Niški gimnazijalci napravili solarne panele od limenki

06.04.2021

solarni_paneli_oblaci — Foto-ilustracija: Unsplash (Samyag Shah)

Solarni panel napravljen od iskorišćenih limenki koji služi za zagrevanje vazduha osmislili su i napravili članovi učeničke kompanije “Ekolim”. Fantastična petorka đaka prvog razreda Gimnazije “Bora Stanković” iz Niša sa ovim proizvodom predstaviće se na takmičenju iz preduzetništva.

Na ideju da naprave solarni panel došli su nakon što su shvatili da mladi svakodnevno potroše mnogo limenki kojima je potrebno do 250 godina da se razgrade. Dodatno ih je motivisalo i to što je Niš jedan od gradova sa veoma zagađenim vazduhom, a jedan od razloga za to je što se mnogi greju na čvrsta goriva.

“Nakon istraživanja i novih saznanja došli smo na ideju da rešimo oba problema tako što smo ih “spojili” u jedan panel koji ne zagađuje okolinu, a opet greje prostoriju”, objašnjavaju iz kompanije “Ekolim”.

Solarni panel je napravljen od 60 limenki koje su ofarbane mat-crnom bojom, dok je kućište napravljeno od drveta, a prednja strana od pleksiglasa. Kako kažu, solarni panel treba postaviti se na fasadu objekta, potrebno je izbušiti dve rupe, isto toliko ih ima i sam panel. Kroz donju rupu, hladan vazduh ulazi u limenke, greje se i kroz gornju rupu, uz pomoć ventilatora, vraća se u prostoriju.

Pročitajte još:

“Desila nam se jedna jako zanimljiva situacija, prenosili smo panel kroz centar grada i ljudi su nas zaustavljali kako bi nas pitali kolika je cena našeg proizvoda i gde ga mogu kupiti. Oduševljeni su kada čuju koliko imamo godina, kako razmišljamo i da ono što radimo pomaže u smanjenju zagađenja naše okoline”, ističu iz “Ekolima”.

Posebno se trude da podignu ekološku svest kod mladih, jer njihova generacija, generalno, nije mnogo upućena u ekološko stanje u našoj državi i koliko je to zapravo bitno.

“Fokus nam je na mladima, baš zato što ovaj svet ostaje na njima. Plan nam je da osmislimo još neke proizvode koji pomažu u zaštiti životne sredine. Kada su u pitanju solarni paneli, cilj nam je da do kraja 2023. godine postanemo vodeća kompanija za njihovu proizvodnju u Srbiji, a do 2025. i na Balkanu”, ambiciozno poručuju iz kompanije “Ekolim”.

Ovakvi solarni paneli nisu novina u svetu, a kod nas ih sada ima zahvaljujući ovim mladim ljudima.

Milica Radičević

Zdrava priroda za zdrav život, nova poruka na autobusima u Srbiji

06.04.2021

autobus-beograd-natura — Foto: Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji

Projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ počinje kampanju „Zdrava priroda za zdrav život“ sa ciljem da se poveća svest građana o prirodnim lepotama Srbije i ukaže na važnost njihove zaštite.

Dobro očuvani ekosistem i biodiverzitet su presudni da bi se osiguralo dobro zdravlje naše prirode. Srbija ima obilje prirodnih vrednosti, a kroz projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ biće unapređena njihova zaštita.

Autobuska kampanja ima za cilj da građanima prikaže neverovatne pejzaže Srbije i da istakne značaj zaštite biodiverziteta i očuvanja prirode. Izuzetne fotografije prirode koje su deo foto-konkursa „Natura 2000 u kadru“ koji su zajednički organizovali Energetski portal i Projekat “EU za Naturu 2000 u Srbiji“, kružiće dva meseca u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u različitim autobusima i trolejbusima.

Kako se navodi u saopštenju, linije 16, 95 ili 65 koje kreću iz različitih beogradskih naselja voziće se u pratnji vukova, konja i prelepih pejzaža šuma Nacionalnog parka Tara. U isto vreme, fotografije polufinalista sa foto-konkursa prikazane su na izložbi fotografija u parku Veliki Kalemegdan, Savsko šetalište tokom aprila 2021. godine.

Zaštita prirode je vitalna tema za Srbiju, posebno vezana za primenu Poglavlja 27 kao deo pregovaračkog procesa za pristupanje EU. To poglavlje se bavi zaštitom životne sredine i klimatskim promenama, a deo toga je uspostavljanje mreže Natura 2000 u Srbiji. Ova mreža je ključni instrument za zaštitu biodiverziteta u Evropskoj uniji, uspostavljen sa ciljem da se obezbedi opstanak najvrednijih vrsta i staništa i da ekosistemi Evrope ostanu zdravi i izdržljivi. Delegacija Evropske unije u Srbiji podržava Ministarstvo zaštite životne sredine u procesu transpozicije evropskih direktiva o životnoj sredini u zakonodavstvo Srbije, kroz različite projekte i tehničku pomoć.

Pročitajte još:

„Zdrava priroda je zdraviji život svake osobe, i zbog toga je svako od nas dužan da zaštiti prirodno stanište i biodiverzitet. Srbija je domaćin mnogih važnih i jedinstvenih ekosistema i biodiverzita. Drago mi je što ovde možemo predstaviti neke od njih i podići svest o zaštiti ovog prirodnog blaga. Da bismo predstavili i sačuvali ove važne ekosisteme, odlučili smo da divlje životinje dovedemo u gradove, kroz objektive nekih talentovanih fotografa iz cele Evrope i Srbije. Zelena agenda je među glavnim prioritetima EU i drago mi je što Srbija priprema svoju Natura 2000 mrežu, koja će građane bolje informisati o staništima i vrstama prisutnim u Srbiji i potrebi da se osigura njihova zaštita“, rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ usredsređen je na istraživanje i praćenje najvažnijih vrsta i staništa. Srbija je izuzetno bogata u pogledu biodiverziteta, a teritoriju Srbije odlikuje fantastični genetski, specijski i ekosistemski diverzitet, iako je specijski diverzitet još uvek u procesu potpunog istraživanja i dokumentovanja. Do sada je registrovano približno 44.200 vrsta i podvrsta, a ukupan broj taksona procenjuje se na 60.000. Neke vrste su endemi Srbije ili na Balkanu, a pojedine su takođe deo srpske istorije kao što je Ramonda nathaliae, endemska biljna vrsta centralnog Balkana koja se danas smatra simbolom Dana primirja. Zanimljivosti poput ove deo su kvizova koji će biti prikazani u autobusima tokom kampanje, sa idejom da probude znatiželju među putnicima i da istovremeno povećaju znanje o srpskoj prirodi.

Izvor: Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji

Severna Makedonija uvodi savremene uređaje za analizu vazduha

06.04.2021

fabrika_zagađenje_vazduh — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Sofisticirana laboratorijska oprema koja precizno analizira i utvrđuje pojedinačne izvore zagađenja vazduha nedavno je promovisana na Univerzitetu „Goce Delčev“ u Štipu, navodi se na sajtu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije.

To je jedan od najsavremenijih uređaja na ovom polju u svetu za analizu vazdušnih čestica, kupljen u okviru projekta „Upravljanje zagađenjem vazduha u Skoplju“, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj.

Ovaj projekat sprovodi Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), u partnerstvu sa gradom Skopljem i Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja.

„Zagađenje vazduha je najveći pojedinačni zdravstveni rizik u Evropi i neke od najviših koncentracija zagađenja vazduha registrovane su ovde u Severnoj Makedoniji, u Skoplju, Bitolju, Tetovu. Ovim projektom Švedska doprinosi boljoj analizi i otkrivanju izvora zagađenja koji će razviti bolje strategije sprečavanja zagađenja na osnovu ovih podataka”, istakla je švedska ambasadorka Kristin Forsgen Bengson.

Ona je dodala da Švedska i dalje radi na rešavanju izazova u životnoj sredini i pružanju pomoći u aktivnostima za poboljšanje kvaliteta vazduha jer je to važan deo podrške procesu pristupanja EU i usvajanju i primeni poglavlja 27 evropskog zakonodavstva o životnoj sredini.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Naser Nuredini istakao je da se zagađenje vazduha može sprečiti ako znamo i radimo na pravilnom adresiranju izvora zagađenja.

“Neposredna akcija na svim nivoima društva je najbolja strategija. U tom pravcu unapređujemo saradnju sa građanima, privrednim subjektima, lokalnim samoupravama, ali i sa akademijom. To znači pravilno praćenje ključnih zagađivača otkrivanjem izvora zagađenja, razumevanjem uzroka i osmišljavanjem konkretnih radnji za njihovo prevazilaženje na osnovu naprednih i sofisticiranih naučnih metoda“, rekao je ministar.

Pročitajte još:

Stalna predstavnica UNDP-a u Severnoj Makedoniji, Narin Sahakian, navela je da će ovom opremom biti dovršena potpuno funkcionalna platforma koja objedinjuje sve potrebne aktivnosti u bavljenju zagađenjem vazduha.

“Prikupljeni podaci sa statičkih i mobilnih stanica smeštenih u okviru projekta na nekoliko lokacija u Skoplju biće analizirani velikom brzinom i velikom preciznošću, što će otkriti izvore zagađenja”, rekla je Sahakian i dodala da nauka diktira potrebu za većim ulaganjima za rešavanje ovog problema.

Nova oprema nabavljena je u okviru projekta „Borba protiv zagađenja vazduha u Skoplju“, vrednog preko dva miliona američkih dolara.

Energetski portal

Kako povećati energetsku efikasnost prostora?

06.04.2021

Energetska efikasnost postala je nov postulat poslovanja. Težnja za manjom potrošnjom energije i njenom obnovljivošću prati svakodnevna nastojanja da se racionalizuje eksploatacija izvora energije i da se doprinese očuvanju prirodnih izvora. Building Management System (BMS), sa proizvodima i rešenjima za nadzor i upravljanje opremom u „pametnim zgradama“, jedan je od primera najsavremenijih sistema u oblasti upravljanja energijom.

Oko 60 odsto upotrebe električne energije odlazi na zgrade, procenjuje Međunarodna energetska agencija, a zgrade su odgovorne za 30 odsto emisije gasova sa efektom staklene bašte. Uvođenje zelenih rešenja nije samo klimatski prihvatljivo već i profitabilno ulaganje, pri čemu je World Green Building analizirao da su troškovi održavanja i rada ekološki svesnih objekata 14 odsto niži od troškova tradicionalnih zgrada.

Globalnim težnjama održivosti doprinosi i Schneider Electric. U svom novom poslovnom prostoru instalirao je svoja najnovija rešenja na polju elektroenergetskih instalacija i Building Management System-a (BMS).

U zgradi koju odlikuje savremen eksterijer i rešenja budućnosti, uz stvaranje ugodnog radnog okruženja, istovremeno je povećana i energetska efikasnost prostora povezivanjem svih instaliranih sistema na jedinstvenu „user friendly“ softversku platformu EcoStruxure Building Operation (EBO), razvijenu od strane Schneider Electric-a.

Pročitajte još:

Primena poslednje generacije „otvorenih“, end-to-end IoT (Internet of Things) kontrolera, senzora i uređaja u celom prostoru omogućila je povezivanje izvorno različitih sistema kao što su razvodni elektroormani, kontrola pristupa, grejanje i klimatizacija, osvetljenje, automatizovane roletne i žaluzine, alarmni sistemi protiv poplave u jedinstven, automatizovani sistem nadzora i upravljanja u realnom vremenu. Dodatno, nadzor i upravljanje sistema omogućeno je i kada su zaposleni van kancelarija, upotrebom aplikacija za pametne uređaje poput pametnih telefona, tableta.

U zgradi koja podržava koncept „Workplace of the future“, u kojoj se nalazi i beogradska kancelarija Razvojnog centra kompanije Schneider Electric, primenjena su i njihova dobro poznata rešenja BMS i KNX proizvoda za nadzor i kontrolu grejanja, klimatizacije, rasvete, roletni, zavesa, kao i najnoviji proizvod Schneider Electric-a PowerTag, najmanji bežični senzor za nadzor i merenje energije, kao deo Smart Panel rešenja za razvodne elektro ormane.

Kompaktni i jednostavni za ugradnju direktno na minijaturne prekidače, PowerTag senzori ne zahtevaju dodatni prostor i ožičenje i kao takvi predstavljaju odlično rešenje za postojeće ili nove razvodne ormane. Bežičnim putem prenose potpune i precizne podatke o svim električnim opterećenjima, čime se postiže praćenje stanja električnih instalacija i povezane opreme. Dodatno, slanje alarmnih e-poruka u realnom vremenu, u slučaju bilo kakvih nepravilnosti u radu minijaturnih prekidača (gubitak napona, preopterećenje), sve više ih čine nezamenjivim proizvodom u „kritičnim instalacijama“ gde se želi obezbediti kontinuirano, besprekidno, napajanje električnom energijom. Zato su ova rešenja posebno pimenjiva u bolnicama, laboratorijama, data-centrima, baznim stanicama telekom operatera, u industriji.

Zahvaljujući primeni unapređenih rešenja ne samo da su obezbeđeni najoptimalniji uslovi rada za zaposlene, već je jedinstven, automatizovani sistem nadzora i upravljanja doprineo poboljšanju operativne i energetske efikasnosti u poslovanju. Ove prednosti u poređenju sa višestrukim nezavisnim sistemima, uz značajno smanjenje ukupnih troškova, predstavljaju primenu pametnih rešenja u cilju ukupne optimizacije korišćenja energije.

Izvor: Represent

Saradnja sa Crnom Gorom za čistiji Lim

06.04.2021

river-reka-crna-gora — Foto-ilustracija: Pixabay

Najavljeno je potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Crnom Gorom u oblasti zaštite životne sredine, a zajedničke aktivnosti će, između ostalog, podrazumevati i rešavanje problema plutajućeg otpada u reci Lim, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Ministarka Irena Vujović istakla je da ekološki problemi ne poznaju granice i zato je ključno da ih svi zajedno rešavamo, jer je to važno za budućnost našig građana.

„Danas smo dogovorili naredne korake i kada je reč o rešavanju problema plutajućeg otpada na reci Lim. Ministarstvo na čijem sam čelu, raspisalo je konkurse za postavljanje barijera na toj reci, a formirali smo i zajedničko telo nadležnih ministarstava, i radnu grupu koja će mapirati sve divlje deponije u slivu reke kako bismo krenuli sa njihovim uklanjanjem“, istakla je Vujović.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore, Ratko Mitrović, rekao je da je cilj današnje posete, pored rešavanja problema plutajućeg otpada na Limu, želja da se produbi saradnja u oblasti ekologije.

Pročitajte još:

„Imamo veliki problem sa čvrstim otpadom i došli smo da vidimo kako Srbija rešava taj problem. Srbija će graditi osam reciklažnih centara, i ta iskustva će nam biti korisna“, rekao je Mitrović.

Vujović je dodala da je na sastanku bilo reči i o pojačanim inspekcijskim kontrolama, kao i o izgradnji reciklažnih centara i postrojenja za preradu otpadnih voda. Takođe se govorilo o edukaciji građana kako bi se podigla svest o značaju očuvanja zdrave životne sredine.

Energetski portal

Kako teče odvikavanje od uglja u susednim zemljama – I deo

05.04.2021

Potpuno napuštanje uglja i prelazak na obnovljive izvore energije je težak zadatak čak i za razvijene zemlje Evropske unije, a čini se da je za zemlje Balkana ovo gotovo neizvodljivo jer elektrane na ugalj još uvek predstavljaju najveći izvor energije.

Ipak, kako bi izbegle sankcije i donekle se uskladile sa direktivama Energetske zajednice, zemlje Balkana preduzele su izvesne korake kako bi smanjile upotrebu uglja, a samim tim i zagađenje životne sredine. Postavlja se pitanje da li će Srbija i susedne zemlje, zahvaljujući preduzetim merama, uspeti da uđu u korak sa EU ka postizanju klimatske neutralnosti.

Hrvatska

Kao najmlađa članica Evropske unije, Hrvatska je pod velikim pritiskom da smanji sagorevanje uglja i poveća udeo obnovljivih izvora energije.

U Strateškom planu Ministarstva životne sredine i energetike Republike Hrvatske za period od 2020. do 2022. godine navodi se da je putem Fonda za modernizaciju predviđeno finansiranja mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na klimatske promene.

Ovaj Fond uspostavljen je na nivou Evropske unije i služi za poboljšanje energetske efikasnosti i modernizaciju energetskih sistema država članica koje su korisnici ovog fonda, navodi se u Strateškom planu.

Ipak, iz nevladine organizacije Zelena akcija upotoravaju da Hrvatska još uvek nije preduzela konkretne korake da smanji zagađenje iz termoelektrana, jer se grade nova postrojenja TE Plomin čiji će životni vek daleko premašiti propisane rokove za ukidanje uglja.

U otvorenom pismu koje ova organizacija uputila Vladi, navodi se da problem emisije štetnih gasova neće biti rešen čak i ukoliko se u postrojenjima koristi najsavremenija tehnologija, jer “čista tehnologija uglja” ne postoji.

Oni dodaju i da nije poznato kada će nova postrojenja TE Plomin biti zatvorena niti na koji način će ova termoelektrana odlagati otpad. Iz Zelene akcije upozoravaju da će uz nova postrojenja biti potpuno nemoguće uskladiti se sa ciljevima Evropske unije kako bi se postigla klimatska neutralnost 2050. godine.

Pročitajte još:

Bosna i Hercegovina

Termoelektrane u Bosni i Hercegovini još uvek intenzivno rade, a u toku su i završni radovi na Bloku 7 termoelektrane Tuzla, prenosi BHRT. Kako navode iz elektroprivrede BiH, Blok 7 usklađen sa najstrožijim kriterijumima Evropske unije da bi se uvećala proizvodnja energije i smanjilo zagađenje.

Takođe, nedavno je realizovan i projekat za odsumporavanje u termoelektrani Ugljevik, čime je ova termoelektrana postala najčistija kada je u pitanju emisija štetnih gasova, prenosi BHRT.

Ipak, i pored investicija u postrojenja za odsumporavanje, Evropska komisija je procenila da Bosna i Hercegovina još uvek u velikoj meri zagađuje vazduh, pa je protiv ove države pokrenut postupak zbog nepoštovanja ograničenja emisije štetnih gasova propisanih NERP-om (Nacionalni plan za smanjenje emisija).

Evidentno je da je snabdevanje strujom iz obnovljivih izvora energije prioritet i za Bosnu i Hercegovinu, premda je korišćenje raspoloživog potencijala sunca, vetra, vode i biogoriva još uvek ograničeno.

Za sada je najavljena izgradnja prve vetroelektrane u Kantonu Sarajevo koja bi trebalo da počne u avgustu ove godine, a vrednost investicije je oko 30 miliona eura. Takođe, u planu je izgradnja solarnih elektrana u Trebinju i Bileći, prenosi BHRT.

Crna gora

Kako prenosi RTCG, Termoelektrana Pljevlja nalazi se na početku ekološke rekonstrukcije prvog bloka za koju će biti izdvojeno 54,4 milona eura. Zahvaljujući ovoj rekonstrukciji, radni vek termoelektrane trebalo bi da bude produžen do 2050. godine, pa se ni odricanje od uglja pre tog roka ne očekuje.

“Realizacijom ovih projekata Termoelektrana će proizvoditi električnu energiju po najvišim evropskim standardima bez rizika po životnu sredinu. Ekološkom rekonstrukcijom, sve emisije i produkti sagorevanja uglja i hemijskih procesa koji se odvijaju prilikom proizvodnje električne energije, biće svedeni na granice ispod dozvoljenih, a sve u skladu sa zakonskom regulativom naše države i evropskim direktivama o emisijama iz termo izvora na ugalj”, navode iz Elektroprivrede Crne Gore za RTCG.

Ipak, ovom rekonstrukcijom neće se rešiti brojni problemi u Pljevljima, navodi se u saopštenju Demokrata Crne Gore. Oni dodaju da nisu dobili odgovor na pitanje o isplativosti ovog projekta, kao ni koje količine ugljen-dioksida će termoelektrana emitovati nakon rekonstrukcije.

Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, Crna Gora ima najviše izgleda da se prva u regionu u potpunosti odrekne uglja, jer je 2019. godine Vlada Crne Gore saopštila da su, usled privremene obustave TE Pljevlja, čak 10 dana sve potrebe za strujom bile zadovoljene zahvaljujući obnovljivim izvorima.

Pročitajte kakva je situacija sa napištanjem eksploatacije uglja u Sloveniji, Severnoj Makedoniji i Albaniji ovde.

Milena Maglovski

Kruzerima zabranjen ulazak u istorijski centar Venecije

05.04.2021

canal-Venecija-kanal — Foto-ilustracija: Pixabay

Već godinama stanovnici Venecije zahtevaju da se kruzerima zabrani plovidba lagunom i ulazak u istorijski centar grada. Kritičari ističu da kruzeri doprinose propadanju životne sredine, uzrokuju zagađenja i da to u velikoj meri utiču na temelje grada koji pogađaju redovne poplave.

Još 2014. godine odobrena je izrada studije u oblasti zaštite životne sredine, i tada je najavljeno da će biti pronađene alternativne rute koje će zadovoljiti turističku industriju koja je ključna za ovaj grad.

Nekoliko godina kasnije, italijanske vlasti donele su odluku da zabranjuju ulazak brodovima za krstarenje u istorijski centar Venecije. Veliki putnički brodovi sada će morati da pristaju u gradsku industrijsku luku Margera.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva infrastrukture i saobraćaja Italije, poštovanje umetničkog i kulturnog nasleđa koje predstavlja Venecija i njena laguna zahteva veliku maksimalnu pažnju i da su odluke koje su usvojili ministri samo prvi korak ka konačnom i strukturnom rešenju problema tranzita velikih brodova. U rešavanju ovog problema učestvuju četiri italijanska ministarstva, a njihov glavni cilj je zaštita istorijskog i kulturnog nasleđa Venecije.

Pročitajte još:

Venecija i njena laguna nalaze se na Uneskovoj listi svetske baštine. Zbog proglašenja pandemije koronavirusa kruzeri ne mogu da uđu u ovaj grad, što je dovelo do toga su ulice i čuveni kanali pusti. Kako nema turista, a ni brodskog i gondolskog saobraćaja, voda u kanalima je toliko čista da se vide ribice kako plivaju, a sve to je uticalo i na kvalitet vazduha koji se u velikoj meri popravio.

Milica Radičević

Užice: Raspisan javni poziv za subvencije u poljoprivredi

05.04.2021

apple_jabuka_voćnjak_fruit_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Poljoprivrednici iz Užica od danas mogu da podnesu zahtev za subvencije. Ovogodišnji budžet za to iznosi 32 miliona dinara, navodi se na sajtu grada.

Po rečima Slobodana Kuzmanovića, člana Gradskog veća, opšti uslovi konkursa isti su kao i prethodnih godina. Na javni poziv mogu se prijaviti registrovana poljoprivredna gazdinstvo sa terotirije grada Užica koja su aktivnom statusu. Takođe, moraju imati izmirene obaveze po osnovu poreza.

Maksimalni iznos subvencije je 280 hiljada dinara u oblasti stočarstva, odnosno 100 hiljada dinara za voćarstvo.

Poljoprivredni proizvođači mogu konkurisati po više osnova, ali je maksimalni iznos subvencije koju grad daje 280 hiljada dinara.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Grad Užice

Izgrađena solarna elektrana na zgradi EPCG

05.04.2021

solar-power- — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarna elektrana na krovu i parkingu upravne zgrade Elektroprivrede Crne Gore u Nikšiću spremna je za proizvodnju elektične energije. Preko 1.000 solarnih panela postavljeno je na krovu zgrade i parkingu EPCG, a vrednost prve faze projekta iznosi blizu 600.000 eura, navodi se na sajtu Elektroprivrede Crne Gore.

Izgradnja ove solarne elektrane počela je u novembru prošle godine, a kako su svi radovi završeni kvalitetno i na vreme, energetski inspektor odobrio je probni rad elektrane.

Kako ističe menadžer projekta Sreten Gojković, solarne elektrane na upravnoj zgradi samo su prvi deo projekta čiji je krajnji cilj da obezbedi dovoljnu količinu električne energije za pokrivanje potrošnje upravne zgrade kompanije i učini je energetski neutralnim objektom.

„Izgradnja solarnih elektrana na parkingu i krovu upravne zgrade pripada prvoj fazi projekta i, na taj način, obezbediće se oko 40 odsto energije za pokrivanje energetskih potreba ovog objekta, što je na nivou oko 500.000 kWh električne energije godišnje“, naveo je Gojković.

Vlasnik projekta Olga Radović navodi da je instalacijom solarnih panela, uz primenu i ostalih mera energetske efikasnosti predviđenih Glavnim projektom, moguće dobiti energetski neutralan objekat.

Pročitajte još:

„Potpunom realizacijom Projekta koji podrazumeva i rekonstrukciju upravne zgrade, uz primenu mera energetske efikasnosti, dobićemo prvi veliki energetski neutralan objekat u Nikšiću i među najvećim u Crnoj Gori. Pozitivni efekti energetske obnove upravne zgrade EPCG, osim finansijskih, ogledaju se i u smanjenju emisije CO2 što će se dodatno obezbediti i uvođenjem električnih vozila„, kaže Radović.

EPCG je već nabavila dva električna vozila, a plan je da u narednom periodu ekološka vozila postanu zastupljenija u ovoj kompaniji. Takođe su ugrađena četiri punjača za električna vozila uz instaliranje kapaciteta koji će omogućiti izgradnju još auto-punjača.

Kada se celokupan projekat završi, godišnja ušteda električne energije biće oko 140.ooo eura. Realizacijom projekta stvaraju se uslovi za dobijanje sertifikata energetske efikasnosti, što predstavlja dokaz da je objekat u skladu sa međunarodnim standardom ISO50001, kao i svim normama predloženim zakonom iz ove oblasti.

Energetski portal

Nagradni konkurs za smanjenje otpada od hrane – fotografišite frižider, pa ručak

05.04.2021

frižider-hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Jesse K)

Povodom Međunarodnog dana akcije za smanjenje otpada od hrane „Stop Food Waste Day“, koji se obeležava 28. aprila, UseAllFood (Zero Food Waste Household), uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP) i Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), pokreće konkurs „Lovački ručak“.

Organizatori pozivaju sve zainteresovane da učestvuju tako što će fotografisati svoj frižider i od namirnica koje se vide na slici napraviti najmaštovitiji ručak. Ideja konkursa je da se namirnice ne kupuju za ovu priliku, već da se obrok napravi od namirnica koje se zateknu u frižideru.

Fotografiju frižidera s namirnicama, kao i fotografiju obroka napravljenog od njih, uz recept, potrebno je postaviti na samo jednu od društvenih mreža: Facebook, Instagram, Twitter ili LinkedIn, uz hashtag-ove #UseAllFood, #StopFoodWasteDay i #lovackirucak. Biće nagrađena tri posta koja do 23:59 časova 27.04.2021. sakupe najviše lajkova. Pobednici će biti objavljeni najkasnije do 30.04.2021. u 23:59 sati.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

U junu formiranje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti

05.04.2021

zelena_energija_energetska_efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Do juna će biti formirana Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti koja će biti ključna institucija za podršku građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima, najavljeno je u Ministarstvu rudarstva i energetike,

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Lakićević istakao je za RTS da se dugo čekalo na donošenje zakona koji će na pravi način urediti oblast rudarstva i geoloških istraživanja, energetike, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

„Novi zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije građanima će omogućiti, između ostalog, da zamene prozore i vrata, odnosno spoljnu izolaciju na zgradama, urade izolaciju krovova i sisteme grejanja. Uloga Uprave je da pomogne građanima u finansiranju zamene vrata i prozora, izolacionih fasada i grejnih sistema, tako što će se zajedno sa lokalnom samoupravom finansirati do 50 odsto troškova, a 50 odsto će građani sami plaćati“, istakao je Lakićević.

Takođe, kroz novi zakon o obnovljivim izvorima energije biće omogućen lakši put građanima da sami proizvode električnu energiju i na taj način smanje račune, dodao je sekretar.

Pročitajte još:

„Postupak će biti jednostavan za građane, a aktivnosti će se realizovati u saradnji sa lokalnim samoupravama i putem javnog poziva. Planirano je da se nastavi i sa sufinansiranjem projekata energetske sanacije javnih objekata i modernizacije javnog osvetljenja u jedinicama lokalne samouprave. Nakon formiranja Uprave, plan je da u narednim fazama subvencije proširimo kako na javne zgrade i ustanove, tako i na škole i vrtiće“, objasnio je Lakićević.

Govoreći o setu novih zakona, Lakićević je dodao da su ovi zakoni okrenuti pre svega građanima i da su građani ti koji treba da imaju najviše koristi.

Energetski portal

Malena šuma – velika korist

04.04.2021

veverica šuma — Foto-ilustracija: Unsplash (Ilnur Kalimullin)

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Peters)

Jedan od najvećih pobornika za očuvanje prirodnih šuma još uvek je japanski botaničar Akira Mijavaki, premda je već zagazio u devetu deceniju.

Mijavaki je, nakon dugogodišnjeg proučavanja prirodnih šuma, otkrio da šume u umerenom pojasu treba da se sastoje od pretežno listopadnih vrsta, dok je četinarima mesto na nepristupačnim predelima za ekstremnim uslovima, kao što su visoke planine.

Ova prirodna ravnoteža je narušena usled intervencije čoveka, pa su se četinari, koji su dominantniji i otporniji od listopada, proširili na velike površine. Vođen ovim saznanjem, Mijavaki je razvio sopstvenu metodu pošumljavanja, poznatiju kao „Mijavaki metoda“, prema kojoj bi na određenom području trebalo saditi samo domaće vrste koje su adaptirane na klimu i kvalitet zemljišta.

Zahvaljujući ovoj metodi možemo da oživimo prirodne šume i na taj način unapredimo biološki diverzitet, a jedna od najvećih prednosti ove metode je to što je primenljiva i u urbanim sredinama.

U praksi je još bolja nego u teoriji

Inspirisan „Mijavaki metodom“, indijski inženjer Šubendu Šarma razvio je koncept malenih šuma prema kome se svaka manja urbana parcela može pretvoriti u prirodnu šumu bogatu životinjama.

Malene šume odlikuju se time što se sastoje od gusto posađenih autohtonih vrsta drveća koja brzo rastu, a Šarma se prvi oprobao u sadnji malene šume u sopstvenom dvorištu.

On je ubrzo primetio da malene šume imaju veliki potencijal za očuvanje biološke raznovrsnosti jer je njegova privikla veliki broj ptica, insekata i manjih sisara.

Ne samo što ove malene šume predstavljaju pravu oazu za životinje, već i pozitivno utiču na živote ljudi u gradovima. Čak i najmanja šuma može da apsorbuje velike količine ugljen-dioksida, filtrita vazduh od prašine i umanji buku.

Idealno je da se malene šume nalaze u blizini škola kako bi deca mogla da učestvuju u sadnji i njihovom održavanju, ali i da imaju časove na otvorenom i mini-ekskurzije.

Male šume sada su popularne i u Velikoj Britaniji, a u toku je sadnja jedne ovakve šume u Oksfordu gde će nekoliko stotina stabala biti gusto posađeno na oko 260 kvadratnih metara, prenose svetski mediji.

Ove šume pomno će pratiti i naučnici kako bi prikupljali podatke o biološkoj raznolikosti, apsorpciji ugljen-dioksida i drugim karakteristikama malih šuma.

Pročitajte još:

Kako da napravite sopstvenu malenu šumu

Najveća prednost ovih šuma je to što ih možete posaditi i u najzagađenijim i njaurbanijim sredinama, prenose mediji.

Možete zamisliti koliki su benefiti male šume u sredini u kojoj dominiraju izduvni gasovi i beton, a zavaljujući „Mijavaki metodi“, svako se može oprobati u njihovoj sandnji i tako značajno unaprediti život u svojoj zajednici.

Svako ko se odluči da posadi malenu šumu, trebalo bi najpre da utvrdi koje su vrste biljaka karakteristične za to područje.

Kada identifikujete domaće vrste, sledeći korak bilo bi tretiranje zemljišta. Ovo podrazumeva đubrenje prirodnim đubrivima strogo se pridržavajući „Mijavaki metode“, jer previđe đubriva može pogodovati invazivnim vrstama.

Zatim sledi pažljiva sadnja drveća koje je poželjno ograditi, okopavati i zalivati izvestan period, a kada stabla dovojno ojačaju, ostaje samo da pustimo našu malenu šumu da raste, i uživamo u bujanju biljnog i životinjskog sveta.

Nije nužno da prirodna šuma bude daleka i izolovana od civilizacije jer prava prirodna šuma može biti i ispred vašeg doma.

Milena Maglovski

Očuvanje biološke raznovrsnosti mora biti prioritet Energetske zajednice

04.04.2021

bubamara ladybug — Foto-ilustracija: Unsplash (Vincent Van Zalinge)

Ugovor o Energetskoj zajednici mora da se uskladi sa relevantnim EU direktivama kako bi se smanjio uticaj energetskih projekata na biološku raznovrsnost – nova analiza pokazuje kako.

Kada su 2006. godine zemlje Jugoistočne Europe i regiona Crnog mora potpisale Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, obavezale su se da poštuju interna pravila energetskog tržišta EU i da ih primene u zakonodavstvima svojih zemalja. Time je navedenim zemljama omogućeno učešće na zajedničkom evropskom energetskom tržištu, uz poštovanje određenih mera zaštite životne sredine, poput izrade procene uticaja na životnu sredinu, zaštite migratornih vrsta ptica i ograničavanja zagađenja vazduha usred rada elektrana.

Ipak, vremenom je postalo jasno da navedene mere nisu dovoljne kako bi se zaštitili raznovrsni i veoma vredni ekosistemi, obuhvaćeni teritorijom zemalja potpisnica, kao i njihova biološka raznovrsnost. Štaviše, od potpisivanja Ugovora do danas nije poznat nijedan primer iz ovih zemalja gde je procena uticaja na životnu sredinu zaključila kako postoji neprihvatljivo veliki uticaj nekog energetskog postrojenja na životnu sredinu.

Osim toga, mnogi projekti, poput izgradnje malih hidroelektrana, ne moraju da pristupe izradi procene uticaja na životnu sredinu, iako je šteta koju prouzrokuju prirodi i lokalnim zajednicama nesrazmerno velika. Upravo su male hidroelektrane primer kako i obnovljivi izvori energije mogu da imaju značajan uticaj na prirodu i biološku raznovrsnost ako se ne planiraju na ispravan način, isključuju javnost iz procesa odlučivanja, i zaobilaze postavljene procedure.

Pročitajte još:

Na nivou Europske unije postoji nekoliko ključnih direktiva čija je svrha aktivna zaštita vrsta, staništa i vodnih tela – Direktiva o pticama, Direktiva o staništima i Okvirna direktiva o vodama. Drugim rečima, područja koja su zaštićena kao deo mreže Natura 2000, reke, jezera i vlažna staništa treba da ostanu očuvana, bez nanošenja dodatne štete, osim u situacijama kada ne postoji nijedno drugo rešenje, a koja su u navedenim direktivama jasno definisana.

S tim u vezi, organizacija Bankwatch izradila je uz saradnju organizacija WWF i ClientEarth, analizu mogućnosti ugrađivanja odredbi iz navedenih direktiva u Ugovor o Energetskoj zajedni ci. U zaključku analize navodi se kako svi energetski projekti koji potencijalno imaju uticaj na postojeću mrežu zaštićenih područja ili na vodna tela, moraju da prođu procene predviđene ovim direktivama da bi se uopšte utvrdila mogućnost realizacije tih projekata.

Treba imati na umu kako ćemo se u predstojećem periodu suočiti sa brojnim posledicama klimatske krize i nemarnog odnosa prema prirodi, zbog čega je potrebno brzo delovanje. Ovo se odnosi i na energetske politike i povećanje udela obnovljivih izvora energije kako bi se smanjile emisije gasova staklene bašte. Ne smemo da dopustimo da zbog brzopletih i nepromišljenih političkih odluka dovedemo u pitanje očuvanje biološke raznovrsnosti koja je temelj svih naših civilizacijskih postignuća.

Izvor: WWF Srbija

Preduzeća sa jednim zaposlenim – kičma bečke privrede

04.04.2021

Pre tačno 370 dana Grad Beč je podrškom za „rad od kuće“ pokrenuo prve mere pomoći. Od tada je realizovano 50 mera i isplaćeno više od 500 miliona eura za zapošljavanje, ekonomiju, zdravstvo, socijalna pitanja i kulturu.

Novi paket pomoći za 2021. godinu je već u toku, od aprila slede isplate pomoći preko Privredne agencije Beča i Fonda „waff“. Fokus novih mera pomoći su preduzeća sa jednim zaposlenim i digitalizacija.

U Beču ima oko 65.000 preduzeća sa jednim zaposlenim. Specijalno za ova preduzeća Grad Beč je razvio poseban vid pomoći. U budžetu za subvencije Privredne agencije Beča izdvojeno je 10 miliona eura.

Tako preduzeća koja zbog koronavirusa moraju da razvijaju nove poslovne delatnosti ili na svom poslovnom modelu moraju da sprovedu izmene, mogu da dobiju do 7.000 eura pomoći.

„I to nije sve. Takođe sledi podrška inovativnim preduzećima – 70 miliona eura“, kaže gradonačelnik Beča Mihael Ludvig.

Takođe, Fond „waff“ nudi podršku za preduzeća sa jednim zaposlenim. Finansira se školovanje i usavršavanje za jačanje preduzetničkih sposobnosti do 2.000 evra i 80 odsto troškova kursa.

Konkretno radi se o školovanju u oblastima komercijale i ekonomije preduzeća (knjigovodstvo, kontrola, zaštita podataka, poresko pravo, prihodi i rashodi, poslovna organizacija), u digitalnoj oblasti (optimizacija nastupa na društvenim mrežama, ECDL, Eksel, fotošop, digitalna komunikacija) kao i u oblasti govornih kompetencija (kursevi engleskog i nemačkog jezika, poslovni engleski jezik ili ekonomski nemački jezik).

„Iz Fonda „waff“ smo obezbedili 1,5 milion eura za program usavršavanja za preduzeća sa jednim zaposlenim“, objašnjava član gradskog veća za finansije Peter Hanke.

Pročitajte više:

Dodatna podrška predviđena je i za inicijativu „Beč onlajn“. Sa oko 15 miliona eura Grad Beč je pomogao digitalizaciju bečkih preduzeća, a njihovo online-predstavljanje sa 10.000 eura po preduzeću.

Kao rezultat, tokom samo jednog meseca zahtev je podnelo 2.399 preduzeća. Sada je predviđena nova podrška u visini od 3 miliona eura. Pomoć preduzećima iznosiće i do 20.000 eura za sprovođenje novih digitalnih prodajnih koncepata i pronalaženja novih tržišta.

Izvor: Eurocomm-PR

Pad potrošnje mesa u svetu i u Srbiji

04.04.2021

Dok cene osnovnih namirnica poput žitarica i biljnih ulja vrtoglavo rastu, pandemija je imala veliki negativan uticaj na domaću, ali i svetsku mesnu industriju.

Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, tržište mesa u 2020. pretrpelo je pad cena, a najveći uticaj na to imala su ograničenja najvećih država uvoznica mesa usled ekonomske recesije, otežanog transporta, pada potrošnje, ali i rasta domaćih zaliha.

Često se na stranicama Agrokluba pisalo o problemima Nemačke sa plasmanom svinjskog mesa, potrošnji i porezu na uzgoj, protestima Poljaka zbog uvoza istog, svinjskoj kugi koja je jednako pogodila i Aziju i Evropu. Sve ovo se uzročno-posledično održava i na tržište Srbije.

Pročitajte još:

Kako je kod nas?

Najviše zbog zatvaranja ugostiteljskog sektora, zabrane velikih proslava poput svadbi i raznih veselja, gde bi se najviše mesa i mesnih proizvoda i plasiralo, zabeležen je pad potrošnje od 20 odsto, rezultati su PKS-a.

„Padom prometa u restoranima, smanjuje se i nabavka robe. Sa malim proizvođačima se mora raditi tako da se poruče veće količine, ali je to teško skladištiti, čuvati, jer roba može da se pokvari“, izjavio je ranije za Agroklub ugostitelj Filip Borjanović.

Dok je u prvoj polovini godine zabeležen veliki uvoz mesa, naročito iz Nemačke, pa onda pad cena svinja, jagnjadi, ali i junadi žive vage, u drugoj polovini prošle godine rasle su cene mesa u mesarama, ali ne i potrošnja.

Povrh svega toga, smanjene su ukupna davanja iz budžeta poljoprivrede Srbije za subvencije iz oblasti prerade i marketinga poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva, sa oko pet miliona na 500.000 dinara.

Izvor: Agroklub

Naučnici upozoravaju: 2100. leto će da traje pola godine, a zima dva meseca

03.04.2021

summerfield-leto-sunce — Foto-ilustracija: Pixabay

Neki ljudi vole duga i topla leta, dok drugi više uživaju u hladnim zimskim danima. Međutim, naučnici upozoravaju, da ukoliko odmah ne preduzmemo ozbiljne i drastične mere u borbi protiv klimatskih promena, do kraja 2100. leta bi mogla da traju pola godine, a zime svega dva meseca.

“Leta su sve duža i toplija, a zime sve kraće i toplije i to sve zbog globalnog zagrevanja“, objašnjava klimatolog Juping Guan.

Naučnici su proučavali dnevne klimatske podatke od 1952. do 2011. godine i došli su do zaključka da su se leta širom sveta u proseku produžila za 17 dana. Kako navode, u posmatranom periodu, leto se sa 78 dana produžilo na 95 dana, dok se istovremeno zima sa 76 skratila na 73 dana. Proleće je pak skraćeno sa 124 na 115 dana, dok je jesen sa 87 dana skraćena na 82 dana.

“Proleće i leto su počeli ranije, dok su jesen i zima počeli kasnije”, zaključuju naučnici.

Pročitajte još:

Kako dodaju, ukoliko budemo neuspešni u ublažavanju najgorih efekata klimatskih promena u narednim decenijama, zima će trajati svega dva meseca, proleće i jesen biće sve kraći, a leta će biti sve duža i toplija.

Drastične promene u godišnjim dobima doneće kastrofalne posledice kako za biljni i životinjski svet, tako i za ljude.

Milica Radičević

1...447448449...1.557 Page 448 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte više:

Pročitajte još:

Kako je kod nas?

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM