Na konferenciji u organizaciji Konfederacije italijanske industrije u Srbiji (Confindustria Serbia) „Energetika na Balkanu: Tranzicija ka obnovljivim izvorima energije i poboljšanje energetskih mreža“ održan je panel pod nazivom „Energetska budućnost regiona“.

Učesnici su bili Svetlana Cerović, Šef odeljenja za finansije i savetovanje UniCredit Banke, Željko Đurić, Generalni menadžer Vetroelektrane Balkana, Dubravka Đedović, Član Izvršnog odbora za poslove sa privredom i investiciono bankarstvo NLB Komercijalne banke, Predrag Milenović, Član Izvršnog odbora i direktor Divizije za poslovanje sa privredom Banke Intesa i Vučko Vuković, Direktor korisničke službe kompanije General Electric Power. Moderator panela bila je Danijela Isailović, menadžerka udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Svetlana Cerović je učešće UniCredit banke u finansiranju OIE okarakterisala kao veće od kapaciteta učešća banke u ukupnom bankarskom sektoru, što govori o posvećenosti banke i interesu da doprinese ukupnoj energetskoj tranziciji.

„Banka radi na sagledavanju mogućnosti daljeg i složenijeg finansiranja novog talasa OIE, ali i pružanju podrške investitorima koji su već finansirali svoje projekte za neke optimalnije finansijske strukture“, istakla je ona.

Cerović je zatim pomenula važnost regulativnog okvira, neophodnog kako bi država privukla investitore. Pipeline projekata UniCredit banke je veliki, otprilike 1 gigavat, a kada je u pitanju način finansiranja, objasnila je da je sasvim u redu da pored tržišne premije, postoje i drugačije šeme finansiranja.

O posvećenosti NLB Komercijalne banke razvoju Održive agende i Zelene tranzicije, Dubravka Đedović je upravo to istakla kao cilj strategije banke. Smatra da energetska tranzicija, iako kasnije stiže u region, predstavlja neminovnost. Banka je u Srbiji bila okrenuta finansiranju projekata biogasa i biomase, međutim postoji više od 150 MW projekata, većinom vetroparkova, na Kosovu i Severnoj Makedoniji koje je banka finansirala.

„Potrebno je da se zapitamo kakvu ćemo zemlju ostaviti narednim generacijama“, rekla je Đedović.

NLB Komercijalna banka je odvojila 40 miliona za finansiranje, pre svega vetroparkova. U prilog tome koliko je banka posvećena projektima OIE govori činjenica da je postala „equity“ investitor investicionog fonda koji ima za cilj samo da razvija OIE u celom regionu, dakle uložili su sopstvena sredstva.

„Bitno je da postoji sveobuhvatan pogled, jer nisu samo novi „green field“ projekti potrebni Srbiji već se svi, i kompanije i građani, moraju uključiti u projekte energetske efikasnosti“, zaključila je Đedović.

Milenović je istakao Zelenu tranziciju Banke Intesa kao jednu od ključnih odrednica bankarskih strategija. Međutim, njihovu strategiju je opisao kao malo drugačiju, jer Banku Intesa karakteriše sveobuhvatan i celovit pristup, počev od fizičkih lica pa do javnih kompanija.

Intesa San Paolo je lider u Evropi kada je u pitanju promocija i produkcija kreditiranja u delu cirkularne ekonomije, ona se, takođe, pridružila „Net Zero Banking Aliance“ grupi preko 100 finansijskih institucija koje su se obavezale da svoje poslovanje očiste od karbon otiska.

„Da bi banke uspešno sprovele tranziciju, mora se sprovesti kompletno restrukturiranje poslovnih procesa i mindset-a“, zaključio je Milenović.

Uloga finansijskog sektora jeste da plasira novac, ali i da bude promoter. Investicije u energetsku efikasnost i projekte OIE podrazumevaju manje rizika i pametnu potrošnju kapitala, te ako je to tako, krajnji klijent treba da plati manje. Milenović je istakao da je i KPI grupe da se uvedu „održivi“ korisnici, te su u toku finansiranja u vidu unapređenja energetske efikasnosti objekata, postoje posebni krediti za stanove A i B kategorije i slično.

Kada je u pitanju General Electric, koji je sinonim za vetroturbine, kompanija je 2015. godine izvršila akviziciju francuske industrijske grupe Alstom. Spajanjem se se zapravo ujedinili lideri u off-shore i on-shore kapacitetima, kako je objasnio Vuković. Kompanija General Electric je prisutna u gotovo svim termoelektranama u Srbiji.

„U ovom trenutku je takođe važno i da se osavremeni ono što sada imamo. Potrebno je da radimo na dva koloseka“, rekao je on.

Željko Đurić smatra da su kompanija Masdar kao investitor, ali i udruženje OIE doprineli energetskoj tranziciji, i to ne samo realizacijom najveće vetroelektrane Čibuk 1 kapaciteta 158 MW, već i uvođenjem procedure za finansiranje projekata, sistema i dokumenta, a takođe učestvovanjem u radnim grupama za izmenu i donošenje zakona.

„U okviru radne grupe, mi radimo na rešenju problema šta i kako dalje, jer se svi, i EPS i EMS i Ministarstva moraju složiti. Ključno je odrediti koji su to realni projekti koji će se priključiti na mrežu i raditi na skupinama projekata – kako balansirati, da li će biti aukcija ove godine i slično“, istakao je on.

Panelisti su se složili da jedino zajedničkim snagama i resursima mogu da pomognu investitorima da urade ono što žele.

Međunarodnu konferenciju „Energetika i Balkan: tranzicija ka obnovljivim izvorima i poboljšanje energetskih veza” organizovali su Konfindustrija Est Evropa i Konfindustrija Srbije, uz podršku Konfindustrije.

Milica Marković