanjiti problem aerozagađenja, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Radove na toplani obišla je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i tom prilikom je istakla da će se nakon završetka svih radova, uključujući i toplovod, stvoriti uslovi za to da se na gradsku toplanu priključe i Zavod za javno zdravlje, Nacionalna služba za zapošljavanje i Istorijski arhiv, ali i manji objekti u blizini.

Resorno ministarstvo će ovaj projekat podržati sa 80 miliona dinara, a projekte ozelenjavanja u Valjevu sa četiri miliona dinara, dodala je ministarka.

„Izdvojili smo značajna sredstva za smanjenje aerozagađenja, koja smo lokalnim samoupravama širom zemlje stavili na raspolaganje kroz konkurse, te je Valjevu na osnovu pripremljenih projekata odobreno ukupno 84 miliona dinara“, precizirala je Vujović.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, zahtev Ministarstva prema svim lokalnim samoupravama koje su dobile sredstva jeste da završe radove do sledeće grejne sezone.

„U planu je i dugoročno rešavanje problema otpada u Valjevu i celom regionu, što će biti realizovano izgradnjom regionalnog centra za upravljanje otpadom Kolubara–Kalenić, čija je vrednost 26 miliona evra“, navela je ministarka.

Ona je istakla da je planirano da regionalni centar tretira otpad iz 11 lokalnih samouprava, i to po evropskim standardima, a postoji mogućnost da se priključi još njih četiri, čime se rešava problem upravljanja otpadom za region u kojem živi više od pola miliona stanovnika.

Energetski portal

Diskusija o novom zakonu o OIE

30.03.2021

Vlada Srbije juče je usvojila Predlog zakona o obnovljivim izvorima energije, a tim povodom danas je održana diskusija u organizaciji Udruženja italijanskih privrednika u Srbiji (Konfindustrija Srbija) i Privredne komore Srbije (PKS).

Osnovana 2012. godine sa ciljem da bude adresa i sigurna luka za italijanske privrednike koji se opredele da upravo u Srbiji pokrenu proces internacionalizacije, uspostave trgovinske odnose ili realizuju investiciju, Konfindustrija Srbija danas broji preko 165 kompanija u svom članstvu.

Udruženje svojim članovima pruža operativnu podršku i smernice na njihovom putu internacionalizacije, pri sklapanju saradnje sa lokalnim partnerima u Srbiji, a istovremeno, pomaže im u boljem razumevanju dinamike i mogućnosti lokalnog tržišta.

U novom Zakonu o energetici kao i u Zakonu o obnovljivim izvorima energije (OIE), Konfindustrija Srbija je prepoznala priliku za nove italijanske investicije, posebno imajući u vidu ekspertizu i iskustvo italijanske privrede u oblasti OIE.

Predsednik Konfindustrija Srbija Patricio Deitos istakao je da mu je drago što Vlada Srbije ima dalek pogled u budućnost i daje olakšice kada su u pitanju OIE.

„Briga o životnoj sredini je važna, a svi oni koji žele da investiraju u Srbiji ili da žive ovde treba da se okrenu obnovljivim izvorima energije“, istakao je Deitos.

Državna sekretarka Jovanka Atanacković izjavila je da je ovaj set zakona usvojen na Vladi, mada nema sumnje da će biti usvojen i na Skupštini.

„Zakoni u energetskom sektoru dugo nisu menjani, a svi mi želimo klimatski neutralnu planetu do 2050. godine. Zato smo predstavili jedan od najmodernijih zakona, a od formiranja radnih grupa do usvajanja zakona prošlo je svega tri meseca. Najpre smo organizovali izradu nacrta, javnu raspravu i onlajn rasprave, a zatim smo poslali Nacrte zakona na 20 različitih adresa i sve naknadne komentare smo ugradili u nacrt“, istakla je Atanacković

Ona je navela da je cilj sva četiri zakona zaštita životne sredine i održivi razvoj kako bi se naš kontinent već 2030. godine mogao pohvaliti većim procentom OIE.

Na diskusiji je učestvovala i Vesna Simić, šef odseka za obnovljive izvore energije, koja je istakla da je ovim zakonom korišćenje obnovljivih izvora energije proglašeno javnim iteresom.

„OIE sada imaju prednost u odnosu na fosilna goriva i, iako su zakoni još uvek podložni izmenama, za investitore je važno da njihovi ekonomski interesi neće biti ugroženi, a prve aukcije očekuju se već krajem godine“, istakla je Simić i dodala da se intenzovno radi na donošenju podzakonskih akata, a predsednica Vlade odredila je veoma zahtevan rok od 40 dana.

Jedan od učesnika ove diskusije bio je i vlasnik kompanije MT-KOMEX i najveće solarne elektrane u našoj zemlji, Miloš Kostić. On je ovim prilikom istakao da će i građani, zahvaljujući novom zakonu, moći da budu investitori, kao i da očekuje da će biti regulisano net merenje (net metering) jer budućnost leži u našim krovovima.

Pročitajte još:

„Nadamo se da će potencijal OIE prepoznati i građani a mi smo tu da pomognemo svima koji se opredele za ugradnju solarnih panela jer u ovoj oblasti imamo preko 10 godina iskustva“, naveo je on i dodao da je pred ovom kompanijom dosta novih modela investiranja, a industrijska postrojenja nude svoje krovove za ugradnju solarnih panela jer znaju koliko je sličnih projekata MT-KOMEX uspešno realizovao.

„Mi od 2009. godine radimo na projektima obnovljivih izvora energije i, mada radimo na mnogim projektima, solari su najlepši deo našeg portfolija. Do sada smo realizovati najveću solarnu elektranu u srbiji od 2 MW, a oformili smo i poljoprivredno gazdinstvo koje pravi jedan miks energetike i održive poljoprivrede“, rekao je Kostić na današnjoj diskusiji.

Kostić je istakao da ovim zakonom za sada nije predviđen net biling koji može da olakša odnos prodavaca i kupaca energije iz OIE, jer net biling omogućava transparentnost količine kupljene odnosno prodate energije na kraju meseca. On veruje da bi net biling, kao i pitanje da li će se PDV obračunavati na prodatu struju, mogli da budu regulisani podzakonskim aktima.

Kada su u pitanju najavljene takse koje Evropska unija uvodi Srbiji, Direktor kompanije Gas&Power Velimir Gavrilović istakao je da će cena koju će poreski obveznici Srbije na kraju platiti biti jako visoka.

„EU ogroman novac ulaže u zelenu energiju, pa je sasvim logično da uvedu takse Srbiji jer im mi zagađujemo vazduh. Oni će to rešiti tako što će nam uvesti takse na proizvode za čiju je proizvodnju potrebna velika količina struje, a EPS će takođe morati da plati taksu. Najviše će biti pogođena autoindustruja, industrija guma, plastike, železara Smederevo i mnogi drugi“, istakao je Gavrilović.

On je zabrinut jer, kako kaže, idemo u pogrešnom smeru – umesto da više ulaže u OIE, u toku je izgradnja nove elektrane na ugalj Kostolac B.

Tamara Mlađenović, direktorka tehničkog sektora Fintel Energija u Srbiji, rekla je na diskusiji da je ova kompanija do sada izgradila tri vetroparka, a trenutno je u izgradnji i četvrti.

„Ovaj zakon omogućava nam da pristupimo izgradnji novih vetroparkova, a u planu je da ih imamo ukupno trinaest. Zahvaljujući aukcijama bićemo u stanju da ostvarimo ceo kapacitet elektrane“, istakla je Mlađenović.

Ona je dodala da je balansna odgovornost za ovu kompaniju jako bitna, jer je usled balansne odgovornosti Fintel energija bila na korak do isključenja sa mreže u toku vanredne situacije. Mlađenović se nada da će ova kompanija izbeći potencijalne rizike u budućnosti.

Danko Vuković iz udruženja Biogas ističe da će ovo udruženje u potpunosti podržati korišćenje biogasa i biometana kao obnovljivih izvora energije.

„Najbitniji nam je podsticajni period koji je ovim zakonom produžen sa 12 na 15 godina. Budući da je biogas specifična tehnologija sa posebnim stepenom amortizacije, idealan bi bio podsticajni period od 20 godina kakav je u drugim državama“, ističe Vuković.

On dodaje i da je ovo udruženje na raspolaganju za izradu podzakonskih akata pri čemu je za ovaj sektor ključna dužina trajanja fid-in tarife. Ono što bi takođe pogodovalo investitorima u ovoj oblasti je kada bi se biometan mogao direktno predavati u gasovod Republike Srbije, precizirao je Vuković.

Miroslav Lutovac iz Privredne komore Srbije istakao je da se novm zakonima otvaraju mogućnosti i ljudima koji nemaju vremena da se bave energijom na svakodnevnom nivou i zato im je potreban zakon koji olakšava odnos prodavca i kupca.

„Mali privrednici zahtevaju jednostavnu proceduru i malu finansijsku potporu da bismo imali benefite kao društvo. Očekujemo da će do povećanog interesovanja investitora doći tek kada zakoni budu usvojeni u Skupštini, a moja procena je da će solarna energija biti u prvom planu“, istakao je Lutovac i dodao da ovaj zakon nudi stabilnije poslovanje i fiksnu cenu kada je u pitanju otkup energije iz obnovljivih izvora.

Milena Maglovski

I krv i nameštaj – sve to pliva zatrovanom Jošanicom

30.03.2021

reka-smeće — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Pre dva dana građane Novog Pazara potresle su slike reke Jošanice kojom teče krv, koja verovatno potiče iz neke klanice. U ovu reku kao da baca ko šta stigne, plastične kese, šporete, nameštaj, prenosi RTS.

Ni Jošanicu ne zaobilazi problem zagađenja koji je rasprostranjen širom Srbije, kako zbog nemara građana, tako i zbog nesavesnih privrednika koji u nju ispuštaju otpadne vode.

Malića Plojović, član gradskog veća Novog Pazara, pozvala je građane da obrate pažnju, dodajući da će se u aprilu sprovesti akcija „Mesec dana čistoće“, tokom koje će se očistiti ne samo divlje deponije već i korita reka.

Još jedan od problema su, dodaje, i otpadne vode iz industrijskih postrojenja.

Pročitajte još:

„Paralelno treba raditi na adekvatnom ponašanju građana jačanja javno-komunalnih preduzeća“, dodaje Plojović.

Deo rešenja ovog problema bila bi izgradnja regionalne deponije za tri grada Novi Pazar, Sjenicu i Tutin. Dok taj projekat ne bude realizovan, sve je na savesti građana.

Izvor: RTS

Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća

30.03.2021

euro-evro-money-novac-novčići — Foto ilustracija: Pexels

Ministarstvo privrede raspisalo je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za mala i srednja preduzeća za nabavku opreme u 2021. godini.

Kako se navodi u saopštenju, cilj ovog programa jeste podrška investicijama i podsticaj bržem privrednom razvoju.

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za sufinansiranje nabavke nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radova.

Za realizaciju Programa izdvojeno je 1.550.000.000 dinara, poziv je otvoren do 31.12.2021. godine ili do utroška raspoloživih sredstava.

Prijave za dodelu bespovratnih sredstava, zajedno sa ostalom dokumentacijom i zahtevom za kredit odnosno finansijski lizing, predaju se ili dostavljaju elektronski u jednoj od ekspozitura/filijala poslovnih banaka i lizing kompanija koje učestvuju u realizaciji ovog programa.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Ministarstvo privrede

Proleće 2021. u bašti uz Agroklub

30.03.2021

bašta — Photo-illustration: Unsplash (Gigi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Zoe Schaeffer)

Pohvali se svojom najdražom fotkom iz bašte na KLUB-u i uključi se u takmičenje. Prvih 50 koji to učine, dobiće seme povrća (šargarepe, salate i kupusa) na svoju adresu. A to je tek početak! Provedi proleće u svojoj omiljenoj bašti uz Agroklub!

Svi koji žele da učestvuju u ovom takmičenju treba da postave najdražu fotografiju iz svoje bašte na KLUB uz hashtag #mojepovrće i sačekaju poštara. Dakle, prvih 50 koji to učine, a ispunili su sve uslove, na svoju adresu dobiće kvalitetno seme.

Kad seme stigne na kućne adrese, kroz 10 prolećnih nedelja treba proći sve faze, od pripreme zemlje, sadnje, brige o biljkama do ubiranja plodova.

Za pobednike su pripremljene vredne nagrade, za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Agroklub

Šta donosi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije

30.03.2021

solar-power- — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije juče je usvojila je četiri predloga zakona, među njima nalazi se i Predlog zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Cilj donošenja ovog zakona je ostvarivanje ušteda energije, sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i klimatske promene i doprinos održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa.

Predlog zakona, između ostalog, predviđa uspostavljanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti u okviru Ministarstva rudarstva i energetike umesto dosadašnjeg Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti, navodi se u saopštenju.

Uspostavljanje Uprave omogućiće i da se u cilju povećanja energetske efikasnosti privuku i bespovratna sredstva EU, kao i sredstva međunarodnih finansijskih institucija, a posebno je značajno to što će sredstva biti dostupna i građanima.

Kako je ranije najavljeno, Uprava će biti formirana najkasnije do juna, na raspolaganju će imati fond od 15 miliona evra. Ova sredstva biće utrošena za smanjenje rasipanja energije u domaćinstvima.

Pročitajte još:

Kada je reč o Predlogu zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, on treba da omogući nove investicije u obnovljive izvore energije i povećanje učešća obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji energije.

Primenom zakona obezbediće se zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova za građane, energetska tranzicija, kao i pojednostavljenje i ubrzanje procedura.

Između ostalog, novi zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU.

Novi sistem podsticaja će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, uz obezbeđivanje stabilnog i predvidljivog zakonskog okvira za investitore.

Uvodi se institut kupca-proizvođača, koji podrazumeva da kupci električne energije, postavljanjem solarnih panela na krovovima objekata, proizvode električnu energiju za svoje potrebe, a da višak električne energije isporuče u mrežu i umanje račun za utrošenu električnu energiju.

Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koji će omogućiti da se ova oblast uskladi sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Izmenama postojećeg zakona obezbediće se sigurnost isporuke i snabdevanje energijom i energentima Republike Srbije, zaštita interesa svih učesnika na tržištu, kao i povećanje konkurencije.

Istovremeno, biće stvoreni uslovi za dalji razvoj i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije, za unapređenje transparentnosti i zaštitu konkurencije i nediskriminatornog ponašanja.

Takođe, izmenama zakona uvodi se, između ostalog, pojam energetski ugroženog kupca toplotne energije.

Na sednici je usvojen i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se stvaraju uslovi za efikasnije upravljanje mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije i povećanje investicija u geološka istraživanja i rudarstvo, odnosno povećanje učešća rudarskog sektora u BDP-u.

Zakon predviđa skraćenje određenih procedure i vremena dobijanja odobrenja za istraživanje i stvara zakonski osnov za uspostavljanje eRudarstva u skladu sa propisima koji uređuju elektronsko poslovanje.

Energetski portal

Saradnja sa Nacionalnim konventom o EU na održivom razvoju

30.03.2021

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je danas, učestvujući na onlajn dijalogu sa članovima Nacionalnog konventa o EU, da je Vlada u postupku formiranja međuresorne radne grupe koja će se baviti temom održivog razvoja i donošenjem strategije održivog razvoja.

Ona je na onlajn skupu posvećenom održivom razvoju naglasila da je za donošenje kvalitetnog strateškog dokumenta važna saradnja svih činilaca u društvu, i u skladu sa tim pozvala predstavnike Konventa da se priključe toj radnoj grupi.

Brnabić je prenela da je predlog da predsedavajući međuresornoj radnoj grupi bude ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, dok bi zamenica predsedavajućeg bila Slavica Đukić Dejanović, kao savetnica premijerke na temu održivog razvoja.

Premijerka je uputila poziv Nacionalnom konventu o EU da odredi svoje predstavnike u međuresornoj grupi, što su predstavnici ovog tela prihvatili, kako bi se potom sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog krenulo u izradu strateškog dokumenta ili mape puta.

Pročitajte još:

Ona je podsetila na to da je prethodna vlada još 2016. godine formirala jednu međuresornu radnu grupu, a da je Srbija 2019. godine u Ujedinjenim nacijama predstavila dobrovoljni nacionalni izveštaj o ispunjenju ciljeva održivog razvoja.

„Naš cilj jeste da dobrovoljni nacionalni izveštaj predstavimo i u sledećem ciklusu 2022. godine“, ukazala je Brnabić i ocenila da ciljeve održivog razvoja treba prilagoditi potrebama društva i odrediti prioritete.

Premijerka je izrazila zadovoljstvo zbog toga što je uspostavljena praksa dijaloga sa Nacionalnim konventom o EU, u napomenu da će početi planiranje i trećeg dijaloga, koji bi trebalo da bude održan za mesec dana.

„Nadam se da će ovaj dijalog i primer koji dajemo otvoriti mnoge druge dijaloge u Srbiji i dovesti nas do tačke u kojoj nije važno šta ko misli politički, već kako ko radi i kakvi su rezultati“, poručila je Brnabić.

Energetski portal

Vlada Srbije usvojila predloge četiri zakona u oblasti energetike i rudarstva

29.03.2021

solar-panels-radnici — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Srbije danas je usvojila predloge četiri zakona: Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakona o energetici, Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije i Zakona o obnovljivim izvorima energije.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ranije je izjavila je da je cilj Srbije da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora.

“Nalazimo se u godini u kojoj moramo da razmišljamo o tome kako da proizvodimo dovoljno električne i toplotne energije, kako da imamo dovoljno gasa, nafte i naftnih derivata, a sa druge strane da se razvijamo na održiv način i razmišljamo o zelenoj ekonomiji i zelenoj energetici”, rekla je ministarka Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, novi zakoni to omogućavaju jer velikim investitorima otvaraju vrata da rade u Srbiji zajedno sa našim javnim preduzećima, a svim građanima da, pored toga što su potrošači, budu i proizvođači energije, da postavljaju solarne panele na svoje domove, ali i da zamene prozore i vrata i da njihovi računi za električnu i toplotnu energiju budu niži nego danas.

Pročitajte još:

Mihajlović je dodala da novi zakoni omogućavaju i da se više vodi računa o socijalno ugroženim kupcima električne energije, gasa i toplotne energije.

“Posebno je važno usvajanje zakona o obnovljivim izvorima energije, koji predstavljaju budućnost u oblasti energetike. Potrebno je, ne samo da se grade nove hidroelektrane, pre svega velike i srednje, već i da bude više vetroelektrana i solarnih elektrana, ali i da u toplanama više koristimo biomasu, koje u Srbiji ima mnogo”, istkla je ministarka.

Mihajlović je poručila da su novi zakoni osnova za razvoj i otvaranje novih radnih mesta, ali i da će omogućiti da Srbija krene putem klimatski neutralnog razvoja i zelene energije, s obzirom na to da će energija iz termoelektrana u budućnosti biti sve skuplja.

Energetski portal

Grupa KONČAR – stogodišnji simbol izvrsnosti, inovacija i uspeha

29.03.2021

Godine 1921. sa radom je počela jedna mala radionica predodređena za velika dela. Grupa KONČAR kroz svoju istoriju, jednog veka dugu, postala je sinonim za izvrsnost i jedan od najvećih hrvatskih izvoznika. Svoj veliki jubilej predanosti i tradicije obeležila je 24. januara, a otpornost i spremnost na promene pokazala je uspešnim poslovanjem, uprkos brojnim društveno-ekonomskim previranjima, koje je zadržala sve do danas.

Visoki standardi omogućili su izvoz na čak 130 tržišta

Stogodišnji visoki standardi Grupe KONČAR zaslužili su bezrezervno poverenje kupaca i status regionalnog lidera na području elektroindustrije. KONČAR je u svojih sto godina isporučio više od 400.000 transformatora raznih vrsta, naponskih nivoa i snaga na sve kontinente, izgradio je i obnovio 375 hidroelektrana, proizveo i obnovio 700 generatora, te napravio i isporučio 330 lokomotiva i 180 niskopodnih tramvaja i vozova.

„Teško je izdvojiti dostignuća koja su obeležila poslovanje Grupe KONČAR i otvorila nam vrata ka brojnim tržištima na kojima smo danas prisutni, po principu jedinstvenog pristupa svakom kupcu, što nas razlikuje od nekih većih svetskih kompanija. Najveći resurs KONČAR-a predstavljaju naši zaposleni, koji vlastitom ekspertizom, znanjem i predanošću svakodnevno doprinose razvoju i uspehu ove kompanije“, ističe Gordan Kolak, predsednik Uprave KONČAR-a.

Najveća solarna elektrana u Hrvatskoj

KONČAR je u 2020. godini pustio u rad trenutno najveću solarnu elektranu u Hrvatskoj, SE Vis, snage 3,5 MW. Na ovom važnom projektu, Grupa KONČAR bila je zadužena za ishođenje svih potrebnih dozvola, izradu projektne dokumentacije, gradnju postrojenja po principu „ključ u ruke“, odnosno isporuku opreme, izvođenje građevinskih i elektromontažnih radova, te finalno priključivanje elektrane na trafostanicu TS 35/10 kV Vis.

U 2020. godini su i KONČAR merni transformatori napravili veliki iskorak, isporukom devet transformatora za vlastito napajanje trafostanica naponskog nivoa 525 kV i snage 250 kVA. Reč je ujedno o najvećim transformatorima koje je društvo dosad proizvelo i među najvećim na svetu tog tipa, s obzirom na naponski nivo i snagu. O važnosti ovog uspeha puno govori i činjenica da je kupac jedna od strateški najvažnijih elektroprivreda u SAD-u.

Bogata tradicija šinskih vozila

Neizostavan deo KONČAR portfolija svakako su šinska vozila. KONČAR je još 1970. godine proizveo prvu domaću lokomotivu, a uspeh u ovom području nastavio se i kasnijim razvojem niskopodnih vozova i tramvaja. Osim domaćeg, visok kvalitet niskopodnog tramvaja prepoznalo je i zahtevno tržište Evropske unije. Tako je KONČAR 2018. godine sklopio ugovor sa letonskim kupcem, kompanijom Liepājas Tramvajs, što predstavlja izuzetan iskorak, s obzirom na to da je reč o prvom izvozu niskopodnog tramvaja. Ovaj specifični visokotehnološki proizvod iz vlastitog razvoja, KONČAR je opremio glavnim elektromotornim pogonom, pomoćnim napajanjem, mikroprocesorskim upravljanjem, te raznim drugim rešenjima osmišljenim za maksimalnu udobnost putnika.

Prema ugovoru, KONČAR će za letonskog kupca proizvesti i isporučiti ukupno dvanaest niskopodnih tramvaja, od kojih su prva dva isporučena krajem prošle godine, dok će poslednji biti isporučen u aprilu 2022. godine.

Niz uspešnih projekata u Srbiji

Grupa KONČAR je u julu 2018. godine ugovorila veliki projekat za Naftnu industriju Srbije (NIS), a isporuke su obuhvatale 46 protiveksplozijskih IE3 motora visokih performansi, snage do 200 kW, namenjenih pogonu pumpi, ventilatora i peći smeštenih u zonama opasnosti. Nadalje, proteklih nekoliko godina KONČAR je sarađivao sa više desetina kupaca iz Republike Srbije, a osim razvojnih projekata, većina aktivnosti se odnosila na dijagnostička i laboratorijska ispitivanja, sertifikacije i isporuke sistema monitoringa transformatora. Među važnim projektima ističu se i angažman KONČAR-a na HE Đerdap i Cementari Beočin. Treba istaći i isporuku 5 transformatora snage 37 MVA za HE Zvornik, te 2 transformatora snage 31,5 MVA za TS Kopaonik. Ukupno je u poslednjih pet godina za različite kupce u Srbiji KONČAR isporučio 14 srednje-energetskih transformatora različitih snaga.

1...449450451...1.557 Page 450 of 1.557

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM