Home Blog Page 447

Francuska agencija za razvoj odobrila 50 miliona evra za podršku Srbiji u sprovođenju klimatskih obaveza

Photo-illustration: Pixabay
Foto ilustracija: Pexels

Francuska agencija za razvoj (AFD) je na zasedanju Odbora za strane države odobrila prvu fazu kredita od 50 miliona evra za finansiranje javnog sektora kao i subvenciju od 500.000 evra za tehničku podršku, u okviru prve faze programa za reforme koje sprovodi Srbija u skladu sa preuzetim klimatskim obavezama.

Vlada Srbije može da računa na finansijsku i tehničku podršku AFD-a u procesu tranzicije ka smanjenju emisije ugljen-dioksida i postizanju zelenog rasta.

Na ovaj način AFD podržava mapu puta definisanu Zakonom o klimatskim promenama koji je usvojen 18. marta u Skupštini Republike Srbije. Uspostavljanjem okvira za usvajanje mera u cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i jačanja otpornosti različitih sektora srpske privrede na klimatske promene, ovaj zakon donosi i pravni osnov za realizovanje klimatskih obaveza zemlje u skladu sa Pariskim sporazumom.

“Kroz ovaj program, koji je rezultat zajedničke inicijative razvijene u saradnji sa Svetskom bankom, AFD pokazuje svoju posvećenost pružanju podrške Srbiji u sprovođenju mape puta klimatske politike i kreiranje institucionalnog okruženja za razvoj zelenih i klimatski otpornih infrastruktura na nacionalnom i lokalnom nivou kroz konkretne i značajne usluge za stanovništvo”, izjavio je Dominik Otberg, direktor regionalne kancelarije AFD-a za Zapadni Balkan.

Pročitajte još:

Kako se navodi u saopštenju ovaj program je u skladu sa obavezama koje je Francuska preuzela da podrži reforme Srbije u cilju njenog pristupanja Evropskoj uniji. Usvajanje zakona o klimatskim promenama je značajan napredak za konkretizovanje mape puta.

U okviru ove inicijative, AFD će nastaviti da sarađuje sa vlastima na mobilizaciji dodatne finansijske i ekspertske podrške radi podsticanja pozitivne dinamike reformi u svim sektorima obuhvaćenim Zelenim dogovorom EU (Green Deal) i Zelenom agendom za Zapadni Balkan.

Izvor: Francuska agencija za razvoj

 

Kako teče odvikavanje od uglja u susednim zemljama – II deo

Photo-illustration: Pixabay –

Nakon što smo objavili dokle su na svom putu odvikavanja od uglja stige Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, vreme je da se pozabavimo i ostalim zemljama iz regiona.

Slovenija, Severna Makedonija i Albanija takođe se nalaze pod imperativom da što pre zamene ugalj obnovljivim izvorima energije, a koliko brzo i efikasno će svaka od ovih zemalja sprovesti tranziciju u velikoj meri zavisi od ekonomskog statusa i geografskog položaja.

 Slovenija

Usvajanjem dugoročne klimatske strategije Slovenija je sebi postavlja jasan cilj postizanja ugljenične neutralnosti do 2050. godine.

Postizanje ovog cilja zahtevaće promenu navika ljudi, transformaciju i modernizaciju ekonomije i, pre svega, ulaganje u razvoj obnovljivih izvora energije, navodi se na sajtu Vlade Republike Slovenije.

Nastojanjem da se Slovenija oslovodi ugljenika, potreba za električnom energijom će se povećati u narednim godinama. Razlog tome je i elektrifikacija područja koja danas u velikoj meri zavise od upotrebe fosilnih goriva, pre svega transport i grejanje.

Uz veću potrošnju i istovremeno napuštanje fosilnih goriva, Slovenija će morati da uvozi čistu električnu energiju ili da radi na izgradnjom novih, ekološki prihvatljivih elektrana. Zahvaljujući prirodnim resursima, hidroenergija ima veliki potencijal u Sloveniji, što, uzimajući u obzir zaštitu prirode, omogućava dekarbonizaciju, veću energetsku pouzdanost, zelene poslove i skladan regionalni razvoj.

Iskorišćavanjem vodnog potencijala srednje Save u budućnosti će se obezbediti upotreba ekološki prihvatljivih obnovljivih izvora energije koji mogu efikasno smanjiti emisiju gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Severna Makedonija

Budući da je Severna Makedonija jedana od zemalja protiv koje je Energetska zajedica pokrenula postupak zbog nepoštovanja ograničenja propisanih NERP-om (Nacionalni plan za smanjenje emisija), ova država odlučila je da napravi izvesne korake kako bi se smanjila emisija štetnih gasova.

Kako se navodi na sajtu „Elektrani“ Severne Makedonije (ESM), velika proizvodnja električne energije postignuta je u termoelektranama na ugalj u poslednjih deset godina, što je iznad predviđenih količina, a ovo se posebno odnosi na REK Bitolj.

Stopa rasta proizvodnje iz termoelektrana rezultat je povećanog iskorišćenja kapaciteta rudnika uglja i povećane pogonske spremnosti postrojenja i zaposlenih.

Ipak, da bi se Severna Makedonija okrenula čistijim izvorima energije, potpisani su Memorandumi o saradnji u oblasti energetike sa Republikom Grčkom. Radi se na obezbeđivanju kapaciteta za prirodni gas – terminalu za tečni prirodni gas Aleksandropolis i na realizaciji Elektrani gasne elektrane, rekao je premijer Zoran Zaev.

On je dodao da će Severna Makedonija biti deo projekta izgradnje terminala za tečni prirodni gas na 17 km od Aleksandropolisa za skladištenje i gasifikaciju tečnog prirodnog gasa, kapaciteta preko 5,5 milijardi kubnih metara.

„Procenjena investicija u gasnu elektranu iznosi više od 380 miliona eura. U investiciji u gasni terminal planirano je učešće od 10 odsto u vrednosti od 370 miliona eura, uz podršku EU. U planu je otvaranje benzinskog terminala i benzinske pumpe do 2023. godine. Naše učešće u izgradnji terminala za tečni prirodni gas u blizini Aleksandropolisa u Grčkoj stvoriće priliku za trajno i stabilno snabdevanje prirodnim gasom odakle će se gas distribuirati i širem regionu”, dodao je Zaev.

Takođe, državna elektroprivreda “Elektrani” Severne Makedonije (ESM) planira da do kraja godine osmisli i započne obračunavanje cene emisije ugljen-dioksida (CO2) iz svojih termoelektrana.

Cena ugljenika biće uračunata u sve investivione odluke, a njen iznos biće određen na osnovu tržišne cene u okviru Sistema za trgovanje emisijama Evropske unije.

Albanija

Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gücklhorn), 

Kako se navodi se na sajtu Our World in Data, Albanija, gotovo u potpunosti zavisi od hidroenergije za snabdevanje električnom energijom, a čak 90 odsto električne energije potiče iz ovog izvora.

Ovo joj daje veliku prednost u dekarbonizaciji svog elektroenergetskog sektora, premda je ovaj obnovljivi izvor izuzetno osetljiv na klimatske promene pa Albanija mora da uvozi veliku količinu električne energije.

Takođe, ova država poseduje elektranu na gas i  naftu od 98 Mw na Valoni, koju finansiraju Svetska banka, EBRD i EIB, ali ova elektrana nikada nije radila zbog tehničkih kvarova.

Ipak, energija koju Albanija uvozi uglavnom ne potiče iz obnovljivih izvora jer se čak 60 odsto uvezene energije dobija sagorevanjem fosilnih goriva.

Iako Albanija, kao pretežno planinska zemlja, ima veliki potencijal za korišćenje energije vetra, nijedna vetroelektrana još uvek nije kompletirana. Kada je u pitanju solarna energija, samo jedan odsto dobijene energije potiče iz ovog izvora, a za sada se u Albaniji nalazi sedam solarnih elektrana.

Pročitajte kakva je situacija sa napištanjem eksploatacije uglja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ovde.

Milena Maglovski

Honolulu zabranjuje upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)
Foto-ilustracija: Pixabay

Činjenica je da se plastika nalazi svuda oko nas i njen štetan uticaj na životnu sredinu sve je primetniji. Posebno zabrinjava činjenica da većina plastičnog otpada završava u okeanima, što ima veoma negativan i štetan uticaj na podvodni biljni i životinjski svet. Zato mnoge zemlje uvode stroge restrikcije i zabranjuju upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu, koja spada u grupu koja se najteže reciklira.

Kako bi zaštitili svoja prirodna bogatstva, sav živi svet, ali u velikoj meri uticali i na smanjenje emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte na Havajima je početkom aprila stupila na snagu zabrana upotrebe plastičnih kesa i pribora za jednokratnu upotrebu.

To praktično znači da plastične viljuške, kašike, noževi, slamke, štapići za mešanje i hranu nisu dozvoljeni za upotrebu. Kako se ovaj pribor najviše koristi u restoranima i mestima gde se prodaje hrana za poneti, vlasnici gostima mogu da ponude pribor za jednokratnu upotrebu koji je napravljen od obnovljivih materijala, kao što su drveni štapići, biorazgradive papirne čaše, papirne slamčice. 

Kako se navodi na sajtu grada Honolulu, ova zabrana predstavlja prvu fazu sprovođenja Pravilnika 19-30 koji je prvobitno trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2021. godine, ali je to odloženo zbog trenutne epidemiološke situacije.

Pročitajte još:

Kada je reč o drugoj fazi ovog Pravilnika, od 1. januara 2022. godine biće zabranjena upotreba šolja za jednokratnu upotrebu i posuda za hranu od polistirenske pene. 

Mnoge države u svetu već su uvele slične mere, Kanada i Vels odlučili su da do kraja 2021. godine zabrane upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu. Kina je napravila detaljnu strategiju, tako će u periodu od 2020. do 2025. godine značajno smanjiti proizvodnja i upotreba plastike. Engleska je u potpunosti zabranila upotrebu plastičnih slamčica za jednokratnu upotrebnu, kašičica za mešanje i štapića za uši.

Kada je reč o Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine planira uvođenje mera kojima bi se zabranila upotreba plastike za jednokranu upotrebu.

Milica Radičević

Zelene zgrade možda i nisu tako zelene

Foto - ilustracija: Unsplash (Dantist)

Foto-ilustracija: Unsplash (Victor Garcia)

Sada, kada je borba protiv klimatskih promena u punom jeku, sva eko-rešenja su više nego dobrodoša. Iako su do sada eko-inovatori osmislili niz biorazgradivih proizvoda i proizvoda od recikliranih materijala, to ne rešava jedan od vodećih problema savremenog doba – problem velikih gradova koji tradicionalno pate od manjka zelenila i viška izduvnih gasova.

Na sreću, ima onih koji su i na to mislili pa su predstavili takozvane „zelene zgrade“. Ove zgrade napravile su pravu revoluciju u svetu jer deluju kao savršeno rešenje za urbane sredine koje žude za kiseonikom.

Iako ne mogu da se odlučim da li zelene zgrade, čiji se prozori i fasada jedva naziru od biljaka, imaju savremeni ili postapokaliptični izgled, možemo reći da su u estetskom smislu pravo osveženje usred gradskog sivila.

Ali na stranu estetska vrednost ovih zgrada. Ono što treba da nas interesuje jeste da li zelene zgrade imaju sve one ekološke vrednosti za koje javnost veruje da ih imaju.

Teško je poverovati da ovaj projekat koji deluje savršeno, gotovo bezgrešno, ima neku falinku.

Ipak…

Inovativno? – svakako; Održivo? – ne baš

Hajde da krenemo od toga kako su ove zgrade uopšte nastale?

Da bi se zagađenje u gradovima smanjilo, italijanski arhitekta Stefano Boeri osmislio je luksuzne zgrade koje u svom sklopu imaju pravu urbanu šumu. Na krovovima se neizbežno nalaze solarni paneli, a biljke štite stanare od prašine i buke, uz to apsorbujući CO2 i oslobađajući kiseonik.

Uz sve to, ove zgrade čuvaju biološku raznovrsnost jer predstavljaju oazu za veliki broj ptica i insekata. Iako za ideju dajem desetku, zelene zgrade nisu zamena za šumu. Ovde ćemo se na trenutak zaustaviti.

Upravo sam odgledala promo spot za dve zelene zgrade u Milanu, a tekst kaže kako je jedan toranj jednako 3 hektara šume! Ma nije valjda?!

Predstavljanje ovakvih projekata kao alternativu za prave šume je potpuno suprotno od ekološki savesnog postupanja. I ne samo to, ovo je i potencijalno opasno jer se javnost može zavarati da je u redu uništiti šumu, a onda na istom tom mestu izgraditi zelenu zgradu.

Prava šuma je ona koja funkcioniše bez ljudske intervencije, ili su te intervencije svedene na minimum. Prava šuma predstavlja samoodrživ ekosistem koji čine biljke, životinje i zemlja, a za beton, staklo i čelik od kojih su izgrađene zelene zgrade, u pravoj šumi nema mesta.

Tvorci zelenih zgrada hvale se kako ovi projekti doprinose očuvanju živog sveta, ali ni probližno onoliko koliko to čini prava šuma. Pojedine vrste insekata i ptica zasigurno će posećivati krošnje zelenih zgrada, ali za plašljive vrste koje su osetljive na buku ove zgrade ne mogu biti dom.

Dakle, da li upija CO2, štiti od buke i prašine – da, ali prvenstveno stanare ovih zgrada. Za ostale stanovnike grada bilo bi mnogo bolje saditi parkove ili prave šume.

Da li je zelena zgrada alternative za pravu šumu? Jedno veliko i striktno NE.

Stanari su eko-elita

Da me ne shvatite pogrešno, svako je bolje imati zelenu luksuznu zgradu, nego samo luksuznu zgradu, ali ovo nije održivo rešenje za veliki broj ljudi.

Pre svega, jer ovi projekti mnogo koštaju. Nema sumnje da u zelenim zgradama žive bogati koji u hladu gustih grana i uz pesmu ptica piju svoju jutarnju kaficu.

I još nešto, ove zgrade zahtevaju redovno održavanje u vidu zalivanja, orezivanja i prskanja. Iako mi je drago što zelene zgrade na ovaj način otvaraju nova radna mesta, jasno vam je da mali broj ljudi to može da priušti.

Neekološki materijali za ekološku zgradu

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez)

Ostaje i da se pozabavimo materijalima koje se koriste za izgradnju ovih zelenih zgrada. Primetićete da ove zgrade imaju dosta stakla, betona i čelika, a svi navedeni materijali dobijeni su iz prljavih procesa, uz veliku emisiju štetnih gasova.

Takođe, materijali koji se koriste nisu dugog veka, pa ih je potrebno redovno menjati. Recimo, staklo na popularnim staklenim zgradama koje su postale simbol luksuza i sofisticiranosti, potrenmo je menjati na oko 30 godina. Kada ovaj kratak vek modernih zgrada uporedimo sa kućama iz 13. veka, jasno vam je da grešimo u arhitekturi i odabiru materijala.

Sve ovo deluje kao jedan pokušaj da se imaju i jare i pare (da ne upotrebim jedan drugi izraz popularan na našim prostorima) tako što će se očuvati zdrava životnu sredinu bez odricanja od savršenog luksuza.

Ipak, verujem da za je za prave promene u borbi protiv klimatskih promena potrebno malo više odricanja, kao i pažljiviji pristup sličnim eko-projektima kako se ne bi prouzrokovala dodatna šteta.

Iako naizgled deluje da su u priči o zelenim zgradama svi dobitnici –  životinje, jer imaju svoje stanište, građani jer dobijaju čist vazduh i lepe stanove, a investitor jer zarađuje veliki novac, od svega navedenog, samo investitor i stanari ovih luksuznih objekata imaju koristi.

Milena Maglovski

Država će pomoći građanima da nabave i instaliraju solarne panele

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Giorgio Trovato)

Svi koji žele da postave solarne panele na krovove kuća i stambenih zgrada uskoro bi od države mogli da dobiju pomoć za to.

“Hoćemo da omogućimo da svi koji troše električnu energiju mogu i da je proizvode. Pomoći ćemo da se nabave solarni paneli i da se instaliraju na krovove, jer i oni mogu da smanje račune za 10-15 odsto, a kada nismo kod kuće i ne trošimo energiju ona odlazi u sistem i koristite je kasnije. Hoćemo da animiramo građane koliko je zaštita životne sredine važna i koliko korišćenje obnovljivih izvora energije – i sunca, vetra, biomase, može dobra da donese, da počnemo da mislimo drugačije. Svako od nas želi da živi u zdravoj životnoj sredini, to je pitanje normalnog života i budućnosti za nove generacije“, izjavila je ministarka Zorana Mihajlović.

Kako je ranije najavljeno do juna će biti osnovana Uprava za energetsku efikasnost, njen budžet iznosiće 15 miliona evra. Ova sredstva biće utrošena za smanjenje rasipanja energije u domaćinstvima.

Pročitajte još:

“Polovinu novca za zamenu vrata i prozora subvencionisaće država i lokalna samouprava, drugu polovinu obezbediće građani. Primera radi, za stan od 50 kvadrata potrebno je ukupno oko 120.000 dinara za zamenu prozora, jer ukoliko imate staru stolariju ona vam onemogućava da štedite. Hoćemo da motivišemo ljude da počnu drugačije da razmišljaju, da ne bacamo energiju, jer će nam to doneti i niže račune za struju“, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Energetski portal

Biorazgradivi filter za cigarete sa semenom biljaka projekat svrljiških srednjoškolaca

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Inspirisani stepenom zagađenja životne sredine i velikom količinom odbačenih opušaka cigareta, učenička kompanija BioFilter iz svrljiške srednje škole ”Dušan Trivunac Dragoš” osmislila je biorazgradivi filter za cigarete napravljen od nebeljene celuloze koji u sebi sadrži seme biljaka.

Sa svojim projektom pod sloganom „Ne uništavaj, ozeleni“ učestvovaće na Regionalnom takmičenju učeničkih kompanija koje će se ove godine održati onlajn, a prema njihovim podacima u Srbiji se dnevno odbaci oko 27 miliona opušaka cigareta, dok je to na godišnjem nivou 26,5 milijardi opušaka.

U svetu je taj broj daleko veći. Stepen zagađenja je veliki, podaci pokazuju da godišnje u okeanima završi 13 miliona kvadratnih tona plastičnog otpada, od čega jedan deo jesu opušci cigareta. Oni predstavljaju opasnost po životnu sredinu, ne razgrađuju se, uništavaju svu vegetaciju oko sebe u prečniku od 15 cm, smanjuju masu korena biljaka i do 60 odsto – kažu učenici.

Cilj ovih učenika nije da promovišu pušenje i upotrebu duvanskih proizvoda, kažu da uprkos raznim akcijama, edukacijama, tribinama koje su ljudi u borbi protiv pušenja koristili kako bi smanjili broj pušača, ogroman broj ljudi i dalje nastavlja da koristi duvanske proizvode.

Tako su i došli na ideju biorazgradivog filtera koji će pomoći u očuvanju životne sredine.

„Istraživanja pokazuju da se opušci cigareta u prirodi zadržavaju i preko 25 godina. Iz tog razloga mi želimo da postojeće filtere koji su mahom napravljeni od plastičnih materijala zamenimo našim biorazgradivim filterima. Naš BioFilter je napravljen od nebeljene celuloze, a u sebi sadrži seme biljaka„, kažu svrljiški učenici.

Pročitajte još:

Onog trenutka kada se filter nađe na zemlji, kako objašnjavaju, uz pomoć vode i vlage seme počinje da klija, na taj način filter semenu služi kao rezervoar za vodu do onog trenutka dok se koren biljke ne veže za zemlju.

„Kako biljka raste počinje ubrzanija razgradnja filtera. Nakon 6 meseci filtera nema, ali je priroda ozelenjena jednom biljkom. Kada je već ne možemo da utičemo na ljude da ostave pušenje, onda možemo da pokušamo da zagadjenje opušcima cigareta svedemo na minimum“, objašnjavaju.

Upozoravaju i da je potrebno 38 triliona dolara kako bi se veštački stvorio kiseonik koje bi čovečanstvo moglo da diše samo 6 meseci. Zbog toga žele da se što pre počne sa zamenom filtera kako bi se posledice izbegle.

Izvor: Južne vesti

 

Novi Sad obnovio vozni park ekološki modernijim vozilima

Foto-ilustracija: Unsplash (Pau Casals)
Foto-ilustracija: Unsplash (Mitchell Johnson)

U garažu Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća „Novi Sad“ stiglo je 29 novih autobusa.

U pitanju je 24 solo autobusa i pet zglobnih autobusa na gas, turskog proizvođača BMC, koji su kuplјeni kreditom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD).

„Novi Sad kontinuirano unapređuje svoj javni prevoz, po najvišim eko-standardima. U poslednje dve godine uloženo je tri milijarde dinara u obnovu voznog parka. Želimo da smanjimo veliki pritisak u saobraćaju i da privolimo lјude da se voze autobusom, a da istovremeno vodimo računa o zaštiti životne okoline, u čemu nam pomažu i eminentni stručnjaci sa novosadskih fakulteta. Radimo i na rekonstruisanju radionice u okiru JGSP „Novi Sad“, zatim na uvođenju elektronske naplate karata, a u toku je i faza nabavke deset električnih autobusa“, rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.

Direktor JGSP „Novi Sad“ Ivan Radojičić istakao je da su ta vozila dodata floti od 71 autobusa kuplјenih u poslednjih godinu dana.

Pročitajte još:

„Nabavkom (ukupno 100) novih vozila sistem javnog prevoza grada je dignut na viši nivo, tako da naši sugrađani imaju priliku da se voze u bezbednijim, ekološki modernijim, sigurnim i komfornim vozilima. Izuzetno nam je važno i da su sva nova vozila na prirodni komprimovani gas, zbog uštede od preko 20 miliona dinara na mesečnom nivou, koja je važna u momentima kada je čitava zemlja zahvaćena pandemijom koronavirusa„, rekao je Ivan Radojičić.

Profesor Vuk Bogdanović sa Fakulteta tehničkih nauka istakao je da podržava projekat u okviru kojeg Novi Sad pretenduje da postane pametni grad, a da su konkretni koraci vrlo vidlјivi i kroz ovu investiciju.

„Važan segment pametnog grada je pametna mobilnost, odnosno saobraćajni transfer. Sada je prosečna starost voznog parka gradskog javnog prevoznika oko šest do sedam godina, dok je evropski prosek po gradovima 11,4 godine, što Novi Sad svrstava na visoku poziciju u tom pogledu“, naglasio je profesor Bogdanović.

Profesor Saša Orlović sa Polјoprivrednog fakulteta pohvalio je smanjenje emisija štetnih gasova zahvalјujući nabavci modernih vozila, i to što će kvalitet vazduha biti unapređen na još jedan način – pravlјenjem zelenog pojasa, tj. sadnje drveća untar parcele koja će dodatno doprineti smanjenju emisije gasova.

Energetski portal

Robs4Crops – da li je robotika budućnost poljoprivrede?

Foto-ilustracija: Unsplash (Thisisengineering Raeng)
Foto-ilustracija: Pixabay

Poljoprivreda se svakodnevno suočava sa velikim izazovima – nepogodni vremenski uslovi, promene na tržištu, bolesti biljaka i životinja neprestano zahtevaju implementaciju inovativnih rešenja kako bi se ovi problemi prevazišli i postigla konkurentnost.

Od 2020. godine pred farmerima je još jedan izazov – manjak radne snage izazvan pandemijom. Većina radnika nije mogla da doputuje do farmi na kojima rade usled mera za prevenciju širenja virusa što je rezultovalo neobranim voćnjacima i neobrađenim površinama.

Imajući u vidu ovaj problem koji preti da ugrozi poljoprivredu u Evropi, Univerzitet Vaheningen u Holandiji je, zajedno sa partnerima iz drugih zemalja, pokrenuo projekat Robs4Crops.

Koordinator projekra Dr Frits van Evart ističe da je poljoprivreda izutetno osetljiva na oskudicu radne snage, pa je implementacija efikasnih i održivih postpaka u poljoprivredi presudna.

„Robs4Crops je važan korak ka revitalizaciji evropske prehrambene i poljoprivredne industrije u ovim teškim vremenima, kao i ključ ka bržem usvajanju visokotehnološke robotike u poljoprivredi“, dodaje Dr Evart.

Postojeće poljoprivredne mašine i traktori biće nadograđeni tako da, zajedno sa postojećim poljoprivrednim robotima, mogu da funkcionišu kao delovi robotskog sistema, navodi se na sajtu Robs4Crops.

Jedan od učesnika u ovom, ali i mnogim drugim projektima koji se bave uvođenjem tehnoloških inovacija u poljoprivredu, je i Foodscale Hub, a mi smo o projektu Robs4Crops razgovarali sa menadžerkom za komunikaciju projekta, Majom Žikić.

Ona ističe da ovaj projekat ima, kako akademske partnere sa univerziteta, tako i farme koje su ogledna polja za nove tehnologije. Sve ove komponente čine svojevrstan ekosistem kako bi se tehnološka inovacija efikasno realizovala.

„U robotici je najveći problem nedostatak saradnje između inovatora i proizvođača ovih inovacija. Zato je Robs4Crops tu da unapredi postojeće sisteme i implementira ih na pet farmi u četiri države – Holandiji, Francuskoj, Španiji i Grčkoj“, ističe Maja.

Pročitajte još:

Ne samo što će nadomestiti trenutni nedostatak radne snage, već će šira primena robotike u poljoprivredi omogućiti da mašine obavljaju repetitivne poslove i poslove koji mogu ugroziti ljudsko zdravlje, a radnici na farmama moći će da se posvete sofisticiranijim poslovima.

„Cilj ovog projekta je da se automatizuju projekti koji su repetitivni i zahtevni za ljude, a koji ne zahtevaju nikakav intelektualni rad. Ipak, daleko od toga da će uvođenje robotike u poljoprivredu dovesti do otpuštanja radnika i manjeg broja radnih mesta. Cilj ovog projekta nije da ljudi ostanu bez posla, već da se  usmere na druge aktivnosti kako bi se povećala efikasnost u poljoprivredi“, kaže Maja za Energetski portal.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ona dodaje i da je veoma važno da nova tehnologija bude u skladu ekološkim standardima kako bi se sprečio negativan uticaj na životnu sredinu, premda je još uvek rano govoriti o tome po kom principu će raditi nova tehnologija i da li će koristiti obnovljive izvore energije.

„Svakako se radi na očuvanju životne sredine, a sva tehnologija u sklopu ovog projekta pretenduje da bude čista tehnologija sa što manjom emisijom štetnih gasova“, ističe Maja.

Na pitanje koje su šanse da se robotika u poljoprivredi primeni i u Srbiji, Maja kaže da su šanse za to velike jer već sada postoji nekoliko oglednih farmi u Srbiji na kojima se testiraju inovacije.

Ona dodaje da će u narednom periodu Robs4Crops redovno objavljivati unapređene komponente projekta koje će biti javno dostupne na sajtu, a investitori su pozvani da redovno prate ove objave i pronađu ono što njima najviše odgovara.

Milena Maglovski

Produžen rok za javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode održana onlajn u utorak 6. aprila, putem platforme Webex, a pored predstavnika Ministarstva raspravi su prisustvovali predstavnici republičkog i pokrajinskog Zavoda za zaštitu prirode, upravljači zaštićenih područja na teritoriji Republike Srbije, kao i zainteresovane organizacije civilnog društva i šira javnost.

Nakon uvodnih obraćanja, održana je prezentacija ključnih izmena u novom Nacrtu zakona, a potom su učesnici dobili priliku da daju svoje komentare ili traže dodatno razjašnjenje po pitanju određenih zakonskih rešenja.

Ključni zaključci sa javne rasprave su da je za određena rešenja i odredbe predviđene Nacrtom zakona neophodno dodatno vreme za dostavljanje primedbi, analizu, dalje konsultacije i usaglašavanje sa realnim mogućnostima i potrebama.

Pročitajte još:

U skladu sa tim, rok za dostavljanje mišljenja, sugestija i premedbi na Nacrt zakona, kao i završetak javne rasprave odložen je za pet dana.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

 

Propali gasni projekti koštali EU 440 miliona evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)
Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska unija je u proteklih manje od deset godina potrošila više od 440 miliona evra na gasovode koji nikada nisu završeni, ili po svoj priilici nikada neće biti korišćeni.

Ukupno je od 2013. godine gotovo pet milijardi evra poreskih obveznika potrošeno na 41 gasni projekat kao što su gasovodi ili gasni terminali, koji su građeni kao Projekti od zajedničkog interesa (PCI), što je omogućilo da ubrzano dobiju zeleno svetlo i evropske subvencije, pokazuje najnovija studija nevladine organizacije Global vitnes (Global Witneš).

Studija pokazuje da je od ukupnog iznosa, oko 440 miliona evra potrošeno na sedam gasnih projekata koji su ili propali, ili su dalji radovi na njima obustavljeni.

Najveći deo te sume, 431 milion evra, otišao je na finansiranje gasovoda BRUA, koji je trebalo da poveže Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju sa nalazištima gasa u Crnom moru. Iza projekta stoji rumunska državna gasna kompanija Transgaz.

Istraživački radovi za buduću eksploataciju gasa u crnomorskoj ekonomskoj zoni, u Rumuniji i Bugarskoj, od samog početka su bili osetljiva tema, pošto su u Bugarskoj istraživanja nalazišta u potpunosti obustavljena.

Gasovod BRUA projektovan je da bi se smanjila zavisnost EU od rusko gasa, i on je u prvoj fazi trebalo da transportuje 1,75 milijardi kubnih metara gasa, a konačna cena te faze projekta procenjena je na oko 479 miliona evra. Jedna deonica gasovoda završena je u novembru 2020. godine, ali se ta ona nalazi u potpunosti na teritoriji Rumunije, i nije povezana ni sa Crnim morem, ni sa susednim zemljama.

Investitori su sada zabrinuti za budućnost celog projekta, pošto je američka multinacionalna kompanija Ekson, koja izvodi većinu radova, najavila da će prodati svoju licencu.

U aprilu prošle godine odustalo se od planova da se gasovod BRUA protegne i na Mađarsku, i sve su manji izgledi da će on ispuniti prvobitna očekivanja EU, koja je projektu dodelila prioritetni status PIC.

Pročitajte još:

Pored tog gasovoda, još je šest projekata uzalud subvencionisano novcem građana EU. To su projekat treće gasne konekcije između Portugala i Španije, koji je poništen, a koji je EU subvencionisala sa 97.359 evra. Zatim gasovod Midi-Katalonija (MidKat) između Francuske i Španije, koji je subvencionisan sa 6.253.08 evra i od kojeg se takođe odustalo.

Gasna konekcija između Poljske i Češke, projekat koji je EU podržala sa 1.360.868 evra i koji je takođe odbačen.

Foto-ilustracija: Pixabay

Gasovod Pince-Lendava-Kidričevo u Sloveniji, koji ne radi iako je još 2014. godine dobio finansijsku potporu EU od 344.500 evra.

Gasna konekcija između Austrije i Češke, projekat koji je zaustavljen iako je bio subvencionisan sa 41.993 evra.

I konačno, gasni projekat Istočni prsten (Eastring), koji je trebalo da ide od Slovačke, preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, do tuske granice, i za koji je iz budžeta EU izdvojeno 438.527 evra, a čija je finalizacija odložena na neodređeno vreme.

Organizacija Global vitnes upozorila je EU da prilikom izbora budućih projekata od posebnog zajedničkog interesa, u svetlu predloženih novih pravila o Transevropskim energetskim mrežama (TEN-E), ne ponovi iste greške.

Prema oceni te nevladine i neprofitne organizacije, neuspeh projekata velikim delom se može pripisati činjenici da prema pravilniku TEN-E i gasne kompanije, koja zastupa Evropska mreža operatera gasnih transmisionih sistema (ENTSOG), imaju važnu ulogu prilikom izbora infrastrukturnih projekata koji će ući u uži izbor za dobijanje evropskih subvencja.

„Neveovatno je da Evropska komisija polazi od toga da je to pravedna procedura za donošenje odluke kako će se trošiti javna sredstva. Ako u procesu odlučivanja učestvuju preduzeća koja direktno od toga profitiraju, onda nije ni čudo da se toliki deo tog novca proćerda“, ocenio je viši saradnik u Global vitnesu Džonatan Gant.

U novoj, ažuriranoj regulativi TEN-E, o kojoj trenutno raspravlja Evropski parlament, prvi put su od mogućnosti dobijanja subvencija EU izuzeti projekti vezani za naftu i gas, ali je ostavljena mogućnost finansiranja projekata vezanih za vodonik koji bi nastali adaptacijom postojeće gasne infrastrukture.

Predloženom regulativom TEN-E, uvodi se i kategorija „pametnih mreža“, koja uključuje i gasne mreže koje koriste digitalna rešenja za integraciju nisko-karbonskih i obnovljivih gasova.

Takva rešenja, prema Gantovoj oceni, pokazuju da Evropska komisija nije rešila osnovni problem sukoba interesa i da je dopustila asocijaciji ENTSOG da i dalje ima ključnu ulogu u postupku izbora projekata.

Izvor: Euractiv/Beta

Otvorena prva „zelena garaža“ u Kragujevcu

Foto: JKP „Šumadija Kragujevac“
Foto: JKP „Šumadija Kragujevac“

Nakon Beograda, i Kragujevac je dobio ekološku javnu garažu. Radovi na izgradnji ovog objekta trajali su duže od godinu dana, a urađen je po svim ekološkim standardima. Na krovu zgrade postavljeni su solarni paneli koji u potpunosti snabdevaju garažu električnom energijom.

„Zelena garaža” se nalazi u ulici Kneza Miloša u Kragujevcu i prostire se na površini većoj od 7.000 kvadratnih metara. Vozačima je na raspolaganju 200 parking mesta, od čega je 10 mesta rezervisano za osobe sa invaliditetom, a 12 mesta ostavljeno je za motocikle. Vozači električnih automobila mogu da se opuste – 3 mesta u ovoj garaži predviđena su za punjenje elektromobila.

Na krovu javne garaže postavljena je solarna elektrana snage 74 kW i sastoji se od 260 polikristalnih fotonaponskih panela pojedinačne snage od 285 W. Električna energija koju će proizvoditi ova solarna elektrana koristiće se za napajanje objekta, dok će se višak energije skladištiti u baterijama kapaciteta 100 kWh. Za potrebe skladištenja viška energije postavljen je sistem koji se sastoji od 48 baterija. Zahvaljujući stučnom timu preduzeća MT-KOMEX, javna garaža u Kragujevcu u potpunosti će se snabdevati sopstvenom energijom, što znači da će koristiti potpuno besplatnu i neograničenu sunčevu energiju, uz nultu emisiju ugljen-dioksida.

Zagađenje vazduha i klimatske promene postale su deo naše svakodnevnice, zato je veoma značajan svaki naš zaokret ka čistim i obnovljivim izvorima energije. Ukoliko težite društveno-odgovornom poslovanju u ostvarenju cilja može vam pomoć stručni tim MT-KOMEX-a.

U želji da u stopu prate svetske trendove, inženjeri i instalateri MT-KOMEX-a prošli su razne obuke i specijalizacije za izvođenje montažnih, građevinskih i instalaterskih radova.

U fokusu:

Foto: JKP „Šumadija Kragujevac“

U njihovo ime govore brojni projekti konstrukcije malih hidroelektrana, gasnih i solarnih elektrana. Do sada su izgradili i isporučili više od 30 solarnih elektrana, sa više od 8 MW instalisane snage.

Za kompaniju MT-KOMEX može se reći da je pionir kada je reč o ugradnji punjača za električne automobile. Inženjeri MT-KOMEX-a osposobljeni su da instaliraju punjače, kako u manjim stambenim i poslovnim jedinicama, tako i u većim objektima sa zahtevnijom infrastrukturom.

Da se dobar i kvalitetan rad izuzetno ceni pokazuju strateška partnerstva sa kompanijama Schneider Electric i ABB, dva globalna lidera u proizvodnji punjača za elektromobile. Ali, stručni tim preduzeća MT-KOMEX nije se zaustavio samo na ugradnji punjača, već su radili na projektovanju solarnih nadstrešnica sa punjačem za električne automobile. Solarne nadstrešnice su idealno rešenje ukoliko želite potpuno obnovljivi izvor energije za pokretanje vozila. Do sada su postavljene u Beogradu, ispred upravne zgrade ProCredit banke, na poslovnim parkinzima u Pančevu, Kladovu i Starim Banovcima.

Čelni ljudi preduzeća MT-KOMEX uvideli su da je neophodno da punjači za električne automobile budu povezani u jedan integralni skup kako bi vozači na brz i jednostavan način pronašli mesto za dopunu svog vozila. Kao kruna svih njihovih napora, letos je lansiran sistem charge&GO koji će u budućnosti biti pravi sinonim za elektrifikaciju saobraćaja u Srbiji. On već danas predstavlja glavnu pomoć vozačima električnih automobila, a za sve one koji možda još nisu čuli za ovu platformu otkrivamo da je charge&GO sistem za naplatu korišćenja mesta za punjenje električnih automobila sa sopstvenom mrežom punjača koji omogućava lak pristup punjačima ne samo putem platforme ili QR koda na punjaču, već i pomoću mobilne aplikacije charge&GO koja je dostupna na Google Play i Apple Store.

Tekst je objavljen u magazinu Energetski portal PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.

Pošumljavanje obala Nišave sa 100 stabala hrasta lužnjaka

Foto: Grad Niš
Foto: Grad Niš

Na obalama Nišave u selu Trupale počelo je sadnja 100 stabala hrasta lužnjaka koje je doniralo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ovo je nastavak akcije „Sad za budućnost“ koju je Društvo započelo prošle godine, kada su donirali više od 600 sadnica širom Srbije.

“Stvaramo šumovit i lep potez i istovremeno utvrđujemo obale reke” rekla je Dragana Sotirovski, gradonačelnica Niša.

Kako je najavila, akcija prolećnog pošumljavanja područja Niša nastavlja naredne sedmice podelom sadnica građanima i sadnjom 90 kedrova koji će biti zamena za 18 posečenih stabala na Bulevaru Nemanjića zbog izgradnje šoping centra.

Pročitajte još:

“Za pošumljavanje je ostalo još 11 odsto površina državnog zemljišta kojim to javno preduzeće gazduje i da je put daljeg pošumljavanja saradnja sa građanima i lokalnim samoupravama i sadnja na privatnim posedima”, rekao je Igor Braunović, direktor JP „Srbijašume“, navodi se na sajtu grada.

Šumovitost terotirije Niša kojom gazduje JP „Srbijašume“ iznosi 90 odsto.

Energetski portal

 

Ugrožena park-šuma „Bencion Buli”

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Svakodnevno smo svedoci čestih uzurpacija i otimanja javnih zelenih prostora, ali i njihove ugroženosti usled neodgovornosti nadležnih službi pri održavanju parkova, šuma i drugih prirodnih dobara. Jedna od takvih površina je park-šuma „Bencion Buli” koja se nalazi između Šekspirove ulice i Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića.

Podignuta je pre 120 godina i dužine je oko 700 metara. Mnoga stabla u njoj su već dotrajala i potrebno ih je zameniti. Obnavljanje same šume odvija se izuzetno sporo. JKP ,,Zelenilo Beograd”, u čijoj je ona nadležnosti, zasadi s vremena na vreme mali i nedovoljan broj sadnica, koje se suše jer se ne održavaju adekvatno, a orezivanje zrelih stabala se nastavlja zastarelim načinima, koji vode sušenju drveća.

Sa druge strane, kroz jedan deo šume je postavljena i staza, kao i osvetljenje, iako za takvom vrstom uređenja nema preke potrebe.

Stanari tog dela grada se pribojavaju da će se i ta šuma naći na udaru gradskih vlasti i bahatih pojedinaca, koji zauzimaju sve što im odgovara, bez dozvole i ne obazirući se na potrebe zajednice.

Na poziv građana ovog dela grada, aktivisti naše Zelene grupe obišli su šumu i uverili se u potrebe i probleme koje ovaj javni prostor ima, navodi se u tekstu inicijative Ne davimo Beograd.

Jasmina Šuša, koordinatorka Zelene grupe Ne davimo Beograd pisala je povodom Međunarodnog dana šuma, u svom autorskim tekstu, o situaciji sa smanjenjem zelenih i površina pod šumama.

Pročitajte još:

Desetogodišnja strategija obećavala pošumljavanje čak 50.000 hektara, a u realnosti, u ovom periodu, Beograd ne samo da nije uvećao površine pod šumom, već ih je smanjio sa 11 odsto, koliko su površine pod šumama iznosile 2010. godine, na 9,5 odsto koliko ih je sada. Zelene površine umanjene su sa 17 na 12 odsto u istom periodu. Detaljnije na linku.

Širenje, redovno održavanje i obnavljanje velikog broja zelenih i šumskih površina u Beogradu je izuzetno važno. One obezbeđuju zdrav i čist vazduh, prostore za rekreaciju i odmor, i predstavljaju nezamenjivo stanište za vrste koje u njima žive.

Zbog stanja u kojem se životna sredina danas nalazi, Ne davimo Beograd se zalaže za to da svi javni zeleni prostori dobiju status zaštite, čime bi se osigurali i njihov opstanak i obaveza nadležnih da se njima ozbiljno bave.

Dobar grad je onaj koji štiti i održava javna zelena dobra.

Izvor: Ne davimo Beograd 

Ekološki deterdženti od prirodnih sastojaka

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)
Foto-ilustracija: Pixabay

Deterdženti koje svakodnevno koristimo za pranje rublja spadaju u jedne od najvećih zagađivača voda jer sadrže velike količine fosfata. Ova jedinjenja mogu dovesti do „cvetanja vode“, odnosno prekomernog razmnožavanja algi što je čest uzrok pomora riba, pa nam ekološka savest nalaže da potražimo alternativu komercijalnim deterdžentima.

Na našem tržištu nedavno su se pojavili deterdženti koji, pored toga što ne zagađuju sredinu, imaju i niz drugih kvaliteta jer se mnogi ne testiraju životinjama, a takođe ne izazivaju iritaciju kože.

Iako povoljno utiču na životnu sredinu, ekološki deterdženti mogu nepovoljno uticati na naš budžet jer su ovi proizvodi uglavnom skupi. Na sreću, ne morate kupovati skupocene ekološke proizvode jer se idealna rešenja za pranje veša nalaze u prirodi, a možda čak i u vašem dvorištu.

Deterdžent od kestena

Mnogi ekološki portali i blogovi, kako u svetu, tako i kod nas, objavili su svoju verziju recepta za deterdžent od kestena koji se veoma brzo i lako pravi.

Sve što je potrebno jeste da izađete u dvorište ili obližnji park i skupite između 10 i 15 divljih kestena. Ukoliko planirate da perete i beli veš, stručnjaci za ovaj deterdžent savetuju da kestenje prvo oljuštite kako pigmenti iz ljuske ne bi obojili tkaninu.

Oljušteno kestenje zatim iseckajte što je sitnije moguće, a možete ga i dodatno usitniti u blenderu kako biste dobili prah. Ovaj prah sipajte u teglu i prelijte vrelom vodom, a onda ostavite na sobnoj temperaturi da odstoji od 8 do 10 sati.

Primetićete da će voda postati mlečne i gušće teksture, a ukoliko prilikom mućkanja ova voda peni, uspeli ste – dobili ste idealan ekološki deterdžent.

Takođe, ukoliko ste u trci sa vremenom, možete i usitniti kesten, staviti ga u vrećicu za pranje, a zatim direktno u bubanj.

Kesten sadrži velike količine sapunina, jedinjenja koja se nalaze u ćelijskom soku biljaka i koja, prilikom mešanja sa vodom, pene. Biljke bogate sapuninom ljudi su odvajkada koristili za pranje tkanina.

Naravno, bilo je nezaobilazno istražiti da li je ovaj deterdžent zaista delotvoran, a oni koji su ga probali izrazili su svoje zadovoljstvo na brojnim forumima jer je veš nakon pranja ovim deterdžentom bio svež, čist i mekan.

Stručnjaci ipak savetuju da se tvrdokorne fleke tretiraju pre pranja u mašini, a ukoliko želite još mekši i mirišljaviji veš, možete dodati nekoliko kapi eteričnog ulja i par kapi sirćeta.

Pročitajte još:

Deterdžent od bršljena

Foto-ilustracija: Pixabay

Bršljen je još jedna biljka koja sadrži velike količine saponina, pa je od davnina korišćen za pranje veša.

Najpre je važno ubrati brljen na čistom mestu gde nema zagađenja od saobraćaja i industrije, a važno je i voditi računa da se bršljen ne pomeša sa otrovnim bršljenom koji može izazvati crvenilo i plikove na koži.

Oko 40 listova bršljana možete zgnječiti ili iseckati, staviti ih u šerpu sa litrom vode i kuvati dok ne provri, a zatim kuvati još 20 minuta na laganoj vatri. Potrebno je da bršljan odstoji 24 sata u ovoj vodi, a nakon toga proceđenu vodu možete koristiti kao i svaki drugi tečni deterdžent, kažu stručnjaci.

Još jedna opcija je da listove bršljana stavite u vrećicu, a zatim direktno u bubanj, mada oni koji su isprobali ovaj deterdžent savetuju da se ovo izbegava ukoliko perete beli veš, jer bršljan može obojiti tkaninu.

Pored ovih deterdženata, mogu se napraviti i drugi ekološki deterženti od kupovnih sastojaka kao što su boraks, soda i prirodni sapun. Takođe, na tržištu su dostupni ekološki deterdženti kao što je ekoeg (ecoegg), a oni koji ih koriste tvrde da su na duže staze isplativiji od klasičnih deterdženata.

Milena Maglovski

Niški gimnazijalci napravili solarne panele od limenki

Foto-ilustracija: Unsplash (Samyag Shah)
Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni panel napravljen od iskorišćenih limenki koji služi za zagrevanje vazduha osmislili su i napravili članovi učeničke kompanije “Ekolim”. Fantastična petorka đaka prvog razreda Gimnazije “Bora Stanković” iz Niša sa ovim proizvodom predstaviće se na takmičenju iz preduzetništva.

Na ideju da naprave solarni panel došli su nakon što su shvatili da mladi svakodnevno potroše mnogo limenki kojima je potrebno do 250 godina da se razgrade. Dodatno ih je motivisalo i to što je Niš jedan od gradova sa veoma zagađenim vazduhom, a jedan od razloga za to je što se mnogi greju na čvrsta goriva.

“Nakon istraživanja i novih saznanja došli smo na ideju da rešimo oba problema tako što smo ih “spojili” u jedan panel koji ne zagađuje okolinu, a opet greje prostoriju”, objašnjavaju iz kompanije “Ekolim”. 

Solarni panel je napravljen od 60 limenki koje su ofarbane mat-crnom bojom, dok je kućište napravljeno od drveta, a prednja strana od pleksiglasa. Kako kažu, solarni panel treba postaviti se na fasadu objekta, potrebno je izbušiti dve rupe, isto toliko ih ima i sam panel. Kroz donju rupu, hladan vazduh ulazi u limenke, greje se i kroz gornju rupu, uz pomoć ventilatora, vraća se u prostoriju. 

Pročitajte još:

“Desila nam se jedna jako zanimljiva situacija, prenosili smo panel kroz centar grada i ljudi su nas zaustavljali kako bi nas pitali kolika je cena našeg proizvoda i gde ga mogu kupiti. Oduševljeni su kada čuju koliko imamo godina, kako razmišljamo i da ono što radimo pomaže u smanjenju zagađenja naše okoline”, ističu iz “Ekolima”.

Posebno se trude da podignu ekološku svest kod mladih, jer njihova generacija, generalno, nije mnogo upućena u ekološko stanje u našoj državi i koliko je to zapravo bitno.

“Fokus nam je na mladima, baš zato što ovaj svet ostaje na njima. Plan nam je da osmislimo još neke proizvode koji pomažu u zaštiti životne sredine. Kada su u pitanju solarni paneli, cilj nam je da do kraja 2023. godine postanemo vodeća kompanija za njihovu proizvodnju u Srbiji, a do 2025. i na Balkanu”, ambiciozno poručuju iz kompanije “Ekolim”.

Ovakvi solarni paneli nisu novina u svetu, a kod nas ih sada ima zahvaljujući ovim mladim ljudima.

Milica Radičević

Zdrava priroda za zdrav život, nova poruka na autobusima u Srbiji

Foto: Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji
Foto: EP

Projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ počinje kampanju „Zdrava priroda za zdrav život“ sa ciljem da se poveća svest građana o prirodnim lepotama Srbije i ukaže na važnost njihove zaštite.

Dobro očuvani ekosistem i biodiverzitet su presudni da bi se osiguralo dobro zdravlje naše prirode. Srbija ima obilje prirodnih vrednosti, a kroz projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ biće unapređena njihova zaštita.

Autobuska kampanja ima za cilj da građanima prikaže neverovatne pejzaže Srbije i da istakne značaj zaštite biodiverziteta i očuvanja prirode. Izuzetne fotografije prirode koje su deo foto-konkursa „Natura 2000 u kadru“ koji su zajednički organizovali Energetski portal i Projekat “EU za Naturu 2000 u Srbiji“, kružiće dva meseca u Beogradu, Novom Sadu i Nišu u različitim autobusima i trolejbusima. 

Kako se navodi u saopštenju, linije 16, 95 ili 65 koje kreću iz različitih beogradskih naselja voziće se u pratnji vukova, konja i prelepih pejzaža šuma Nacionalnog parka Tara. U isto vreme, fotografije polufinalista sa foto-konkursa prikazane su na izložbi fotografija u parku Veliki Kalemegdan, Savsko šetalište tokom aprila 2021. godine.

Zaštita prirode je vitalna tema za Srbiju, posebno vezana za primenu Poglavlja 27 kao deo pregovaračkog procesa za pristupanje EU. To poglavlje se bavi zaštitom životne sredine i klimatskim promenama, a deo toga je uspostavljanje mreže Natura 2000 u Srbiji. Ova mreža je ključni instrument za zaštitu biodiverziteta u Evropskoj uniji, uspostavljen sa ciljem da se obezbedi opstanak najvrednijih vrsta i staništa i da ekosistemi Evrope ostanu zdravi i izdržljivi. Delegacija Evropske unije u Srbiji podržava Ministarstvo zaštite životne sredine u procesu transpozicije evropskih direktiva o životnoj sredini u zakonodavstvo Srbije, kroz različite projekte i tehničku pomoć.

Pročitajte još:

„Zdrava priroda je zdraviji život svake osobe, i zbog toga je svako od nas dužan da zaštiti prirodno stanište i biodiverzitet. Srbija je domaćin mnogih važnih i jedinstvenih ekosistema i biodiverzita. Drago mi je što ovde možemo predstaviti neke od njih i podići svest o zaštiti ovog prirodnog blaga. Da bismo predstavili i sačuvali ove važne ekosisteme, odlučili smo da divlje životinje dovedemo u gradove, kroz objektive nekih talentovanih fotografa iz cele Evrope i Srbije. Zelena agenda je među glavnim prioritetima EU i drago mi je što Srbija priprema svoju Natura 2000 mrežu, koja će građane bolje informisati o staništima i vrstama prisutnim u Srbiji i potrebi da se osigura njihova zaštita“, rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Projekat „EU za Naturu 2000 u Srbiji“ usredsređen je na istraživanje i praćenje najvažnijih vrsta i staništa. Srbija je izuzetno bogata u pogledu biodiverziteta, a teritoriju Srbije odlikuje fantastični genetski, specijski i ekosistemski diverzitet, iako je specijski diverzitet još uvek u procesu potpunog istraživanja i dokumentovanja. Do sada je registrovano približno 44.200 vrsta i podvrsta, a ukupan broj taksona procenjuje se na 60.000. Neke vrste su endemi Srbije ili na Balkanu, a pojedine su takođe deo srpske istorije kao što je Ramonda nathaliae, endemska biljna vrsta centralnog Balkana koja se danas smatra simbolom Dana primirja. Zanimljivosti poput ove deo su kvizova koji će biti prikazani u autobusima tokom kampanje, sa idejom da probude znatiželju među putnicima i da istovremeno povećaju znanje o srpskoj prirodi.

Izvor: Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji

 

1...446447448...1.557Page 447 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs