Home Blog Page 449

“Elektrani” će do kraja godine početi da obračunava cenu emisija CO2 za svoje elektrane

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)
Foto-ilustracija: Pixabay

Državna elektroprivreda “Elektrani” Severne Makedonije (ESM) planira da do kraja godine osmisli i započne obračunavanje cene emisije ugljen-dioksida (CO2) iz svojih termoelektrana. U ovome ih podržava Sekretarijat Energetske zajednice koji je pozvao sve proizvođače električne energije u ovoj zemlji da zajedno osmisle i primene interni sistem za obračunavanje cene emisija CO2. Međutim, za sada je samo državna elektroprivreda prihvatila njihov predlog.

Cena ugljenika biće uračunata u sve investivione odluke, a njen iznos biće određen na osnovu tržišne cene u okviru Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije.

“Iskreno pohvaljujem ESM što je prva elektroprivredna kompanija u ugovornim stranama Energetske zajednice koja se obavezala da će uvesti interne cene ugljenika. Ovo će na omogućiti da aktivno ubrzamo prelazak na klimatski održivi energetski sektor. Obračunavanjem cene ugljen-dioksida ESM će lakše moći da identifikuje mogućnosti ulaganja u projekte sa niskim emisijama CO2 i malim rizikom, u trenutnu kada zakonska obaveza za tako nešto još ne postoji”, rekao je Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Predsednik odbora direktora i izvršni direktor ESM-a Vasko Kovačevski istakao je da je uvođenje takse na CO2 neminovno i da će to doprineti smanjenju rizika u poslovanju, kao i u postepenom smanjivanju emisije ugljeničnog otiska koju kompanija ima prema akcionarima, kupcima i zaposlenima. 

Kako je dodao, posebno je ponosan na to što će državna elektroprivreda “Elektrani” predvoditi uvođenje internih cena za CO2 u Energetskoj zajednici.

U saopštenju Energetske zajednice navodi se da je poziv osmišljavanje i primenu obračunavanja cene emisije CO2 usledio nakon preporuka iz studije o opcijama za uvođenje novih taksi. Ovu studiju je pripremio Sekretarijat, a u njoj se navodi da je postepeno uvođenje taksi na ugljenik najoptimalniji pristupa za elektroenergetski sektor.

Milica Radičević

Vlada Federacije BiH obustavlja izdavanje energetskih dozvola za MHE

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Gonzalez)
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine uputila je Parlamentu ove zemlje Predlog zakona o dopunama Zakona o električnoj energiji u FBiH, a jedna od novina je odredba da je male hidroelektrana (MHE) hidroenergetski objekat instalisane snage do i uključivo 10 MW.

Kako se navodi u saopštenju, propisano je i da se obustavlja izdavanje energetskih dozvola za male hidroelektrane. Od ovoga su izuzeti podnosioci zahteva za izdavanje energetske dozvole koji do stupanja na snagu ovog zakona imaju zaključene ugovore o dodeli koncesije sa nadležnim organom, ali oni su dužni da u roku od tri godine kompletiraju zahtev za izdavanje energetske dozvole.

Dopune Zakona predložene su nakon što je Vlada FBiH zadužila nadležna federalna ministarstva, dve agencije za vodna područja i Komisiju za koncesije u FBiH da pripreme predloge izmena i dopuna svih propisa iz svojih nadležnosti, u skladu sa zaključkom Predstavničkog doma Parlamenta FBiH, a u vezi zabrane izgradnje malih hidroelektrana.

Kako je obrazloženo, u Evropi se sve više prihvata kapacitet od 10 MW instalirane snage kao gornja granica i koju su podržali Evropsko udruženje malih hidroelektrana (ESHA) i Evropska komisija.

Energetski portal

 

Toplovod od Vinče do Konjarnika trebalo bi da bude završen do kraja godine 

Foto: Grad Beograd
Foto: Grad Beograd

U okviru kompleksa sanitarne deponije Vinča gradi se postrojenje za preuzimanje toplotne energije koja će biti distribuirana potrošačima koji se sada snabdevaju iz toplane “Konjarnik”.

“Toplovod će biti dužine oko devet kilometara. Do sada je urađeno skoro četiri kilometra, a trebalo bi da ostatak bude završen do kraja godine. Deo infrastrukture koja se gradi jesu i dve prepumpne stanice i to u kompleksu Vinča i toplani „Konjarnik”. Vrednost ove investicije iznosi 23,5 miliona evra – precizirao je prof. dr Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda.

Kako je istakao, najvažnije u ovom projektu je to što će se energija proivoditi na “zeleni” način. Energija koja se dobija spaljivanjem komunalnog otpada biće korišćena kao toplotna energija.

“Ovaj projekat ne samo da je važan sa ekološke tačke gledišta već je važan i za poboljšanje kvaliteta i komfora života sugrađana, jer će kapaciteti grejanja toplane biti veći. Kapacitet toplane na Konjarniku povećaće se bar dvadeset odsto, a u nekoj od sledećih grejnih sezona zasigurno će profunkcionisati ovaj način zagrevanja stanova. Ukupna snaga toplotne energije koja će se na ovaj način proizvoditi iznosi 56,5 megavata”, naveo je gradonačelnik Radojičić, navodi se u saopštenju.

Kada je reč o sanaciji deponije u Vinči, gradonačelnik je naglasio da je sprovodi francusko-japanski konzorcijum, a vrednost čitavog projekta iznosi 370 miliona evra. Ovo je najveći projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji koji predviđa sanaciju postojeće deponije, jedne od najvećih na otvorenom u Evropi, te izgradnju novog skladišnog centra i jedinice za spaljivanje gde će se proizvoditi električna i toplotna energija. 

Do sada su urađeni radovi na izgradnji prepumpne stanice u neposrednoj blizini deponije, izgrađen je deo transportnog toplovoda od Smederevskog puta (skretanje za deponiju) do ulaska u deponiju Vinča, kao i deo transportnog toplovoda od Ulice Mirka Sandića (TO Konjarnik) do Prvomajske ulice u Malom Mokrom Lugu. Trenutno se izvode radovi na izgradnji transportnog toplovoda duž Smederevskog puta, a potom će se raditi pumpno-izmenjivačka stanica Konjarnik.

Energetski portal

 

 

Proizvođače pametnih telefona „trese“ automobilska groznica

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)
Foto-ilustracija: Pixabay

Električna vozila nesumnjivo su budućnost transporta, a prednosti ulaganja u ovu oblast prepoznale su kako autokompanije, tako i kompanije iz drugih oblasti.

Budući da se tehnologija automobila na baterije još uvek intenzivno ravija, mudri preduzetnici ne žele da propuste ovu šansu koja obećava veliki profit, pa interesovanje za proizvodnju električnih automobila raste i među proizvođačima pametnih telefona.

Kako je tehnologija pametnih telefona  na korak da dostigne svoj vrhunac, svetski mediji preneli su da je kineski proizvođač pametnih telefona Sjaomi odlučan da uloži 10 milijardi dolara u elektrilne automobile sa početnom investicijom od 1,5 milijardi dolara.

Iako za sada nije poznato da li će ova kompanija proizvoditi ekonomične ili luksuzne modele, jedno je sigurno – električni automobili koji izađu iz ove fabrike biće pametni automobili visokog kvaliteta i sa dugim trajanjem baterije, prenose svetski mediji.

Ipak, Sjaomi je još uvek iza Epla kao jednog od vodećih proizvođača pametnih telefona, a ni proizvodnja električnih automobila ovoj američkoj korporaciji nije strana.

Tako je Epl još od 2014. godine počeo da razvija tehnologiju električnih automobila u sklopu „Projekta Titan“, a kako svetski mediji prenose, prvo električno vozilo ova kompanija će lansirati između 2024. i 2027. godine.

Ono što je ovom proizvođaču naročito važno jeste da postignu najduže trajanje baterije, kao i da vozilo ima besprekorne performanse i najsavremenijeg autopilota za udobnu vožnju.

Pa, moglo bi se reći da ovaj model neće biti za svačiji džep, kao što, uostalom, nisu ni ostali eplovi proizvodi.

Šansa da se oproba u proizvodnji električnih automobila nije promakla ni kompaniji Huavej koja se za sada nalazi na 5. mestu svetskih proizvođača pametnih telefona.

Iako su svetski mediji uspeli da dođu samo do nezvaničnih informacija, pretpostavlja se da će se Huavei udružiti sa kineskom kompanijom BAIC Grup čiji bi stručnjaci trebalo da kreiraju električne automobile za Huavei. Postoji šansa i da ovaj proizvođač pametnih telefona sklopi partnerstvo sa kompanijom Čangan  čija postrojenja će poslužiti za masovnu proizvodnju električnih vozila.

Moguće je da će već ove godine Huavei napraviti konkretne korake ka proizvodnji ekoloških vozila, jer Kina, a i ceo svet, odlučno idu ka masovnijoj upotrebi automobila na baterije kako bi se smanjilo zagađenje vazduha.

Izgleda da nas očekuju velika iznenađenja u oblasti električnih automobila, jer se u ovu industriju sve više uključiju vodeće svetske korporacije, a Alibaba, Amazon i Baidu samo su neke od uspešnih kompanija koje nisu propustile ovu šansu.

Milena Maglovski

Zapadni Balkan u izveštajima EP pozvan da radi na dekarbonizaciji ekonomija

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Zemlje Zapadnog Balkana moraju da preduzmu konkretne mere u pravcu dekarbonizacije ekonomija jer bi nepoštovanje obaveza i nazadovanje usklađivanja sa evropskim politikama moglo da se odrazi i na sredstva iz pretpristupnih fondova, ocenili su u Mreži za klimatsku akciju Evropa (CAN Europe).

Evropski parlament (EP) je u izveštajima o Srbiji, Kosovu*, Albaniji i Severnoj Makedoniji, usvojenim prošle nedelje, naglasio značaj brzih i konkretnih akcija po pitanjima energetike i životne sredineU izveštajima za sve zemlje pozdravlja se potpisivanje Deklaracije o zelenoj agendi za Zapadni Balkan u kojoj su se zemlje regiona obavezale na dekarbonizaciju ekonomije u skladu sa klimatskom politikom EU, odnosno do 2050. godine.

Međutim, iako Deklaracija potpisana u novembru na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa predstavlja značajan korak ka cilju, zemlje Zapadnog Balkana moraju da izrade brojne planove i sprovode ih da bi dostigle dekarbonizaciju, navodi CAN Evropa.

Značaj energetske tranzicije u naporima za dekarbonizaciju je posebno naglašen kod Kosova*, Severne Makedonije i Srbije. Te tri zemlje veoma su zavisne od uglja u proizvodnji struje i u izveštajima EP se pozivaju da diverzifikuju energetski miks kako bi sistemski išle ka ukidanju uglja.

Subvencionisanje uglja u tim zemljama Zapadnog Balkana je važno pitanje, na koje je CAN više puta ukazivao, i jedan je od razloga za kašnjenje energetske tranzicije, ocenjuje se.

Goruće pitanje je i zagađenje vazduha u regionu, navodi se i podseća da je Energetska zajednica pokrenula postupke protiv BiH, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije zbog nepoštovanja nacionalnih planova smanjenja emisije.

Aktivisti borbe za čistiju životnu sredinu već su preduzeli pravne mere protiv Elektroprivrede Srbije zbog kršenja Nacionalnog plana smanjenja emisije, navodi CAN, vodeća mreža nevladinih organizacija iz celog sveta koje rade na pitanjima klimatskih promena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Kada je reč o stranim investicijama, u izveštaju o Srbiji posebno, ističu se nedostatak transparentnosti i procene ekoloških i socijalnih uticaja kineskih ulaganja. Umesto toga, kao posledica kineskih investicija, ne odustaje se od novih projekata sa ugljem, posebno u BiH i Srbiji.

Za zemlje regiona je tekuća godina važna i zato što rade na nacrtima Nacionalnih energetskih i klimatskih planova i izmenama Nacionalno utvrđenih doprinosa.

Takođe, pripremaju za Evropsku komisiju i Sekretarijat Energetske zajednice predlog ciljeva za 2030. za emisiju gasova sa efektima staklene bašte, obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Navodi se i da su u poslednjih godinu i po dana Kosovo*, Crna Gora i Severna Makedonija zaustavile planove za razvoj novih projekata na ugalj. Po tome se liderom u regionu smatra Severna Makedonija pošto planira postepeno napuštanje uglja pre 2030.

U saopštenju CAN Evropa ističe se i da vlade Zapadnog Balkana ne poštuju sve obaveze iz sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Ugovora Energetske zajednice. Upozorava se da bi nepoštovanje obaveza ili nazadovanje u harmonizaciji sa evropskim zakonima moglo da se odrazi na treći paket Instrumenta pretpristupnih fondova (IPA III), s obzirom da Evropski parlament poziva da se upotrebi uslovljavanje finansiranja, kao i mehanizam suspenzije.

Koordinator za energetsku politiku za Jugoistočnu Evropu u CAN Evropa Viktor Berišaj rekao je da kreatori politike na Zapadnom Balkanu moraju da naprave konkretne korake kako bi obezbedili održivu energetsku tranziciju ka dekarbonizovanoj ekonomiji.

„To bi takođe bio korak bliže zdravom regionu, kao i pridruživanju EU“, istakao je Berišaj.

Izvor: Beta/Euractiv

 

Crna Gora dobila svoje BLUE LAND područje

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Institut za biologiju mora pri Univerzitetu Crne Gore (UCG), uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, priveo je kraju realizaciju projekta “BLUE LAND”. U fokusu ovog projekta jeste maksimalno uključivanje lokalne zajednice u model upravljanja u BLUE LAND području, koje u Crnoj Gori uključuje Veliku plažu i reku Bojanu

Kako je objasnila Ana Pešić sa UCG-a, koja je ujedno i rukovodilac projekta, to između ostalog, znači i novi pristup u upravljanju predmetnim područjem, u smislu da se određene odluke neće donositi samo sa vrha, već da će u procesu učestvovati ljudi koji tu žive i od toga zavise.

Ovaj lokalitet odabran je zbog prirodnih karakteristika i vrednosti koje to područje poseduje, poput Velike plaže sa svojim dinama i endemičnim vrstama vegetacije tih dina.

“Tu su i mediteranske vlažne šume, za koje možemo kazati da su jedne od bolje očuvanih na Mediteranu, ali i reka, koja je sama po sebi veoma značajan ekosistem, i sa prirodne i sa kulturne strane. To su sve vrednosti tog ekosistema koje je potrebno iskoristiti, očuvati, unaprediti, a opet, iskorišćavati na održivi način”, rekla je Pešić, navodi se u saopštenju Univerziteta Crne Gore.

Projekat čiji je puni naziv „Zajednički participativni model upravljanja i instrument za zaštitu i očuvanje priobalnog i morskog biodiverziteta i unapređenje održivog korišćenja morskih obalnih resursa – BLUE LAND“ deo je INTERREG IPA II prekograničnog programa saradnje Albanije, Crne Gore i Italije.

“Kroz tri godine implementacije ovog projekta i saradnje sa našim kolegama, preneli smo pozitivna iskustva koja su oni imali na svojim područjima koja su uredili. Nadamo se da će rezultati ovog projekta naći svoje primene i da će lokalno stanovništvo, ribari i turisti uživati u ovom delu BLUE LAND-a”, naveo je Aleksandar Joksimović, direktor Instituta za biologiju mora.

Kako je naveo obeležavanje 60 godina Instituta za biologiju mora biće posvećeno očuvanju biodiverziteta priobalja i svih reka koje se ulivaju u more.

Energetski portal

 

Kragujevac radi na očuvanju vodenih resursa

Foto: Grad Kragujevac
Foto: Grad Kragujevac

Pre tačno 83 godine, voda za piće prvi put je puštena iz akumulacije Grošnica u vodovodnu mrežu Grada Kragujevca. Vodovodni sistem kakav je Kragujevac dobio 1938. godine tada je imao mali broj  gradova u Evropi.

Akumulacija Grošnica je prvo veštačko jezero u Srbiji napravljeno za potrebe snabdevanja grada pijaćom vodom, a povodom godišnjice rada, gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić je sa saradnicima posetio najstariju i najlepšu branu ovog tipa u regionu.

„Iako je u devetoj deceniji, kompleks je u dobrom stanju, ali ovakva postrojenja podrazumevaju konstantna ulaganja i ozbiljna sredstva. Značaj ovakvih sistema za vodosnabdevanje je ogroman, posebno ako se ima u vidu da se nalazimo u godinama kada moramo sve više i ozbiljnije da brinemo o ekologiji, a pre svega o vodi za piće. Vode ima sve manje i to je nažalost globalni trend. Moramo da je štedimo, racionalnije koristimo i čuvamo od zagađenja.“, ocenio je Dašić.

Kragujevac je krenuo u realizaciju projekta „Čista Srbija“, što podrazumeva novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu, a biće izgrađena još dva manja postrojenja – jedno u Batočini čiji sliv otpadnih voda ide ka Kragujevcu, a drugo u Stragarima. Dašić je istakao da je to velika i dugoročna investicija bitna za grad, za buduće generacije, ali i kvalitet pijaće vode.

Akumulacija Goršnica, nakon proširenja sredinom prošlog veka, danas ima zapreminu od tri miliona kubika vode. Voda je, prema rečima direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Nebojše Jakovljevića, izuzetnog kvaliteta jer iznad brane nema nikakvih industrijskih objekata, a ni potencijalnih zagađivača. Sama konfiguracija terena i šumsko područje omogućavaju visok kvalitet vode koja traži minimalna ulaganja u troškove prerade.

„JKP ‘Vodovod i kanalizacija’ u čijem se sastavu nalaze još Moravski sistem i akumulacija Gruža, snabdeva danas pijaćom vodom blizu 200.000 stanovnika Kragujevca, Knića, Batočine i Kraljeva„, rekla je Biljana Ilić Stošić, načelnica Šumadijskog upravnog okruga.

Pored toga, u sklopu tog preduzeća nalazi se i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Cvetojevcu. S obzirom na to da je Kragujevac odavno prevazišao kapacitete tog sistema, grad i država rade na njegovom proširenju, jer je to jedan od preduslova da sačuvamo naše resurse vode za piće, navodi se na sajtu Grada Kragujevca.

Energetski portal

 

Obaveštavanje o zagađenosti vazduha je važno koliko i o elementarnim nepogodama

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Bilo da dišemo sve gori vazduh ili samo toga postajemo svesniji zahvaljujući popularnim aplikacijama, a posebno aktivističkim kampanjama, pritisak javnosti ostaje ključan za unapređivanje sistema merenja i ostvarivanje prava na obaveštenost o nivou zagađenja.

“Podsećamo da su države i lokalne samouprave dužne da u svakom trenutku omoguće pristup informacijama o zagađenosti vazduha. Podsećamo njih i medije da je to jednako važno kao izveštavanje o vremenskim nepogodama. Podaci moraju da budu pravovremeni i lako dostupni, a prikaz razumljiv”, navodi se u saopštenju kampanje ”Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Stanovnici Zapadnog Balkana imaju pravo da znaju kolika je zagađenost vazduha i da budu obavešteni o svakoj promeni. Lokalne i državne institucije moraju pravovremeno da ih obaveštavaju isto kao kad se desi da se pogorša kvalitet vode u vodovodu ili se pojača sunčevo ultraljubičasto zračenje.

I pored znatnih pomaka od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha, nije pokriveno dovoljno teritorije. Čak i u urbanim sredinama nedostaju informacije o nekim zagađivačima, pogotovo o najsitnijoj prašini kategorije PM 2,5, a ona je jedna od najopasnijih materija. Podaci s mnogih stanica objavljuju se sa zakašnjenjem – za stanovništvo su relevantni jedino ukoliko se vide svakog sata.

Većina zemalja regiona nema precizan popis izvora i količine emisija zagađujućih materija. Bez toga i ozbiljnih ulaganja u merne stanice ne mogu se donositi prave mere za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Potpisivanjem Sofijske deklaracije Srbija je prihvatila Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Ona utvrđuje obaveze država regiona da poboljšaju merenje i izveštavanje i otvara put ka sredstvima za finansiranje iz Evropske unije.

Kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” inicijalno je pokrenuta od strane Evropskog Fonda za Balkan u partnerstvu sa Pravo na grad iz Beograda (Srbija), Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (Beograd) Beogradska otvorena škola (Beograd), Environmental and Territorial Management Institute iz Tirane (Albanija), Ekoforum iz Zenice i Centar za ekonomiju i ekologiju iz Tuzle (Bosna i Hercegovina), Sbunker iz Prištine (Kosovo); Air Care iz Skoplja (Severna Makedonije) i OZON iz Podgorice (Crna Gora). Zajedno stavljamo na raspolaganje sve materijale kampanje koja pripada svim stanovnicima Zapadnog Balkana, čije aktivno uključenje očekujemo.

Da bismo uvek znali šta dišemo, priključi se solidarnoj borbi građana Zapadnog Balkana, budi deo kampanje “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Izvor: RERI

 

Uskoro rešenje za problem vodosnabdevanja u naselju Ritopek

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Dugogodišnji problem vodosnabdevanja stanovnika beogradskog naselja Ritopek uskoro će biti rešen, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Kako navodi gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić, počinje realizacija projekta od velikog značaja kojim će se rešiti višedecenijski problemi žitelja Ritopeka u vodosnabdevanju i dodao da je reč o izvođenju radova na izgradnji novih hidrotehničkih objekata i vodovodne mreže u ovom naselju u opštini Grocka.

„Kapitalni projekat koji građani Ritopeka čekaju više decenija otpočinjemo postupkom javne nabavke, a na osnovu sporazuma koji je uobičajeno sprovela Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda“, rekao je gradonačelnik.

On navodi da su u sastavu Komisije za sprovođenje javne nabavke bili i predstavnici Gradske uprave, a u ovom momentu saglasnost je data za prvu fazu izvođenja radova.

„U okviru posete opštini Grocka, sa predsednikom opštine razgovarao sam o izazovima sa kojima se suočavaju njeni građani. Veoma sam zadovoljan što posle mnogo vremena na dobrobit stanovnika Ritopeka rešavamo ovo važno pitanje“, istakao je Radojičić.

Energetski portal

Spoj ribnjaka i kanalizacije je idealan primer održivog razvoja

Foto-ilustracija: Unsplash (Charlotte Harrison)
Foto – ilustracija: Pixabay

Možda zvuči neobično, ali kada spojite kanalizacioni otpad i ribnjake, ono što dobijete je dupla korist, a ovo su potvrdile brojne studije kao i primeri uspešne implementacije ove metode širom sveta.

Kada hranljivi sastojci iz kanalizacije dospu u vodu, to dovodi do bujanja planktona i algi kojima se ribe hrane. Alge i planktoni proizvode veliku količinu kiseonika koji pogoduje ribama, ali i prirodnim procesima prečišćavaju otpadne vode.

Ipak, važno je da ne ispustimo prevelike količine otpada u nesrazmerno mali ribnjak, jer to može dovesti do prevelikog bujanja algi i pomora ribe. Kako bi se ovo sprečilo, moguće je da se otpadne vode najpre tretiraju u posebnim bazenima, a da se zatim dozirano ispuštaju u ribnjak.

Čak i kada se ribnjak isuši, ostaci algi i otpada mogu se dalje koristiti u poljiprivredi kao ekološko đubrivo koje apsolutno ništa ne košta. Na ovaj način značajno se štedi na veštačkom đubrivu, a uštede koje bi jedna država mogla da ima iznose i po nekoliko miliona eura dnevno.

Danas, nažalost, ova jednostavna i jeftina metoda nije naročito popularna, a svega nekoliko farmera u svetu, uglavnom u Aziji, koristi kanalizacione vode za prehranu ribe. Razlog tome je što se ljudi ustručavaju da kupe ribu znajući da je za njihov uzgoj korišćena kanalizacija, mada čak i farmeri u razvijenim zemljama koriste kanalizacione vode za đubrenje useva.

Sredinom 20. veka ova metoda bila je šire korišćena, uglavnom kako bi se prebrodila kriza nastala usled nedostatka drugih đubriva, mada se na kraju ispostavilo da za povratkom na druga đubriva nema ni potrebe, jer je upotreba kanalizacionog otpada podjednako dobra, a pritom i besplatna.

Uspešan primena kanalizacionih voda za prehranu ribe nalazi se u Indijskom gradu Kolkata, a farma u ovom gradu zahvaljujući ovoj metodi proizvede čak 8.000 tona ribe godišnje.

Kada je reč o implementaciji, ova metoda ne zahteva visoku tehnologiju niti velika ulaganja, pa su čak i farmeri sa skromnim prihodima u stanju da na ovaj način uvećaju prinos i zaradu.

Naučna merenja potvrdila su da voda koja se iz ovih ribnjaka ispusti u reku nije zagađujuća, pa bi kombinacija ribnjaka i kanalizacije bilo trajno rešenje za otpadne vode, a da se pritom dobija i hrana koja je, kako su naučnici potvrdili, 100 odsto bezbedna za ljudsku upotrebu.

Milena Maglovski

 

Nemačka lider u izvozu otpada

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

Nemačka svake godine izveze oko milion tona plastičnog otpada u vrednosti od oko 254 miliona evra.

U ovoj zemlji mnogo toga pakuje se u plastiku što dovodi do velike količine otpada koji se reciklira, baca, spaljuje ili izvozi. Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku, tokom 2020. godine u druge zemlje izvezeno je preko milion tona otpada, što je za osam odsto manje u odnosu na 2019. godinu. 

Većina plastičnog otpada iz Nemačke završila je u Maleziji – čak 170.000 tona. Sledeća na spisku je Holandija u čiju luku Roderdam je stiglo  147.500 tona plastičnog otpada.

Do 2018. godine Kina je bila glavni kupac plastičnog otpada koji dolazi iz Nemačke. Međutim, ova zemlja je uvela zabranu na uvoz 24 različita materijala za reciklažu, uključujući i nerazvrstan plastični otpad, što je dovelo do toga da Nemačka potraži drugu državu za izvoz.

Međutim, 2019. godine Malezija je vratila 4.000 tona plastičnog otpada koji nije ispunjavao neophodne standarde.

Recikliranjem plastičnog i drugog otpada mogu se uštedeti značajni resursi, što u velikoj meri utiče na zaštitu životne sredine. Domaćinstva u Nemačkoj su tokom 2019. godine proizvela 12,1 milion tona otpada koji se mogao reciklirati. 

Svega 5,6 miliona tona otpada koji je sakupljen u 2019. godini završio je u fabrikama i postrojenjima za preradu i reciklažu, a samo 0,9 miliona tona iskorišćeno je za proizvodnju energijeOvi podaci ukazuju da Nemačka ima prostora da napreduje u oblasti recikliranja otpada.

Prema podacima Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), u Srbiji se reciklira pet odsto komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije iznad 40 odsto. U toku je izgradnja nekoliko regionalnih deponija i pogona za reciklažu otpada, što će, nadamo se, povećati količinu otpada koja se prerađuje na teritoriji naše zemlje.

Milica Radičević

Zabranjeni zalogaji

Foto - ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Otrovna riba fugu, trulo jaje, pržene hrskave tarantule, skakavci, zmije, ajkule, škorpije – sve to narodi širom sveta rado jedu. Za kulinarstvo zaista ne postoje granice.

I dok neke od ovih namirnica doslovno mogu da vas ubiju, druge su upitne iz etičkih razloga, naročito kada je u pitanju meso ugroženih životinja ili životinja koje smatramo ljubimcima, pa je sasvim razumljivo zašto su pojedine zemlje zabranile neka od ovih egzotičnih jela.

Ipak, ne mora sva zabranjena hrana biti ovako egzotičnog porekla jer su čak i naizgled benigne namirnice, one koje mi svakodevno i rado konzumiramo, u pojedinim zemljama strogo zabranjene zakonom.

Kinder jaje

Kinder jaje je, još od davne 1974. godine pa do danas, omiljeni poklon koje dete može da dobije od roditelja, tetke, strica, kume i ostale rodbine.

Primetićete da se ove poslastice u mnogim domaćim marketima nalaze tik do kase, što nije slučajno. Domišljati prodavci strateški su ih tu izložili kako bi ih najmlađi lakše uočili dok čekate u redu, pa kada vas mališani pogledaju molećivim okicama, šta vam drugo preostaje osim da kupite kinder jaje.

Nažalost, ovaj slatki izvor sreće nije dostupan svima jer je američka Vlada zabranila prodaju kinder jajeta 2011. godine. Prema zakonu SAD-a, hrana koja u sebi sadrži nejestive delove nije dopuštena jer postoji opasnost od gušenja, a šta bi kinder jaje bilo bez igračkice koju čak i ja, ovako matora, jedva čekam da otvorim.

Ipak, vlasti ove zemlje nisu svoj narod ostavili na cedilu, već su im ponudili alternativu – kinder džoj. Ovo jaje takođe sadrži igračkicu, premda se ona nalazi u polovini koja je odvojena  plastikom, dok se u drugoj polovini nalazi čokoladni krem koji jedete kašikom.

Izgleda da je svetu baš stalo do minijaturnih kinder igračkica sa kojima se deca zanimaju čitavih 15 sekundi.

Hages ili salame od ovčijih iznutrica

Hages vam je škotski specijalitet od mlevenih ovčijh pluća, srca, jetre i ostalih iznutrica, sve to uredno usoljeno, umešano sa crnim lukom i ovsenim pahuljama, spakovano kao salama u trbušnu maramicu, pa izvolite!

Ajde što je Amerikancima zabranjeno kinder jaje, nego ovaj jadni narod ne može da jede ni hages jer u Americi nisu dozvoljene namirnice koje sadrže ovčja pluća, niti pluća drugih životinja.

Gledala sam video gde jedan Škot demonstrira kako se ovaj delikates pravi korak po korak, a komentari Amerikanaca idu otprilike ovako: „eh, da mi je jedan hages“, „najbolja hrana ikada“, „jeo bih ovo svaki dan“ i tako dalje… Stvarno, jadni ljudi!

Kod nas je, naravno, sve od mesa dobrodošlo, pa bilo pluća, jezik ili mozak, sve to smelji i u kobaju! Specijalitet sličan hagesu kod nas se naziva krvavica ili švargla, a u ove popularne kobasice uglavnom ulaze manje vredni delovi životinje kao što su pluća, džigerica i ostale iznutrice.

Među domaćicama je popularno i jelo pod nazivom „sarmice od jagnjećih iznutrica“, i priprema se na sličan način kao i hages, samo što se umesto kuvanja kobasica, ove sarmice zapeku u rerni na 220 stepeni.

Foto – ilustracija: Unsplash (Eiliv Sonas Aceron)

Nepasterizovano mleko

U mnogim zemljama prodaja nepasterizovanog mleka strogo je zabranjena jer se u mleku mogu naći salmonela, ešerihija, listerija i druge bakterije koje mogu dovesti do trovanja.

U Srbiji, sa druge strane, simpatične bakice redovno prodaju mleko na pijaci, uglavnom u plastičnim flašama, a kako je litar 50 dinara, mnogima se više isplati da kupuju domaće umesto pasterizovanog mleka.

Uostalom, domaće je zdravije. Mada, da li je?

Mleko je visokorizična, kvarljiva namirnica, a da bi prodaja domaćeg mleka bila bezbedna, mora se ispoštovati pravilnik kojim se nalaže da životinja od koje je mleko dobijeno mora biti dobrog zdravstvenog stanja, zdravog vimena i bez povreda koje mogu uticati na kvalitet mleka.

Još se nalaže da se može mešati samo sirovo mleko od dve uzastopne muže, kao i da prodavac ima rok od 24 sata da dostavi mleko kupcu. Neophodno je da se pri rukovanju sa sirovim mlekom koriste čiste posude, kao i da prodavac dostavi sve bitne  informacije potrošaču ukoliko ovaj to zahteva.

Naravno, pitanje je ko i koliko poštuje ove propise, a ukoliko odlučite da kupite domaće mleko, najpre ga dobro skuvajte.

I premda su sve navedene namirnice zabranjene iz zdravstvenih razloga, ima i onih koje su odnedavno zabranjene jer ugrožavaju divlje životinje kao što je kavijar kritično ugrožene Beluga jesetre, a ima i onih koje su zabranjene jer ugrožavaju tradicionalna jela pa je tako u Francuskim školama zabranjeno konzumirati kečap, osim ukoliko nije uz pomfrit.

Mnogo toga bi se još moglo reći o zabranjenoj, kontroverznoj i nesvakidašnjoj hrani, jer je kulinarstvo za nas pisce nepresušan izvor inspiracije. Ipak, o svemu tome u nekom narednom blogu.

Milena Maglovski

ABB i Amazon Web Services usmeravaju flotu ka potpuno električnoj budućnosti

Foto: ABB
Foto: ABB

ABB i AWS, kompanija grupacije Amazon.com, Inc., najavili su saradnju na razvoju digitalnog rešenja na cloud platformi za upravljanje flotama električnih vozila u realnom vremenu. Rešenje će optimizovati efikasnu upotrebu električnih vozila i ubrzati elektrifikaciju transportnih flota, pomažući operaterima širom sveta da održe stopostotni kontinuitet poslovanja dok prelaze na potpuno električnu flotu.

Saradnja će kombinovati bogato iskustvo ABB-a kao lidera u svetu e-mobilnosti i u upravljanju energijom, tehnologijom punjenja i rešenjima iz ove oblasti sa AWS-ovim portfolijom cloud tehnologija i softverskom stručnošću bez premca.

Nova platforma, čije je predstavljanje planirano u drugoj polovini 2021. godine, ponudiće prilagođeno korisničko iskustvo u platformi sa jednim prikazom. Od tačke punjenja električnog vozila do kontrolne table sa podacima o voznom parku, učiniće upravljanje flotom električnih vozila efikasnijom i maksimalno pouzdanom.

Frank Muehlon, predsednik ABB divizije za e-mobilnost, izjavio je: „ABB i AWS dele sličnu viziju o potencijalu e-mobilnosti da transformiše društvo. Naša udružena stručnost podržava zajednički cilj da učinimo upravljanje flotom električnih vozila jednostavnijim i pristupačnijim. Ovo novo rešenje revolucionarno će promeniti svet električne mobilnosti, integrišući hardver i softver električnih vozila u jedan ekosistem kako bi se pružilo neometano korisničko iskustvo. Uvereni smo da zajedničkim radom možemo da podstaknemo upotrebu električnih vozila dajući korisnicima samopouzdanje da naprave iskorak i pređu na upotrebu električnih voznih parkova.“

Trenutno je 23 odsto globalne emisije štetnih gasova uzrokovanom transportnim sektorom. Elektrifikacija saobraćaja može znatno smanjiti nivo CO2, a velike flote mogu igrati ključnu ulogu sa gotovo 400.000 električnih dostavnih vozila (kombija i kamiona) na putevima širom sveta. Međutim, mnoge flote se susreću sa sličnim izazovima kada su u pitanju podaci o stanju vozila i punjenja u realnom vremenu, kao i održavanje električnih vozila i upravljanje pristupom infrastrukturi za punjenje.

Danas se većina operatera flota odlučuje za softver za upravljanje punjenjem koji pružaju treće strane. To nudi ograničenu funkcionalnost i mogućnost prilagođavanja na osnovu raspona modela električnih vozila i širine infrastrukture za punjenje. Raste brzina kojom se tehnologija punjenja razvija, a potrebne promene mogu biti skupe i zahtevati mnoštvo resursa. Kao takve, operateri flota traže skalabilna, sigurna i lako prilagodljiva napredna softverska rešenja, u kombinaciji sa hardverom za punjenje jednostavanijim za upravljanje, koji im omogućavaju jednostavno punjenje i vožnju.

Kako bi podstakao napredak u flotama električnih vozila, ABB je otvorio novo preduzeće u Berlinu koje će razviti prilagođene i isplative tehnologije za operatere voznih parkova koje mogu koristiti svi proizvođači izvorne opreme za vozila. U saradnji sa AWS-om ovo novo preduzeće dizajniraće integrisano rešenje za upravljanje flotom za rad sa svim tipovima vozila i infrastrukturom za punjenje. Uz korišćenje mašinskog učenja i analitike, biće uključeno planiranje punjenja i praćenje u realnom vremenomu sa uvidom i radnjama za stanje i servisiranje vozila, zajedno sa optimizacijom rute električnih vozila na osnovu doba dana, vremena i obrazaca korišćenja.

„Kako industrije brzo napreduju sa elektrifikacijom svojih flota vozila, kupcima su potrebne pouzdane i intuitivne usluge koje će im pomoći da se prilagode novom operativnom modelu i optimizuju način na koji koriste svoje flote. Ova saradnja između AWS-a i ABB-a kombinovaće duboku stručnost naših kompanija u automobilskom, logističkom i elektrifikacijskom prostoru sa vodećim cloud tehnologijama, kako bi pružila hardverski nezavisno i inteligentno rešenje upravljanja električnim flotama“ rekao je Jon Allen, direktor sektora za profesionalne usluge u automobilskoj industriji u AWS-u.

„Zajedno, ABB i AWS će doneti uvid, agilnost i razmere koje cloud tehnologija pruža industriji električnih vozila i pomoći našim kupcima da uspešno dosegnu budućnost sa nižim emisijama štetnih gasova.”

Izvor: ABB

Raspisan konkurs za podsticaje u šumarstvu

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Artz)
Foto-ilustracija: Pixabay

Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je Konkurs za dodelu sredstava za održivi razvoj i unapređenje šumarstva.

Sredstva se dodeljuju za zaštitu šuma, pošumljavanje, negu šuma, gradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, proizvodnju šumskog semena, šumskog sadnog materijala, edukaciju, razvojne projekte i ostale planove od opšteg interesa za šumarstvo.

Prijava za dodelu sredstava se podnosi posebno za svaki vid posla u pisanoj i elektronskoj formi. Ukoliko prijava sadrži više programa za istu vrstu posla, navesti redosled programa po prioritetima za finansiranje.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Uprava za šume

U Dunav kod Novog Sada postavljeno 90 gnezda za mrest smuđa

Foto: Vode Vojvodine
Foto: Vode Vojvodine

Ovogodišnja akcija zaštite ribljeg fonda nastavlja se postavljanjem gnezna za mrest smuđa, a akciju je organzovalo JVP „Vode Vojvodine“ u saradnji sa Gradom Novim Sadom, udruženjima građana i ljubiteljima sportskog ribolova.

Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, v.d. direktora JVP „Vode Vojvodine“, Srđan Kružević i predsednik Udruženja građana „Čerevićka skela“, Bojan Topalski su kod Čerevićke skele u Dunav spustili po jedno od ukupno 90 gnezda na području Novog Sada i okoline.

Gradonačelnik Miloš Vučević najavio je još zajedničkih aktivnosti sa JVP „Vode Vojvodine“ i to na Begečkoj jami, Šodrošu i Petrovaradinu. On je apelovao na sve građane da se aktivno uključe u očuvanje prirode, kako bi se sačuvala mrestilišta ribe i staništa svih vrsta životinja.

Srđan Kružević naglasio je značaj zajedničkih akcija sa građanima i lokalnim samoupravama i dodao da će ribočuvarima JVP „Vode Vojvodine“, kojih ima samo 14 u narednom periodu pomagati ribočuvari volonteri.

„Oni će imati gotovo ista prava kao i naši ribočuvari i volonterske značke sa svojim legitimacijama“, rekao je Kružević i prvu legitimciju sa rednim brojem jedan uručio gradonačelniku Vučeviću. Kružević je takođe rekao da će ribočuvarska služba uskoro biti mnogo bolje opremljena, jer samo tako možemo sprečiti ribokrađu na našim vodama.

Kako navodi predsednik udruženja građana „Čerevićka skela“, Bojan Topalski, riblji fond u Dunavu je desetkovan i biće potrebno nekoliko godina da se vide efekti ovakvih akcija. Topalski je najavio da će sportski ribolovci redovno obilaziti i kontrolisati postavljena gnezda.

Sredstva za izradu gnezda obezbedilo je JVP „Vode Vojvodine“, a napravili su ih članovi Udruženja građana „Čerevićka skela“ iz Futoga, i udruženja sportskih ribolovaca „Šaran“, Petrovaradin i „Dunav“, Sremski Karlovci.

Mesta na koja su postavljena gnezda vidno su označena, ribolovci su upoznati sa akcijom i trebalo bi da izbegavaju te lokacije dok traje lovostaj kako bi riba tokom mresta bila mirna.

U periodu lovostaja koji za smuđa traje do kraja aprila na tom delu priobalja ne sme biti alata za privredni ribolov. U poslednjih 10 godina nije pravljena slična akcija na području Novog Sada.

Energetski portal

Održan prvi Dijalog o prilagođavanju Srbije na klimatske promene

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: UNDP

Dijalog na kome se govorilo o mogućim socio-ekonomskim posledicama klimatskih promena u Srbiji, o tome koliko je naša zemlja spremna da im se prilagodi, kao i koja je cena klimatske otpornosti i kako obezbediti sredstva da se ona dostigne, održan je u organizaciji Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Dijalog je deo procesa razvoja Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, koji UNDP priprema u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, uz podršku Zelenog klimatskog fonda (GCF).

Učesnici dijaloga su istakli da klimatske promene negativno utiču na proizvodnju hrane i energije, biodiverzitet, na dostupnost pijaće vode, infrastrukturu, i dodatno opterećuju sistem usluga zdravstvene i socijalne zaštite. 

Region u kome se Srbija nalazi je veoma osetljiv na klimatske promene, sa prosečnim porastom temperature većim od globalnog proseka. U kombinaciji sa promenama u režimu padavina, dalji rast temperatura bi mogao da udvostruči broj i intenzitet toplotnih talasa, što bi dodatno povećalo rizik od poplava, suša i šumskih požara.

Nalazi izveštaja UNDP-a pokazuju da bi klimatske promene mogle da uspore ekonomski razvoj Srbije, posebno u sektorima poljoprivrede i vodoprivrede, šumarstva, energetike, saobraćaja i infrastrukture. Usled ekstremnih vremenskih uslova, poput poplava 2014. godine, Srbija je od 2000. godine do danas pretrpela više od 6 milijardi dolara štete, a rizikuje da izgubi isto toliko do kraja ove decenije ukoliko ne preduzme adekvatne mere.

Eksperti koji su učestvovali u dijalogu napomenuli su da prilagođavanje na klimatske promene treba da postane deo svake dugoročne strategije razvoja. Jedan od ključnih koraka koje je Srbija do sada preduzela je usvajanje Zakona o klimatskim promenama, čime je adekvatan odgovor na klimatske rizike postao obavezujuća norma.

Foto ilustracija: Unsplash (Easton Mok)

Ekstremne vremenske prilike u Srbiji sve više utiču na dostupnost vode za proizvodnju energije iz hidropotencijala, ali i na povećanje potreba za energijom hlađenja leti. Planiranje navodnjavanja, koje je neophodno kako bi prinos poljoprivrednih kultura ostao nepromenjen, takođe u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode. 

„Jedan od prioriteta Ministarstva, kao nužna mera adaptacije, je uspostavljanje sistema navodnjavanja na što većoj površini obradivog zemljišta. Istovremeno, naši napori idu i u pravcu izgradnje što efikasnijeg sistema, kako bi se smanjio pritisak poljoprivrede na vodne resurse. Mere adaptacije, poput zamene sorti i vrsta sa klimatski adaptibilnim, prilagođavanje termina i vrsta radova promenom kalendara useva, rotacija istih, samo su neke od mera koje ne zahtevaju dodatna ulaganja, ali svakako doprinose kako smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu uopšte, tako i kvalitetnijim i zdravijim prehrambenim proizvodima“, naveo je Igor Grabež, predstavnik nacionalnog tima za saradnju sa GCF-om, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Fransin Pikap stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji istakla je da zahvaljujući podršci Zelenog klimatskog fonda, UNDP i Vlada Srbije zajedno razvijaju prvi Nacionalni plan adaptacije, kako bi Srbija na vreme sprovela mere koje su neophodne za prilagođavanje na klimatske promene. 

„Pružamo podršku institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou da aspekte klimatskih promena uključe u strateško planiranje, zakonodavstvo i planiranje investicija. U okviru razvoja plana adaptacije već pripremamo konkretne mere prilagođavanja u sektorima koji su prepoznati kao najugroženiji, kao i održivu strategiju za njihovo finansiranje. Izgradnja klimatske otpornosti približiće Srbiju ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, posebno Cilja 13 koji poziva na hitnu akciju za klimu“ dodala je Pikap.

Prema izveštajima UNDP-a u Srbiji nedostaju  sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou.

Učesnici dijaloga smatraju da bi država trebalo da uključi i privatni sektor u tranziciju ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, kako bi uspela da podmiri troškove klimatske otpornosti. Dodatni motiv za to je i Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je Evropska unija namenila 9 milijardi bespovratne pomoći državama ovog regiona za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora.

„Zeleni klimatski fond podržava zemlje Zapadnog Balkana u planiranju što boljeg odgovora na klimatske promene kroz poboljšanje koordinacije između nadležnih institucija, prikupljanje podataka o uticaju klimatskih promena, uključivanje privatnog sektora i povećanje ulaganja u mere adaptacije. Regionalna saradnja predstavlja šansu da ove zemlje zajednički reše pitanja adaptacije na klimatske promene. Dok je prikupljanje podataka započeto u različitim sektorima, potrebno je unaprediti dostupnost podataka o rizicima i uticajima koje donose klimatske promene, kao i o najugroženijim sektorima. Ovi podaci su od ključnog značaja, ne samo za efikasnije planiranje prilagođavanja, već i kao osnov za kreiranje i razvoj mera finansijske podrške“, ukazala je Svetlana Frenova, savetnica Zelenog klimatskog fonda za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

U Dijalogu su učestvovali i predstavnice i predstavnici Vlade Republike Crne Gore i Vlade Republike Severne Makedonije, kao i UNDP-a iz Bosne i Hercegovine i Moldavije, radi razmene iskustava i jačanja saradnje zemalja u regionu u postizanju klimatske otpornosti. 

Dijalog o prilagođavanju Srbije na klimatske promene održan je u okviru projekta ”Unapređenje srednjoročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”, koji finansira Zeleni klimatski fond (GCF), a sprovodi UNDP u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: UNDP